Hvala vama.
Reč ima narodni poslanik Muamer Bačevac. Izvolite.

Uvažena predsedavajuća, uvažene kolege narodni poslanici, uvaženi građani i građanke Republike Srbije, vi znate da je prošlu nedelju obeležila kampanja, prošlu nedelju kompletnu, za nacionalne savete nacionalnih manjina i za Bošnjačko nacionalno veće, u kojoj smo videli da je jedna stranka, koja se predstavlja kao nacionalistička i čisto srpska, vršila kampanju za, prije svega gospodin Šešelj, njegovog brata blizanca u Sandžaku, gospodina Zukorlića i videli smo kako je to i prošlo.

Nažalost, gospodin Šešelj je doprineo glavnoj radikalizaciji ponovo u Sandžaku. Doprineo je da ponovo ojačaju nacionalističke stranke i on je glavni krivac, kao što je uvek i bio za ne samo duhovni pad Srbije, već i za jednu fašizaciju društva iza koje jednim golim nacionalizmom ostaje spržena zemlja, najviše na uštrb srpskog naroda, a bogami i drugih manjinskih naroda.

(Narodni poslanik Vojislav Šešelj dobacuje s mesta.)

Saslušaj nešto pametno.

Ja, pre svega, hoću ministra policije, koji je ovde pominjan nekoliko puta, da zamolim da se ispitaju indicije i izveštaji brojnih elektronskim medija da je gospodin Šešelj uzeo 50.000 evra, pa je dobio i 50.000 eura puta odgovor od ministra za lobiranje za jednu političku opciju, za favorizovanje gospodina Zukorlića.

Što kaže moj narod, kao da ih je ista majka rodila.

(Vojislav Šešelj: Kad smo braća Srbi.)

Jako je bitno da se ispita, jer to nije prvi put da se nešto čuje za gospodina Šešelja.

On ovde neosnovano, sa mnogo laži, uvreda, nastupa prema raznim drugim personama, pa i prema drugim ministrima Vlade, prevashodno i prema ministru zdravlja, o kojem imam izuzetno visoko mišljenje.

Sve je to motivisano uzimanjem novca i, praktično, žao mi je što se delovanje jedne strane svelo na to da njen lider uzima ogromne svote para i predstavlja jednu političku starletu i politički naplaćuje lično, a meni je zaista žao jer sam poznavao mnogo, puno radikala i nadam se da i danas postoje u toj stranci časni radikali, koji ne podržavaju ovo, u šta se Radikalna stranka pretvara, u ličnu prćiju jednog čoveka.

To je jedna obična lična prćija gospodina Šešelja, koji je koristi u zadnjim otkucajima ove stranke za njegovo lično bogaćenje. On je svestan da nema nikakvu političku budućnost.

Međutim, ono što je najvažnije i treba da čuje gospodin Šešelj, a vama se odnosi pitanje, gospođice Majo Gojković, a to je da od vas tražim eksplicitno da u što kraćem roku sazovete Administrativni odbor, jer znate dobro da, po članu 88. Zakona o izboru narodnih poslanika, u stavu 3. se javno i decidno kaže da osoba koja je osuđivana, a u ovom slučaju je reč o ratnom zločincu, na kaznu dužu od šest meseci, apsolutno i treba oduzeti mandat i konstatovati.

Ja vam dajem određen vremenski rok od nekoliko dana da sazovete ovo, a onda ćemo svim svojim snagama, parlamentarnom demokratijom, ličnim vezama, pismima, a verujte mi da i većina manjinskih partija u ovoj državi će nam dati podršku, pisati svim relevantnim institucijama i izvršiti apsolutan pritisak da jedna osoba koja je osuđena za zločin protiv čovečnosti i dužu kaznu od deset godina ne sedi u ovom parlamentu. To je porazno i to je poruka manjinama da nisu sigurne i izuzetno je sigurno to što je …

(Vojislav Šešelj: Jel si ti shvatio to?)

… NJegovi nastupi su doveli do fašizacije i rasta nacionalizma u ovoj državi.

Ne postoji parlament u Evropi u kojoj sedi osoba osuđena za ratne zločine. To je jedino Srbija.

Što se tiče SDP i SDPS, mi imamo iste politike. Apsolutno osuđujemo izlive nacionalizma bilo od koga da dolaze, napade na državu i njenog predsednika i imamo iste stavove i ovde i u Sandžaku.

Mi smo barijera i Šešelju i svima onima koji baštine nacionalizam i koji žele da ovu zemlju ponovo uvedu u nestabilnost. Stoga,moram da ponovim da mi u Sandžaku u nekoliko gradova smo u koaliciji sa SDA, kao što smo bili na korist građanima i želimo da umirimo situaciju i tamo, a bili smo i bićemo i sa svim drugima, kao što smo bili i sa radikalima i u Novom Pazaru i u Prijepolju. Mi smo čak imali korektne odnose koje mogu pohvaliti… (Isključen mikrofon.)

