Na član 2. amandman je podnela narodni poslanik LJiljana Mihajlović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Neđo Jovanović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 2. amandman je podnela narodni poslanik Vesna Nikolić Vukajlović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Zvonimir Stević
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Zvonimir Stević. Izvolite.

Poštovana predsedavajuća, uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, na Predlog zakona o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju vanrednim situacijama, podneo sam sledeći amandman. U članu 2. stav 1. nakon tačke 13. dodaje se nova tačka 13a, koja glasi – registar rizika od katastrofa je interaktivna elektronska, geografsko-informaciona baza podataka na teritoriji Republike Srbije, koju vodi Ministarstvo u saradnji sa nadležnim organima državne uprave, drugim državnim organima i imaocima javnih ovlašćenja. Kao obrazloženje naveo sam – amandmanom se vrši dopuna člana 2. Predloga zakona, kojim su definisani izrazi i pojmovi upotrebljivi u zakonu.

Naime, osnovni ciljevi kome teže, rešenje o Predlogu zakona o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju vanrednim situacijama jesu prvenstveno u sveobuhvatnom normiranju preventivnih mera i aktivnosti radi smanjenja rizika od katastrofa, efikasnom reagovanju u slučaju nastupanja katastrofa, kao i što efikasnijem otklanjanju njihovih posledica, kako bi se što pre obezbedili oporavak i normalizacija uslova za život i rad na pogođeno područje.

Predlogom zakona stavljaju se u prvi plan principi, planski dokumenti, mere i aktivnosti koje treba da doprinesu što uspešnijoj prevenciji od katastrofa, jačanju otpornosti pojedinaca i zajednice na posledice elementarnih i drugih nepogoda i podizanju nivoa spremnosti za reagovanje u slučaju nastupanja elementarne i druge nepogode.

Kada se radi o rešenjima koja uređuju sistem reagovanja, ona su uglavnom oslonjena na postojeća rešenja, s tim što je iz njih otklonjeno ono što se u praksi pokazalo nefunkcionalnim i nedovoljno efikasnim. U celini, ta su rešenja pojednostavljena i inovirana, kako bi bila jasnija i primenljivija imajući u vidu da se ovaj sistem nalazi u procesu nadogradnje od donošenja zakona u vanrednim situacijama, i da su u tome postignuti određeni rezultati.

Takođe, u periodu primene zakona o vanrednim situacijama i na bazi iskustava u dosadašnjim vanrednim situacijama, ukazala se potreba za donošenjem novog zakona sa željom da se preciznije definišu pojedine odredbe koje će učiniti jasnijim a samim tim i njegovu efikasniju i precizniju primenu.

Situacija na terenu i sve ono što nam se događalo poslednjih godina, a posebno poplave iz 2014. godine, zahteva i stalno unapređenje sistema o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanja vanrednim situacijama, naravno koristeći i praksu i drugih država.

Kao što je rečeno, ovim zakonskim projektom vrši se nadogradnja postojećeg zakona u cilju postizanja veće efikasnosti. Takođe, neophodno je veće uključivanje lokalnih samouprava i blagovremena procena od rizika katastrofe, kako bi se smanjio rizik, zaštitio život ljudi i materijalna šteta svedena na minimum. Jedna od ključnih uloga u sprovođenju ovog zakona u cilju efikasnosti su i sami građani, koji treba da preuzmu aktivnu ulogu a ne da se ponašaju pasivno, inertno, kao što je praksa pokazala u pojedinim situacijama.

Značajna izmena je što usvajanjem ovog zakona skupštine opštine koje čine gradsku skupštinu preuzimaju obavezu i aktivnu ulogu u smanjenju rizika od katastrofa, tako da u pojedinim slučajevima zbog neefikasnosti i neblagovremene procene od rizika pojedini štabovi mogu biti raspušteni sa ciljem prevazilaženja katastrofalnog stanja koje može nastati ili kada se nije vodilo računa o životima ljudi.

Na kraju, ključna stvar u ovom zakonskom projektu jeste preventivno delovanje, novac koji se investirao u zaštiti ili preventivno delovanje, može višestruko da pomogne u smanjenju rizika od katastrofa.

U Danu za glasanje, Socijalistička partija će glasati za predloženi set zakona. Hvala.

Na član 2. amandman je podnela narodni poslanik Ružica Nikolić.
Izvolite.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, u okviru prethodnih diskusija, mi smo već ukazivali na neke članove ovog predloga zakona, da ne predstavljaju prave zakonske obavezujuće regulative i jedna od takvih je i tačka 14. člana 2. stav 1. čije brisanje se ovim amandmanom traži.

Naša osnovna primedba na ovaj Predlog zakona, a što smo već i u načelnoj raspravi istakli jeste da se u okviru ovog predloga, gde ima previše uopštenih stvari, što je za jedan ozbiljan zakon nedopustivo.

Takođe bi istakli i još jednu primedbu za koju možemo da kažemo i da je osnovna, a to je da se ovaj Predlog zakona isključivo bazira na strategiji koju donosi Vlada, a koja nije obavezujuća i koja se donosi na jedan određeni period i mi sumnjamo da će zbog toga ostati dosta stvari nezavršenih.

Zato smatramo da je ovaj Predlog zakona trebalo da bude precizniji i jasniji i predložili smo amandmane kojima smo ponudili bolja, preciznija i sveobuhvatnija rešenja, kako bi poboljšali ovaj predlog zakona.

Na kraju bih, ministre, pitala vas da li imate neke nove informacije, odnosno neka nova saznanja u vezi kriminalnih aktivnosti narko-bosa, Rasima LJajić?

