Dobro. Hvala.
Znači, demantujete koaliciju vašu sa Zukorlićem, predizbornu. Hvala vam na tome.
(Vjerica Radeta: Jel ti opet misliš da si to pametan?)
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Milorad Mirčić.
Da li neko želi reč?
Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovde imamo ministra koji na sve odgovara, samo ne odgovara na ona suštinska pitanja.

Ministre, vi ovde u ovom Predlogu zakona predlažete da postoji plan odbrane. Tim planom odbrane, ti planovi odbrane mogu da se prave na lokalnom, pokrajinskom i republičkom nivou. Te planove mogu da prave samo ovlašćena lica, lica koja su licencirana.

U tabeli koju ste priložili u Predlogu ovog zakona vidi se da većina, apsolutna većina opština nije dostavila plan, niti imaju taj plan. Kako možemo za veoma kratak rok da obezbedimo toliko licenciranih lica koja će moći da naprave plan za lokalne, pokrajinske, ajde da ne računamo republičke? Kako? Hoće li to biti hiper produkcija takvih lica? Hiper produkcija donosi nešto što je negativno.

Drugo, vi ovde predviđate da postoje tzv. koordinatori. Između redova se to može videti, kada je u pitanju upravljanje sa odbranom. Hoćete li po novostečenim manirima i ovim koordinatorima da obezbeđujete vile na Dedinju, kao što ste Tomislavu Nikoliću, koordinatoru obezbedili od 800 kvadrata? Pa, valjda i ovi ljudi zaslužili su najmanje 400 do 500 kvadrata. Već kad ste krenuli, pa šta vas boli briga. Počeli ste da donosite uredbe, donesite uredbu da koordinator za upravljanje vanrednim situacijama, recimo, na pokrajinskom nivou ima vilu na Dedinju. Najmanje što može neka bude kvadratura 500.

To je stvarno sramota šta se radi u ovoj državi. Daje se čoveku koji je otišao sa funkcije predsednika zbog njegovog inata, zbog prohteva njegove porodice, ostavlja mu se vila od 800 kvadrata. A, ovde ćemo imati ljude koji će upravljati sa vanrednim situacijama, pitanje kako će biti plaćeni.

Hvala.
Na član 1. amandman je podnela narodni poslanik LJiljana Mihajlović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 1. amandman je podnela narodni poslanik Ružica Nikolić.
Da li neko želi reč?
Ružice, izvolite.

Zahvaljujem, gospodine Marinkoviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, član 1. Predloga zakona o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju vanrednim situacijama, uređuje predmet zakona čiji je glavni cilj smanjenje rizika od katastrofa, prevencija, jačanje otpornosti i spremnosti za reagovanje na posledice katastrofa, spašavanje, zaštita ljudi, itd.

Da bi se sve to postiglo i da bi nivo zaštite bio na visokom nivou od elementarnih nepogoda i upravljanja vanrednim situacijama koje je od posebnog interesa za Republiku Srbiju, a koje predstavlja deo sistema bezbednosti, mi smo predložili da se u član 1. Predloga zakona doda stav 3. koji glasi - da Vlada Republike Srbije da će da dodeli u roku od šest dana od stupanja na snagu ovog zakona diplomatski status za sve članove Srpsko – ruskog humanitarnog centra u Nišu.

Mi smo više puta ukazivali na značaj dodeljivanja diplomatskog statusa članovima ovog centra, jer centar predstavlja značajnu pomoć za Republiku Srbiju koja se suočava sa velikim humanitarnim i ekološkim problemima već 19 godina, ustvari od NATO bombardovanja.

Podsetila bih vas na još jednu od aktivnosti ovog centra, a to je čišćenje zemlje od NATO bombi i da je za čišćenje naših teritorija od neeksplodiranih ubojitih sredstava da je to finansirala Ruska Federacija i da je samo ovo jedna u nizu aktivnosti ovog centra koja je veoma važna za Republiku Srbiju. Zato vas pozivam, ministre, da još jednom razmislite i da prihvatite ovaj naš amandman.

