Hvala gospodine predsedavajući.

Gospodine ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, dok nebo ne padne na zemlju poplava će biti najveća prirodna katastrofa koja nas može zadesiti, tako smo bar mislili dok se nije pojavila ova druga pošast, a ona se kolokvijalno zove Savez za Srbiju, a predstavlja poplavu Srbije političkim muljem toksičnog sadržaja sa vrlo neprijatnim mirisom.

Tužno je kada je neko ko je sinonim gašenja medijskih sloboda organizuje javno informisanje kao što je Dragan Đilas, kada neko tuži medije i krivično goni novinare, a tog je sadržaja. Đilas koji je sebi sličnima i sa sobom sličnima silom oteo kompletan medijski marketing, ugasio preko stotinu malih agencija, talentovanih ljudi koji su se borili na tržištu, na otvorenom tržištu ravnopravno svojom pameću, talentom i znanjem, a takve utakmice od 2000. godine nikada nije bilo.

Sve je bilo u funkciji stavljanja pod kontrolu medijskog prostora i to celokupnog zarad lične političke promocije i naravno enormnog bogaćenja na račun građana Srbije. Neko ko sa Šolakom i Zelenovićem danas gradi i medijsku i političku strategiju, kako izbrukati Srbiju u svetu, kako prikazati ovu zemlju kao prostor mraka zaslužuje svaki prezir. Nepismenost, nestručnost i prostakluk jedini su saveznici ove jadne koalicije tako da su Lepomir i Suljo samo početak poplave psihijatrijskih slučajeva unutar koalicije. Kada tako rade onda imate poslanike bez legitimiteta, onda imate stranku bez članova i onda imate opoziciju koja beži od izbora kao đavo od krsta.

Hvala vam.

Molim vas, da se vratim na amandman …

Nemate više vremena, isteklo vam je vreme.

Posledica ovakve politike jedino je sanacija …

Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Dragan Savkić.
Molim samo kolege iz SNS, odnosno obaveštavam vas da je isteklo vreme, tako da stvarno ne mogu da kršim Poslovnik i dajem više vremena.
Reč ima Dragan Savkić. Izvolite.

Zahvaljujem predsedavajući.

Poštovani ministre sa saradnicima, poštovane kolege narodni poslanici, podneo sam amandman na član 2. Predloga zakona o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju vanrednim situacijama koji glasi – odredbama ovog zakona podstiče se sveukupni razvoj Republike Srbije s posebnim osvrtom na sanaciju bujica.

Cilj Predloga zakona o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju vanrednim situacijama pored sveobuhvatnog formiranja ove oblasti je i prevencija katastrofa. Predlog zakona će imati pozitivan efekat na jačanje otpornosti, na posledice katastrofa kako pojedinaca tako i celokupne društvene zajednice.

Predlog zakona uzima u obzir stečena iskustva u dosadašnjoj primeni važećih zakona u ovoj oblasti ali i savremenu upotrebu rešenja iz ove oblasti. Bitan aspekt Predloga zakona je obezbeđivanje efikasnog reagovanja u slučaju nastupanja katastrofa i što efikasnijeg otklanjanja posledica odnosno podizanje nivoa spremnosti za reagovanje u slučaju nastupanja elementarne i druge nepogode.

Poseban akcenat je stavljen na saradnju i to svih društvenih struktura, a tu se misli na saradnju privatnog i javnog sektora ali i naučnih organizacija, organizacija civilnog društva, udruženja građana i njihovo učešće u svim fazama procesa, kreiranja i sprovođenja politike smanjenja rizika od katastrofa. Novinu predstavlja i naglasak na međunarodnoj saradnji koja je predviđena i u domenu prevencije, humanitarne pomoći i davanje zajedničkog odgovora na posledice elementarnih i drugih nepogoda.

Imajući sve to u vidu smatram da se Predlogom zakona o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju vanrednim situacijama značajno doprinosi efikasnosti sanaciji poplava i bujica ali utiče i na sveukupni razvoj Republike Srbije. Hvala.

Hvala vam.
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Goran Nikolić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 2. amandman je podnela narodni poslanik LJiljana Malušić.
Izvolite koleginice Malušić.

Hvala predsedavajući, uvaženi gosti iz ministarstva, dame i gospodo poslanici.

Ja sam podnela amandman na član 2. da bih objasnila kako se zakonom podstiče sveukupni razvoj Republike Srbije s posebnim osvrtom na prevenciju posledica poplava.

Naime, poplava je ugroženo 18% teritorije Srbije u dolini velikih reka gde se nalaze skoro svi veliki gradovi i naselja u Srbiji kao Beograd, Novi Sad, Šabac, Pančevo, Smederevo, Čačak, Kraljevo, Kruševac, Paraćin, Svilajnac, Zaječar, Negotin.

Procesi erozije kao bitan činilac bujičnih poplava, prisutni su na 75% teritorije Srbije a registrovano je 11 hiljada i 500 bujičnih vodotokova. U preliminarnoj proceni rizika od poplava 2012. godine, znači pre katastrofalnih poplava 2014. godine na osnovu podataka o istorijskim poplavama u poslednjih 50 godina identifikovano je 99 značajnih poplavnih područja na kojima poplave mogu ugroziti stanovništvo, privredne aktivnosti i životnu sredinu.

Treba znati da su mogući mnogo gori scenariji i teže posledice od ovih iz maja 2014. godine. Posebno se ukazuje na problem visokih brana i akumulacije od kojih se neke nalaze iznad Vranja, zatim Leskovca, Užica, Valjeva i drugih naselja.

Ovi objekti, pored ostalog služe za odbranu od poplava, ali je neophodno da se posebno kontrolišu i održavaju što nažalost nije slučaj pogotovo u periodu od 2008. do 2013. godine.

U Srbiji se poslednjih godina zbog nedostatka sredstava brani akumulacija neodržavaju prema standardima i propisima, a veća oštećenja na njima mogu da dovedu do katastrofa velikih razmera. Investicije u sanaciju i obnovu bi trebalo posmatrati kao deo napora usmerenih na smanjenje rizika, a ne samo kao na iznenadne i neočekivane troškove.

Infrastruktura različitog tipa i proizvoljne aktivnosti bi trebalo da budu manje osetljive posle završetka sanacije i obnove.

Usmeravanje pomoći na one ljude koji su bili najviše pogođeni poplavama bi takođe doprinelo o smanjenju postojećih razlika u razvoju i dovelo bi do smanjenja broja marginalizovanih ljudi koji žive ispod granica siromaštva. Mislim na populaciju, žene. Hvala.

Hvala koleginice Malušić.
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Zvonimir Đokić. Izvolite.