Možemo da pričamo, kolega Obradoviću, to nije bilo na stadionu, onda bi svako mogao da priča i onome što se desilo ispred „Pinka“, kada su tri novinarke prebijene, jel tako?
Nastavite.

Gospodine predsedavajući, ako želite sa mnom da polemišete, imate pravo po Poslovniku da se javite za reč, sednete ovde u poslaničke klupe i kažete šta imate. Nemojte me prekidati, govorim o zakonu…

Kolega Obradoviću, ja imam pravo da vas prekinem, prva stvar.
Druga stvar, samo želim da vam skrenem pažnju koliko izlazite iz teme dnevnog reda i šta može da se očekuje u daljem nastavku sednice.
Znači, ako ostanete u temama dnevnog reda, možemo da nastavimo da radimo normalno.

Da li je tema dnevnog reda Zakon o sprečavanju nasilja i nedoličnog ponašanja na sportskim priredbama? Da li iza određenih navijačkih grupa stoji politika? Da li iza određenih uprava klubova stoje političari na vlasti? Da li iza, recimo, rušenja u Savamali ili prebijanja novinara na predsedničkoj inauguraciji možda stoje neke navijačke grupe? Da li je možda njima oprošteno ono što rade na stadionima da bi na nekom drugom mestu radili prljave poslove za mafiju ili političare na vlasti? Dakle, ozbiljno pitanje, i te kako u vezi sa temom dnevnog reda.
Drugo pitanje koje ovde želim da istaknem jeste pitanje koje se tiče Zakona o parničnom postupku. Evo već jednog Zakona o lobiranju koji je donet. Banke su glavni elemenat lobiranja u Srbiji i vi sada donosite zakon da bi ste izašli u susret bankama. To je zaista genijalno.
Menjate Zakon o parničnom postupku umesto da rešavate probleme građana koje pljačkaju ove bankarske derikože, vi dodatno stajete na stranu banaka i štitite banke i banke ovom izmenom i dopunom su vas već izlobirale da država zaštiti njihov interes i da država zapravo rešava njihove problematične kredite onako kako njima, tj. bankama odgovara.
Evo šta kaže ministar, Nela Kuburović u svom obrazloženju, kaže: „Ovakvo zakonsko rešenje predstavlja prepreku, dosadašnje zakonsko rešenje u razvoju tržišta problematičnih kredita, pa je Akcionim planom za sprovođenje navedene strategije upravo predviđena izmena Zakona o parničnom postupku koja se predlaže.“
Pazite, Vlada Republike Srbije hoće da omogući tržište problematičnih kredita, umesto da reši probleme problematičnih kredita bankarskih pljačkaša koji deru kožu sa leđa građana Srbije, vi im još omogućavate da oni mogu da preprodaju naša kreditna zaduženja nekim trećim licima, primera radi stranim kompanijama, pa da mi na kraju postanemo dužnički robovi ko zna kojim stranim kompanijama, koje će uzeti naše bankarske dugove.
Kada ćete da rešite problem 20 hiljada porodica koji imaju kredite indeksirane u švajcarskim francima? Kada ćete da sprovodite odluku Vrhovnog kasacionog suda da banke nisu imale pravo da naplaćuju procentualnu obradu troškova kredita i za više miliona evra opljačkaju građane Srbije prethodnih decenija?
To je tema koju vi treba da rešite, gospođo ministre, a ne da vi lobirate za interese banaka i da vi sada bez dozvole mene, kao kreditnog korisnika, moje kreditno dugovanje i moj problematičan kredit, banka može da preprodaje trećem licu bez moje saglasnosti.
Znači, menjate zakon gde oni to do sada nisu mogli bez moje saglasnosti i vi kao bankarski lobista sada dozvoljavate da oni mogu da preprodaju moj kreditni dug nekom trećem licu bez moje saglasnosti. Za koga vi radite, gospođo Kuburović, za banke ili za građane Srbije? Kada ćete rešiti jedan jedini problem koji građani Srbije imaju sa bankarskim lopovima i pljačkašima u ovoj državi?
Ovo je Zakon o lobiranju pre Zakona o lobiranju. Vi radite za banke, vi radite za bankarske monopole, interese i lopove u Srbiji. To je problem onoga o čemu ja ovde želim da govorim.
Drugi problem, a mislim da ste sa najviše instance dobili mišljenje i da ga niste uvažili jeste Zakon koji se tiče obrade naših ličnih podataka, odnosno zaštite naših ličnih podataka. Evo ga ovde dopis NJegove Svetosti, Patrijarha srpskog, gospodina Irineja, koji je upućen svim pretpostavljam šefovima poslaničkih grupa u Narodnoj skupštini Republike Srbije, pa tako i meni kao šefu poslaničke grupe srpskog pokreta „Dveri“ gde se jasno kaže da imamo situaciju u kojoj se crkva buni protiv jednog zakona koji direktno zadire u prava crkve, u samostalnost crkve i njenih organa.
