Dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo sa radom.
Saglasno članu 27. i članu 87. st. 2. i 3. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da će Narodna skupština danas raditi i posle 18.00 časova, zbog potrebe da Narodna skupština što pre donese zakone iz dnevnog reda ove sednice.
Dobrodošlica ministru i njegovom timu.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Jovica Jevtić.
Da li neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Jovica Jevtić. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicima, poštovane kolege narodni poslanici, na član 1. Predloga zakona o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju u vanrednim situacijama, koji je predložila Vlada Republike Srbije, podnosim amandman u smislu dodavanja stava 3. koji preciznije definiše povezanost predloženog zakonskog rešenja i razvoja Republike Srbije.

Osnovni ciljevi kojima teže rešenja u Predlogu zakona o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju u vanrednim situacijama jesu prvenstveno u sveobuhvatnom normiranju preventivnih mera i aktivnosti radi smanjenja rizika od katastrofa, brzom i efikasnom reagovanju u slučaju nastupanja katastrofa, kao i što efikasnijem otklanjanju njihovih posledica, kako bi se što pre obezbedili oporavak i normalizacija uslova za život i rad na pogođenom području.

Kada se radi o rešenjima kojima se uređuje sistem reagovanja u vanrednim situacijama, ona su uglavnom oslonjena na postojeća rešenja, s tim što je iz njih otklonjeno ono što se u praksi pokazalo lošim, nefunkcionalnim i nedovoljno efikasnim.

Iskustva stečena u prethodnom periodu, pre svega prilikom katastrofalnih poplava 2014. godine, ali i drugih nepogoda manjeg intenziteta koje su usledile u narednim godinama, ukazuju na to da trenutni normativni okvir u Republici Srbiji još uvek pokazuje određena ograničenja, da implementacija ostaje spora.

Predložena rešenja imaju za cilj da omoguće subjektima sistema da prevaziđu prepreke u postojećim kapacitetima i da razviju mere za smanjenje rizika od katastrofa.

Važno je ponovo napomenuti da se predloženim rešenjima vrši nadogradnja postojećih sistema, budući da su ona uglavnom oslonjena na postojeća rešenja, s tim što je iz njih otklonjeno ono što se u praksi pokazalo nefunkcionalnim i nedovoljno efikasnim, odnosno da su postojeća rešenja pojednostavljena, inovirana, kako bi bila jasnija i primenljivija.

Sistem smanjenja rizika od katastrofa i upravljanja vanrednim situacijama nužno podrazumeva angažovanje velikog broja subjekata i prevazilazi svaki od utvrđenih resora pojedinačnih institucija.

Pozitivni efekti Predloga zakona prožimaju se kroz sve sfere društva.

Postizanjem ciljeva ovog nacrta zakona otpornost društva biće unapređena, a viši nivo spremnosti zajednice je da se suoči i odgovori na ove rizike, višestruko će ublažiti moguće katastrofalne posledice. Zahvaljujem.

Hvala.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Duško Tarbuk.
Da li neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Duško Tarbuk. Izvolite.

Zahvaljujem predsedavajući.

Poštovani ministre Stefanoviću sa svojim saradnicima, uvaženi građani Srbije, rizik od katastrofa postoji u svakom društvu, jer katastrofe usporavaju održivi razvoj društva u celini. Na njihovu pojavu u jednom regionu može da prouzrokuje štete u nekom drugom regionu i obrnuto.

U proteklom periodu državu Srbiju nije ništa mimoišlo, od katastrofa, poplava, preko šumskih požara, zemljotresa, kao i svi ostali rizici kojima je nažalost država Srbija podložna.

U periodu primene Zakona o vanrednim situacijama koji je donet u decembru 2009. godine, a koje su potom usledile izmene i dopune 2011, 2012. godine na bazi iskustva u dosadašnjim vanrednim situacijama, pogotovo pred ogromnim izazovima tokom katastrofalnih majskih poplava 2014. godine, gde su 1,6 miliona ljudi u 38 opština zapadne i centralne Srbije bili ugroženi, gde je ukupna šteta u poplavama iznosila 1,7 milijardi evra.

