Poštovana predsedavajuća, poštovani ministre sa saradnicima, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, u članu 2. stav 1. nakon tačke 11. dodaje se nova tačka 11a, koja glasi: „Uzbunjivanje je obaveštavanje stanovništva o nastupajućoj ili nastaloj opasnosti“.
Ovim amandmanom vrši se dopuna člana 2. Predloga zakona, kojim su definisani izrazi i pojmovi upotrebljeni u ovom zakonu.
Naime, iako je članom 57. i članom 94. preciznije i šire definisan ovaj pojam, htela sam da se ovaj pojam nađe i u članu 2. gde je skup svih definisanih pojmova iz Predloga ovog zakona.
Sam pojam uzbunjivanje odnosi se na obaveštavanje stanovništva o nastupajućoj ili već nastaloj opasnosti radi hitnog postupanja u cilju zaštite života i zdravlja.
Uzbunjivanje se vrši putem sistema za javno uzbunjivanje koje se sastoji od odgovarajućih akustičnih izvora, odnosno sirena, uređaja za predaju i prijem signala, za daljinsko upravljanje sistema i specijalizovanih jedinica civilne zaštite za uzbunjivanje.
Građani imaju pravo da budu obavešteni o rizicima, katastrofama, merama i aktivnostima koje se preduzimaju, kao i o mogućim posledicama od katastrofa i druge informacije od značaja za zaštitu i spasavanje.
Informacije i obaveštavanja daju se u pristupačnom i lako razumljivom obliku i formatu, uključujući i znakovni jezik i Brajevo pismo, čime se vodilo računa o naročito ranjivim grupama.
Predlogom ovog zakona dokazujemo koliko je ovo društvo, odnosno Vlada Republike Srbije odgovorna, jer, polazeći od toga da je nužnost svakog odgovornog društva da kontinuirano radi na unapređenju stepena svoje otpornosti prema pretnjama i opasnostima od katastrofa, koje su, svedoci smo, ne samo kod nas već na globalnom nivou sve češće, neophodno je unaprediti postojeći sistem zaštite i spasavanja u Republici Srbiji.
Imajući u vidu da smo u prethodnom periodu imali neka loša iskustva sa katastrofama, a posebno poplave 2014. godine, ukazala se potreba za dogradnjom pravnog i institucionalnog okvira za upravljanje rizikom od katastrofa, naročito u pogledu preventivnih aktivnosti u ovoj oblasti. Predlog ovog zakona baš to i čini. Stavlja u prvi plan principe, planska dokumenta i mere i aktivnosti koje treba da što uspešnije doprinesu prvencije od katastrofa, kao i otpornosti pojedinca i zajednice na posledice katastrofe ako do nje dođe.
Ono o čemu se naročito vodilo računa je to što je akcenat stavljen na zaštitu ranjivih grupa, rodnoj ravnopravnosti, kao i uspostavljanje partnerstva između javnog i privatnog sektora.
Novinu predstavlja i međunarodna saradnja, kako u domenu prevencije, razmene informacije, tako i u pružanju i primanju humanitarne pomoći.
Novina je što se po prvi put uvodi registar rizika kao interaktivna elektronsko-informaciona baza podataka o svim rizicima i opasnostima od elementarnih i drugih nepogoda i katastrofa.
Ovim zakonom uspostavlja se nacionalna platforma koja će blagovremeno u komunikacijama na različitim nivoima i razmenom informacija doprineti boljoj prevenciji i zaštiti od nepogoda, katastrofa i drugih opasnosti i boljim upravljanjem rizikom i boljim monitoringom.
Ono što je na kraju najvažnije, a što je cilj ovog Predloga zakona je da zaštiti ono što je najdragocenije, a to je ljudski život i zdravlje, životna sredina i materijalna dobra. Cilj je da se smanji rizik od katastrofe i upravlja vanrednim situacijama kao delom jedinstvenog sistema nacionalne bezbednosti u Republici Srbiji.
Jednom rečju, donošenjem ovog zakona doprinosimo tome da se poveća stepen bezbednosti naših građana i zato u danu z a glasanje poslanička grupa SPS glasaće za ovaj zakon. Hvala.