Zahvaljujem.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Vladimir Orlić.
Da li neko želi reč?
Kolega Orliću, izvolite.

Dame i gospodo, u Srbiji se danas o potrebama građana brine, u Srbiji se danas radi i upravo u oblasti reagovanja u vanrednim situacijama mi danas možemo da konstatujemo da je formirano devet regionalnih specijalističkih timova za spasavanje i rad na vodi sa pripadajućom kompletnom specijalističkom opremom. Ovi timovi su formirani u Beogradu, Čačku, Jagodini, Šapcu, Valjevu, Prijepolju, Užicu, Boru i Zaječaru. Takođe formiran je i specijalistički tim za spasavanje iz ruševina sa pripadajućom kompletnom opremom i specijalno obučenim psima u gradu Kruševcu.

U mišljenju na predloženi amandman ministarstvo je tačno navelo da podsticaj sveukupnog razvoja Republike Srbije svakako jeste jedan od ciljeva ovog predloga zakona i to je upravo tema i ovog amandmana. Međutim, podsećam da razvoja nema nikakvog bez prethodno ispunjenih preduslova mira i stabilnosti u društvu.

Danas se u Republici Srbiji sprovodi organizovana orkestrirana nasrtaja na mir i na stabilnost u našem društvu. Svi su apsolutno skandalizovani, svi su zaprepašćeni onim porukama i onim rečima koje su se mogle čuti od strane Sulejmana Ugljanina sinoć koji je Republiku Srbiju nazvao fašističkom tvorevinom, ali treba znati da to nije usamljena poruka, da je to deo jedne iste propagandne matrice. Iste te reči upotrebio je i Slobodan Georgijev iz BIRNA koji je poznat po tome i ta organizacija je poznata po tome da sramno služi u propagandne svrhe za blaćenje sopstvene države i bezbroj puta je uhvaćen u raznim lažima.

Iste te poruke više puta je lično izgovorio i Dragan Đilas danas ponovo, danas baveći se stanjem u medijima ponovo je našu državu poistovetio sa fašističkom tvorevinom. Oni koji se tim rečima službe i koji se tim temama bave nezadovoljni su slobodama u medijima kako sami kažu. Ovo je potpuno moguće da vi danas vidite u dnevnom listu, dakle, kao pse prikazane narodne poslanike, ministre u Vladi Srbije, gradske funkcionere, čak i neke novinare koji nisu po volji onima koji ovakve stvari crtaju, pišu i štampaju.

Ako neko misli da su tzv. nezavisni mislioci tzv. slobodni novinari u stanju da ove stvari osude, ne, nisu. Dakle, oni te i takve stavove apsolutno dele, oni takve stvari pišu i saopštavaju javno. Primera radi Dušan Mašić moli Aleksandra Vučića da veže kerove. Primera radi LJiljana Lukić zamišlja kako Aleksandar Vučić izgladnjuje svoje kerove, dakle ove ljude koji ovako crtaju narodne poslanike i ministre u Vladi da bi ih onda puštao na protivnike. Isto misli i Dragan Maršićanin, isto misli i samoproglašena savest medijskih udruženja Slaviša Lekić koji takođe kaže, apeluje na Vučića da veže kerove, opet misleći na ove ljude, pre svega na novinare koji njemu nisu po volji i pre svega na ministre koje navodi imenom i prezimenom.

Pomenuti Lekić očigledno ne prihvata sportski kada mu se skrene pažnja da je njegovo tzv. nezavisno udruženje novinara Srbije direktno finansirano od strane Dragana Đilasa, pa vidim da u dnevnim tekstovima negoduje i kaže – neće ćutati kada to čuje. Odlično, pozivamo ga da ne ćuti nego da svima lepo objasni kako se dobro oseća i koliko mu je fino kada dobije od Dragana Đilasa, npr, skromnu pozajmicu od šest miliona? Da li je to cena profesionalizma? Da li je to cena savesti? Na kraju, mi znamo da ne razgovaramo sa ljudima koji znaju šta te reči uopšte znače. Oni neka se bave svojim prljavim poslom, a mi ćemo da radimo i biće vremenom samo jasnija razlika između nas i njih. Hvala.

Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik …
Kolegice Čomić, po kom osnovu?
(Gordana Čomić: Vreme ovlašćenog.)
Izvolite.

Hvala lepo.

Slušajući raspravu kojoj smo svedoci danas u sali Narodne skupštine, a povodom rešenja budućeg, verovatnog usvojenog Zakona o upravljanju vanrednim situacijama i katastrofama, stiče se utisak, bar pažljivo slušajući amandmane do sada da postoji velika verovatnoća ako se ne pouzdamo u profesionalce u Vladi da nam se poplave opet dogode, pošto mi ovde na žalost ne pričamo o rešenjima u zakonu i o tome šta je bolje nego ili imamo sastave kako smo se proveli poplavama ili klasičan folklor kojim se promoviše svoja Vlada …

(Poslanici SNS: Kako te nije sramota.)

Narodni poslanici dobacuju, a ja sam držala noge u lavoru. Ako tamo može za sve ja ću imati par minuta po srpskoj listi na Kosovu, o dosijeima svih članova Srpske liste i o Milanu Radojčiću, ako ima toga s obzirom na to da vas veseli da koleginici poslanici dobacujete prostakluke. Ja neću sa vama razmenjivati prostakluke ali hoću o vanrednoj situaciji i katastrofalnom stanju u Prištini s obzirom na biografiju poslanika Srpske liste i predsednika Vlade Ramuša Haradinaja i sav profil kriminaliteta i dosijea i kod jednih i kod drugih, tek da se uklopim sa ovim folklorom.

Dakle, da se vratim na zakon. Odredbe ovog zakona pažljivo gledajući koliko se razlikuju prvi zakon 2009. godine i izmene i dopune 2011. godine, u suštini su svedene na to da se jasnije zna kako će se uspostaviti sistem organizacije da se za najkraće moguće vreme zna tačno ko će šta da uradi i da se zna ko će da izmeri da li je rezultat ispravan i da li je pravi. Dosta se ovde govorilo o preventivi. Meni je žao da je ovo izgubljeno vreme za one koji nas posmatraju i da smo mogli mi poslanici ovde da govorimo o preventivi, da smo mogli da upozorimo da se ne seče drveće da se ne bi stvarale erozije, da se ne baca đubre u reke, potoke, da se ne zapušavaju odvodni kanali, jendeci, šarampovi, da se ne zaorava odvodni kanal pored regionalnih puteva ili seoskih puteva.

Da u svakoj zgradi se pobrinemo da postoji mali protivpožarni aparat i da se zna kako se upotrebljava, da obavestimo ljude čitajući i saznavajući koliko nam vremena treba od prve meteorološke prognoze do trenutka kada je nemoguće izbeći određenu količinu vode po kvadratnom metru, kada ćete imati bujicu pa ćete imati. Da razgovaramo o svemu tome što je preventiva kada su u pitanju olujne kiše, bujične vode ili stradanje terena od erozija. Da uputimo jasnu poruku da retenzije nisu sanirane kod vodotokova u Srbiji i da je potrebno da ne gradi svako sebi vikendicu u retenziji jer je baš lep pogled. Da se podsetimo da nisu inovinarane karte erozije za Srbiju, što stvara ogroman problem svima onima koji hoće da rade na preventivi i da govorimo o osnovnim parametrima klimatskih promena koje proizvode manje ili više promene koje doživljavamo kao olujne kiše, poplave, klizišta ili da neki slučaj usput požara kao posledičnih događaja.