Jedan od razloga, tj. potreba da se donese novi zakon kojim bi se preciznije definisale pojedine odredbe koje će učiniti jasniju, a samim tim i njihovu efikasniju i precizniju primenu.

Ovo je po meni odličan zakon, te ja moje kolege poslanike u danu za glasanje molim da podrže ovaj zakon. Naravno, ako budemo imali snage i vremena i moj amandman. Zahvaljujem.

Hvala kolega Tarbuk.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Blaža Knežević.
Reč ima narodni poslanik Blaža Knežević. Izvolite.

Zahvaljujem predsedavajući.

Poštovani ministre sa saradnicima, Predlogom ovog zakona stavljaju se u prvi plan principi koji treba da doprinesu što uspešnijoj prevenciji od katastrofa.

Jednu od novina predstavlja naglasak na međunarodnoj saradnji, kako u domenu prevencije, tako i u domenu humanitarne pomoći pružanja, odnosno primanja humanitarne pomoći radi zajedničkog odgovora na posledice od elementarnih nepogoda.

Posebno su mi privukle pažnju novine u zakonu koje se odnose na ne preduzimanje aktivnosti, izostanak pravovremenog reagovanja i mogućnost raspuštanja lokalnog štaba.

Upravo, sve ovo se dogodilo 2014. godine u Šapcu, kada je neodgovorna gradska vlast, na čelu sa Dušanom Petrovićem, ostavila građane Šapca na milost i nemilost poplavnom talasu koji se približavao gradu, iako su bili na vreme obavešteni.

Potpuno nepripremljeni, bez ijednog džaka, lopate, peska i svega onog što je bilo neophodno za odbranu, sedeli su u udobnim foteljama u gradskoj upravi ignorisali i podsmevali se okupljenim ljudima, a bilo ih je tu noć nekoliko hiljada koji su došli da, kao dobrovoljci, brane svoj grad. Uvidevši kakva je situacija u Šapcu, zahvaljujući Vladi Republike Srbije i tadašnjem premijeru Aleksandru Vučiću, sve što je bilo neophodno za odbranu Šapca stiglo je bukvalno u nekoliko narednih sati.

Svi znamo epilog, Šabac je odbranjen zahvaljujući Vladi Republike Srbije, Vojsci Srbije, Ministarstvu unutrašnjih poslova i hiljadama građana dobrovoljaca iz cele Srbije, koji su došli da brane naš grad.

Nakon toga na scenu stupa najveći mogući ljudski cinizam, isti onaj koji smo imali prilike juče da slušamo ovde iako je prošlo četiri godine nakon toga. LJudi se ne menjaju. Dakle, Dušan Petrović, sa svojim sledbenicima, pronosi vest kroz Šabac kako opasnosti od poplava nije ni bilo, kako je sve to izmišljena farsa, kako je Aleksandar Vučić predimenzionirao tu oblast i kako, valjda skrivajući i sa neskrivenim cinizmom, pokušava da prikrije svoju nesposobnost, pri tome je ugrozio živote građana Šapca.

Izgleda da jedino što su Dušan Petrović i Nebojša Zelenović znali i znaju, a to je da kupuju glasove na izborima i nastavljaju da uništavaju grad Šabac. Da obilazeći Srbiju, zajedno sa Đilasom i Jeremićem, pozivaju na nasilno rušenje vlasti, nerede, progone, vešanja i silovanja. Valjda je to program ovih iz Saveza za Srbiju. I, to, da se baš danas Nebojša Zelenović, po uputstvima svojih mentora, sprema da po ko zna koji put napada, omalovažava i blati svoju zemlju u Strazburu. I to je valjda program ovih iz Saveza za Srbiju. Zahvaljujem.

Hvala kolega Kneževiću.
Na član 1. amandman je podnela narodi poslanik Vjerica Radeta.

Na član 1. podnela sam amandman i predložila nešto zaista vrlo korisno i mislim, ministre, da biste trebali i u sklopu ovih novih okolnosti da ovaj amandman prihvatite.