Kaže se ovde na jednom mestu u dopisu NJegove Svetosti – Podsećamo da naši vernici članom 43. Ustava Republike Srbije imaju zajemčenu slobodu misli, savesti, uverenja i veroispovesti, a roditelji i zakonski staraoci imaju ustavno pravo da svojoj deci obezbede versko i moralno obrazovanje u skladu sa svojim uverenjem. Traži crkva tamo jasno članom 3. da se reguliše da se primena ne može odnositi na crkve i verske zajednice, niti njihova crkvena pravna lica i da je posebno neprihvatljivo da poverenik ima inspekcijska i druga ovlašćenja na svetotajinski odnos krštenja ili sklapanja braka verujućih ili postavljenja u čin člana jerarhije.
Dakle, crkva od vas traži, a to ovde niste pomenuli u vašoj uvodnoj reči, kao što niste pomenuli da ste odbacili svo mišljenje crkve koje vam je dato u javnoj raspravi po pitanju ovog zakona, dakle crkva od vas jasno traži da se poštuju odredbe Ustava Republike Srbije i Zakona o crkvama i verskim zajednicama u delu u kojem im se garantuje autonomija crkava i verskih zajednica, a kojim odredbama je eksplicitno utvrđeno da su subjekti verske slobode slobodni i autonomni u određenju svog verskog identiteta, te da imaju pravo da samostalno uređuju i sprovode svoj poredak i organizaciju i da samostalno obavljaju svoje unutrašnje javne poslove.
Ne možete zakonom da propisujete da vam crkva daje svoje knjige krštenih, svoje knjige venčanih, svoje podatke o licima koja treba da budu izabrana u crkveni čin.
Dakle, ko je poverenik, ili ko je uopšte država, i ko je uopšte Vlada da krši Ustav, da krši Zakon o crkvama i verskim zajednicama i da se meša u unutrašnja pitanja crkve?
To je generalni problem sa ovim zakonom. Već se u Srbiji previše trguje našim ličnim podacima. Već previše njih, a opet su banke među prvima, ima baze ličnih podataka građana, preprodaje baze naših ličnih podataka, koristi baze naših ličnih podataka u komercijalne svrhe. Jel sada hoćete da uzmete i crkvu i crkvene podatke, pa da i to stavite na neko tržište preprodaje ličnih podataka? Otkud vam to pravo? Otkud vam pravo da se mešate u unutrašnju organizaciju crkve i da tražite od crkve bilo kakve podatke?
Mi smo se opredelili da budemo deo crkve. Mi smo dali svoje podatke u knjigu krštenja, knjigu venčanih. Šta će to vama? Što vi ovim zakonom ulazite u crkvenu autonomiju i pokušavate da vi nešto tamo inspekcijski nadzorišete ili ne znam šta radite? Ako je crkva već odvojena od države i ako je Ustavom ovako propisano, otkud vama pravo da to radite? Mislim da je ovo vrlo konkretno i jasno pitanje, kao što je konkretno i jasno pitanje upućeno od poverenika Šabića i jasno govori i tome kako, dakle, vi nameravate da zaustavite preprodaju naših ličnih podataka. Zašto to ne uradite zakonom? Zašto zakonom ne zabranite to tržište naših ličnih podataka i da neko koristi sve te državne baze i da neko od toga pravi neki komercijalni interes i jednostavno se poziva na nas, a da nas ništa nije pitao?
Evo, da vam navedem još jedan konkretan primer – birački spiskovi. Otkud Srpskoj naprednoj stranki birački spisak? Otkud Srpskoj naprednoj stranci pravo da jedina u srpskoj politici ima birački spisak i da idu po biračkom spisku i da obilaze građane, recimo, sada, u opštini Lučani i popisuju birače ko će za koga da glasa? Otkud vama, ljudi, pravo da ulazite u privatne kuće, da pozivate ljude telefonom na fiksni ili mobilni broj, da ih pitate za koga će da glasaju? Da li vi razumete šta radite? To je zabranjeno.
Nemate pravo da ljude pitate za koga će da glasaju. Nemate pravo da im upadate po kućama. Nemate pravo da zloupotrebljavate birački spisak,a to radite. Pa mi vi, kao ministar, lepo odgovorite – zašto svi mi ne možemo da dobijemo birački spisak? Zašto samo SNS ima birački spisak? Zar nije i to zloupotreba zaštita podataka o ličnosti? Ja mislim da jeste. A da li ste to stavili u zakon? Pa, naravno da niste, da biste omogućili i dalje SNS da zloupotrebljava birački spisak i bukvalno koristi naše lične podatke, a da niko drugi od političkih aktera na srpskoj političkoj sceni nema to pravo. Idemo dalje.
