Poštovani potpredsedniče, pitanje postavljam Javnom tužilaštvu Republike Srbije – ima li elemenata krivičnog dela u medijskim napadima na predsednika Republike Srbije, gospodina Aleksandra Vučića?
Poštovani narodni poslanici, iz minuta u minut, iz sata u sat, iz dana u dan građani Republike Srbije svedoci su tendencioznih, zlonamernih, neistintih medijskih napada na predsednika Republike Srbije, gospodina Aleksandra Vučića, njegovu porodicu i njegove najbliže saradnike.
Ti medijski napadi delo su raznih tajkunsko-mafijaško kriminalnih i politikantskih grupa i pojedinaca, bilo da su domaće ili inostrane provenijencije.
U tim medijskim napadima, predsednik Republike Srbije gospodin Aleksandar Vučić je nazvan „diktatorom“ okružen kriminalcima, zatim da kontroliše i cenzuriše medije, da je pokrao izbore, da je nekompetentan, zatim sledi kriminalizacija njegovih najbližih saradnika, prijatelja, kumova i članova porodice i na kraju optužbe za nacionalnu izdaju, naravno da to nije istina.
U medijske napade uključili su se i predsednici političkih stranaka, a neki sede ovde u Visokom domu, saveza za drugu pljačku Srbije i pojedinci kao što su Velimir Ilić, Olja Bećković, Teofil Pančić, Matija Bećković, Amfilohije Radović, Goran Marković, Slaviša Lekić, Zoran Ivošević, Gordana Suša, Dušan Teodorović, Borka Pavićević, Cvjetin Milivojević, Božo Prelević, Miloš Vasić i drugi kroz medije „Vreme“, „NIN“, „Danas“, „BIRN“, “Vjesti“, „Nacional“, „Tabloid“, „B 92“, „Blic“, „Kurir“, „Radio Slobodna Evropa“ i druge.
Ovi ljudi su, poštovani građani Srbije, od 2004. do 2012. godine većina ih je hvalila tadašnju vlast kada je zemlja uništavana pljačkaškom privatizacijom i dovedena na ivicu ponora. Valjda su se i oni tada osladili.
Da se razumemo, Srbija je demokratska zemlja u kojoj je kritika vlasti čak i poželjna, ali gospodo između kritike i medijskih napada postoji suštinska nepremostiva razlika. Medijska kritika zasniva se na istinitosti iznetih činjenica i zato je društveno korisna i deluje čak lekovito.
Međutim, određene ličnosti, predstavnici političkih stranaka, zaposleni u određenim tabloidima, neke nevladine organizacije i neki dežurni analitičko-stručni šarlatani, lažima o predsedniku Republike Srbije gospodinu Vučiću i njegovoj porodici i saradnicima, truju građane Republike Srbije do krajnjih granica.
Srbija garantuje slobodu izražavanja i kritiku vlasti, ali gospodo, podvlačim, to vredi u obrnutom smeru predsednik države ima pravo da argumentovano demantuje, a vi bi mu to gospodo uskratili. E, to nije demokratija.
Setimo se samo laži da je predsednik države Aleksandar Vučić uvredio žene prilikom obilaska turske fabrike u Kraljevu. To je gospodo jedinstven slučaj u svetu da nikoga niste kritikovali i da nekog kritikujete zbog nečeg što nije rekao. To su ozbiljni medijski napadi.
Najnoviji medijski napadi na dr Aleksandra Martinovića, dr Vladu Orlića i dr Nebojšu Stefanovića, prevazišli su svaku meru. Čuli smo i danas golobradog gusara sa Maldiva, kako Zakon o visokom obrazovanju ne poznaje i neargumentovano kritikuje uvažene kolege.
Nikada u zadnjih 50 godina nije više medijski napadan jedan predsednik, nego što je Aleksandar Vučić. A gospodo, nikada niti jedan predsednik u zadnjih 50 godina nije imao bolje rezultate za građane Srbije i državu Srbiju.
Medijski napadi na predsednika Srbije Aleksandra Vučića napad je na državu Srbiju da ustane iz pokajničkog kolena, isključivo krivca u kojeg je bacila stranka bivšeg režima i evo ih ponovo okupljeni u savez za drugu pljačku Srbije, prvo su opljačkali za vreme DOS na čelu sa Draganom Đilasom, zvani Điki mafija, Vukom Jeremićem, zvani Vuk potomak i jedan od najvećih svetskih kriminalnih bandi i Sašom Janković i drugim članovima saveza za drugu pljačku Srbije.