Hvala, koleginice Nikolić.
Na član 1. amandman je podnela narodni poslanik Vesna Nikolić Vukajlović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Sreto Perić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 1. amandman je podnela narodni poslanik Marina Ristić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Nikola Savić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Filip Stojanović.
Izvolite, kolega Stojanoviću.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre sa saradnicima, podneo sam amandman na član 1. Predloga zakona o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju u vanrednim situacijama.

U svom prvom amandmanu sam već govorio o tome da su najrazvijenije industrijske zemlje EU direktno ili indirektno najodgovornije kada su u pitanju katastrofe.

Srbija je mala zemlja i na globalnom planu, nemamo nikakvog uticaja u ovom pogledu. Međutim, tamo gde možemo uticati da se katastrofe smanje, mi to ne činimo. Već pet, šest godina u Nišu postoji Ruski humanitarni centar koji se dokazao i pokazao u prevenciji i sprečavanju katastrofa.

Međutim, taj Ruski humanitarni centar još uvek ne dobija diplomatski status za svoje osoblje, što u velikoj meri otežava njegovo funkcionisanje. Ovo je prosto neshvatljivo, da se država Srbija ponaša tako prema nečemu od čega samo ima koristi i nečega što dolazi od samog i iskrenog prijatelja i saveznika.

Znamo mi i razlog zbog čega je to tako. U pitanju je strah od EU i SAD. Konačno je došlo vreme da se oslobodimo od tog straha i da se okrenemo sebi i svojim interesima, pa valjda ste napokon svesni da Srbija nikada neće ući u EU.

Na kraju bih pitao ministra Stefanovića, kada će Ruski humanitarni centar da dobije diplomatski status? Zahvaljujem.

Zahvaljujem, kolega Stojanoviću.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Nemanja Šarović.
Da li neko želi reč?
Izvolite, kolega Šaroviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja bih želeo da iskoristim priliku da ministra policije pitam kada će konačno biti obavljena ta hapšenja koja se najavljuju godinama?

Mene je to podstakao jutrošnji tekst u „Blic“-u gde je opet predsednik Republike, rekao bih, ne u skladu sa svojim zakonskim i ustavnim ovlašćenjem, najavljuje krupna hapšenja u Srbiji i to jeste uvek nešto što se objavljuje na naslovnim stranama.

Međutim problem je što se to dešava periodično, i ako pogledate novinske naslove od 2012, 2013, 2013, 2014, 2016, 2017. godine, svakih nekoliko meseci se najavljuje žestok obračun sa kriminalcima, nekada u sopstvenim redovima, dakle, u redovima SNS, pa se kaže biće pohapšeni korumpirani predsednici opština, biće pohapšeni korumpirani predsednici, odnosno direktori javnih preduzeća, biće pohapšeni korumpirani ministri.

Znate, to se gromoglasno najavljuje , ali se to nažalost nikada ne dešava. Mi smo imali i da se slučaj kada je najavljeno čak hapšenje ubice u jednom pojedinačnom slučaju, rečeno je da će to biti učinjeno u roku od 48 sati, ali ni tada u skladu sa tim najavama, nije došlo do toga.

E sada, mene zanima da li postoji bilo kakva koordinacija izmeću Ministarstva policije i predsednika Republike, ili prvog potpredsednika Vlade ili predsednika Vlade u to vreme, jer u svim tim periodima imamo slične najave, jer u skladu sa relevantnim zakonima i zakonima o policiji, tim operativnim saznanjima ne može raspolagati čak ni ministar.

Znate, operativci MUP ne pitaju čak ni ministra da li će nekoga hapsiti, pa čak ni ministar ne bi smeo najavljivati bilo čije hapšenje, jer kako bi on znao, on u skladu sa Ustavom i relevantnim zakonima za to nije zadužen, a posebno ne može za tako nešto biti nadležan predsednik Republike, jer dolazimo u situaciju da neko kaže da institucije sistema ne funkcionišu, nego se hapšenja najavljuju, i hapšenja se dešavaju kada neko za to da zeleno svetlo.

