Hvala.

Zakon koji je donet u Skupštini, ugrozio je prava zaposlenih u javnom sektoru i nije doveo do reda i onoga što je obećavano pre šest i po godina, kada je ova vladajuća većina preuzela upravljanje Srbijom. Tada je rečeno da će se ispraviti neravnomernost plata u javnom sektoru, da će se za isti posao, bez obzira u kom delu javnog sektora ili državnog organa radite, da ćete dobijati istu platu. Najavljivano je to više puta. Najavljivano je ovim zakon, ali se to nažalost nije desilo.

Platni razredi još nisu profunkcionisali. Ono što je ostalo van definicije ovog zakona, van tog javnog sektora su javna preduzeća, pre svih Narodna banka Srbije, Javni medijski servis.

Ono što je ovaj zakon omogućio je da se dalje politizuje zapošljavanje u javnom sektoru. Danas je posao u javnom sektoru praktično nemoguće dobiti ukoliko niste član neke od vladajućih stranaka. Na tom poslu ne možete da napredujete ukoliko niste član vladajuće stranke. Poslednja faza u kojoj se sada nalazimo je da se o zapošljavanju u javnom sektoru i razgovara na partijskim organima vladajućih stranaka, ali to nisu diskusije o unapređenju funkcionisanja javnih institucija, javnog sektora, to su rasprave oko toga ko je više svojih rođaka, prijatelja zaposlio, a zatim i svađe ko je svoju ljubavnicu zaposlio.

Ti slučajevi se javljaju od Vranja, Niša, Jagodine, po Vojvodini, u brojnim opštinama i zato smatramo da je potrebno promeniti Zakon o sistemu plata u javnom sektoru, depolitizovati javni sektor, nagraditi one koji rade u javnom sektoru za posao koji rade. Bez njihovog punog angažovanja i znanja nije moguće da Srbija izvrši potrebne reforme, nije moguće da se Srbija modernizuje, nije moguće da Srbija do te 2025. godine postane deo EU, što smo čuli da je zadatak ove Vlade kada je bila izabrana pre nešto više od godinu dana.

Jedan od prvih koraka da bi to moglo da se ostvari je promena Zakona o sistemu plata u javnom sektoru i ja vas pozivam da ovaj predlog zakona dođe na dnevni red, kako bi mogli da omogućimo dalji napredak Srbije na evropskom putu. Hvala.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – osam, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da nije prihvaćen predlog.
Poslanik Marko Đurišić, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o dopunama Zakona o porezu na dodatu vrednost. Izvolite.

Hvala predsedavajuća.

Promena PDV-a koju predlažemo je minimalna promena kojom bi hrana za bebe trebalo, umesto opštom poreskom stopom od 20%, da se oporezuje posebnom stopom od 10%. Ova promena bi u maloj meri olakšala poziciju porodica sa decom, malom decom, koje kupuju hranu za decu i bebe, ali bi sasvim sigurno bila jedan znak da država Srbija želi nešto da uradi na promenu zaštite porodica sa decom.

Ova država je to propustila usvajajući Zakon o finansijskoj podršci porodici sa decom, ali o tome ću govoriti kasnije. Ali, ova jedna mala promena smatramo da bi bio pozitivan primer da država želi da se uključi u borbu za nove bebe i novi život u Srbiji i potpuno mi je neprihvatljivo obrazloženje Vlade za neprihvatanje ove naše inicijative koja smatra da ovom promenom ne bi obavezno došlo do pojeftinjenja hrane za bebe, da bi ova promena samo otvorila prostor za dalje manipulacije.

Imamo situaciju da svake godine prilikom usvajanja budžeta, određeni broj proizvoda se oporezuje ovom manjom stopom i ta lista proizvoda koji se oporezuju manjom stopom biva sve duža i duža iz godine u godinu, sa namerom da Vlada pokaže da vodi politiku u određenim oblastima i da želi na određeni način da pomogne razvoj privrednih grana.

