Zahvaljujem.
Na član 2. amandman su zajedno podneli narodni poslanici poslaničke grupe DS.
Da li neko želi reč?
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Despotović.
Da li neko želi reč?
Kolega Despotoviću, izvolite.

Zahvaljujem gospodine Arsiću.

Dame i gospodo, svi predlozi zakona koje usvaja Narodna skupština ili su po preporukama EU ili su usaglašavane sa zakonima EU.

Mislim da je kod predloženog Zakona o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanja u vanrednim situacijama jako malo uticala struka. Što to naglašavam? Činjenica je da pojedini članovi imaju i nedostatke i nisu baš jasno definisani, a znajući da je gospodin Marić, koji nažalost trenutno nije tu, profesionalac u svom poslu, dozvolio da pojedini članovi ovog predloženog zakona imaju te nedostatke.

O tim nedostacima najbolje kaže i da primedbe struka, kao na primer da akcijom spasavanja rukovodi ovlašćeni starešina nadležne službe, a to se smatra terminom koji nije definisan Zakonom o policiji, niti drugim pravnim aktom.

U ovom predlogu zakona trebalo je da stoji da akcijom, zaštitom i spasavanjem rukovodi rukovodilac nadležne službe ili lice koje on ovlasti, bilo pismeno ili usmeno, do dolaska rukovodioca na mesto događaja, gde akcijom rukovodi vatrogasac, spasilac najstariji po funkciji ili ako imaju istu funkciju, rukovodi onaj koji ima veći čin.

Ako toga nema, ne zna se ovim predlogom zakona ko je ovlašćen, a i odgovoran da donosi vrlo bitne odluke u akcijama zaštite i spasavanja.

Zatim, u jednom od članova predloženog zakona trebalo bi da stoji sledeće, kada se štab ne može sastati u potrebnom roku i u hitnim situacijama, npr. u slučaju zemljotresa, pucanja brana, eksplozija i slično, odluku o evakuaciji trebalo bi da, pored gradonačelnika, predsednika opština, u hitnim situacijama može doneti i rukovodilac nadležne službe, a u posebno hitnim situacijama evakuaciju sprovodi policija. Hvala.

Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Milorad Mirčić.
Da li neko želi reč? Izvolite.

Mi iz SRS želimo da poboljšamo ove zakonske odredbe i želimo da na nekim primerima koji su se dešavali na prostoru Srbije ukažemo koliko je preko potrebno sprovesti potpunu kontrolu i biti pripremljen za eventualne katastrofe, odnosno, tačnije rečeno, da upravljanje vanrednim situacijama mora biti jasno precizirano zakonom, bez obzira što ima ovde nekih tvrdnji da mi iz SRS smo marginalna, minorna stranka, čak neki tvrde i da smo fašistička. Ali, šta da radite? Čovek bez obzira koliko se bavi politikom, uvek je iznenađen. Nazvati deo Srbije da su fašisti i da su profašistički, za to stvarno treba hrabrosti. Znanja tu ne treba, treba stvarno bezobrazluka. Iznenađuju čak i oni koji su 2004. godine stajali pred vratima SRS ne bi li ušli u SRS, jer smo bili na nivou lokalne vlasti vladajuća partija, ali, dobro, uvek je to tako u životu.

Naime, konkretno, predlog SRS kada je u pitanju ova međunarodna saradnja se odnosi na to da se što bolja saradnja uspostavi sa Ruskom Federacijom. Ima to i onaj praktični deo, sećate se pre nekoliko godina, doduše, nije bio ministar unutrašnjih poslova Stefanović, nego je bio Ivica Dačić, kada su bili požari u okolini Kraljeva. Tada su u Rusko-srpski humanitarni centar bili dopremljeni avioni za gašenje požara, tzv. kanaderi. Po nalogu američke administracije vraćeni su kanaderi, jer su smatrali Amerikanci da ti kanaderi mogu da služe i za transport, ne daj bože, žive sile koja bi mogla da okupira prostore Kosova i Metohije.

Mi imamo na Pešteru aerodrom, vojni aerodrom koji sad nije u funkciji. To je idealno da bude međunarodna saradnja na nivou Balkana. To je idealno mesto ne samo za Srbiju, nego i za šire područje, za region, da sa tog mesta može brzo da se dejstvuje, a kada se uspostavio jedan centar sličan onom u Nišu i te kako bi se rešili mnogi problemi koji uvek mogu da se pokažu i koji mogu, nažalost, uvek da budu prisutni ne samo u Srbiji, nego i u našem okruženju.

Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Ivan Kostić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 2. amandman je podnela narodni poslanik Vjerica Radeta.
Da li neko želi reč? Izvolite.

