Hvala, ministre.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Tomislav LJubenović.
Izvolite, kolega LJubenoviću.

Hvala.

U ime poslaničke grupe SRS, podneo sam amandman na član 1. Predloga zakona o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju u vanrednim situacijama. Mi smo predložili ovim amandmanom da se u članu 1. Predloga zakona doda stav 3. koji će glasiti – Vlada Republike Srbije dodeliće u roku od 15 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona diplomatski status za sve članove Srpsko-ruskog humanitarnog centra u Nišu, čime će doprineti smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju u vanrednim situacijama.

Srpska radikalna stranka je mišljenja da je u tekstu zakona, u ovom prvom članu, neophodno precizno definisati ovo što mi predlažemo amandmanom, tj. naš politički stav pretočen u amandman i smatramo da će i te kako doprineti usvajanju kvalitetnijeg zakona.

Kao što smo amandmanom na naslov ovog zakona insistirali da sve bude u nadležnosti i odgovornosti državnih organa, tako i ovim amandmanom insistiramo da Vlada stvori pravni okvir za dodeljivanje diplomatskog statusa svim članovima Srpsko-ruskog humanitarnog centra u Nišu, tako što će Narodna skupština usvojiti tekst zakona kojim će obuhvatiti ovu materiju.

Kada govorimo o Srpsko-ruskom humanitarnom centru u Nišu jasno je da ne treba posebno naglašavati njegov značaj, jer svi građani Republike Srbije odlično znaju i svi mi ovde prisutni znamo da je Centar od neizmerne važnosti. Očekivali smo da ovaj naš amandman bude prihvaćen, ali neverovatno da Vlada Republike Srbije nije imala razumevanja u ovom slučaju. Hvala.

Zahvaljujem.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Miljan Damjanović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Dubravko Bojić.
Da li neko želi reč?
Kolega Bojiću, izvolite.

Hvala, gospodine predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, što se tiče upravljanja vanrednim situacijama moram da naglasim da mi mnogo toga ne radimo planski, uvek kaskamo za događajima umesto da im idemo u susret. Ilustrovaću to jednim primerom. Kada je pre šest, sedam godina u Beogradu pao sneg u januaru mesecu, ponavljam – u januaru mesecu, tadašnji gradski oci su bili iznenađeni, izjavljivali su da ih je sneg zatekao. Ne znam samo kada su ga očekivali.

Nismo toliko siromašni da ne možemo da predupredimo neke stvari. Kada dođe do nesreće mi odmah nađemo sredstva da otklonimo daleko veće štete. Pojedinac može da bude neodgovoran prema sebi. Ako tako čini, to je stvar njegovog izbora, ali država je mnogo složeniji organizam, ima svoje organe, službe, instrumente, skoncentrisanu pamet i nema pravo na improvizacije i olaka rešenja.

Protiv stihije se borimo buldožerima, bagerima, bedemima, obalama, ali za vreme niskog vodostaja. Velika je naša ranjivost u ovoj oblasti. Smanjili smo vojsku, pa nema niko da nosi džakove sa peskom, civilna zaštita je negde zaturena, kao relikt opšte narodne odbrane i društvene samozaštite, a vatrena i vodena stihija ne znaju te termine i one deluju po zakonima fizike, ispoljavajući svoje ćudi.

Čovek i njegova država ostaju da se bore svojom silom, a to su organizacija, sredstva, instrumenti i svi mogući raspoloživi mehanizmi, u čemu se i ispoljava snaga i ozbiljnost same države. Hvala.

Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Božidar Delić.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Petar Jojić.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Momčilo Mandić.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Sreto Perić.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Šešelj.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 2. amandman, sa ispravkom, su zajedno podneli narodni poslanici Stefana Miladinović i Milisav Petronijević.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 2. amandmane, u istovetnom tekstu, podneli su narodni poslanik Filip Stojanović i narodni poslanik Aleksandra Belačić.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 2. amandman je podnela narodni poslanik Marjana Maraš.
Da li neko želi reč? (Da)
Koleginice Maraš, izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, definicija iz člana 2. odnosi se na izraze koji se koriste u zakonu, a čija značenja nisu kasnije u odredbama zakona posebno obrađena.