Prosto je neverovatno da država Srbija ne želi da se uključi aktivnije i da iskoristi sve ono što ima kao mogućnost za podizanje nataliteta u Srbiji i ja vas pozivam kolege poslanici da Vladi kažemo da nije u pravu, da stavimo ovaj predlog zakona na dnevni red, da ga izglasamo i tom malom merom pokažemo da smo odgovorniji od Vlade Srbije. Hvala.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – sedam, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da nije prihvaćen ovaj predlog.
Poslanik Marko Đurišić, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o finansijskoj podršci porodica sa decom. Izvolite.

Hvala predsedavajuća.

Predlagali smo Zakon o finansijskoj podršci porodicama sa decom gotovo tri godine, čekajući Vladin predlog koji je došao krajem 2017. godine i tada sam rekao - onako kako ga je Vlada predložila, bolje da ga nije ni predložila.

Naime, zakon koji treba da bude osnovni mehanizam za finansijsku podršku porodicama sa decom, to na žalost, u obliku u kakvom je usvojen, u decembru prošle godine, nije. Odmah posle toga napravili smo novi zakon koji bi trebao da promeni suštinske nedostatke zakona koji je usvojila Vlada, a koji se vide, evo, već nekoliko meseci, kada se konačno počelo od 1. jula ove godine sa primenom Zakona o finansijskoj podršci porodicama sa decom.

Pre svega, odnosi se na naknade za porodiljsko odsustvo za koje je Vlada uzela da se obračunavaju tako što se obračunavaju sve isplaćene naknade i zarade, na koje je obračunat porez u neto iznosu u poslednjih 18 meseci, bez obzira koliko ih je bilo, a onda se taj iznos podeli sa 18 i uzima se kao bruto osnovica, što sve onda dodatno umanjuje i dodatno isplaćuje kao neto iznos u roku od 12 meseci koliko se žena nalazi na porodiljskom odsustvu.

I, ne samo to, imamo na žalost danas u promeni ovog zakona još gore stvari. Imamo činjenicu da po dva, tri meseca žene koje su se porodile ne mogu da ostvare ovo svoje pravo. One nekoliko meseci žive bez bilo kakvih primanja, iako su radile, zaradile nešto što im je ovim zakonom sasvim sigurno umanjeno u odnosu na prethodni zakon. To je ovde ministarka bez portfelja prošle nedelje i priznala, i rekla je kako će u najskorijem roku te naknade biti isplaćene.

Nedopustivo je da država Srbija na ovaj način obezbeđuje prava i brine o natalitetu građana Srbije. Nedopustivo je da u situaciji kada je pola miliona dece danas ugroženo od siromaštva zbog neodgovorne politike Vlade Republike Srbije u poslednjih šest godina, ovaj mehanizam koji Zakon o finansijskoj podršci porodici sa decom, pruža državi kao podršku porodicama kroz dečiji dodatak, kroz roditeljski dodatak, bude rešeno na potpuno neodgovarajući način. Zato vas pozivam da usvojimo novi zakon. Hvala.

Hvala.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – 10, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da nije prihvaćen ovaj predlog.
Poslanik Marko Đurišić, predložio je da se dnevni red dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama i dopuni Zakona o kulturi.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – tri.
Konstatujem da nije prihvaćen ovaj predlog.
Poslanik Marko Đurišić, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o dopunama Zakona o akcizama.

Hvala predsedavajući.

Ovaj zakon, čini mi se, više od godinu i po dana pokušavamo da stavim na dnevni red.

Suština zakona je da se pića koja su veštački zaslađena, da se na njih uvede akciza, kao što su to uradile mnoge zemlje u svetu na osnovu preporuka Svetske zdravstvene organizacije, koja je pre nekoliko godina proglasila epidemiju gojaznosti. Epidemiju gojaznosti gde je danas u Srbiji gojaznost kod dece duplirana sa 2,6% na 4,9% dece danas u Srbiji je gojazno, dok je kod odraslih broj gojaznih 21%, a predgojaznih 35%.

