Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Treće sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2018. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 81 narodni poslanik.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je, primenom elektronskog sistema za glasanje, utvrđeno da je u sali prisutna 97 narodna poslanika.
Da li neko želi da zatraži obaveštenje i objašnjenje u skladu sa članom 287. Poslovnika?
Prvo se javila narodni poslanik Sanda Rašković Ivić.

Hvala, gospođo predsednice.

Moje prvo pitanje ide na adresu kabineta predsednika Republike, gospodina Aleksandra Vučića. Zanima me odakle je potekla netačna informacija da će predsednik Vučić dobiti visoko odlikovanje od Ruskog predsednika Vladimira Putina? Naime, ta vest vrtela se u medijima koji su vrlo bliski samom Aleksandru Vučiću i režimu i na kraju je ispalo loše i po predsednika Vučića i po Srbiju. I, zanima me da li će zbog ove, ipak, lažne i krivotvorene vesti neko biti odgovoran?

Moje drugo pitanje ide ka Višem javnom tužilaštvu i glasi – zašto Više javno tužilaštvo nije reagovalo i pokrenulo istragu, kako na osnovu podataka lista „Danas“, tako i na osnovu traženja u maju Saveza za Srbiju u gradskoj Skupštini grada Beograda, tako i u septembru od strane Transparentnosti „Srbija“. Naime, činjenica stoji da je 208,5 miliona dinara jednokratne socijalne pomoći beogradski Centar za socijalni rad raspodelio korisnicima. Međutim, raspodeljeno je po 15.000 na 13.900 osoba iz opština Obrenovac, Barajevo, Vračar, Grocka, Sopot i Lazarevac, a da oni pritom nisu korisnici usluga Centra za socijalni rad. Bez obzira na postojanje ili ne postojanje krivične prijave, Tužilaštvo je dužno da reaguje po službenoj dužnosti upravo zbog zloupotrebe službenog položaja, a pošto se mi približavamo EU, otvoreno je Poglavlje 23, onda bi to bilo jako važno.

Treće pitanje ide ministru odbrane, gospodinu Aleksandru Vulinu, a vezano je za uvođenje konjice. Da li je gospodin Vulin uvodeći konjicu u Vojsku Srbije, da li je on uopšte se savetovao i konsultovao sa nadležnom upravom u Generalštabu i u Ministarstvu odbrane? Zanima me kolika sredstva i koja sredstva treba izdvojiti i koja je svrha uvođenja konjice u 21. veku?

Ovo pitam i zbog toga što postavljam i sledeće pitanje – Da li je istina da su prošle nedelje sve operacije, ceo jedan dan na VMA, bile otkazane zato što nije bilo anestetika? Zašto ima za arapske konje, a nema za spasavanje građana Srbije? Hvala na pažnji.

Reč ima Vojislav Šešelj. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, postavljam pitanje ministru unutrašnjih poslova Nebojši Stefanoviću. Interesuje me kakvi su odnosi ministra Stefanovića sa direktorom policije, generalom Vladimirom Rebićem?

Bio sam na službenom putu kada je vršeno ovo prestrojavanje organizacione strukture policije i ja sam pristalica one stare podele na resore, kad je ministar imao mogućnost direktnog nadzora u sve organizacione jedinice policije, direktno. A, sada je došao u situaciju da sve može da radi preko direktora policije. I, od toga kakvi su njihovi odnosi zavisi da li će ministar biti dobro obavešten šta se dešava u njegovom resoru.

Po nastupu ministra policije na ovoj sednici ja bih zaključio da on uopšte nema kontakt sa generalom Rebićem, da uopšte ne razgovaraju. Jer, cela policija, na svim nivoima rukovođenja i komandovanja zna za kriminalne radnje Rasima LJajića. To je došlo do direktora policije, generala Vladimira Rebića, i tu je stalo. Zbog čega? Valjda zbog njegovih loših odnosa sa ministrom Stefanovićem.

Pošto ministar Stefanović o tome nije obavešten, on nije mogao da obavesti premijera Anu Brnabić, premijer Brnabić nije mogla da obavesti predsednika Republike Aleksandra Vučića. Samo tako mogu da objasnim njihovo neznanje nekih stvari koje se već godinama dešavaju, a o kojima je, pre svega, novopazarska javnost i te kako dobro obaveštena. Videli smo sada, iako ja nisam imao nameru i nisam se ni mešao u izbore za Bošnjačko nacionalno veće, jednostavno to me ne interesuje. Kao i svaki građanin ove zemlje možda sam za nekoga malo navijao, a za drugog nisam, a možda sam i bio ravnodušan.