Amandman na član 2. je zapravo naš principijelni odnos prema ovom članu koji se pojavljuje u svakom zakonu na osnovu te jedinstvene metodologije, ali mi mislimo da to zaista nije potrebno značenje izraza, jednostavno nije pravna norma i pravnici primenjuju zakon i znaju valjda šta šta znači.

Mi svaki put na ovaj član, jer je to u svakom predlogu zakona član 2. i uvek stavljamo iste amandmane. Ja sam konkretno predložila brisanje ove tačke 7) iz člana 2. stav 1. koji govori o vanrednim situacijama, odnosno objašnjava šta je vanredna situacija. Ali, kad ste već išli u objašnjenje ovih izraza, onda bih rekla da ovaj izraz „vanredna situacija“ niste baš precizno i detaljno objasnili. Za ovo bi trebalo, bogami, pola stranice da se objasni šta sve i u kojim sve slučajevima se dešava vanredna situacija.

Generalno, od proglašenja vanredne situacije nekako postoji pa možda i strah građana, šta god da se desi, ne vole ljudi da se proglašava vanredna situacija, jer to uvek onako ukazuje na nešto veoma opasno. Zaista, nažalost, dešavale su se situacije kada smo u delu države morali proglašavati vanredne situacije, ali dešavali su se i neki događaji kada se u celoj državi proglasilo vanredno stanje. To beše još 2003. godine, kada je ubijen Zoran Đinđić i kada je bilo zaista strašno živeti u državi Srbiji, kada su narodni poslanici prolazili u skupštinsku salu pored onih obučenih policajaca, nekih specijalaca, oči su im se samo videle, kada su se sednice Skupštine držale van očiju javnosti, kada su hapšeni ljudi, eto, kako kome padne na pamet. Zaista, od toga je valjda ostao taj neki zazor od pojma uopšte vanredne situacije.

Dobro bi bilo i da se podsetimo, pominje se ovde često tih 12.000 ljudi koji su u toj akciji „Sablja“ u vreme vanrednog stanja 2003. godine pohapšeni. Nikad nismo saznali, bilo bi dobro da nam nadležni organi kažu, pošto je desetine hiljada tih ljudi dobilo sudsku odštetu zato što su bili hapšeni bez pravnog osnova, a kasnije se ispostavilo koliko je to koštalo državu Srbiju i ko je tu posebno odgovoran. Često ovde slušamo i ovog Zorana Živkovića i ove razne, ne znam sad kome ko pripada, ali su tada svi pripadali toj demokratskoj žutoj stranci, često oni tako pričaju neke hvalospeve o vremenu kada su oni bili na vlasti ali, bogami, trebalo bi ih podsetiti i na ove neke drugačije stvari.

Ministre, kada su u pitanju vanredne situacije, bilo bi dobro, ponekad mi se čini da nemate dovoljnu komunikaciju sa ostalim ministrima u Vladi. Ne može se nijedna vanredna situacija posmatrati usko ministarski, mislim na jedan usko resorski. Mi smo ovde imali ministra Gorana Trivana, mislim pre vas da je bio, i govorili smo o raznim ekološkim katastrofama koje se u Srbiji dešavaju, o raznim kriminalnim, bogami, radnjama i u toj oblasti i to ide do te mere da u nekim mestima bi bilo dobro proglasiti i vanrednu situaciju, jer se ljudi truju, a nadležno ministarstvo ne reaguje na pravi način. Evo, čisto da vidite i u Vladi da se malo, naravno, svako se bavi svojim resorom, ali pretpostavljam da kao Vlada delujete i jedinstveno, da razgovarate o problemima koji se dešavaju u Srbiji. U kontekstu ove tačke 7. stava 1. člana 2, čisto da vam skrenem pažnju i na takve stvari. Hvala.

Hvala.

Na član 2. amandman je podnela Nataša Sp. Jovanović.

Da li želite reč? Izvolite.

Gospodine ministre, Centar za vanredne situacije i Rusko-srpski humanitarni centar u Nišu je zaista mesto gde treba da fokusiramo sva pitanja vezana za ovu tačku i za temu ovog zakona. Zbog čega? Pa, zbog činjenice da će u budućnosti, nažalost, i zbog klimatskih promena i svih izazova koje će imati čitava planeta pred nama, mogućih i terorističkih aktivnosti i svega onoga čime može da se ugrozi život i zdravlje ljudi na prostoru Srbije, pa i u našem okruženju, taj centar je jedini osposobljen da na pravi način, visoko profesionalno deluje u takvim situacijama. Da je to tako, pokazuje činjenica od ljudi koji su eksperti za ovu oblast, jer ovi neprijatelji iz NATO pakta, kojima je ovaj centar trn u oku, imaju kao pandan Rusko-srpskom humanitarnom centru u Nišu nekakav Evroatlantski centar za odgovor za vanredne situacije.