Dakle, šta mi građani možemo sve da uradimo od danas, od sutra da bi bili smanjeni rizici od onoga što se napravi kao posledica kada zaore jendek, kada se zapuši jendek, kada se poseče drveće, kada se ne sluša vremenska prognoza, kada nemamo požarni aparat u kući, kada ne radimo čišćenje odvodnih kanala ili kada prosto ne znamo kuda ide kanalizacija koja može da proizvede. Dakle, ne govorim o pojavama stogodišnjih visokih majskih voda dunavskih ili niskih niti o slivovima s vremena na vreme imaju ekstreme. To je priroda protiv koje ne možete ništa, ali ono što možete je zaista preventiva.

Ova sednica bi bila dobro iskorišćeno vreme da smo govorili pojedinačno o svakom od rešenja gledajući manjkavost kao što sam ja pokušala i da smo dali svoj doprinos na to šta je zaista preventiva? Šta je to što svako od nas preuzimajući lično odgovornost treba da uradi da bi se smanjio rizik da neko u nekakvoj nesreći u katastrofalnoj situaciji, koji se definišu po članu ovog zakona, da ne bi stradao on ili materijalna dobra.

U maloj digresiji verovatno smo svi svedočili u filmovima sa lepom arhitekturom San Franciska i sa onim čuvenim požarnim stepenicama koje su sada ukras. One nisu postojale pre požara koji je uništio jedan dobar deo grada i nažalost u kojem je poginulo strašno mnogo ljudi i od tada imate te čuvene požarne stepenice na zgradama u San Francisku a i inače.

Dakle, požarni putevi koji imamo u zgradama. Jesmo li rekli našoj deci šta da rade u zgradi ako nismo tu, to je preventiva. Dakle, da osposobimo sve nas da znamo da vreme koje živimo bez ikakve elementarne nepogode, bez katastrofe, da nije vreme ikoje drugo osim ono do trenutka kada će se tako nešto dogoditi.

Kažu za zemljotrese, nema preventive. Ima. Ima, građevinarstvo, izgradnja kuća je preventiva za zemljotrese, kuće, mostovi, podzemni objekti se u Japanu ili Indoneziji grade na potpuno drugačiji način, nego u drugim delovima sveta.

Da hoćemo da govorimo o tome koje su to moguće trusne tačke na teritoriji naše zemlje s obzirom da znamo gde su moguće pojave zemljotresa i onih koji su se događali, ali konfiguracije tla i sudara ploče.

Dakle, ako smo već hteli da doprinesemo da se jedan zakon koji je na snazi 2009. godine inovira i da se zaista poboljša rešenjima koji će omogućiti da organizacija saniranja nesreća i katastrofa bude glatkija. Ništa nije pisalo u zakonu što bi sprečilo da se 2014. godine cela organizacija odigrava mnogo glatkije.

LJudi su u pitanju, a ne ono što piše u zakonu. I ako ovako rešimo da dragoceno vreme podelimo na to šta je bilo i kako smo se proveli u prethodnim poplavama, to vam je narativ društva koji kaže – ovima će se to desiti opet.

Ja to ne bih volela, to je poslednja stvar zato i delim ovo što znam o tome šta je preventiva.

Zašto je važno da se o preventivi govori i sa strane ministarstva, i sa strane poslanika, eventualno mediji koje to zanima, zato što je to onda zajednički napor koji ljudi počinju da shvataju ozbiljno.

Tako se događaju promene u ponašanju. Pa, ako svi mi kažemo nemoj u potok koji je inače bujični bacati šut, đubre, najlon, nego to odloži na neko drugo mesto, valjda razumemo da je to preventiva da ako naiđe bujica da ćete vi imati nesreću ne zbog prirode bujice, nego zbog prepreka od đubreta ili zapušenih kanala koji su ljudi svojim šutom i ostalim smećem napravili jer ih nije briga.

Ja taj deo isto ne razumem, ali dobro imaju prava da ih nije briga, ali onda je naš posao da im kažemo šta je to što je preventiva u svakoj situaciji kada se radi o vanrednim situacijama i o upravljanju vanrednim situacijama.