Zahvaljujem. Vreme.
(Muamer Bačevac: Još jednom ponavljam, SDPS uvek ima istu politiku – antišešeljevsku, antizukorlićevsku, prodržavnu…)
(Vjerica Radeta: Antidržavnu.)
Poslanici, ja bih vas zamolila da nastavimo sa postavljanjem pitanja, s tim što sam dužna…
Dobro, sačekaću ovo ugodno ćaskanje da prođe, a izgovorene su mnoge optužbe…
(Vojislav Šešelj: Ne sekiraj se, Majo.)

Ne sekiram se ja, nego samo da vam kažem, uvaženi poslaniče, što se mene tiče, ultimatume ne primam.
Ultimatume ćete nekom drugom ispostavljati, ali predsedniku Narodne skupštine Republike Srbije nećete, to da znate. To nije demokratski manir, a i mi smo na istoj listi bili, poslaničkoj.
Ultimatume postavljajte nekome drugome.
Pored živog predsednika… Pa, ne morate da slušate, valjda ste recitaciju svoju izgovorili, pa vam je sada lakše, ali bih vas zamolila da slušate ako nekog vređate. Mene ste uvredili i uvredili ste poslanike i dobar deo Srbije, jer ste rekli da…
(Muamer Bačevac: Da li se meni obraćate?)
Da, samo vama. Nikom više.
… da smo mi društvo koje zahvatila fašizacija. Strašne stvari ste izgovorili, poslaniče.
(Muamer Bačevac: Niste me dobro razumeli.)
Ne, dobro sam ja čula, iako nikom niste postavili pitanje, sem što ste pretili meni i čitavoj Skupštini, pa i Srbiji.
(Muamer Bačevac: Pogrešno ste me razumeli.)
Znam. Eto, vidite. Kada se brzopleto nešto izgovori dođe do nerazumevanja.
Znači, pored živog predsednika Administrativnog odbora, ja neću zakazivati nikakve sednice, pogotovo ne pod ultimatumom, a na vama je da upotrebite sve vaše veze koje ste rekli, kao partija, da ucenite Narodnu skupštinu Republike Srbije i samu državu.
(Muamer Bačevac: Pogrešno ste me razumeli. Nemate potrebe da branite Šešelja.)
Ali, očekivala sam da kada govorite o fašizaciji da se jasno ogradite od jučerašnjih izjava vašeg koalicionog partnera, Sulejmana Ugljanina. Jasno da se ogradite i da raskinete koaliciju sa njim na lokalnom nivou.
(Muamer Bačevac: Nema šta da utvrđujemo, to je zakon ove države.)
I ako vi dajete meni ultimatum, evo dajem i ja vama ultimatum.
(Muamer Bačevac: Ja vama?)
Jer, nedam da neko vređa Narodnu skupštinu Republike Srbije, a to sve u skladu sa članom 107, jer ni jedan poslanik, bez obzira da li pripada vladajućoj većini…
(Muamer Bačevac: Držite se zakona, nemojte da menjate temu, držite se zakona.)
Otići ću ja, ali ću časno da izgovorim ovo, jer tako rade pravi pripadnici naroda, kome ja pripadam. Časno brane ovu državu.
(Muamer Bačevac: I manjinama kojima ja pripadam, časno brane ovu državu.)
Odlično, čuli smo od Sulejmana Ugljanina juče i niste osudili ono što je on izrekao.
(Muamer Bačevac: Mi smo osudili reči Sulejmana Ugljanina.)
Da, da, da, vidim da ga branite.
(Muamer Bačevac: Nije „da, da, da“, mi smo to osudili. Ali, niste to čuli od mene…)
Vidim da ga branite. Vidim da ga branite. I dali ste mu ultimatum kao što ste dali Narodnoj skupštini Republike Srbije i državi.
Puno vam se zahvaljujem. Puno vam se zahvaljujem, kako onaj fudbaler je odbio da nosi cvet u sred Velike Britanije, fudbaler Matić, tako ja odbijam da me neko ucenjuje. Odmah da vam kažem.
Reč ima poslanik Zoran Živković.

Hvala lepo.
Žao mi je što mojim pitanjima se prekida ova idila u vlasti prošloj i budućoj, ali eto desilo se i to. Nekoliko pitanja.
Prvo pitanje postavljam predsednici Vlade i ministarki za saobraćaj, jednoj i drugoj, tiče se niškog aerodroma „Konstantin Veliki“. Pre nekoliko meseci, taj aerodrom je otet od grada Niša, intervencijom raznih struktura aktuelne vlasti i pri tom otimanju je obećano da će biti velikih investicija u tom…
Da li možete da smirite, Majo, nekoga, da li je ovo Skupština ili je i dalje krčma, u odnosu na ono kako se ponašaju vaši poslanici? (Isključen mikrofon)
(Vojislav Šešelj: Opet si pijan došao?)
(Zoran Živković: Ja sam slušao vašu raspravu…)

Moje nije rasprava, ja štitim dostojanstvo ovog parlamenta i dosta mi je…
(Zoran Živković: Ja?)
Ne, ne, ja štitim dostojanstvo ovog parlamenta. Dosta mi je da čitam naslovne stranice novina gde neko orkestrirano napada ovaj parlament i to se desilo i juče i o tome ću posle da govorim.
Ali, nedam ni ovde da poslanici unutra, pogotovo sami urušavaju našu Skupštinu koja je očigledno pod napadom negde spolja, dirigovano, da smo mi ovakvi i onakvi, ali krčma nismo. Nismo bili i nećemo ni biti.
Izvolite.

