Hvala.

Gotovo da ne postoji zemlja koja se nije suočila sa elementarnim nepogodama. Iako najrazvijenije zemlje imaju efikasan sistem prevencije i reagovanja u vanrednim situacijama, nemoguće je da se potpuno zaštite od pojedinih pojava.

Ono što možemo da uradimo jeste da razvijemo sistem upravljanja vanrednim situacijama kojim sigurno možemo da minimiziramo materijalnu štetu i da sačuvamo ljudske živote. U toku ove rasprave smo dosta govorili o prevenciji. Govorili smo o pravovremenom informisanju građana, o formiranju posebnih službi za rano upozoravanje i uzbunjivanje, ali ono što bih izdvojila kao novinu i važan segment ovog zakona je svakako međunarodna saradnja, kako u domenu prevencije, tako i domenu humanitarne pomoći i pružanja, odnosno primanja međunarodne pomoći radi zajedničkog odgovora na posledice elementarnih i drugih nepogoda.

Vlada Republike Srbije je u aprilu 2015. godine potpisala Sporazum o učešću Republike Srbije u mehanizmu EU za civilnu zaštitu. Koliko je ovakva vrsta saradnje značajna mogli smo da vidimo nakon poplava 2014. godine, koje su delom sanirane uz pomoć EU, uz pomoć UN i Svetske banke. Republika Srbija je korisnik sredstava iz IPA fondova EU u oblasti prekogranične saradnje.

Veliki broj tih projekata odnosi se na upravljanje vanrednim situacijama, koje realizujemo zajedno sa Rumunijom, Bugarskom, Hrvatskom, BiH i Crnom Gorom. Ovu samo neki od primera koliko je važna međunarodna saradnja i pomoć koju smo dobili i koju dobijamo za unapređenje sistema vanrednih situacija, ali i to što smo postali, kad usvojimo ovaj zakon, deo jednog uređenog sistema. Hvala.

Zahvaljujem.
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Marković.
Izvolite, kolega Markoviću.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, potpuno je jasno da iz svih onih razloga, odnosno iz svih onih argumenata koje smo čuli, kako od vas ministre, tako i od ovlašćene predstavnice SNS, da ovim zakonom vršimo nadogradnju postojećeg sistema koji je definisan Zakonom o vanrednim situacijama.

Kao što je jasno da će se ovim zakonom otkloniti sve ono što se u praksi pokazalo nedovoljno efikasnim, i ono što bih istakao to je da se daje mogućnost u slučaju neblagovremenog reagovanja lokalnih štabova, da Republički štab za vanredne situacije može da raspusti i uspostavi hitne vanredne štabove.

Dakle, ja želim posebnu pažnju da skrenem na odnos lokalnih samouprava kada je reč o ovoj temi, jer svedoci smo da postoji određen broj lokalnih samouprava u Srbiji čije rukovodstvo se na krajnje neodgovoran način ponaša.

Evo, možemo da uzmemo na primer, gradonačelnika Šapca, tog Zelenovića, koji je danas umesto da je na svom poslu, umesto da radi nešto za dobrobit građana Šapca, on je danas u Strazburu. Ako vas zanima zašto je u Strazburu, otišao je da se žali, otišao je da tuži svoju državu nekakvom komitetu i otišao da sve najgore priča o svojim građanima i o svojoj državi.

Jutros sam postavio poslaničko pitanje koje mogu i da ponovim sada, dobra je prilika, dakle, od čijih para on putuje u Strazbur? Dakle, ko snosi troškove njegovog puta u Strazbur, njegovog boravka tamo, smeštaja, ishrane i svega ostalog?