Što se tiče Zakona o besplatnoj pravnoj pomoći, to je tema koja je takođe veoma zanimljiva, a posebno su zanimljive ove nevladine organizacije koje sada uvodite u mogućnost da se bave besplatnom pravnom pomoći. Kod njih nikada ništa nije besplatno, jer upravo vi iz države finansirate te nevladine organizacije, a oni onda kao daju besplatnu pravnu pomoć. Kako daju besplatnu pravnu pomoć kad su na budžetu države Srbije i kad su finansirani od strane nadležnih ministarstava? Znači, oni dobijaju pare za to što nekome daju besplatnu pravnu pomoć. Ne? Pa, nisam baš siguran.
Kome će da daju besplatnu pravnu pomoć? Da neće možda migrantima, ovih 100 hiljada ili više stotina hiljada migranata koje nameravate da naselite u Srbiji, po naredbi iz centralnog komiteta, iz Brisela, kada EU zatvori svoje granice za migrante i kada ih vi budete parkirali ovde u Srbiji i napunili upražnjena srpska sela? Da li je poenta ovog zakona o besplatnoj pravnoj pomoći da pomognete te ranjive grupe? Da kada ovde budemo imali više stotina hiljada migranata po Dablinskom ili nekom drugom sporazumu, da vi tada lepo asistirate da oni ljudi mogu ovde da se smeste, da im renovirate sve kasarne, da im otkupite domaćinstva na selu, što već radite po lokalnim akcionim planovima, da im date pare da pokrenu biznis, da im jednostavno date sve ono što ne dajete sopstvenim građanima.
Ovde migranti bolje žive od građana Srbije. To je tema o kojoj ovde ne sme da se priča u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Migranti u Srbiji bolje žive od građana Srbije. NJima otkupljujete domaćinstva na selu i planirate da im date da se nasele. NJima omogućavate kompletno sve besplatno – da jedu, da spavaju, da idu u školu. Šta obezbeđujete građanima Srbije? Jel smo mi odgovorni za migrantsku krizu? Što bismo mi zbrinjavali migrante koji su pošli na zapad? Što oni izlaze iz Grčke i drugih evropskih zemalja, odnosno zemalja EU i dolaze u Srbiju? Što ne idu kroz te zemlje EU na zapad? Pa, čekajte, nismo valjda toliko naivni, jasno nam je da neko želi promenu strukture stanovništva u Evropi, jasno nam je da neko želi da nas naseli migrantima, jasno nam je da neko želi da napravi Evropi problem i da menja njenu civilizacijsku strukturu. I vi to kao ne vidite? I, kao, nije vam to jasno šta se planira? I ne znate, kao, i nećete da kažete šta ste dogovorili sa Briselom i koliko ste stotina hiljada migranata prihvatili da primite kada vam centralni komitet iz Brisela to bude naredio.
Zbog koga renovirate ove kasarne po Srbiji? Zbog koga pravite ove lokalne akcione planove za migrante? Kao, to je slučajno ušlo sada u sve lokalne samouprave koje imaju obavezu da donesu lokalne akcione planove migrantima? Pa, nema slučajnosti, nismo valjda toliko naivni.
Idemo dalje - Zakon o lobiranju. Ovo je vrlo interesantan zakon, a prva tema tog zakona, kada bude donet, trebalo bi da bude ispitano, recimo, kako je bivši gradonačelnik NJujorka Đulijani došao u kampanje Srpske napredne stranke i za koje pare? Pa, kad ste angažovali,rumunsku i britansku agenciju 2012. i 2014. godine, da li ste joj platili od vaših para ili iz Vlade Republike Srbije da radi za Srpsku naprednu stranku? Pa, koliko je plaćen Toni Bler? Pa, koliko ste platili da Aleksandar Vučić ode na sastanak fondacije Bila Klintona? To su prava pitanja.
Hajmo da vidimo taj zakon o lobiranju, da li će da se bavi time kako vi perete pare, kako vi plaćate te svoje lobiste po svetu? Čekajte, taj Toni Bler radi za pare. Ko mu je platio? Koliko mu je platio? Kad mu je platio? Kako mu je platio? Taj Bil Klinton radi za pare.
(Predsedavajući: Privodite kraju, kolega Obradoviću.)
Izvinjavam se, koliko imam još vremena, predsedavajući, s obzirom da ste me prekinuli?
(Predsedavajući: Potrošili ste vreme, 20 minuta.)
