Poštovani predsedavajući, poštovana ministarka, poštovani predstavnici Ministarstva, u potpunosti podržavam zakone o kojima evo već više dana razgovaramo.

Pokušaću da budem vrlo koncizan i kratak, jer bih samo o Zakonu o vanrednim situacijama mogao da pričam veoma dugo, jer sam se u tri mandata nalazio na čelu štabova vanrednih situacija, i kada je bilo bombardovanje 1999. godine u Smederevskoj Palanci, pa kada smo posle toga imali 3.000 ljudi koji su došli sa Kosova, već 10. jula imali smo strašnu poplavu koja je opet zadesila te ljude koji su bili izbegli. U sledećem mandatu od 2004. do 2008. godine to je bilo mirno, nekoliko požara koje smo lako sanirali, a 2014. godine sam se nalazio na čelu regionalnog štaba Podunavskog okruga, suočio se sa neočekivanim vremenskim prilikama, jer ono što je uvek moglo da zadesi Smederevo jeste poplava od Dunava, ovog puta jedna mala reka Ralja koja je potok potpuno je napravila haos, i ne samo tu, već na čitavoj teritoriji kuda je prolazila.

Zbog toga podržavam ove mere koje su korak napred. Govorim ovde o preventivi. Preventiva nije laka stvar. To podrazumeva mnogo aktivnosti i mnogo novca. Preventiva podrazumeva i vodotokove i puteve i protivpožarnu zaštitu i opremu koju treba da imamo za naše vatrogasce.

Podržavam i vatrogasna društva, apsolutno, kao i prenošenje nadležnosti, kao čovek koji ima iskustva u ovoj oblasti, na gradske opštine u gradu Beogradu, jer su oni prvi koji treba da se susretnu sa vanrednim situacijama i, normalno, sa štabom republičkim za vanredne situacije, da to rešavaju. To su kompleksni problemi. Mi idemo napred donoseći ove zakone.

Kada je u pitanju bezbednost u saobraćaju, reći ću samo jednu stvar, o kojoj se mnogo ne govori, a to je sledeće. Morali bismo da poštujemo saobraćajnu signalizaciju, saobraćajne propise i na taj način, u znatnom procentu, smanjili bismo nemile događaje u saobraćaju.

Ono što posebno želim da naglasim, a o čemu se ne govori, jeste u manjim opštinama, gde su regionalni putevi koji nisu osvetljeni, gde se mladi ljudi kreću desnom stranom kolovoza i samim tim sebe stavljaju u vrlo delikatnu situaciju, i vozače, koji ih ne vide, i mnogo ljudi na taj način smo izgubili.

Edukacija u svakoj oblasti je potrebna, jer ja sam daleke 1980. godine stekao vozačku dozvolu, a ni sad nemam naviku da vežem pojas. Oni mladi koji su to kasnije stekli, prvo što urade kad sednu u automobil jeste da vežu pojas. Molim vas, edukacija, stalna priča, pre svega sa mladim ljudima, daje rezultate, a to nije skupo.

Podržavam i zakone iz oblasti pravosuđa i morao bih vama, gospođo Kuburović, da uputim jednu molbu. Naime, sud u Smederevskoj Palanci, ukazom kralja Petra, 1927. godine, 30. maja, njegovim ukazom je uspostavljen u Smederevskoj Palanci 1. juna 1927. godine. Ukinut je 1. januara 2010. godine sud u Smederevskoj Palanci, u mestu koje ima 52 hiljade stanovnika i mislim da je obeležje jednog grada, lokalna samouprava, policija, sud, pa vas molim da, poštujući važeća zakonska akta, razmotrite mogućnost, kako bi ne samo Smederevska Palanka, već gradovi sa sličnim brojem stanovnika, ponovo dobili osnovne sudove. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima koleginica Stanija Kompirović. Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvažena ministarko sa saradnicima, saradnici Ministarstva unutrašnjih poslova, imamo 18 veoma važnih zakona iz Ministarstva unutrašnjih poslova i Ministarstva pravde. Svi imaju isti cilj – da unaprede život građana u budućem periodu.

Policija je garant bezbednosti za građane Srbije, pa se zato treba ulagati u bezbednost. Ministarstvo unutrašnjih poslova Republike Srbije dosledno i uz angažovanje svih raspoloživih resursa, primenjuje nacionalne i pravne propise, u cilju suzbijanja nasilja i nedoličnog ponašanja, te ovde imamo i dopunu zakona o nedoličnom ponašanju na sportskim priredbama, koji će omogućiti da se stepen bezbednosti na svim sportskim događanjima podigne na viši nivo.