Na član 2. amandman je podnela narodni poslanik Danijela Stojadinović.
Izvolite.

Hvala predsednice.

Gospodine ministre, gospodine Mariću sa saradnicima, ja sam podnela amandman na član 2. stav 1. gde se nakon tačke 14. dodaje nova tačka 14a koja glasi – evakuacija je planski organizovano pomeranje ljudi, životinja i materijalnih dobara sa ugroženih na neugroženo područje.

Ovim amandmanom se vrši dopuna člana 2. Predloga zakona kojim su definisani izrazi i pojmovi upotrebljeni u zakonu. Amandman nije prošao, ali bih ja iskoristila priliku, jer sam prošle nedelje u uvodnoj reči imala par pitanja, s obzirom da nam je na dnevnom redu i Predlog zakona dobrovoljnim vatrogasnim društvima, što je jako pozitivno. Znači, jedna nova snaga od 150 registrovanih 300 vatrogasnih društava, koji će, čuli smo, od vas dobiti vozila i biti spremna da pomognu i ne samo pri nepogodama, požarima, poplavama, nego i u evakuaciji.

Moje pitanje se odnosi na njihovo finansiranje, s obzirom da su, imaće finansije od Republike, lokalnih samouprava, poklona, donacija i onaj deo koji je njihov samostalni prihod. Pretpostavljam da će to novim propisima i da je to još u razradi, da će da se ovaj deo na taj način definisati, pa bih zamolila ako možete da to objasnite. Hvala.

Izvolite ministre.

S obzirom da smo dali mogućnost sada da privredna društva vrše usluge obuke, dakle Republika Srbija će imati svoj centar na koji mi hoćemo da se oslonimo u Mladenovcu, koji će biti naš ključni centar za obuku svih onih kadrova koji se bave vatrogasno-spasilačkom službom u okvirima države. Između ostalog, jedan od ključnih centara će biti tu.
Mi smo pružili mogućnost i privrednim društvima da vrše obuku i da to naplaćuju naravno ko je dobio licencu za obavljanje tih delatnosti, tako da će se odnositi na ta sredstva. Ta sredstva će i moći da budu korišćena i za njihovo, da kažem, finansiranje.
Ono što jeste važno bilo, jer smo imali do sada primedbe sa pravom DRI kada lokalna samouprava izdvoji sredstva iz budžeta za određenu delatnost koja nije navedena kao delatnost lokalne samouprave, onda je uvek bilo pitanje da li su ta sredstva namenski ili ne potrošena?
Sada smo omogućili da iz lokalne samouprave, autonomne pokrajine i Republike budu finansirane delatnosti tih društva. Naravno, biće važno da se vodi računa da to bude namenski zaista, da to bude u skladu sa standardom koji predviđaju i licence koje smo ovim zakonom definisali. U svakom slučaju, to je suština onog što smo predvideli kroz rešenja.

Na član 2. amandman je podnela Marina Ristić.
Da li želi reč? (Ne)
Na član 2. amandman je podneo poslanik Nikola Savić.
Na član 2. amandman je podneo poslanik Nemanja Šarović.
Izvolite.

Evo prilike da nastavimo onu krajnje zanimljivu raspravu sa ministrom i gospodine ministre s obzirom na to da ste vi rekli da ne postoji niko ko može da najavljuje hapšenje i da se to nikada nije ni dogodilo, ja ću vas podsetiti na jedan slučaj. Dvadeset i prvog juna 2014. godine, Aleksandar Vučić je najavio hapšenje Dragoslava Kosmajca.

Međutim, to nije sve. On je rekao da se radi o najvećem narko dileru u Srbiji, kome niko ne sme ni ime da pomene. Još nešto mnogo ozbiljnije, u policiji postoje ljudi koji se viđaju sa tim Kosmajcem, koji je Bog i batina, svi se bre plaše i svi ćute o tome da ljudi iz policije i drugih službi imaju kontakte sa njim. Tražio sam udare na Kosmajca, ali to do danas nije urađeno. Posle toga je bilo je nekih smena u vrhu policije i nekoliko meseci kasnije Dragoslav Kosmajac, kako vi kažete, je uhapšen, najveći diler u Srbiji. Međutim, umesto optužbi za dilovanje droge, koje su priznaćete neuporedivo ozbiljnije, on je optužen jedino za podsticanje geodete na zloupotrebu službenog položaja.

Sada, kao građanin, kao narodni poslanik, ja mislim da ni vi ne možete biti ne zabrinuti, a ne mogu ni ja i postavlja se pitanje – zašto je to tako? Zašto nakon ovakvih optužbi? Da li su ovo bile optužbe bez ikakvog osnova. Kako je moguće da vi za jednu osobu tvrdite da je najveći narko diler, a na kraju ne bude optužen i kako mi, gospodine ministre, da vam verujemo danas kada predsednik SRS iznese optužbe za nekoga da je jedan od najvećih narko dilera u Srbiji, kako da vam verujemo kada vi kažete da nemate o tome nikakva saznanja? To je pitanje.

Razumete? Vidite kako se menjaju stvari. Neko je narko diler, pa sud dokaže da nije. Za nekoga postoje određena saznanja, iznose se u javnosti, a onda vi, kao ministar, to demantujete. Da li ste vi pod nečijim uticajem i pod čijim, ko su ti ljudi iz vrha policije o kojima je govorio Aleksandar Vučić i vrha bezbednosnih službi koji se sastaju i koji su se sastajali sa Kosmajcem? Da li su ti ljudi procesuirani? Da li oni i dalje rade u MUP? Da li i dalje rade u bezbednosnim službama? To su sve izuzetno ozbiljna pitanja i molim vas da mi odgovorite.