Dakle, ako se ispostavi da građani Šapca snose troškove njegovog putovanja po belom svetu i kukanja na račun države Srbije i svojih građana, mislim da je to za svaku moralnu osudu, mislim da je to za momentalnu ostavku, ali mislim da je u pitanju, odnosno da postoji potreba da se povede i krivična odgovornost u tom smislu, jer građani Šapca ga ne plaćaju da se bavi putovanjem po belom svetu i da kuka i da se žali na svoju državu, već da radi nešto dobro za same građane Šapca. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Na član 2. amandman je podnela narodni poslanik Dubravka Filipovski.

Izvolite, koleginice.

Hvala predsedavajući.

Uvažene kolege i koleginice, poštovani građani i građanke Srbije, tokom 2014. godine, kada je elementarnom nepogodom sa katastrofalnim posledicama, bilo pogođeno veliko područje Republike Srbije koje je zahvatilo više od 10 opština i gradova i kada je šteta bila 1,7 milijardi evra i kada je stradalo više od 30 ljudi, procenu ugroženosti i plan zaštite nije imala nijedna opština u Republici Srbiji.

Vi ste ministre Stefanoviću 2017. godine doneli novu metodologiju za izradu procene ugroženosti i plana i zaštite od spasavanja. Analizirajući tu metodologiju vidimo jasno da se broj jedinica lokalne samouprave, koje su donele svoje procene ugroženosti rizika, povećava, a da će se trend nastaviti uz daleko bolji kvalitet, jer će upravo nova zakonska rešenja znatno podići taj kvalitet, jer će procenu rizika i plana zaštite i spasavanja raditi pravna lica sa dobijenim ovlašćenjima, a do sada su to radili pojedinci sa licencom. Očigledno je da je za to potreban stručni tim.

To je još jedan od razloga zbog čega sam podnela amandman na ovaj član, jer je potrebno raditi na jačanju sektora za vanredne situacije, jer je potrebno da upravo sektor za vanredne situacije radi nadzor nad implementacijom ove metodologije. Verujem da će se u narednom periodu ovaj proces, koji je i pre predloga ovog zakona, sa donošenjem novog zakona, zaokružiti na najbolji način. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Na član 2. amandman je podnela narodni poslanik Nataša St. Jovanović.

Izvolite, koleginice Jovanović.

Hvala uvaženi predsedavajući.

Poštovani potpredsedniče Vlade sa saradnicima, poštovane kolege narodni poslanici, u mom izlaganju u načelu sam istakla koliki je značaj Ministarstva unutrašnjih poslova i široke oblasti koje to ministarstvo obuhvata, jer to predstavlja temelj za celokupan napredak i prosperitet zemlje, jer bez mira, sigurnosti i bezbednosti građana, ne može se pričati o ekonomskom napretku.

Kada su životi ljudi u pitanju, sve je u drugom planu. Mojim amandmanom želim istaći koliko je važna preventiva, usaglašenost službi institucija i brzina neophodnih radnji kada se desi neka katastrofa i sve u cilju smanjenja posledica.

Polazeći od nužnosti svakog odgovornog društva da kontinuirano radi na unapređenju stepena svoje otpornosti prema pretnjama i opasnostima od katastrofa, kao i činjenice da pretnje od klimatskih promena u poslednjoj deceniji su sve prisutnije na globalnom nivou, MUP vrlo dogovorno preispituje potrebe i mogućnosti za unapređenje postojećeg sistema zaštite i spasavanja u Republici Srbiji.

Zato, pred nama poslanicima, se i nalazi Zakon o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju vanrednim situacijama. Istakla bih ono što je veoma važno za građane Mladenovca, odakle dolazim. Gradska opština Mladenovac je ove godine izradila projektno-tehničku dokumentaciju i radove na infrastrukturi, koja je od značaja za zaštitu od poplava na njenoj teritoriji. Sredstva izdvojena za izradu projektne dokumentacije za kanalizacionu mrežu u Karađorđevoj ulici, u iznosu od 158 hiljada dinara, je taj deo grada visoko kritičan pri većim padavinama, jer je to najniža tačka grada. Do sada, naslušali smo se kritičara i demagoga od opozicionih kolega, ali konkretnih stvari koje su urađene u sredinama iz kojih dolaze moje kolege iz SNS.

