Dakle, pri otimanju niškog aerodroma, otimači su obećali, naravno lažno, da će to biti na korist aerodroma, da će doći do investicija koje će da poveća tehničku opremljenosti aerodroma, da će dovede do toga da se veći broj operatera, odnosno avio-kompanija, prijavi da leti sa tog aerodroma i da će to naravno da poveća broj putnika, a samim tim će biti povećan i prihod, odnosno profit na tom aerodromu.

U poslednjih nekoliko meseci od kad je otimačina potpisana formalno, došlo je do toga da je nekoliko kompanija ili odustalo od letova sa niškog aerodroma ili je smanjilo broj letova za niški i sa niškog aerodroma, i „Rajan er“ i „Viz er“ i mnogi drugi, da su neke najave otvaranja novih linija i novih letova otkazane i očigledno je, a to se vidi i golim okom u Nišu, da je aerodrom osuđen na propast i da se dramatično smanjuje broj letova i broj putnika, a samim tim i profit, što je dovelo do toga da, zamislite, tamo nema uslova za postojanje ni jednog bifea, kafane, kafića, šta li je to već na tom aerodromu, pa je i to zatvoreno zato što nema dovoljno putnika.

Moje pitanje je, koliko je uloženo u niški aerodrom od dana kada je formalno potpisano otimanje tog aerodroma, a to je bilo obećanje ministarke saobraćaja? Govorilo se o nekih 180 miliona, ne znam u kojim parama, da li je to u dinarima ili je to u dolarima ili je to u evrima, jer ova vlast ima običaj da kada želi da nešto prikaže mnogo većim nego što ono realno jeste, onda govori u dinarima, pa je to 180 miliona dinara, a kada želi da prikrije nešto što je kao gubitak onda to nije 180 miliona dinara, nego je to milion i po evra. Nadam se da je investicija u nekoj normalnoj valuti.

Pitanje je isto, šta je sa beogradskim aerodromom, odnosno ugovorom o koncesiji sa jednom francuskom firmom? Bile su velike najave od iste ministarke, a i celog hora iz vlasti da će ugovor biti poznat javnosti do kraja oktobra meseca, od toga nema ništa, da će investicija biti plaćena, odnosno cena koncesije biti plaćena do kraja oktobra meseca, pa to nije plaćeno, ako se dobro sećam, tu je cifra bila 400 miliona ovog puta evra.

Šta se sa tim dešava? Ako imamo i činjenicu o tome da je ista francuska firma koncesionar i prištinskog aerodroma, da li su onda, to je pitanje i za ministra inostranih poslova i za ministra unutrašnjih poslova, da li je to deo neke zavere koja je upućena protiv nacionalnih i državnih interesa Srbije i njenih građana? Neki crni trougao niškog, beogradskog i prištinskog aerodroma, gde se otimaju neki. Neki se prodaju za velike pare, ali te pare nikada nisu plaćene i vrši se očigledno prelivanje putnika sa jednog aerodroma na drugi.

Drugo pitanje je vezano za „Telekom Srbije“. Svedoci smo vesti u medijima da je „Telekom“ uzeo kredit ovih dana i u nameri da kupi neke kablovske operatere i neke medije, pa je izveštaj i vest da je kupljen niški operater „Kopernikus“, kablovska televizija, kažu drugi po veličini u Srbiji, koji je da srpska javnost to zna, u vlasništvu predsednika regionalnog ili tako nekakvog okružnog odbora, zamislite koje partije? Pa SNS, naravno, za taj kraj. To teško može da bude slučaj.

Moje pitanje je opet ministarski saobraćaja, ali i ministru kulture i informisanja, zašto postoji potreba da jedno par ekselans državno preduzeće, javno preduzeće, „Telekom Srbija“ postane monopolista u delu informisanja, bilo da su u pitanju kablovski kanali, bilo da su u pitanju neki mediji?

Govori se o kupovini nekih novina, nekih televizija i još nekih subjekata medija. Zašto je za to moralo da se uzme kredit i u kom iznosu i da li to ima veze sa zloupotrebom položaja i mešanjem politike u jednu sferu gde to ne bi smelo da se desi, a to je da se baš kupi po neviđeno velikim parama kablovski operater koji je u vlasništvu čoveka koji je u vrhu vladajuće partije SNS?

Konačno…