Pa, znate oni su zaista u odnosu na Ruse i na nas smešni po tom pitanju i da na svaki način pokušavaju i da ucenjuju i da vrše pritisak i na vas i na čitavu Vladu Srbije, to je jasno iz svih poruka koje stižu od ovog Skota, američkog ambasadora koji je ovde omiljen među pojedinim kolegama, da pogledam sada na ovu Rasimovu stranu, koji jasno i nedvosmisleno kažu, kao i visoki predstavnik američke administracije koji je bio u poseti Srbiji Brajan Hojt Ji, da nije normalno da se ruskim humanitarcima dodeli diplomatski status.

To nije sada pitanje, vi kažete rešiće Vučić i Putin između sebe, to je jedno pitanje za budućnost Srbije, geostrateško pitanje za Srbiju kao žilu kucavicu na Balkanu, za pitanje opstanka KiM, jer njihova fobija je tih zlikovaca iz NATO pakta, upravo taj Rusko-srpski humanitarni centar, jer kako oni kažu, evo jedan novinar „Politike“ je zvao pre godinu dana upravo ovog Skota da ga pita – pa blizu je KiM a oni tamo imaju ne znam koliko svojih NATO snaga i koliko amerikanci svojih vojnika, pa šta će dalje da se dešava?

To im smeta gospodine Stefanoviću i dok se mi ovde sa nekim formalnim tekstom zakona, uslovno rečeno zamajavamo, oni sa druge strane sprečavaju nas da uradimo jedinu pravu stvar, a pritiscima koje konstantno sprovode preko svog vazala EU, ucenjuju vas, Vladu Republike Srbije, predsednika Republike Srbije da ne sme da uradi ono, odnosno ne smete da uradite ono što je jedino ispravno i time bismo u budućnosti mnogo pomogli našem narodu sa mnogo većom opremom, sa mnogo većim brojem pripadnika vrhunskih specijalaca, a to je da se opredelite na koju ćete stranu, a treba da se opredelite, poslednji je čas, poslednji je trenutak za saradnju u svakom smislu vojnu, bezbednosnu, političku, sa Ruskom Federacijom.

Na član 2. amandman je podneo poslanik Boško Obradović.

Poštovani predstavnici vlasti, poštovane kolege narodni poslanici, u analizi efekata predloženog zakona na jednom mestu kaže se sledeće – dosadašnja praksa je pokazala da u slučaju vanredne situacije kada je ugrožen veći broj lica ili imovine građani reaguju inertno u smislu da je to obaveza države i lokalnih organa vlasti, odnosno da ne prepoznaju svoju ulogu su sistemu.

Nigde u ovom vašem obrazloženju predloženog zakona nisam video zašto građani ne prepoznaju svoju ulogu u sistemu? U kom sistemu? U sistemu kriminala, korupcije, pljačke, u sistemu u kome su opljačkane robne rezerve, opljačkana atomska skloništa, u sistemu u kome imate situaciju da građani ne mogu da skrpe kraj sa krajem u ovoj poljoprivrednoj sezoni jer je preniska cena maline a previsoka cena goriva. Prosto, kako mislite da u takvom jednom sistemu građani imaju poverenja u vlast i u državu i to u koju vlast? Da li u vlast SPS koja već 30 godina vlada? Da li u ministra vojnog koji je nekada bio u JUL-u, a sada je u vašoj vlasti? Dakle, u koji je to sistem građani da imaju poverenja, posle toliko predizbornih laži, posle toliko prevara, posle toliko promenjenih stranačkih lidera, ideologija. Od SRS do SNS, put je gospodine Stefanoviću poprilično dalek ali ste ga vi prešli. Od nekoga ko je nekada bio protiv ulaska Srbije u EU do danas najvećeg evrofanatika koji bi išao u EU po svaku cenu pa je čak spreman i da prizna nezavisno Kosovo da bi ga EU primila u svoje okrilje.

Šta je zapravo pravi rizik od katastrofa? Da li je katastrofa prodaja PKB? To je katastrofa. Da li je katastrofa prodaja RTB Bora? Da li je katastrofa prodaja i beogradskog i niškog aerodroma? Da li je vanredna situacija dolazak SNS na vlast? To je najveća vanredna situacija u Srbiji u poslednjih mnogo decenija. Da li ovaj zakon razmatra rešavanje i upravljanje tom najvećom katastrofom koja se zove dolazak SNS na vlast pre šest godina.