U državi gde funkcionišu institucije, onda valjda ne mogu nikada takve najave da se dešavaju, nego policija u skladu sa svojim operativnim radom, u skladu sa zakonom, nekoga uhapsi pa to saopšti medijima.

Ukoliko je potrebno, može se naknadno na nekoj konferenciji pojaviti neki viši funkcioner MUP, pa i sam ministar ili se na kraju godine pohvaliti rezultatima rada ministarstva, ali najava operativnih radnji u medijima od bilo kog državnog funkcionera ja mislim da je potpuno skandalozna. Hvala.

Hvala.
Reč ima potpredsednik Vlade dr Nebojša Stefanović. Izvolite.

I baš je tako. Evo, u poslednje četiri godine niste znali unapred ni za jedno hapšenje. Niko nije znao. Niste mogli da pogodite nijedno ime.
Evo, da vas pitam danas da li znate da je neko najavljen, ime i prezime nekog ko će biti uhapšen? Da li znate i jedno ime? Ja vam kažem da ne znate zato što tim istragama rukovodi Tužilaštvo i kada Tužilaštvo proceni da postoji dovoljno dokaza koje je policija prikupila, da su to dovoljno kvalitetni dokazi da se na osnovu njih podigne optužnica, tada se neko hapsi, odnosno ako sudija za prethodni postupak naloži da se odredi pritvor toj osobi, tada se toj osobi uspostavlja pritvor.
Dakle, vi ste pravnik, znate kako to formaln-pravno funkcioniše i zaista tako i funkcioniše i već duže vreme. Dakle, svakako ove četiri godine kako sam ministar unutrašnjih poslova niste mogli da čujete od MUP, niti od mene da kažem - sutra će, u narednom periodu, uskoro.
To što novine pišu, novine su promašivale toliko da je meni nekad bilo smešno da čitam. Evo, pre par nedelja neke novine su rekle - evo, uskoro, u narednim nedeljama hapšenje i, evo, niko nije uhapšen. Dakle, potpuno su promašili, a da li je posao policije, Tužilaštva da sprovode borbu protiv korupcije i kriminala, apsolutno jeste i to će policija i Tužilaštvo raditi stalno, svakoga dana, kada ima dokaza. Da li će to biti za nedelju dana, dve? Ne, svakoga dana će biti neko uhapšen ako za to postoje zakonski uslovi.
Mi smo u mnogo akcija ove godine uhapsili mnogo lica i za korupciju i za drogu i za oružje i za kriminal različite vrste i nastavićemo to da radimo. To je posao policije i Tužilaštva.
Što se tiče predsednika, predsednik je govorio o okvirima. On je govorio o tome da će se u državi boriti protiv korupcije i kriminala, kao što smo se borili od trenutka kada smo došli na vlast i to borbom protiv onih čija imena, uglavnom, niko nije smeo da pomene.
Mi smo se borili protiv tih ljudi na ozbiljan, odgovoran, zakonito zasnovan način i to ćemo nastaviti da radimo.
Dakle, predsednik je rekao da daje podršku svim državnim organima u borbi protiv korupcije i kriminala i da svako ko se ogrešio o zakon mora za to da odgovara. Da li ćemo za nekog pronaći dokaze, da li će Tužilaštvo procenjivati da je dovoljno dokaza, da li će sudovi određivati pritvor i da li će ta lica na kraju biti osuđena i na koliko, stvar je krivičnog postupka i svih onih subjekata pravosuđa koji na tome rade.
Dakle, niti je neko mogao da čuje najavu, niti zna i jedno ime, niti je mogao da zna unazad i jedno ime, niti može danas da kaže će neko u narednom periodu biti uhapšen i kako se taj zove. Ne postoji taj čovek koji to može da uradi. Može, ima taj čovek, zove se tužilac. On procenjuje.