Naime, predložila sam da Vlada Republike Srbije, da to bude u zakonu napisano, danom stupanja na snagu ovog zakona, dodeli diplomatski status za sve članove Srpsko-ruskog humanitarnog centra u Nišu.

Ovo što su vam službenici u Vladi dali kao odgovor narodnim poslanicima je prilično uvredljivo. Vi tu objašnjavate, odnosno oni nam objašnjavaju da je to stvar međunarodnog sporazuma itd. Znamo mi dobro koje su nadležnosti Vlade i znamo da to Vlada može, pogotovo ako je obavežemo zakonom, a s druge strane imate diplomatski status za NATO vojnike koji krstare Srbijom kako god ima padne napamet.

Što se tiče ovog Srpsko-ruskog humanitarnog centra, ja sam govorila i na sednici kada je ovde bila Zorana Mihajlović, da je ovaj Zakon o planiranju i izgradnji zapravo zakon koji će ugroziti postojanje tog centra u Nišu, jer na osnovu tog zakona i Zakona o ozakonjenju planira se rušenje objekata oko niškog aerodroma i planira se zapravo potpuno onemogućavanje funkcionisanja niškog aerodroma. Evo, videli ste, krenulo se sa zatvaranjem tog restorana, ali to je benigno u odnosu na ono što se priprema.

Dakle, vi imate u Vladi ljude koji vode antisrpsku politiku i to je činjenica. Mi moramo imati silu zaštitnicu, nema koja to da bude sila nego Rusija i moramo zaista da pokažemo da mi želimo zaštitu Ruske Federacije i ne možemo da se igramo malo ovako, malo onako.

Videli ste, zapravo niste videli, niste bili ovde, ministre, kako je malo trebalo jednom narodnom poslaniku da svuče jagnjeću kožu i da se pokaže u svom pravom svetlu. Zapretio je Maji Gojković nekim ultimatumom u vrlo kratkom roku ako ne ispuni njegov zahtev da će on pokrenuti svoje prijateljske veze van Srbije. To je vrlo ozbiljna pretnja. Nije to samo uvreda Maje Gojković i Narodne skupštine, već ozbiljna pretnja.

Nismo zadovoljni, ministre, vašim odgovorom kada je u pitanju akcija „Geto“, koja je 2001. godine bila u Novom Pazaru. Nismo mi ni očekivali da će neko od tih aktera da prizna, da kaže – jeste, zvao sam ja Rasima LJajića da me izvuče iz ovoga što sam uhvaćen sa drogom u Pazaru. Naravno, trebalo je da potražite i sada imate još uvek vremena da zatražite informacije od vašeg kolege Bate Gašića, verovatno tamo u službama postoje neke informacije koje vi u ministarstvu nemate. Možda ćete tamo naći i ovaj izveštaj Centralne komisije o rezultatima glasanja sa referenduma iz 1991. godine.

I to ima veze sa amandmanom vašim?

Da, ima veze sa našim zahtevom da Srpsko-ruski humanitarni centar dobije diplomatski status i objašnjavam kako će nam oni sve pomoći ako mi to uradimo. Vrlo ima veze. Hoću ministra da ubedim, baš mi je stalo da ga ubedim.
Znači, te 1991. godine izveštaj o rezultatima glasanja na referendumu za potpunu političku i teritorijalnu autonomiju Sandžaka i sa namerom da se Sandžak, kako piše, priključi jednoj od suverenih republika. Komisija je bila petočlana, prvi je potpisao ovaj izveštaj dr Rasim LJajić, tako ovde piše, evo njegovog potpisa.
Dakle, moramo malo da začačkamo, dosta je uglađenosti i finoće, moramo da budemo potpuno otvoreni jer mi smo ovde da čuvamo državu Srbiju. Verovatno ćete, gospodine Stefanoviću, ako ću od gospodina Gašića naći i kopiju one čitulje iz 2003. godine, kada je Rasim LJajić Aliji Izetbegoviću napisao u „Politici“ – dragom predsedniku poslednji pozdrav. Hvala.