Dobro, onda mi dozvolite samo da završim rečenicu.
Dakle, ono što ovde želim na kraju da istaknem, i to je moje završno pitanje za ministra pravde – koliko će, dakle, koštati državu Srbiju svi oni pritvoreni koji su oslobođeni svih optužbi, jer se u javnosti pojavila informacija da 55 miliona evra od 1. januara 2016. godine država mora da isplati onima koji su pogrešno uhapšeni, držani u pritvoru i oslobođeni svih optužbi. A znate koliko je to? To su dva klinička centra i četvrtina… (Isključen mikrofon.)

Zahvaljujem, kolega Obradoviću.
Reč ima ministar, gospodin Stefanović. Izvolite.

Poštovane dame i gospodo, ovde smo čuli više neverovatnih stvari. Teško je uopšte, na neke stvari želim da odgovorim vrlo ozbiljno, a o nekim prosto ne znam šta bih rekao, pošto se tvrdnje graniče sa nečim što možete da kupite na kiosku, ima ono SF, kao oznaku, ili neki komični strip, ne znam kako bih to rekao. Ali, zbog ljudi koji ovo gledaju, hoću da to objasnim, da bi ljudi shvatili o čemu se radi.
Naime, ovde se često pominje mantra kako se ovde nešto radi po diktatu, evo, neko nam je naredio, naložio, mi moramo itd. Evo, recimo, uvodimo zakonom, potpuno menjamo sistem, uvodimo dobrovoljno vatrogastvo. Jel to nešto loše za Srbiju? Jel to nešto loše za građane koji će imati mogućnost da dobrovoljne vatrogasno-spasilačke jedinice pomognu u gašenju požara profesionalcima i da tu tradiciju koja postoji u nekim delovima Vojvodine i po 150 godina, da tu tradiciju negujemo i da pomognemo da ti ljudi koji to žele, da urade dobrovoljno, budu deo sistema i mehanizma koji pomaže građanima. Jel to nešto loše za nas? Ako je loše, dajte da ga ne usvajamo. Ali, ja mislim da je veoma dobro.
ne samo to, sve ovo što je pred vama danas, to su zakoni koji podižu standarde u Srbiji. To je ono što ljudi ne razumeju. I često kada govore – evo, raspada se, što, jel se raspada Nemačka, nemaju hleba da jedu, nema, ekonomija Nemačke posrće, gubici na sve strane, nema Austrija, Nemačka, nemaju ljudi više gde će, evo, napuštaju ljudi, iseljavaju se iz Nemačke koliko im loše ide?
Pa, mi valjda želimo da dobijemo te standarde koje imaju te razvijene zemlje. Mi valjda želimo da živimo kao što oni žive. Valjda želimo da imamo normativnu uređenost onih zemalja koje su pokazale da su kroz svoj rad došle do toga da njihovi građani žive bolje i da su te društvene vrednosti za koje se oni zalažu to što žele i građani Srbije. I to je, nažalost, ta mantra gde nećete nikada da uđemo u suštinu.
Ja hoću da uđem u suštinu. Hajde da vidimo zašto mi to radimo. Hajde da vidimo koja je od tih zemalja. Da li će njihovi birokratski aparati na nivou EU funkcionisati na ovaj ili onaj način, da li će se prepucavati levica ili desnica? Koga to briga. Pitajte nekoga u Donjoj Austriji da li ga je briga za to? Pitajte nekoga u Donjoj Austriji kako živi? Pitajte kako žive seljaci koji žive u njihovim selima? Mi hoćemo da naši ljudi žive tako i idemo prema onim zemljama koje su to omogućile i bolje se živi u Srbiji, između ostalog, i zbog takve vrste uređenja koji gajimo.
Što se tiče pitanja KiM, pa ovde ste vi, gospodine Obradoviću, sa vašim koalicionim partnerima, kad ste donosili, pošto vi sad predstavljate i vaše koalicione partnere sa kojima ste u savezu, vi ste donosili odluke da se o KiM više ne raspravlja u UN, nego u EU. Vi ste nam rekli da je to vrhunska vrednost. Ja koliko sam razumeo vi ste sad najveći promoter EU u Srbiji i ne samo EU, nego svega što EU nosi. Ja se čudim da vi ne nosite onu značkicu Brisela „I love Brisel“. To mi se nekako čini da bi išlo najbolje uz vas.