Ali, u svakom slučaju je jedna stvar ovde simptomatična sa političkog aspekta, Rasim LJajić je potpredsednik Vlade i kao potpredsednik Vlade, on je sklopio predizbornu koaliciju sa Sulejmanom Ugljaninom oko formiranja rukovodećih organa Bošnjačkog nacionalnog veća. Ovde Rasim LJajić ima Socijaldemokratsku partiju koja službi za održavanje skupštinske većine i za pomalo mužu iz budžeta, a tamo ima sandžačku demokratsku partiju. Znači, dve političke partije koje su često u raskoraku. Vidimo iz ponašanja ove njegove beogradske partije da oni imaju sasvim drugačiju poziciju u odnosu na Sulejmana Ugljanina, a vidimo iz ponašanja njegove sandžačke demokratske partije da stvari u pogledu Rasima LJajića stoje potpuno drugačije.

I, još jedno pitanje, premijeru Ani Brnabić, kako je moguće da Vlada donese ovakvu skandaloznu uredbu kojom će ozakoniti nezakonito stanje u pogledu korišćenja predsedniče rezidencije od strane bivšeg predsednika Tomislava Nikolića. Znate, to me je podsetilo na slučaj Čedomira Jovanovića kad je uhvaćen kako prelazi na nedozvoljenom mestu preko ulice i kad su ga novinari saletali, on je odmah sutra dan nacrtao zebru i postavio svetlosnu signalizaciju, odnosno semafore. To je sitnica u odnosu na ovo što se desilo sa Tomislavom Nikolićem. Vlada uhvaćena u korupciji, Tomislavu Nikoliću dato, nešto prećutno, nešto na šta nije imao pravo, a onda umesto da se Tomislav Nikolić iseli, očigledno ga nije moguće iseliti osim na silu, oni mu ozakone to stanje. Ali, to nije u pravom smislu reči ozakonjenje. Ovo je jedna uredba koja je u svojoj suštini protivustavna.

Ovde se jednom čoveku na protivustavan način obezbeđuju neverovatne privilegije. On će do kraja života valjda ostati da živi u toj predsedničkoj vili. Kako sam saznao, ja nikada nisam bio u toj vili, ali to je najlepša vila na Dedinju. Morala bi Ana Brnabić po tome pod hitno da se izjasni, a mislim da po ovom pitanju da i nema nikakvih drugih problema oko pojedinih ministarstava, trebalo bi da padne Vlada.

Vreme. Zahvaljujem.
Fatmir Hasani, ima reč.

Uvažena predsednice parlamenta, dame i gospodo narodni poslanici, pitanje postavljam Ministarstvu pravde i Narodnoj skupštini u vezi sa izborom kandidata koji se po prvi put biraju u sudijsku funkciju u Osnovnom sudu u Bujanovcu.

Po oglasu Visokog saveta sudstva objavljenom u „Sl. Glasniku RS br. 14/18 iz 2018. godine, prijavljeni kandidati su bila četiri diplomirana pravnika albanske nacionalne pripadnosti iz Preševa i Bujanovca, koji su ispunjavali sve uslove za izbor sudija.

Visoki savet sudstva kao nadležni organ predložio je Narodnoj skupštini kandidata iz redova srpske nacionalnosti iz Vranja, i tako što je oštetio albansku manjinu, zato što opština Preševo i Bujanovac imaju preko 80% Albanaca, a u Osnovnom sudu od 12 sudija samo su tri sudije albanske nacionalnosti.

Tako da, Visoki savet sudstva nije vodio računa o ustavnim zajamčenim pravima nacionalnih manjina predviđenih Ustavom i zakonima Srbije.

Smatramo da ovim predlogom direktno došlo nepoštovanja odredba Ustava, kao što su članovi 14, 75, 76. i 77. koji garantuju zaštitu nacionalnih manjina oko zastupljenosti na javnim funkcijama i članovi 46. Zakona o sudijama i članom 4. Pravilnika o kriterijumima i merilima za ocenu stručnosti. Ovim postupkom nije predviđen nacionalni sastav stanovništva i pravne terminologije na jeziku nacionalne manjine.

