Hvala kolega Tarbuk.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Blaža Knežević.
Reč ima narodni poslanik Blaža Knežević. Izvolite.

Zahvaljujem predsedavajući.

Poštovani ministre sa saradnicima, Predlogom ovog zakona stavljaju se u prvi plan principi koji treba da doprinesu što uspešnijoj prevenciji od katastrofa.

Jednu od novina predstavlja naglasak na međunarodnoj saradnji, kako u domenu prevencije, tako i u domenu humanitarne pomoći pružanja, odnosno primanja humanitarne pomoći radi zajedničkog odgovora na posledice od elementarnih nepogoda.

Posebno su mi privukle pažnju novine u zakonu koje se odnose na ne preduzimanje aktivnosti, izostanak pravovremenog reagovanja i mogućnost raspuštanja lokalnog štaba.

Upravo, sve ovo se dogodilo 2014. godine u Šapcu, kada je neodgovorna gradska vlast, na čelu sa Dušanom Petrovićem, ostavila građane Šapca na milost i nemilost poplavnom talasu koji se približavao gradu, iako su bili na vreme obavešteni.

Potpuno nepripremljeni, bez ijednog džaka, lopate, peska i svega onog što je bilo neophodno za odbranu, sedeli su u udobnim foteljama u gradskoj upravi ignorisali i podsmevali se okupljenim ljudima, a bilo ih je tu noć nekoliko hiljada koji su došli da, kao dobrovoljci, brane svoj grad. Uvidevši kakva je situacija u Šapcu, zahvaljujući Vladi Republike Srbije i tadašnjem premijeru Aleksandru Vučiću, sve što je bilo neophodno za odbranu Šapca stiglo je bukvalno u nekoliko narednih sati.

Svi znamo epilog, Šabac je odbranjen zahvaljujući Vladi Republike Srbije, Vojsci Srbije, Ministarstvu unutrašnjih poslova i hiljadama građana dobrovoljaca iz cele Srbije, koji su došli da brane naš grad.

Nakon toga na scenu stupa najveći mogući ljudski cinizam, isti onaj koji smo imali prilike juče da slušamo ovde iako je prošlo četiri godine nakon toga. LJudi se ne menjaju. Dakle, Dušan Petrović, sa svojim sledbenicima, pronosi vest kroz Šabac kako opasnosti od poplava nije ni bilo, kako je sve to izmišljena farsa, kako je Aleksandar Vučić predimenzionirao tu oblast i kako, valjda skrivajući i sa neskrivenim cinizmom, pokušava da prikrije svoju nesposobnost, pri tome je ugrozio živote građana Šapca.

Izgleda da jedino što su Dušan Petrović i Nebojša Zelenović znali i znaju, a to je da kupuju glasove na izborima i nastavljaju da uništavaju grad Šabac. Da obilazeći Srbiju, zajedno sa Đilasom i Jeremićem, pozivaju na nasilno rušenje vlasti, nerede, progone, vešanja i silovanja. Valjda je to program ovih iz Saveza za Srbiju. I, to, da se baš danas Nebojša Zelenović, po uputstvima svojih mentora, sprema da po ko zna koji put napada, omalovažava i blati svoju zemlju u Strazburu. I to je valjda program ovih iz Saveza za Srbiju. Zahvaljujem.

Hvala kolega Kneževiću.
Na član 1. amandman je podnela narodi poslanik Vjerica Radeta.

Na član 1. podnela sam amandman i predložila nešto zaista vrlo korisno i mislim, ministre, da biste trebali i u sklopu ovih novih okolnosti da ovaj amandman prihvatite.

Naime, predložila sam da Vlada Republike Srbije, da to bude u zakonu napisano, danom stupanja na snagu ovog zakona, dodeli diplomatski status za sve članove Srpsko-ruskog humanitarnog centra u Nišu.

