Hvala.

Tri nedelje kako Skupština nije zasedala bile su ispunjene događajima koji su ogoleli vlast u Srbiji i letentizam na spoljnopolitičkom planu, nesposobnost, bahatost, nasilje i klijentalizam na unutarpolitičkom . Tako smo iskusili poniženje u Parizu na proslavi 100 godina od završetka Prvog svetskog rata. Sticajem okolnosti ja sam taj dan bio tamo na Pariskom mirovnom forumu na kojem je učestvovalo 65 šefova država i vlada, ali našeg predsednika tamo nije bilo. Zatim, blago rečeno intervju predsednike Vlade za „Dojče Vele“ iz kojeg smo saznali da članstvo u EU praktično nije više strateški cilj Vlade, kao i da Srbija ne priznaje presude međunarodnih sudova, onda njen pokušaj da minimizira ubistvo Olivera Ivanovića, zatim neprimerena proslava još jedne tzv. pobede na međunarodnom planu, kao i skandalozne doskočice ministra spoljnih poslova u vezi sa tim, posle kojih se građani Srbije i Srbi na Kosovu nalaze u još goroj poziciji, mučko prebijanje političkih protivnika, uključivanje osuđenog ratnog zločinca u emisiju na televiziji sa nacionalnom frekfencijom, nepravilno finansijsko poslovanje svih lokalnih samouprava, trgovina naoružanjem u kojoj učestvuje otac ministra, obustavljanje saobraćaja na pruzi Beograd-Bar.

Moja pitanja se odnose na prethodno navedene događaje, ali sva ta pitanja mogu da se podvedu pod jedno ključno, kakvo društvo želimo da izgradimo, odnosno na kojim vrednostima bi to društvo trebalo da se zasniva? Da li želimo društvo u kojem će se ceniti i podržavati obrazovanje, nauka, kultura, pristojnost, savestan rad, poštovanje zakona, društvo koje će se zalagati za zaštitu životne sredine i buduće generacije ili će prioritet imati bezbednosne strukture, sumnjivi poslovni partneri vlasti i verske zajednice kao što to pokazuje i predloženi budžet?

Prvo pitanje upućujem predsednici Vlade – da li je Vlade posle katastrofalnog tretmana Srbije u Parizu preduzela neke korake da promeni predstavu o našoj zemlji ili je takav tretman bio usmeren samo lično protiv predsednika pa možda zato kao država nema za šta da brinemo?

Drugo pitanje, takođe predsednici Vlade – zašto su stale evropske integracije koje su glavno proklamovani spoljno-politički cilj? Nedavni interni izveštaj Evropske komisije o napretku Srbije govori da nema napretka u ključnim oblastima poput reforme pravosuđa, borbe protiv korupcije, ratnim zločinima i slobodi medija. Posle intervjua koji je dala „Dojče Vele“, a u kojem je izjavila – ako mene pitate da EU sada kaže da sutra možemo da se pridružimo, ja bih rekla ne, jer još nismo spremni i jasno je da članstvo u EU nije više, ako je ikada i bilo, strateški cilj Vlade. Stoga, vladajuća većina bi trebalo ili da smeni premijerku zbog nepoštovanja programa na kojem je izabrana, odnosno očiglednom neuspehu u njegovom ostvarivanju ili da ona ili neko drugi predstavi novi program.

Podsećam, Hrvatska je završila pregovore sa EU za manje od šest godina, a u januaru će biti već pet godina kako Srbija pregovara a nije otvorila ni polovinu poglavlja, a o zatvaranju bolje i da ne pričamo.

Inače, ovaj intervju „Dojče Vele“ samo pokazuje šta se dešava kada se naviknete na nameštene intervjue i godinama izbegavate debate, odnosno koristite propagandnu mašineriju pa počnete i sami da verujete u ono što govorite, iako to nema veze sa realnošću.

Sve prethodno navedeno samo navodi na zaključak da ova vlast želi da nastavi u sivoj nedefinisanoj zoni u kojoj najveću korist imaju lovci u mutnom koji su joj bliski. I, čini se da su baš ti poslovni i politički partneri, koji su neretko proistekli iz kriminalnih krugova, razlog zbog kojih je premijerka pokušala da minimizuje ubistvo Olivera Ivanovića posle intervencije kosovskih bezbednosnih snaga u severnoj Mitrovici, sledećim skandaloznim rečima – nekakva istraga za nešto što se desilo pre 11 meseci, pa su odjednom se sada setili da na taj način nešto istražuju.

Pitam predsednicu Vlade – da li se još seća izjave predsednika Vučića iz januara da je ubistvo Ivanovića teroristički akt, te da će njegove ubice biti pronađene, koja i kako je bila skrušena na grobu Olivera Ivanovića zajedno sa Markom Đurićem?

Pitanje za ministra za lokalnu samoupravu – šta namerava da učini po pitanju nalaza DRI prema kojima nijedna lokalna samouprava u Srbiji nije dobila pozitivnu ocenu o finansijskom poslovanju, a dobro znamo ko je na vlasti u gotovo svim opštinama u Srbiji?

Sledeće pitanje za ministra odbrane – da li je tačno da je Branko Stefanović, otac ministra policije, bio jedan od predstavnika firme koja je učestvovala u sklapanju poslova prodaje oružja između srpske firme „Krušik“ i kupaca iz Saudijske Arabije? I, ukoliko jeste, šta ga je kvalifikovalo da dobije takav posao?

Konačno, pitanje za ministarku Mihajlović u vezi sa još jednim skandalom u njenom resoru. Naime, saobraćaj na barskoj pruzi između Užica i crnogorske granice nekoliko dana je bio u prekidu zbog zamašćenih šina, a i sinoć je ispalo nekoliko teretnih vagona na pruzi kod Svilajnca i to pri brzini od 20 kilometara na čas. Da li će neko, konačno, da odgovara za ovaj i druge propuste u njenom resoru? Hvala.