Savet Evrope Rezolucijom 2015. godine, o primeni Okvirne Konvencije zaštitu nacionalnih manjina u Srbiji, usvojen od strane Komiteta ministra 1. jula 2015. godine, preporučio je državi da preuzme energične mere da se razmotri nedovoljna zastupljenost nacionalnih manjina u državnoj upravi. Ovakav centralizam diskriminiše albansku zajednicu i onemogućuje pristup pravdi.

Dakle, na osnovu navedenih činjenica zahtevamo da Narodna skupština, kao najviši organ Republike da odbaci predlog Visokog saveta sudstva za Osnovni sud u Bujanovcu i omogući izbor sudije iz redova albanske nacionalnosti. Hvala.

Hvala.
Reč ima Olena Papuga.

Hvala predsednice.

Svoje prvo pitanje postavljam ministru Branku Ružiću, zato što su u nedelju prošli izbori za nacionalne savete, pa me interesuje zašto do dana današnjeg, a već je utorak, RIK se nije oglasila nijednom rečju kako su protekli izbori, a bilo je napisano. Po zakonu oni treba da daju preliminarne rezultate do ponedeljka. Danas je već utorak.

Zašto RIK do dana današnjeg nije dao ni preliminarne rezultate izbora za nacionalne savete?

Drugo što hoću da pitam ministra Ružića je to da sam 22. oktobra ove godine uputila zahtev, pozvala sam se na Zakon o lokalnoj samoupravi, na Zakon o nacionalnim savetima, podnela sam zahtev kojem mi ti svi zakoni omogućavaju da mi dopusti uvid u posebni birački spisak rusinske nacionalne zajednice. To je bilo još 22. oktobra. Taj isti dopis sam uputila i RIK, ali do dana današnjeg, ministar Ružić mi nije odgovorio zašto ne mogu, ili kada, ili da pogledam taj poseban birački spisak rusinske nacionalne zajednice.

Ne bih volela da mi odgovori da to nije video ili da mu je možda sekretarica sakrila ili mu nije dala taj dopis. Sada je već sve prošlo, jer ja sam to htela da vidim do izbora za nacionalne savete, dala sam to 22. oktobra, na vreme. dala sam zato što Zakon o nacionalnim savetima u članu 82. i predviđa ministarstvo i organi lokalnih jedinica lokalnih samouprava dužni su da ovlašćenim predstavnicima, podnosiocima potvrđenih izbornih lista omoguće uvid u poseban birački spisak. Ne bih volela da se tu neko sada izvlači da ja na to nisam imala pravo, ili da to nije po zakonu. Zato molim ministra da mi kaže zašto mi nije omogućio uvid u poseban birački spisak?

Takođe, pitam Ministarstvo za lokalnu samoupravu, zašto posle četiri godine, znači od 2014. godine do dana današnjeg, do ovih izbora, nije ažuriralo posebne biračke spiskove? Imali smo u nedelju jako puno problema oko upisanih preminulih lica, ljudi koji su preminuli davno, dobili su pozive. Onda su ljudi dobili pozive, videli su i na sajtu da su upisani u posebne biračke spiskove, otišli su na svoja biračka mesta, ali ih na biračkim spiskovima nije bilo. Ja imam za to i dokaze.

Ja sam u te četiri godine stvarno upućivala i preko Odbora za ljudska i manjinska prava i na raznoraznim pitanjima Vladi, da se ažuriraju ti posebni birački spiskovi, a čak je Ministarstvo stalno govorilo da su uveli neko novo ažuriranje, novi sistem, ali taj novi sistem nije doveo ni do čega.

Kažem da je mnogim ljudima bilo onemogućeno da glasaju na izborima za nacionalne savete, zato što opet jedinstveni birački spisak nije pratio posebni i obratno.

Znači, nisu se u tome promenile ni adrese, ni preminula lica, jednostavno, ko će za to odgovarati što je nekim ljudima bilo onemogućeno da glasaju na izborima za nacionalne savete?

Takođe, pitam odakle se finansirala kampanja, pošto država znamo da finansijski nije učestvovala u izborima za nacionalne savete, čak listama nije omogućila ni prošireni sastava.

Znači, svi oni koji su predali liste mogli su da imaju proširenog člana u proširenom sastavu, koga sami plaćaju.

Jednostavno, pitam, zašto je država prepustila sve to nacionalnim zajednicama koje nemaju novac, podnosioci lista ili kandidati sa lista, da bi finansirali posmatranje na biračkim mestima u biračkim odborima jesu bili samo pripadnici SNS, zato što su lokalne uprave određivale ko će biti na biračkim mestima, tako da je svima nama koji ne pripadamo toj stranci, koji smo bili podnosioci lista, jednostavno bilo onemogućeno da pratimo ove izbore.