Dakle, vi ste se trudili da bude granica između Srba i Srba na Brnjaku i Jarinju. Vi ste doneli odluku da se o KiM do sada odlučuje isključivo u okvirima EU. Vi ste doneli odluke da se uputi pitanje Međunarodnom sudu pravde koje je bilo katastrofalno po Republiku Srbiju. Vi ste donosili odluke kojima se uvodi carina. Vi ste stavljali te pečate. Dakle, to ste sve vi uradili, vi i vaši koalicioni partneri. Ja tu više ne vidim razliku da li ste to radili vi, Đilas, Jeremić, potpuno je svejedno. Dakle, to ste vi i vaša politika je politika „EU nema alternativu“. Sve što EU zatraži do mora da se ispuni za 24 sata, ako ne može brže. To je isključivo politika koju sprovodite vi i vaši koalicioni partneri. Mi ne.
Što se nas tiče mi smatramo da parlament treba da raspravlja i kao što raspravlja o mnogim važnim temama, ali ne može da raspravlja o temi kolika će biti otkupna cena malina. Zašto? Koji je to sistem? Da treba mi ovde da odredimo u parlamentu da parlament Srbije izglasa kolika je cena malina na tržištu i da kažemo – mi smo sad odlučili da je 10 evra po kilogramu otkupna cena maline i super će da se prodaje. Ko će to da kupi? Super, neće kupiti ni kilogram iz Srbije, kupiće negde gde je mnogo jeftinije, kupiće u Poljskoj, kupiće u nekoj drugoj zemlji. To uređuje tržište u svakoj normalnoj zemlji. Ako hoćete da imate napredak, ako hoćete da imate normalno uređenu zemlju morate da poštujete tržište. Da, treba da se borimo za to, jer to su jeftini poeni.
Hajde da se dodvorimo nekom ko će, evo, sad ću da kažem neku jeftinu parolu – hajde da pomognemo malinarima, hajde! Što ste ih vi i vaši koalicioni partneri tukli 2010. godine? Što ste im prevrtali traktore? Što ste ih vi i vaši koalicioni partneri maltretirali. Sto sedamdeset, 180 ljudi pretučeno za dan, prevrnuti automobili policije, pretučeni policajci, sukob naroda na ulici. Vi i vaši koalicioni partneri 2010. godine. Što ste to radili, ako se sad zalažete za malinare? Ne može. Vi ste tukli te ljude. Vi ste naređivali policiji da ide na narod, na malinare, na njihove barikade, vi i vaši koalicioni partneri. Vi ste tukli malinare. Kako ste mogli da tučete te ljude? Kako ste to mogli da radite? Vi ste to radili sa vašim koalicionim partnerima. Preuzimate sve ono, vi se borite za iste vrednosti sa ljudima sa kojima ste u koaliciji. To su iste vrednosti. Zalažete se za njih. Brisel i da tučemo malinare. To je suština politike, između ostalog.
Što se tiče nasilja, pa vi i vaši koalicioni partneri ste ključni inspiratori nasilja u ovoj zemlji. Ključni. Vi niste samo inspirator, vi ste prešli sa reči na dela. Vi niste hteli da budete ljudi koji će optuživati da samo pričaju o tome. Vi lepo odete, dođete do TV „Pink“, Goca Uzelac, Mara Dragović, šta će te dve novinarke, najbolje da dobiju batine, najbolje da ih pretučemo, najbolje jednoj da izlomimo rebra, a drugu da nokautiramo. Prosto je neverovatno da neko ko se praktično bavio nasiljem nad novinarima i nad ženama bilo šta može da priča o nasilju u ovoj Skupštini, ali dobro imate pravo.
Ovo što čujemo danas, pa ja vidim jednu užasnu agresiju vas i vaših koalicionih partnera prema medijima. Prema novinarima i prema medijima. Hajde da ukinemo frekvenciju svakom ko nam se ne sviđa, hajde da ukidamo onda frekvencije svima koji nešto kažu, a da se to nama ne sviđa, a vi i vaši koalicioni partneri ste uveli rijaliti u Srbiji. Vi i Đilas ste očevi „Velikog brata“. Vi ste uveli rijaliti u našu zemlju. Vi ste doveli rijaliti programe prvi, i to na državnu televiziju koju plaćaju svi građani Srbiji. Televizija „Pink“ je privatna televizija. Ovo plaćaju svi građani Srbije. Vi ste doveli „Velikog brata“. Vi i vaši koalicioni partneri, čije vrednosti ste preuzeli i za koje se borite. Dakle, Brisel, „Veliki brat“, ja volim da prebijam malinare. To smo do sada utvrdili da su nove vrednosti za koje se zalažete.