Ja sam podnela amandman u članu 2. stav 1. tačka 1) Predloga zakona menja se i glasi: „Katastrofa predstavlja elementarnu nepogodu, tehničko-tehnološku nesreću ili neočekivani događaj, koji veličinom intenziteta izaziva posledice kojima se ugrožavaju bezbednost, život i zdravlje većeg broja ljudi, materijalna i kulturna dobra ili životnu sredinu u većem obimu, a čiji nastanak ili posledice nije moguće sprečiti ili otkloniti redovnim delovanjem nadležnih organa i službi.“

Amandman je od strane predlagača odbijen, sa obrazloženjem da je predložena zakonska odredba precizna i predlagač smatra da nije celishodno da se menja.

Predložena rešenja u zakonu su nadogradnja postojećeg sistema. Iz postojećih rešenja otklanja se sve ono što se u praksi pokazalo nefunkcionalnim i neefikasnim, odnosno postojeća rešenja se pojednostavljuju, kako bi bila jasnija i primenjivija. Postiže se veća pravna sigurnost i bolja efikasnost.

Predlog zakona ističe ulogu jedinica lokalnih samouprava, njihovo učešće u prevenciji od katastrofa i pravovremenom reagovanju u slučaju vanredne situacije.

Procenu od rizika od katastrofa i plan zaštite i spasavanja do sada je uradio mali broj lokalnih samouprava i preciznije se sada u zakonu definiše obaveza lokalnih samouprava kada su u pitanju vanredne situacije i katastrofe.

Predviđena je jasna i nedvosmislena obaveza postupanja građana po naredbi nadležnog štaba za evakuaciju ljudi, stoke i materijalnih dobara. To su sve posledice iskustva koje smo imali u prethodnom periodu.

Polazeći od nužnosti svakog odgovornog društva da, s obzirom na to da su iz dana u dan sve veće pretnje od elementarnih nepogoda i katastrofa, treba da povećava svoj stepen odgovornosti, uvaženi ministre, pozdravljam predložena zakonska rešenja i poslanička grupa SPS će u danu za glasanje podržati predložena rešenja. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Na član 2. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Marko Đurišić, Miroslav Aleksić, Nenad Konstantinović, Goran Bogdanović i Zdravko Stanković.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Srđan Nogo.
Da li neko želi reč? (Da)
Kolega Nogo, izvolite.

Elementarne nepogode, prirodne katastrofe i vanredne situacije. Evo, imamo baš jednu takvu aktuelnu, koja se dešava u ovom trenutku.

Gospodine ministre, ne znam da li ste upoznati sa dešavanjima na Staroj planini, odnosno u selu Rakita, gde očigledno neki ljudi u ovoj zemlji smatraju da sva prirodna bogatstva i prirodni resursi trebaju da pripadnu njima, pa se tako jedan investitor, izvesni Goran Belić, našao se pametan da otima reku i od građana Srbije i od lokalnog stanovništva. Ali, to nije najgore što se u ovom trenutku dešava.

Već dva dana, odnosno već 24 časa, juče i danas, tamo je bukvalno opsadno stanje, gde privatno obezbeđenje, a imamo i Zakon o privatnom obezbeđenju, baš kao temu ovog dnevnog reda, privatno obezbeđenje pomenutog investitora je uzurpiralo i okupiralo privatni posed jednog meštanina, ima i video snimak, i preti fizički da će polomiti glavu, naziva pogrdnim imenima lokalno stanovništvo. Uzurpirali su čoveku posed, otimaju reku od građana, a nažalost policija ništa ne čini da to spreči.