Ovo što su vam službenici u Vladi dali kao odgovor narodnim poslanicima je prilično uvredljivo. Vi tu objašnjavate, odnosno oni nam objašnjavaju da je to stvar međunarodnog sporazuma itd. Znamo mi dobro koje su nadležnosti Vlade i znamo da to Vlada može, pogotovo ako je obavežemo zakonom, a s druge strane imate diplomatski status za NATO vojnike koji krstare Srbijom kako god ima padne napamet.

Što se tiče ovog Srpsko-ruskog humanitarnog centra, ja sam govorila i na sednici kada je ovde bila Zorana Mihajlović, da je ovaj Zakon o planiranju i izgradnji zapravo zakon koji će ugroziti postojanje tog centra u Nišu, jer na osnovu tog zakona i Zakona o ozakonjenju planira se rušenje objekata oko niškog aerodroma i planira se zapravo potpuno onemogućavanje funkcionisanja niškog aerodroma. Evo, videli ste, krenulo se sa zatvaranjem tog restorana, ali to je benigno u odnosu na ono što se priprema.

Dakle, vi imate u Vladi ljude koji vode antisrpsku politiku i to je činjenica. Mi moramo imati silu zaštitnicu, nema koja to da bude sila nego Rusija i moramo zaista da pokažemo da mi želimo zaštitu Ruske Federacije i ne možemo da se igramo malo ovako, malo onako.

Videli ste, zapravo niste videli, niste bili ovde, ministre, kako je malo trebalo jednom narodnom poslaniku da svuče jagnjeću kožu i da se pokaže u svom pravom svetlu. Zapretio je Maji Gojković nekim ultimatumom u vrlo kratkom roku ako ne ispuni njegov zahtev da će on pokrenuti svoje prijateljske veze van Srbije. To je vrlo ozbiljna pretnja. Nije to samo uvreda Maje Gojković i Narodne skupštine, već ozbiljna pretnja.

Nismo zadovoljni, ministre, vašim odgovorom kada je u pitanju akcija „Geto“, koja je 2001. godine bila u Novom Pazaru. Nismo mi ni očekivali da će neko od tih aktera da prizna, da kaže – jeste, zvao sam ja Rasima LJajića da me izvuče iz ovoga što sam uhvaćen sa drogom u Pazaru. Naravno, trebalo je da potražite i sada imate još uvek vremena da zatražite informacije od vašeg kolege Bate Gašića, verovatno tamo u službama postoje neke informacije koje vi u ministarstvu nemate. Možda ćete tamo naći i ovaj izveštaj Centralne komisije o rezultatima glasanja sa referenduma iz 1991. godine.

I to ima veze sa amandmanom vašim?

Da, ima veze sa našim zahtevom da Srpsko-ruski humanitarni centar dobije diplomatski status i objašnjavam kako će nam oni sve pomoći ako mi to uradimo. Vrlo ima veze. Hoću ministra da ubedim, baš mi je stalo da ga ubedim.
Znači, te 1991. godine izveštaj o rezultatima glasanja na referendumu za potpunu političku i teritorijalnu autonomiju Sandžaka i sa namerom da se Sandžak, kako piše, priključi jednoj od suverenih republika. Komisija je bila petočlana, prvi je potpisao ovaj izveštaj dr Rasim LJajić, tako ovde piše, evo njegovog potpisa.
Dakle, moramo malo da začačkamo, dosta je uglađenosti i finoće, moramo da budemo potpuno otvoreni jer mi smo ovde da čuvamo državu Srbiju. Verovatno ćete, gospodine Stefanoviću, ako ću od gospodina Gašića naći i kopiju one čitulje iz 2003. godine, kada je Rasim LJajić Aliji Izetbegoviću napisao u „Politici“ – dragom predsedniku poslednji pozdrav. Hvala.

Tu će humanitarni centar da pomogne sigurno.
Izvolite, dr Muamer Bačevac, po amandmanu.