Podsećaćemo vas na te nove vrednosti svakoga dana. To su vaše vrednosti. To su stvari za koje se vi zdušno zalažete, ispunjavanje svih vrednost Brisela od jutra do mraka i, naravno, „Veliki brat“ i prebijanje novinara i, naravno, pozivi na silovanje premijerke, prebijanje ljudi koji misle drugačije, nasilje. Svako ko vam se od novinara ne svidi, pa vi sa tim ljudima više ne razgovarate, vi te ljude najbrutalnije vređate, izbacujete iz prostorija. Da li su to te demokratske tekovine za koje se zalažete? Da li tako Srbija treba da izgleda? Da li se tako bori za jednu nepodeljenu, stabilnu Srbiju, domaćinsku Srbiju? Ne bih rekao. To je sve suprotno onome.
Što se tiče problematičnih kredita, tu hoću da vam kažem još jednu stvar, u ovom trenutku je 6,6% broj onog što se zove MPL kredita, dakle, koji su rizični u Srbiji i Srbija je po tome uradila jednu veliku stvar i Narodna banka i Ministarstvo finansija. Znate gde su bili najproblematičniji krediti? Meni se čini da se vi za te najviše borite, a to su krediti tajkuna. To su oni tajkuni koji su uzeli, poput Miškovića, poput drugih, poput onog iz „Farmakoma“ i ostalih, ti ljudi su uzimali kredite koji nisu mogli da se naplate, ti ljudi su uzimali kredite koji su posle postajali teret države i koje je posle država, novcem svih građana, morala da plaća. Meni se čini da vi u stvari… Ne znam za koga vi radite. Za tajkune koji su uzimali kredite, pa sad treba da im omogućite lakši izlazak iz tih kredita ili radite za građane? Meni se čini da ne radite za građane. Meni ste čini da ste sada na strani tajkuna. Hajde da se spreči svaki zakon kojim država može da spreči da neki tajkun u budućnosti uzme kredit koji ne može da se naplati, pošto je to bio glavni modus operandi vas i vaših partnera. To je bila stvar koja je bila, čini mi se, najlošija po ekonomiju Srbije.
Što se tiče migranata, ovde smo se naslušali naučne fantastike u prethodnih nekoliko godina. Ja moram zbog građana Srbije da kažem – ovde je sveukupno za četiri, pet godina negde oko 2.000 ljudi tražilo azil. Mnoge smo odbili za azil. Dakle, nisu se stekli zakonski uslovi. Mnogi su napustili našu zemlju pre nego što je okončan proces odobrenja azila. To su oni koji su zaista tražili azil, oko dve i nešto hiljade ljudi. Nekoliko, možda desetak ili 20 je dobilo pravo na azil.
Da vi kažete, ja ne mogu da verujem da neki drugi koji sede u ovim klupama, a koji su vaši koalicioni partneri, dele te vrednosti, da je užasno što smo tim ljudima dali da jedu. Ja ne mogu da verujem. Ja ne mogu da verujem da jedan narodni poslanik može tako nešto da izgovori, da je užasno što smo ljudima koji su došli gladni dali da jedu. To je skandalozno. Naravno da ćemo uvek dati ljudima da jedu. Srbija je zemlja koja se ponosi tim. Mi smo zemlja koja hoće da bude normalna zemlja.
Te rasne teorije i sve ovo što čujemo nekad ovde mene užasno zabrinjava. Užasno me zabrinjava, ne zbog toga što ih izgovarate vi, nego što nema reakcije nekih ljudi koji sede u klupama oko vas, a za koje znam da ne misle tako, ali ćute. Znate kako to posle bude kada ćutite, onda preuzimate i te vrednosti koje vi lepo, pa ću ja njima, kao što vama kažem, sutra reći, pošto su ćutali, da su to vrednosti za koje se zalažu, da migrantima ne dajemo da jedu, da im ne damo da dišu. Kažete žive bolje migranti nego ljudi u Srbiji. Da li ste bili nekada u migrantskom kampu? Da li ste bili da vidite kako žive ti ljudi? Mukom naterani da dođu, potucaju se po ovim zemljama. Šta mislite da oni vole da to rade? U Srbiji ih ima negde oko tri i po hiljade, ukupno, i tako već godinama.
Po Dabilinskom sporazumu, kakav crni Dablinski sporazum, pa nismo država članica Evropske unije, niti smo potpisali nekakav Dablinski sporazum, niti smo članica EU, niti se odnosi bilo šta na nas. Ali to da ne damo migrantima da jedu, ja stvarno ne mogu da zamislim da je neko naše dete koje je bilo izbeglica, prolazilo kroz našu zemlju, došlo negde i oni mu kažu šta ćeš ti da jedeš, šta ćeš ti ovde? Za takvu vrednost zaista ne mogu da verujem da bilo ko može da se založi.
