Poštovana predsednice, poštovani ministri Mali i Ružiću sa saradnicima, uvaženi narodni poslanici, uvažena predsednica poslaničke grupe i zamenik predsednika poslaničke grupe, Petrović i Kovačević, su jasno i precizno izneli stavove PUPS i njene poslaničke grupe u vezi sa Predlogom budžeta i predlogom drugih zakona koji su na dnevnom redu današnje sednice.

Meni je preostalo da istaknem tri osnovne karakteristike Predloga budžeta i u vezi sa tim da nešto kažem o PIO.

Prva je da je građanin, čovek, radnik, korisnik penzija na prvom mestu, njegov materijalni i socijalni položaj. Moram istaći da je to prvi put posle više godina da je stavljen kao prioritet broj jedan, što je za pozdraviti. Ja lično mislim da je to jako pozitivno i dobro posle reformi iz 2014. godine, kada smo drugačije razgovarali, drugačije prioritete imali.

Drugi je razvoj investicija od kojih zavisi kako ćemo i na koji način ostvariti ovaj prvi prioritet i zbog toga je veoma značajno to što je budžetom predviđeno, takav razvoj i takva ulaganja.

I treći početak, nije ni mali, ali je veoma značajan – rasterećenje privrede. I to moramo pozdraviti i u narednim godinama insistirati na povoljnijem ambijentu razvoja privrede, pre svega malih i srednjih preduzeća. Zbog toga smo istakli podršku ovakvom konceptu budžeta za 2019. godinu.

Kada su u pitanju korisnici penzija, onda moram reći i ponoviti, pre izvesnog vremena sam to rekao – najbolje reforme smo ostvarili u fiskalnoj konsolidaciji naše države.

Po meni, na drugom mestu su reforme penzijsko-invalidskog osiguranja. Poboljšanjem Fonda penzijsko-invalidskog osiguranja, doprinosi za penzijsko-invalidsko osiguranje, smanjeno je učešće budžeta u isplati penzija sa, da ne ponavljam mnogo, ranijih godina, na ispod 30%, učešće penzija u BDP takođe na 11%, što nam je bio i cilj.

Zbog toga, ja lično mislim da je jako dobro što se na ovakav način uzvraća ne samo korisnicima penzija, nego u celini penzijsko-invalidskom sistemu.

Očekujem da će posebno istaći tu potrebu da se primenjuje Zakon o penzijsko-invalidskom osiguranju koji smo nedavno usvojili. To su naši najveći broj korisnika, oko milion i 300 hiljada već osetili u isplati oktobarskih i novembarskih penzija. Ja očekujem da će to biti i u narednoj godini najmanje dva puta.

Kada je u pitanju usklađivanje penzija, onda očekujem da ćemo u skladu sa izjavama gospodina ministra u narednoj godini naći rešenje i za taj problem, kako i na koji način pronaći formulu koja će biti u korist korisnika penzija, ali, isto tako, u skladu sa mogućnostima države.

Ja sam zahvalan gospodinu ministru što je prihvatio predlog da se u narednom periodu sastane sa predstavnicima korisnika penzija, da se pronađe jedno rešenje i ja sam ubeđen da ćemo zajednički pronaći tu formulu koja će obezbediti usklađivanje penzija za sve korisnike penzija od 1.715.284.

Zahvaljujem.

Iz tih razloga, ja podržavam ovo što je predloženo u budžetu Republike Srbije.

Hvala lepo.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Zvonimir Đokić.

Zahvaljujem.

Poštovana predsednice, poštovani ministri sa saradnicima, poštovani narodni poslanici, govoriću pre svega o Predlogu zakona o budžetu Republike Srbije za 2019. godinu i pokušati da sumiram šta je to što je najznačajnije u tom predlogu, zašto smatram da je to dobro i zbog čega ću glasati za usvajanje tog predloga i ostalih predloga zakona.

Tri su osnovne karakteristike, kao što smo već čuli, budžeta za sledeću godinu. Prva karakteristika je da će budžet za sledeću godinu biti razvojni, uticaće na povećanje životnog standarda građana. Druga karakteristika je da je u njemu odvojeno znatno više novca za kapitalne investicije nego prethodnih godina. Treća karakteristika je da je u setu zakona koji je na dnevnom redu, pored Predloga zakona o budžetu, predviđen i set mera u vidu brojnih olakšica za podršku razvoju privrede, koji će joj omogućiti da bude konkurentnija i atraktivnija. Taj set mera obezbeđuje se izmenom čak 27 zakona iz resora Ministarstva finansija koji su upravo pred nama.

Dakle, da pojasnim zašto smatram da će budžet stvarno biti razvojni i zašto će stvarno uticati na povećanje životnog standarda građana.