Zašto policija ne postupa po zakonu? Ko u ovoj državi ima pravo da otima reke, reke koje pripadaju svima nama? Ko je taj Goran Belić? Nije valjda da iza njega stoji neko moćan, poput Nikole Petrovića ili Nenada Kovača? Znači, Goran Belić je sebi uzeo za pravo da može da maltretira i lokalno stanovništvo i da njegovo privatno obezbeđenje, koje je uzeo, može da uđe na tuđi posed, može da preti i primenjuje fizičku silu protiv ljudi koji se tu nalaze. Ja zaista ne znam kakva smo mi država? Ispratite, molim vas, šta radi nadležna policija u tom kraju i zašto taj komandir ne reaguje, zašto ne obezbede javni red i mir, zašto ne zaštite građane?

Da li sad svako u ovoj državi treba sam sebe da štiti? Šta treba da rade ti lokalni meštani? Da oni sami uzmu, naoružaju se i završe posao sa tim obezbeđenjem? Jer smo došli na Divlji zapad i na hajdučiju?

Zamislite da neko meni dođe na takav posed i da mi preti da će da mi razbije glavu? Ja imam svako pravo da izvadim oružje i da pucam u njega. Nemojte to da se dešava i da se dozvoljava. Ako neće policija da štiti, mi ćemo morati sami da branimo i svoje porodice i svoje živote i prirodne resurse ove zemlje.

Ja mislim da je to izuzetno problematična situacija i baš zbog ovog zakona ja apelujem na vas da i vi lično odete dole, da se uverite i da vidite kako stvari tamo stoje, kao i da sprečite samovolju nekih ljudi koji misle da to što imaju novac i eventualno neku političku kombinaciju da mogu da rade u zaštićenom području ono što ne bi smelo da se radi i da mogu još i da fizički maltretiraju ljude, da im to u Srbiji nije dozvoljeno.

Ovo je jedan veliki problem, akutni problem i nemojte da kažete da niste bili obavešteni.

Reč ima ministar, dr Nebojša Stefanović. Izvolite.

Iako nije baš u skladu sa dnevnim redom, ali želim da vam dam obaveštenje vezano za ovo.
Obavešten sam, naravno, o ovom slučaju, u smislu da je došlo do određene rasprave i sukoba između građana i privatnog obezbeđenja koje je angažovano, vezano za ovaj slučaj. Ono što mogu da vam kažem je da je policija postupala, da smo o svemu prikupili obaveštenje i obavestili nadležno tužilaštvo, koje je dalo nalog da se podnesu odgovarajuće prijave, u skladu sa onim što je tužilaštvo procenilo da se tamo događalo, i protiv tih iz privatnog obezbeđenja i protiv onih sa druge strane, iz redova ljudi koji su bili protiv njih i koji su tamo protestvovali.
Ono što ja hoću da kažem jeste da ću svakako insistirati da sve mora da se uradi u skladu sa zakonom. Ko god da je u pitanju, mora da poštuje zakone i dozvole, ako ih ima da može da radi, ako nema dozvola neće moći da radi. To je jedna stvar.
Druga stvar, molim vas da i vi vašim nastupima ne pozivate na bilo kakvu vrstu nasilja. Ovo je pravno uređena država u kojoj će morati da se radi u skladu sa zakonom i naravno, svako ko je nezadovoljan može da obavesti i tužilaštvo i policiju i da ide na sud, da traži zadovoljenje svog prava. Nije dobro da bilo ko od građana uzima pravdu u svoje ruke. To je uvek pogrešno, to je uvek loše, to vodi bilo kakvog vrsti nasilja, a nasilje je nešto što nam ne treba.
Hoćemo da gradimo društvo na principu vladavine prava i ovde ćete videti, u ovom konkretnom slučaju ljudi da će ljudi morati sve da urade u skladu sa zakonom. Nekada ljudi nisu zadovoljni odlukama organa koji donose određene odluke. Ni ja nekad nisam zadovoljan tim odlukama, ali moram da ih poštujem. Dakle, u ovom konkretnom slučaju ne zna, ne mogu da kažem da znam celokupnu situaciju, prosto znam samo za incident, jer je to u domenu delokruga rada ministarstva, ali ću se potruditi da saznam i da građani znaju da će imati potpuno poštovanje prava.
(Srđan Nogo: Replika.)