Zadržaću se na zakonu o besplatnoj pravnoj pomoći. Predloženi zakon o besplatnoj pravnoj pomoći iz više razloga je izuzetno važan za našu državu i građane, jer uvodi ravnopravnost svih građana za pristup sudu, bez obzira na materijalni status i ekonomski položaj. On nosi dimenziju pravde, pravičnosti i pravo na pravično suđenje.

Opravdane razloge za donošenje ovog zakona možemo naći, kako u domaćim propisima, tako i u mnogobrojnim međunarodnim dokumentima koje se Srbija obavezuje da poštuje.

Kada govorimo o unutrašnjem pravu, onda pre svega treba ukazati na odredbe Ustava Republike Srbije, i to pre svega člana 32. Ustava, kojim je garantovano pravo na pravično suđenje i člana 67, koji jemči svakom pojedincu pravnu pomoć, u skladu sa zakonom, čime je po prvi put u domaćem pravnom sistemu pravo na pravnu pomoć uzdignuto na nivo osnovnog, Ustavom garantovanog ljudskog prava.

Ovo rešenje sasvim je u skladu sa uporednim pravnim trendovima, praksom evropske Konvencije o ljudskim pravima i slobodi.

Takođe, pored ustavne obaveze i mnogobrojni ratifikovani međunarodni akti obavezuju Srbiju da zakonom uredi pružanje pravne pomoći, razvije sistem besplatne pravne pomoći, zasnovanom na međunarodnim i regionalnim dokumentima o ljudskim pravima.

U tom kontekstu, treba pomenuti samo neke od njih, poput Opšte deklaracije o pravima čoveka, koju odredba člana 10. predviđa, da svako ima potpuno jednako pravo na pravično i javno suđenje pred nezavisnim i nepristrasnim sudom, koji će odlučiti o njegovim pravima i obavezama i osnovanosti svake krivične optužbe protiv njega.

Jedan od instrumenta za ostvarivanje prava na pristup pravdi i zadovoljavanje standarda pravičnog suđenja jeste i pravo na pravnu pomoć. Iako Ustav Republike Srbije jemči pružanje prava na pravnu pomoć, uključujući i besplatnu pravnu pomoć, nije na adekvatan način regulisano, niti postoji celoviti uređeni sistem pružanja te pomoći. U tom smislu, ukazujemo da su odredbe o pravnoj pomoći sadržane u više zakona koji regulišu samo pojedine vidove pravne pomoći.

Tu trebamo pre svega spomenuti Zakon o lokalnoj samoupravi, u kome je predviđeno da opština organizuje službu pravne pomoći građanima, Zakon o advokaturi, koji predviđa da Advokatska komora može organizovati pružanje besplatne pravne pomoći, Zakon o krivičnom postupku, Zakon o parničnom postupku, koji predviđa da osobe koje su stranke u parničnom postupku, zbog nedostatka novca, mogu da budu oslobođene te obaveze delimično i potpuno, kao i drugi naši zakoni koji su omogućavali pružanje pomoći, ali ne u potpunosti.

Usvajanjem zakona o besplatnoj pravnoj pomoći, kao i utvrđivanje svih tih obaveza, stvoriće se da stvarna pomoć, u skladu sa evropskim i međunarodnim standardima i praksama, bude dostupna i našim građanima.

Uzimajući u obzir sve pozitivne efekte koji će proizvesti usvajanje predloženog zakona, poslanička grupa Srpske napredne stranke će u danu za glasanje sa zadovoljstvom podržati predložene zakone. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Reč ima koleginica Branka Stamenković. Nije tu.
Kolega Branimir Rančić. Izvolite, imate 60 sekundi.

Zahvaljujem.

Konkretno ću se zadržati na jednom primeru kada je u pitanju ovaj Zakon o vanrednim situacijama i reći ću da pod pokroviteljstvom Stalne konferencije gradova i opština 27. oktobra 2018. godine u Gradskoj kući u Nišu održan je prvi sastanak predstavnika 20-ak opština i gradova iz sliva Južne Morave sa čelnicima Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave, Kancelarije za upravljanje javnim ulaganjima i Kancelarije UNDP u Beogradu.

Cilj sastanka je, kako je istaknuto, upoznavanje sa inicijativom za udruživanje i bolju saradnju lokalnih samouprava sa ovog područja u situacijama prirodnih nepogoda i vanrednih situacija na preventivno delovanje kako bi takvih situacija bilo što manje. U praksi se pokazalo da je neophodno ponovno uspostaviti sistem sličan sistemu civilne zaštite…

Privodite kraju kolega Rančiću.

U redu. Zahvaljujem se.