Hvala.

Sva pitanja koja sam do sada postavljao, koje ću danas postaviti, a verujem koje ću ubuduće postavljati, svode se u stvari na jedno ključno pitanje – kuda plovi ovaj brod? Kuda plovi naš brod koji ima sve manje putnika, čiji su putnici sve stariji, a na kome je sve više posade, i to većinom priučene i nekompetentne?

Konkretno, postavljam pitanje predsednici Vlade – da li je EU i dalje strateški cilj Vlade, kao što je to istakla na samom početku njenog ekspozea ili je puka šargarepa, kako je to pre nekoliko dana izjavi prvi potpredsednik Vlade i ministar spoljnih poslova Ivica Dačić?

Naime, on je pre nekoliko dana rekao da ne damo obraz, Ustav i Kosovo za evropsku šargarepu. Ove reči neodoljivo podsećaju na slogan SPS „Srbija se saginjati neće“ iz 1990. godine, kao i reči Branka Kostića, da informiše mlađe, a podsetim starije, vršioca dužnosti predsednika predsedništva SFRJ sa početka 90-ih godina prošlog veka, da ćemo ako treba jesti korenje. Vlast kojoj je i tada pripadao gospodin Dačić neosnovano se junačila, a posledice su bile katastrofalne – rat, sankcije, ogromne žrtve, raspad zemlje, odlazak u inostranstvo velikog broja mladih ljudi, te tako i dan danas plaćamo visoku cenu te pogubne politike.

Inače, ta evropska šargarepa u proteklih 15-ak godina je poprilično narasla i izgleda ovako. Evropska unija je glavni investitor u Srbiji sa udelom većim od ¾ neto stranih investicija, vrednost tih investicija u poslednjih 15-ak godina iznosi više od 15 milijardi evra. Uz to, 2/3 našeg izvoza se realizuje se u EU. Ta ista EU će recimo preuzeti finansiranje naučno-tehnološkog parka u Beogradu u iznosu od 1,5 milion evra, što je izuzetno bitno za razvoj naše zemlje, jer bez istraživanja, inovacija nema stvarnog napretka.

Kao što se iz ovih podataka može videti, EU nam daje mnogo više od šargarepe, mnogim porodicama u Srbiji daje tri obroka dnevno i više od toga. Ta šargarepa je takođe destinacija za najveći broj onih koji napuštaju zemlju zbog blagostanja koje su im donele, kako ova, tako donekle i prethodne vlasti. Ti ljudi koji odlaze, koji su neretko najtalentovaniji, najpreduzemljiviji, oni koji bi trebalo zemlju da vuku napred, osećaju se u Srbiji kao u onom tunelu koji je prošle nedelje postavljen na Obilićevom vencu u Beogradu – ne vodi nikuda, a ispunjen je šarenim svetlima koji bezuspešno pokušavaju da prikriju sumornu realnost.

A taj osećaj potvrđuje svaki novi izveštaj o stanju u Srbiji koji objavljuju ugledne inostrane organizacije, kakvi su, na primer, godišnji izveštaji „Fridom hausa“ – Sloboda u svetu, ili Barometar slobode, „Fridrih Naumen“ fondacije, prema kojima Srbija, iz godine u godinu nazaduje, i to naročito u oblastima vladavine prava, slobode medija, kao i fer i slobodnih izbora.

Posebnu težinu među tim ocenama situacije u Srbiji ima ocena GREKA, grupe država za borbu protiv korupcije tela Saveta Evrope, da je naša zemlja nazadovala u borbi protiv korupcije, jer je od 13 preporuka koje je dobila, sedam ispunila delimično, a šest nije uopšte. Od Vlade se sada, kao od nekog lošeg đaka, očekuje da pošalje dopunski materijal do sutra, 31. oktobra.

Reagujući na ove zahteve, predsednica Vlade je izjavila da veruje da će to Srbija i učiniti. Na premijerki nije da veruje, već da učini sve da te međunarodne obaveze budu ispunjene. Ukoliko se to ne dogodi, neko bi trebalo da preuzme odgovornost.

Kada smo već kod odgovornosti, ponoviću pitanje ministarki Mihajlović – kada će konačno neko da odgovara za brojne propuste u resoru za koji je ona odgovorna? Pomenuću samo neke: rušenje potpornog zida u Grdeličkoj klisuri, napukline na nadvožnjaku kod Čačka, stalna kašnjenja u radovima, itd. Za nju su i posle gotovo šest i po godina na vlasti krivci uvek negde drugde, a naročito oni koji su prethodno vladali, kao i novinari koji su se, kako je juče izjavila, drznuli da bubnu na gradilište i ogole istinu da se ne poštuje njena takozvana naredba da 24 časa traju radovi na delu auto-puta od Uba do Lajkovca, koji, skandalozno, mora ponovo da se gradi. Umesto svog tog prebacivanja krivice, konačno bi neko trebalo da odgovara, a ako to nije niko za čiji je rad ona odgovorna, onda bi korektno bilo da sama preuzme odgovornost. Hvala.