Dakle, pri otimanju niškog aerodroma, otimači su obećali, naravno lažno, da će to biti na korist aerodroma, da će doći do investicija koje će da poveća tehničku opremljenosti aerodroma, da će dovede do toga da se veći broj operatera, odnosno avio-kompanija, prijavi da leti sa tog aerodroma i da će to naravno da poveća broj putnika, a samim tim će biti povećan i prihod, odnosno profit na tom aerodromu.

U poslednjih nekoliko meseci od kad je otimačina potpisana formalno, došlo je do toga da je nekoliko kompanija ili odustalo od letova sa niškog aerodroma ili je smanjilo broj letova za niški i sa niškog aerodroma, i „Rajan er“ i „Viz er“ i mnogi drugi, da su neke najave otvaranja novih linija i novih letova otkazane i očigledno je, a to se vidi i golim okom u Nišu, da je aerodrom osuđen na propast i da se dramatično smanjuje broj letova i broj putnika, a samim tim i profit, što je dovelo do toga da, zamislite, tamo nema uslova za postojanje ni jednog bifea, kafane, kafića, šta li je to već na tom aerodromu, pa je i to zatvoreno zato što nema dovoljno putnika.

Moje pitanje je, koliko je uloženo u niški aerodrom od dana kada je formalno potpisano otimanje tog aerodroma, a to je bilo obećanje ministarke saobraćaja? Govorilo se o nekih 180 miliona, ne znam u kojim parama, da li je to u dinarima ili je to u dolarima ili je to u evrima, jer ova vlast ima običaj da kada želi da nešto prikaže mnogo većim nego što ono realno jeste, onda govori u dinarima, pa je to 180 miliona dinara, a kada želi da prikrije nešto što je kao gubitak onda to nije 180 miliona dinara, nego je to milion i po evra. Nadam se da je investicija u nekoj normalnoj valuti.

Pitanje je isto, šta je sa beogradskim aerodromom, odnosno ugovorom o koncesiji sa jednom francuskom firmom? Bile su velike najave od iste ministarke, a i celog hora iz vlasti da će ugovor biti poznat javnosti do kraja oktobra meseca, od toga nema ništa, da će investicija biti plaćena, odnosno cena koncesije biti plaćena do kraja oktobra meseca, pa to nije plaćeno, ako se dobro sećam, tu je cifra bila 400 miliona ovog puta evra.

Šta se sa tim dešava? Ako imamo i činjenicu o tome da je ista francuska firma koncesionar i prištinskog aerodroma, da li su onda, to je pitanje i za ministra inostranih poslova i za ministra unutrašnjih poslova, da li je to deo neke zavere koja je upućena protiv nacionalnih i državnih interesa Srbije i njenih građana? Neki crni trougao niškog, beogradskog i prištinskog aerodroma, gde se otimaju neki. Neki se prodaju za velike pare, ali te pare nikada nisu plaćene i vrši se očigledno prelivanje putnika sa jednog aerodroma na drugi.

Drugo pitanje je vezano za „Telekom Srbije“. Svedoci smo vesti u medijima da je „Telekom“ uzeo kredit ovih dana i u nameri da kupi neke kablovske operatere i neke medije, pa je izveštaj i vest da je kupljen niški operater „Kopernikus“, kablovska televizija, kažu drugi po veličini u Srbiji, koji je da srpska javnost to zna, u vlasništvu predsednika regionalnog ili tako nekakvog okružnog odbora, zamislite koje partije? Pa SNS, naravno, za taj kraj. To teško može da bude slučaj.

Moje pitanje je opet ministarski saobraćaja, ali i ministru kulture i informisanja, zašto postoji potreba da jedno par ekselans državno preduzeće, javno preduzeće, „Telekom Srbija“ postane monopolista u delu informisanja, bilo da su u pitanju kablovski kanali, bilo da su u pitanju neki mediji?

Govori se o kupovini nekih novina, nekih televizija i još nekih subjekata medija. Zašto je za to moralo da se uzme kredit i u kom iznosu i da li to ima veze sa zloupotrebom položaja i mešanjem politike u jednu sferu gde to ne bi smelo da se desi, a to je da se baš kupi po neviđeno velikim parama kablovski operater koji je u vlasništvu čoveka koji je u vrhu vladajuće partije SNS?

Konačno…

Zahvaljujem. Evo, dala sam vam tih 10 sekundi koje sam vam uzela…

Ne, bilo je više. Još jedno, samo kratko…

Nije. Hvala lepo. Sve mi se dopada danas, ne brinite ništa.
Reč ima Aleksandra Jerkov.