Što se tiče Zakona što se tiče kasarni, kasarne renoviramo za Vojsku i Policiju. Dakle, Policija je preuzela jednu ili dve kasarne od Vojske, za kojom Vojska više nema potrebu i hoćemo da smestimo jedinice Žandarmerije koje su bile potpuno u neuslovnim uslovima. Hoćemo da pomognemo i da Vojska i Policija imaju savremenije uslove. Za njih renoviramo.
Radimo u Mladenovcu jednu veliku kasarnu gde će biti centar za obuku Sektora za vanredne situacije, gde će se obučavati i vatrogasci. Tu ulažemo novac, u povećanje bezbednosti građana Republike Srbije.
Hoću da kažem građanima Srbije da ne treba da se brinu. I Ministarstvo unutrašnjih poslova i Ministarstvo pravde svakog dana rade na tome da i naš pravni okvir, ali i da naše delovanje na terenu bude takvog da građani Srbije svakog dana budu sigurniji i bezbedniji.
Hvala vam.

Reč ima ministar Nela Kuburović. Izvolite.
(Boško Obradović: Replika.)
Polako kolega Obradoviću, izazvali ste dovoljno replika. Samo polako.
(Boško Obradović: Ja tražim repliku.)

Zahvaljujem uvaženi predsedavajući.
Dame i gospodo narodni poslanici, upravo je poslanik na početku svog obraćanja prvo istakao kako će da podrži listu kandidata sudija i zamenika javnih tužilaca koji se danas predlažu. Verujem da će biti dostojan u svojoj izjavi i da će biti ovde prilikom glasanja. Upravo na toj listi se nalaze i kandidati iz Pravosudne akademije koju je poslanik, koliko se sećam, u prethodnim nekim našim zajedničkim diskusijama i te kako osporavao. To je znak, verovatno, da i on evoluira, s obzirom da je to upravo jedna od vrednosti koju smo preuzeli iz EU.
Kada govorimo o 600 sudija koji su po njegovom navodu bili članovi SNS, podsetiću da je Ustavom izričito zabranjeno da sudija može da bude član političke partije i da je to upravo jedan od razloga za njegovo razrešenje, ukoliko bi se ta okolnost pojavila. Evo, za pet godina niko nije osporio kvalitet izbora sudija u tom pogledu, pa verujem da je imao dovoljno mogućnosti da pred Visokim savetom sudstva pokrene to pitanje, a to su upravo one sudije koje su njegovi koalicioni partneri razrešili 2009. godine.
Ovde je izrečeno nekoliko netačnosti i kada je reč o Zakonu o lobiranju, Zakonu o zaštiti podataka o ličnosti i Zakonu o besplatnoj pravnoj pomoći. Pre svega, osvrnula bih se na Zakon o zaštiti podataka o ličnosti, s obzirom da se poziva na mišljenje Svetog Arhijerejskog Sinoda i kako Ministarstvo pravde nije razmatralo isto, niti je dostavilo odgovor. Slično mišljenje na početku javne rasprave upravo je Ministarstvo pravde i dobilo još u januaru mesecu i verujem da je i ovo mišljenje koje je sada stiglo stvar nerazumevanja.
Ovde se govori da Ministarstvo pravde pokušava da nametne inspekcijske nadzore u Crkvi, da pokušava da omogući Povereniku da preispituje knjige crkvene, odnosno crkvene knjige koje se odnose na krštenje, crkvene knjige koje se odnose na venčanje, ali samo da je neko malo pažljivije pročitao odredbu člana 93 upravo bi video da se ovim zakonom upravo zabranjuje da poverenik ima bilo kakva inspekcijska ovlašćenja, kada je reč o radu crkava i verskih zajednica.
Važeći zakon apsolutno ni na koji način ne isključuje crkve iz obrade podataka o ličnosti. Što znači da važećim zakonom koji je donet 2009. godine, opšta pravila koja se odnose na sve organe vlasti, odnosi se i na crkvu. Upravo, podsetiću vas da je na osnovu ovog zakona Poverenik i pokušao da naredi crkvama da vrše brisanja iz matičnih knjiga.
Ovim zakonom pokušavamo da zaštitimo crkve i verske zajednice i omogućava im se da upravo one podatke koje obrađuju, knjige koje vode, sami u okviru Crkve organizuju nadzorno telo koje će kontrolisati da li se ti podaci obrađuju na odgovarajući način.
Ni na koji način niti Ministarstvo pravde ne pokušava da ulazi u nadležnosti unutrašnje organizacije Crkve. Suština jeste da i Crkva ukoliko obrađuje određene podatke fizičkih lica treba da poštuje jedno od osnovnih ustavnih načela, a to je da se prilikom obrade podataka mora voditi računa o zaštiti podataka o ličnosti. Ovim zakonom se upravo to i omogućava. Apsolutno je isključena mogućnost da poverenik vrši bilo kakav inspekcijski nadzor ili da bilo ko oduzima matične knjige. Sa druge strane, ove knjige takođe imaju poseban sistem zaštite zato što ulaze i u arhivsku građu, tako da ni na koji način država ne može da ih uništi, niti da ih briše.