Kažu da je najbolje da ljudi imaju vrlo jasan sistem za upravljanje vanrednim situacijama i da imaju snažno raširenu nadu da se one nikada neće desiti. To je najbolje uložen novac da ga ne potrošite nikad na saniranje ili na spasavanje, ali neke vrste nepogoda prosto ne možete da izbegnete bez obzira da li su prirodne ili su izazvane veštačkim acidentima bilo koje vrste.

I to su otprilike moje opaske koje se tiču tema koje delimo na ovoj sednici Skupštine sa nadom znajući rad sektora i kada je donošen zakon i da ponovim da i danas mi je žao što nam nije uspelo sa ministrom Dačićem da to bude zakon o civilnoj zaštiti, onako kako bi trebalo da bude, ali nije uspelo nije bilo većine. Dakle, ne sumnjajući da ste i tada umeli da odgovorite zadatku i da ispunite sve svoje nadležnosti ja vam želim u tom sektoru što manje posla. Samo preventivu, edukaciju i nabavku osnovnih sredstava a što manje ako nikako rada na zaista saniranju bilo koje vrste elementarne nepogode koja nas zadesi zato što ne možemo da utičemo da se ne dogodi. Hvala.

Kolega Martinoviću.
Po Poslovniku? Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, povređen je član 107. pre svega moram da kažem zbog građana Srbije da nijedan poslanik SNS nije vređao gospođu Čomić, niti joj upućivao bilo kakve uvrede, nego je ona rekla kako mi pišemo neke sastave na temu kako smo se proveli u poplavama. Pa trebalo bi da pita poslanike iz Šapca kako su se proveli građani Šapca pod vlašću Dušana Petrovića koji apsolutno nije primenio nijednu zakonom propisanu meru ni on ni njegov gradonačelnik da bi se Šabac odbranio od poplava, pa je kada je Sava pretila da poplavi „Zorku“, tadašnji predsednik Vlade, sada predsednik Republike Aleksandar Vučić poslao generala Dikovića da spašava Šabac od poplava. Evo, tako smo se mi, kako vi kažete, provodili od poplava.

Mi smo se sad naslušali jedne lepe priče, trebalo je da se uradi ovo ili ono, da se zaštitimo od poplava, ali da bi građani Srbije znali, gospođa Čomić koja je govorila u ime Demokratske stranke izgleda da je zaboravila da je njen ministar Oliver Dulić potrošio samo za sajt „Očistimo Srbiju“ 25 hiljada evra.

Takođe, trebala bi da zna da DS koja je vladala Vojvodinom od 2000. do 2016. godine, dakle punih 16 godina, ništa nije uradila da očisti kanale i vodotokove na teritoriji AP Vojvodine, iako su svake godine iz budžeta AP Vojvodine izdvajana ogromna sredstva za čišćenje kanala, vodotokova. Desile su nam se poplave u Jaši Tomiću 2005. godine, desile su se poplave u pojedinim delovima Vojvodine 2014. godine i ako nisu trebale da se dese, zato što pokrajinska Vlada Demokratske stranke nije ništa drugo radila nego nenamenski trošila novac.

Ovde je u pitanju nešto što se ja mislim nije …

Privodite kraju, kolega Martinoviću.

Molim? Završio sam.

Koleginice Čomić samo možete po amandmanu ili po Poslovniku? Po amandmanu, izvolite.

Amandmansko vreme, zaboravila sam da u ovom delu dok sam kao ovlašćena predsednica dodam osobine, biografije i kriminalne dosijee poslanika Srpske liste i Ramuša Haradinaja, i njihov uticaj na štetu u životnoj sredini. Mile Radojčić, sigurno, svima dostupni kriminalni dosijei, a i ostali poslanici Srpske liste, sve što rade na Kosovu je da prave štetu životnoj sredini.