Po amandmanu, ja sam ovlašćeni.
Naravno, mislim da ne treba apsolutno prihvatiti ovaj amandman jer je notorna glupost, mi imamo svoju državu i ne trebaju nam ničije vojske na njenoj teritoriji. Zalažemo se za neutralnost u ovom trenutku i za jačanje njenih kako policijskih, tako i vojnih struktura, tako i drugih struktura koje treba da pomažu samim građanima.
Jasno je da je ovo jedna obična zloupotreba. Prethodna govornica apsolutno nije pričala, povezivala je neke nepovezive stvari, naravno, uglavnom neistine. Malopre sam pitao, ministru sam uputio pitanje da treba ispitati zbog čega ovi ljudi ovo pričaju, jer smo sigurni da su, kao i za većinu drugih ministara, dobili novčanu nadoknadu. Brojni mediji su objavili da su uzeli 50.000 eura za napad ovaj, a verujem da i za napad i za gospodina Lončara i za ministarku Mihajlović i za mnoge druge ljude stoje određene svote novca.
U svakom slučaju, mi smo prodržavna stranka, osuđujemo svaki nacionalizam, osudili smo izjave koje ste čuli nedavno u Novom Pazaru gde su pojedinci napali državu, zaista nepristojno, neprimereno i nepotrebno i tako ćemo suđivati izlive nacionalizma koji dolaze i sa ove strane od strane Šešeljevih pojedinih poslanika koji bi trebalo da povedu računa i da se jave, pošto imamo informacije da se Vjerica Radeta ne javlja na telefonske pozive banaka kojima duguje ozbiljne svote novca, pa bi trebalo malo da povede računa o svom integritetu, a ona je, vi dobro znate, poznata kao neko ko širi mržnju, tako da, jedan neprikladan govor. Mi ćemo se svojim političkim delovanjima zaista suprotstavljati ovim stavovima, ovim neistinama koje su na štetu Republike Srbije u ovom trenutku, mislim jako odsutnom trenutku kada država treba da pokaže snagu, integritet i naročito snagu svoje policije i svih drugih struktura.
Stoga ovaj amandman treba odbiti apsolutno.

Hvala, dr Bačevac.
Reč ima Vjerica Radeta, po Poslovniku. Izvolite.

Po članu 107. Naravno neću se obazirati na ove laži koje je malopre Bačevac izneo. Ne dozvoljavam mu, odnosno vi ne biste trebali da dozvolite da amandmane poslanika naziva glupošću, jer to smo, čini mi se, postigli kao neki dogovor kada su ovi odavde nazivali amandmane skupštinske većine glupošću, da je to svaki put prekidano, da se to nije dozvolilo.

Amandman je apsolutno legitimna stvar. Kaže Bačevac da je nisam govorila o amandmanu, a on je dva puta izgovorio reč „amandman“, toliko je govorio o onome što je sadržina amandmana. I to je njegovo pravo, nemamo ništa protiv, naravno. Ali, morao bi kada govori u Narodnoj skupštini da govori ispravno. Ja nisam govornica, ovo je govornica. Ja sam narodni poslanik ili govornik, ako hoće tako da kaže. I ne kaže se „50.000 eura“, nego evra. Tih 50.000 koje je on izmislio, to je njegova stvar. Suštinsko pitanje nije ni ko je koliko evra uzeo, jer je to laž, nije niko. Niko, odnosno ja ne dugujem banci ništa. Čuj, ja se krijem, kao da je moguće sakriti se od banke. Da, ja imam kredite, ja živim samo od poslaničke plate i imam kredite, a on verovatno ne zna šta to znači, ali nemam nikakvih dugovanja. Ali, ni to nije važno.

Važno i suštinsko pitanje je da li će Rasim LJajić da bude u koaliciji u nacionalnom veću sa ovom grupom „Vakat je“, koja je u koaliciji sa Sulejmanom Ugljaninom. Ako to uradi onda on apsolutno podržava Sulejmana Ugljanina u onome što je on nazvao državu Srbiju fašističkom itd. To je suštinsko pitanje.