Takođe, Uredba i Direktiva EU koja je prepisana u zakon i sa kojom je naš zakon u potpunosti usklađen, primenjuje se na sve zemlje članice EU, što znači da ove odredbe primenjuje i Bugarska Pravoslavna Crkva i Grčka Pravoslavna Crkva na identičan način i niko od njih se nije bunio.
Sa druge strane, SPC ima svoje eparhije po zemljama EU gde takođe mora da se pridržava pravila koja tamo važe. Na ovaj način upravo se štite fizička lica. Svakako ko pristaje na krštenje, ko pristaje na zaključenje braka, očigledno je da daje svoj lični pristanak da se njegovi podaci obrađuju i da se vodi evidencija u crkvama, a da li se ta evidencija vodi na odgovarajući način, da li se ustupa nekim drugim licima, to može samo da kontroliše telo u okviru crkve, a ne Poverenik, niti bilo koji drugi državni organ.
Takođe, ovde je izneto i par neistina što se tiče zakona o besplatnoj pravnoj pomoći, govoreći da neko pokušava da ovim zakonom omogući raznim udruženjima da primaju naknade kako bi pružali besplatnu pravnu pomoć. Međutim, upravo ovaj zakon izričito prepisuje ko se finansira od strane Republike Srbije, kada pruža besplatnu pravnu pomoć, a da prima naknadu od strane Republike Srbije. Mogu da imaju samo advokati, javni beležnici i posrednici. Udruženja su apsolutno isključena iz toga. Da ste malo pažljivije pogledali zakon, upravo bi videli da izričito i stoji da udruženja i dalje pružaju pravnu pomoć u skladu sa posebnim zakonima kojima je to propisano, kao što je Zakon o zabrani diskriminacije, Zakon o azilu, ali besplatnu pravnu pomoć koja se finansira od strane Republike Srbije, od strane jedinica lokalnih samouprava imaju samo advokati, javni beležnici, posrednici, međutim, kada je reč o javnim beležnicima i posrednicima, to će biti izuzetno redak broj slučajeva kada uopšte budu u situaciji da pružaju besplatnu pravnu pomoć.
Drugo, besplatna pravna pomoć ima širok krug korisnika i svakako najveći krug korisnika su građani Republike Srbije koji su korisnici socijalne pomoći, zatim građani Republike Srbije koji ukoliko bi morali da angažuju advokata da ostvare neko svoje pravo u sudskom postupku bi imali ugroženi socijalni status. Tako da je ovaj zakon upravo za najsiromašnije u Republici Srbiji, kako bi im se omogućio pristup pravdi, kako bi im se omogućilo da ostvare svoja prava u sudskom postupku, a ne kako vi kažete, za desetine hiljada migranata koji svakako imaju svoje pravo i u okviru Konvencije UN da pre svega imaju mogućnost podnošenja zahteva za azil u određenoj državi.
Što se tiče kredita koje ste takođe pominjali, moram da vam kažem da očigledno ne poznajete dovoljno obligaciono pravo. Prodaja potraživanja je jedna od mogućnosti koja i danas postoji u svakom poslu. suština jeste da se parnični postupci, koji i te kako dugo traju pokušaju ubrzati na ovaj način, da se ne čeka saglasnost tuženog koji je već tužen i koji očigledno duguje nešto pa sasvim svejedno ko će biti tužilac na suprotnoj strani, da se postupci ubrzaju.
Ne znam na koji način ste mislili da mi iz Ministarstva pravde nateramo sudove da poštuju odluku VKS, da li mislite da Ministarstvo pravde treba da daje direktive i uputstva sudovima ili su sudovi nezavisni i treba da postupaju u svakom konkretnom slučaju. Upravo mišljenje VKS je vrlo jasno rečeno, da se svaki slučaj mora posebno preispitivati i da opšte mišljenje ne može da se primeni na svaki predmet kada je reč o spornim kreditima.
Verujem da će sudovi svakako postupati u skladu sa Ustavom i zakonom i procenjivati u svakom konkretnom slučaju da li su ti ugovori bili ništavni ili ne u trenutku njihovog zaključenja.

Po Poslovniku, narodni poslanik Ivan Kostić. Izvolite.

Povređen je Poslovnik, član 106.

Predsedavajući, morali ste da reagujete kada je dobacivano za vreme govora Boška Obradovića i kada je iznosio istine o… (Isključen mikrofon)