Za kraj bih rekla samo ovo, poruka SNS glasi – gram akcije je vredniji od tone teorije. Hvala.

Zahvaljujem.
Na član 2. amandman je podnela narodni poslanik Olivera Ognjanović.
Da li neko želi reč?
Koleginice Ognjanović, izvolite.

Zahvaljujem predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, amandmanom koji sam podnela dodatno se definiše član 2. Predloga zakona.

Akcenat sam stavila na činjenicu da je kao krajnji rezultat ostvarenja ovog zakona upravo podsticanje sveukupnog razvoja Republike Srbije i zaštita od bujica. Jer, da bi obezbedili adekvatnu odbranu od poplava, potrebno je, osim dobre organizacije ljudskih resursa, imati i obnovljenu infrastrukturu koja može izdržati elementarne nepogode do nekog optimalnog stepena.

Kao primer, navešću gradsku opštinu Gorcka gde živim. U protekle četiri godine, teritorija gradske opštine Gorca je više puta pogođena elementarnim nepogodama. Pretrpeli smo ogromnu materijalnu štetu početkom i krajem maja 2014. godine, u avgustu 2014. godine, junu 2016. godine i ove godine u junu. Materijalne štete su iznele više stotina miliona dinara, a nastale su kao posledica bujičnih poplava i klizišta. Uništen je ogroman broj stambenih i privrednih objekata, poljoprivrednih dobara, infrastruktura. Zato je najpotrebnije da se osim dobre organizacije i planiranja aktivnosti u vanrednim situacijama, odrede i načini uređivanja vodotokova drugog reda.

Grocka je smeštena uz našu najveću reku Dunav, koja u kišnim periodima svojim rastom utiče na rast voda koje se izliju i naprave ogromne štete. Bujice naprave toliku štetu da je najčešće pitanje koje građani postave - od čega sad da živim?

Prva poplava, a potom i bujica se desila 3. maja 2014. godine u mestu Begaljica. Tada je gotovo cela teritorija naše opštine, kao i u velikom delu naše zemlje, bila zahvaćena nepogodom. Imali smo i prvu žrtvu, a direktno je bilo ugroženo 1.500 stanovnika. U toku narednih godinu dana uspeli smo da proširimo kanale pojedinih rečica, da očistimo i uredimo vodotokove. Obezbedili smo bunare za snabdevanje vodom i postavljen je privremeni cevovod koji se nalazi na području klizišta. Popravili smo deo atarskih puteva.

Međutim, opština Grocka se nalazi na takvom području da je gotovo nemoguće da uz ograničena finansijska sredstva rešimo sve probleme koji predstavljaju rizik. Mi smo uradili projekat za finansijsku podršku kojim bi trajno rešili naše probleme sa Dubočajskim potokom i Umčarima i podneli smo u Kancelariju za upravljanje javnim ulaganjima, ali još uvek čekamo, a rešili bi nedaće koje se stalno ponavljaju.

Grocka je opština sa najvećim brojem evidentiranih klizišta na teritoriji grada i ima ih preko 40. Klizišta se aktiviraju sa svakim većim padavinama, što ugrožava život građana, pričinjava ogromne štete stambenim i privrednim objektima, putnoj infrastrukturi i poljoprivrednom zemljištu. Iako zaista ne izostaje pomoć Grada u saniranju nastalih šteta, nadam se da će Gradska opština Grocka dobiti neophodnu finansijsku podršku kako bi obezbedili i sprečili pojavu ovih problema, jer smo uložili ogromne napore kako bi obnovili i izgradili infrastrukturu i unapredili kvalitet građana. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Na član 2. amandman je podnela narodni poslanik Svetlana Nikolić Pavlović.
Da li neko želi reč?
Izvolite, koleginice.