Dakle, da prave štetu onome što bi trebalo da čuvaju. Ako imamo sve jedno lice sa kriminalnim dosijeima, ako imamo predsednika Vlade u Prištini sa kriminalnim dosijeom, a ovde svi smatramo da je Kosovo neotuđivi deo Srbije, onda smatram da je razgovor o tome kako ti kriminalci imaju nameru da u vanrednim situacijama i katastrofama rade, da o tome podelimo informacije.

To su informacije koje postoje u javnosti, dakle, nisu izmišljotine, kriminalna dela koja su svi učinili postoje u javnosti, predsednik Vlade je izbegao odgovornost za svoja kriminalna dela, za sada. Postoje u javnosti informacije o kriminogenim strukturama sa kojima se sarađuje vrlo glatko i jednostavno i mene brine, nebriga u ovoj sali da nikoga ne zanima šta će biti na tom delu zemlje u slučaju katastrofalnih situacija, elementarnih nepogoda, i svega onoga što se dešava.

Kako će ljudi sa kriminalnim dosijeima zatvorskim kaznama i oni koji od zatvora beže, poput predsednika Vlade u Prištini koji je u koaliciji sa Srpskom listom gde su isti takvi, kako će se oni i na koji način, kojim kredibilitetom izboriti sa vanrednim situacijama i sa katastrofama koje su moguće, pošto je jedan deo rasprava ovde takođe o kredibilitetu.

Ja ne sporim, kao što sam već rekla, kredibilitet predstavnika MUP, niti zasluge eksperata bilo gde, ali s obzirom na vesti u javnosti i te kako sporim kredibilitet ljudi koji su čas u Vladi, čas nisu u Vladi, čas jesu za zatvor, čas neće da idu u zatvor, čas jesu organizovani kriminal, čas nisu po potrebi, kao što sporim da se jednostavno taj deo teritorije uopšte ne spominje kao da tako ne žive ljudi, a ovamo imamo vrlo velike i strasne izjave o tome zašta smo sve spremni i kolike smo sve žrtve, zato što treba da napravimo dijalog i normalizaciju između Beograda i Prištine.

To što je to licemerno to se podrazumeva. Etika je nestala iz politike i otuda taj ogroman prostor moralne korupcije u kojima se bira koga ćeš da razapinješ, a koga nećeš. Ja ne biram. Zato što nema etike, zato i može da nam prođe cela sednica i da se ona svede na to što ja zovem, jer tako zvuči, sastavima koji se dele ovde. Usput, sve i jedan amandman je Vlada odbila.

Naravno, ja to ne sporim većini. To je način da svaki poslanik dođe do reči. To je način da istakneš uspehe svoje Vlade. To je način da održiš imidž onoga što smatraš da je uloženo jako mnogo posla da bude rezultat. Taj deo ne sporim, kao što ne sporim da se to uradi u dogovoru sa Vladom, to je jedan od načina.

Ako vam se neko obrati sa idejom da sednica i vreme može da se iskoristi mnogo bolje, onda prosto nemate dozvolu da se kikoćete verbalnim nasiljem i dobacivanjem. Ne očekujem od predsedavajućeg da tu reaguje. To ne može a da onda ne podelimo i ovu temu koja je stvarno ozbiljna i za koju ja mislim da bi trebalo da bude, takođe, ozbiljan deo razgovora u ovoj Skupštini, ako vam je zaista do onoga na šta se pozivate da jeste. Ne može oba. Ne može i iskren problem koji predsednik Srbije najviše ima i da se ovde ponašamo kao da to ne postoji. To ne može. Zato sam vam rekla – ovo je, nažalost, jednako folklor kao i čuvena mantra da su žuti za sve krivi i da, pre nego što je 2012. godine SNS pobedila prvi put, nismo imali ništa, a onda je neko došao i odneo nam sve, kao kad god što je bilo polovinom prošlog veka. Hvala vam.

(Aleksandar Martinović: Po amandmanu.)