Procene su da je gozajnost jedan od glavnih uzroka dijabetesa i da danas u Srbiji preko 700.000 ljudi boluje od dijabetesa i da bi uvođenje jedne ove akcize imalo nekoliko pozitivnih efekata. Prvo je da bi se smanjila veštački zaslađenih pića. To se desilo, recimo, u Mađarskoj gde je za 20% manje od 2011. godine, kada je ova akciza uvedena, smanjena potrošnja veštački zaslađenih pića, do toga da bi se obezbedila sredstva za projekte koji bi omogućili edukaciju o štetnosti ovakve vrste pića, od štetnosti nezdrave ishrane koja, na žalost, danas dominira na dnevnom meniju mnogih porodica i koja za posledicu ima za to da u Srbiji veliki broj ljudi živi nezdravim životom, kao posledica nezdrave ishrane. Odatle se javljaju brojne bolesti koje kasnije, naravno, ako gledamo čisto ekonomski državu, mnogo više koštaju nego što bi bili efekti ove mere.

Procena je da bi sa ovom akcizom od pet dinara po jednom litru bilo godišnje u budžetu prihodovano oko pet milijardi dinara. To bi bilo dovoljno da se u svim osnovnim školama svakom osnovcu omogući jedan zdravi dnevni obrok, ručak, a sigurno bi ostalo para za dobre i kvalitetne programe koji bi pomogli edukaciji i smanjili gojaznost u Srbiji.

Bez ovoga činjenica je da je Vlada usvojila program za prevenciju gojaznosti početkom ove godine bez sredstava za sprovođenje aktivnosti u tom programu i mnogih drugih aktivnosti koje su izostavljene jer para nema, mi nećemo uspeti da se izborimo sa ovom epidemijom. Hvala.

Stavljam na glasanje predlog.
Zaključujem glasanje: za – 11, protiv – niko, uzdržan – niko.
Konstatujem da nije prihvaćen ovaj predlog.
Narodni poslanik Marko Đurišić predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o dopuni Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji.
Izvolite.

Hvala, predsedavajuća.

Ovo je jedna vrlo mala izmena koja predviđa da se naloži poreskoj upravi da u poreskom rešenju koje izdaje građaninu, fizičkom, odnosno pravnom licu, bude jasno iskazan iznos više ili pogrešno naplaćenog poreza, odnosno sporednih poreskih davanja, kao i pouka o pravima ovog stava. Pre svega, ideja je bila da se kod dostavljanja poreskog rešenja za porez na imovinu koji se svake godine dostavlja građanima početkom godine sa novim iznosom poreza, da se u tom poreskom rešenju navede koje je stanje i da li je građanin u prethodnom periodu pretplatio svoj porez, odnosno da li je uplatio manje, s obzirom na dinamiku plaćanja poreza i mogućnost da ljudi nekada zaborave da uplate porez na imovinu na vreme.

Vlada je rekla da to nije neophodno u obrazloženju zbog čega smatra da prihvatanje ovog zakona nije potrebno, ali čitam koliko juče da premijerka najavljuje da će u procesu digitalizacije Srbije, navodno, od početka januara sledeće godine, biti omogućeno građanima da ostvare uvid u svoje rešenje o porezu na imovinu, da vide upravo ono što mi tražimo da se stavi u zakon, a to je koliko je poreza uplaćeno, da li je neki iznos preplaćen, da li je uplaćeno manje, da se ne gomilaju kamate, da se ne uključuju onda izvršenja preko izvršitelja, jer vidimo na koji način danas brojni građani Srbije imaju problem sa jednom institucijom koja je neophodna u svakoj modernoj državi kako bi se omogućilo efikasno sprovođenje pravde, ali na žalost, to je postao mehanizam za uništavanje, moram da kažem, nekih porodica koje su ne znajući zbog čega se našle u ogromnim dugovima, a onda preko poreskih izvršitelja su ostajale gotovo bez celokupne imovine.

O ovakvim stvarima mi, kao predstavnici građana u parlamentu Srbije, treba da vodimo računa. Treba da vodimo računa o tome kakva zakonska rešenja donosimo. Zato vas pozivam još jednom da ovu malu izmenu Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji usvojimo, kako bi u krajnjoj liniji omogućili Vladi ono što ona namerava da uradi od 1. januara elektronskim putem. Hvala.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – devet, protiv – niko, uzdržan – niko.
Konstatujem da nije prihvaćen ovaj predlog.
Narodni poslanik Marko Đurišić predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmeni Zakona o javnim medijskim servisima.
Izvolite.