Sada se država, Ministarstvo hvale, a i ministar Ružić se hvali kako su ovi izbori za nacionalne savete bili demokratični, i da do sada te demokratičnosti nije bilo, što jednostavno nije tako.

Mi tu demokratičnost jednostavno ne možemo da dokažemo, a ne može ni on. Jednostavno, posmatranje je bilo onemogućeno. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Milija Miletić.

Zahvaljujem predsednice Skupštine.

Postavio bih nekoliko pitanja konkretno Ministarstvu ekologije, pošto dolazim iz kraja gde je životna sredina veoma lepa, gde ima stvarno velika šansa za razvoj i turizam i svega ostalog.

Moje pitanje se tiče konkretno grada Niša, pošto znamo da u prethodnom periodu 2010. godine, tadašnje Ministarstvo ekologije je opredelilo 20 miliona dinara za rešavanje problema otpada, ostataka u kompleksu Elektronske industrije u Nišu.

Inače, Elektronska industrija u Nišu je formirana 1948. godine. Znači, 70 godina ima do sada. Do 2000. godine elektronska ima blizu 25.000 radnika, ali posle 2000. godine, dešavale su se loše stvari, gde je počelo da se gubi, da nestaju radnici, da nema posla, ali u kompleksu Elektronske industrije u Nišu ostale su loše, otrovne hemijske supstance u bilo kom agregatnom stanju, da li je tečno, da li je vazduh, da li je čvrsto agregatno stanje, to sve nije dislocirano. Godine 2010. opredeljeno je 20 miliona dinara da se to dislocira i do današnjeg dana to nije urađeno.

Mislim da to stvarno nije dobro, jer za sve građane koji žive u tom delu, te hemijske supstance mogu praviti štetu i biti loše i za životnu sredinu i za sve one koji tamo žive i mislim da bi trebalo što pre to rešiti.

Mene stvarno interesuje zašto to tada nije urađeno, gde su ta sredstva koja su opredeljena?

Inače, načelnica okruga Draga Spirovska je na inicijativu određenih građana ponovo potencirala da se taj problem reši, jer smo svedoci, privatizacija je urađena kako je urađena. Tamo je to ostalo nezaštićeno, ta hemijska supstanca i taj otrovni materijal i bilo bi dobro, ukoliko postoji mogućnost, da zajedno sa načelnicom okruga sa Dragom Spirovski, koja se stvarno trudi da na svaki način obezbedi što bolje uslove za život svih građana na teritoriji nišavskog okruga, a i samog Niša, da se obezbede sredstva u budžetu za 2019. godinu i da konačno se dislociraju te otrovne supstance koje štete životnoj sredini, a i svim ljudima mogu štetiti koji tamo žive. To je jedno pitanje.

Voleo bih da mi se odgovori šta je sa tim novcem koji je dobije 2010. godine, da li je upotrebljen, gde je upotrebljen i zašto nije urađeno?

Pošto ovih dana u mom kraju odakle ja dolazim ima velikih požara, veliki problem, moje pitanje je Lovačkom savezu Srbije, pošto imamo dosta naših lovaca koji su aktivni u zaštiti životne sredine, a konačno sada je urađen izbor u Lovačkom savezu Srbije, čestitao bih novom rukovodstvu, Bratislavu Ćirkoviću, kao predsedniku Lovačkog saveza Srbije i pozvao bih ga da, zajedno sa svojim Lovačkim savezom, učestvuje sa svima nama u gašenju požara, u zaštiti životne sredine, jer je svima nama bitno koji živimo tamo na jugoistoku Srbije. Bratislav Ćirković je iz Niša i sada je predsednik Lovačkog saveza Srbije da zajedno sa prethodnim predsednikom, zajedno rade na tome da se učestvuje u gašenju požara, da se pomogne našim ekipama koje su na terenu i da zajedno sa šumarima, sa ljudima koji rade u šumi, da radimo svi zajedno, da se spasimo, što se kaže, jer je stvarno veliki problem kada je požar, a sada je kod nas to velika vatra.

Još jedno pitanje i podrška Lovačkom savezu Srbije da se uključi u svim ovim stvarima, da štitimo našu životnu sredinu i da se zaštitimo od požara i neželjenih dejstava vatre i svega ostalog. Hvala još jednom.