Prvo, u budžetu za 2019. godinu predviđeno je povećanje svih penzija u proseku u odnosu na 2014. godinu između osam i 13%. U tu svrhu za iduću godinu izdvojeno je 35 milijardi dinara više nego u 2018. godini. Ovde želim da istaknem da će, kako saznajem, već od danas biti početo sa isplatom jednokratne pomoći svim penzionerima u iznosu od 3.000 dinara, za šta je Vlada izdvojila 5,24 milijarde dinara.

Inače, nikada u Srbiji nisu bile veće penzije nego što su danas i nego što će biti 2019. godine, predviđene ovim budžetom. Ako budemo nastavili sa ovakvim privrednim rastom, po stopi od 3,5 do 4%, sledeće godine biće još prostora za povećanje penzija.

Drugo, budžet je skrojen tako da pored povećanja penzija podrži i rast plata u javnom sektoru od sedam do 12%, počev od 1. januara 2019. godine. Rast plata za opštu administraciju 7%, za carinike i poreznike 8,5%, za policiju 9% i vojsku 9%, zaposlene u prosveti takođe 9%, za lekare 10%, za medicinske sestre, tehničare itd. čak 12%. Veoma je važno da je ovo povećanje plata i penzija u skladu sa postignutim merama fiskalne konsolidacije, sa tim se složio i MMF, a nije kao nekad, dok su žuti bili na vlasti, bez pokrića, tj. obezbeđivanju zaduživanjem iz kredita.

Treća stvar. Od samog početka naredne godine biće povećana i minimalna cena rada na više od 27 hiljada dinara, tako da će svi zaposleni u Srbiji videti efekat reformi koje su sprovedene.

Dakle, kao što se iz navedenog vidi, porast životnog standarda je stvarno jedna od tri osnovne karakteristike novog budžeta za 2019. godinu. Povećanje penzija i plata povećaće ličnu potrošnju, što će aktivirati novu proizvodnju i pospešiti privredni rast.

Druga karakteristika budžeta je veći iznos namenjen kapitalnim investicijama, daleko veći nego prethodnih godina. Na tome je insistirao i Fiskalni savet i MMF. Obezbeđeno je skoro 220 milijardi dinara za kapitalne investicije koje su rekordno velike. Evo, nabrojaću: nastavak radova na obilaznici oko Beograda, završetak puta Surčin-Obrenovac, izgradnja auto-puta Obrenovac-LJig, put Preljina-Požega, Moravski koridor, auto-put E-75 Kelebija-Subotica, državni put Novi Pazar-Tutin, Projekat mađarsko-srpske železnice, železnička infrastruktura i nabavka vozova, naučno-tehnološki park u Novom Sadu, digitalne učionice, Data centar u Kragujevcu, razvoj infrastrukture zdravstvenih ustanova, a pre svega zdravstvenih ustanova kao što su KBC Srbija u Beogradu, Klinički centar Vojvodine i Klinički centar Kragujevac.

Tu je i veći budžet za Kancelariju za javna ulaganja, što omogućava izgradnju stotina novih škola i obdaništa, kao i novih bolnica po Srbiji. Tu su i razne subvencije, a za poljoprivrednike one su veće za nekoliko milijardi dinara.

Treća karakteristika je, kao što rekoh, da je u čitavom setu zakona, koji je danas na dnevnom redu, pored Predloga zakona o budžetu, predviđen i set mera u vidu brojnih olakšica za podršku razvoju privrede, koji će joj omogućiti da bude konkurentnija i atraktivnija. Samo, na primer, smanjenje opterećenja na zarade i ukidanje doprinosa za nezaposlenost na teret poslodavaca od 0,75%, koje stupa na snagu 1. januara 2019. godine, pruža se podrška razvoju privrede i to je istorijska odluka, koju su privrednici decenijama čekali itd.

Sve ovo moguće je zbog ekonomskih rezultata ove Vlade, ali i one prethodne koju je kao premijer predvodio sadašnji predsednik Republike Srbije, Aleksandar Vučić. Budžet za 2019. godinu napravljen je kao nastavak reformskog procesa koji je započet još 2014. godine kada je predsednik Vlade bio Aleksandar Vučić.

Nabrojaću neke od tih rezultata. Za prvih devet meseci stopa rasta BDP u Srbiji iznosi 4,5% po čemu smo među pet najboljih ekonomija u Evropi. Kada je to ranije bilo? Nikad. Već treću godinu za redom imamo suficit u našem budžetu, a do kraja godine taj suficit će biti 0,6% BDP tj. oko 28 milijardi dinara, što znači da smo uštedeli i zaradili više nego što smo potrošili za čitavih 28 milijardi dinara. Ponovo pitam – kada je to ranije bilo? Nikad. Trošilo se nerazumno i nemilosrdno, a o tome ko će to vratiti žuti nisu ni vodili računa.

Sledeće, nezaposlenost smo smanjili sa 25,9% kolika je bila u 2013. godini na sadašnjih 11,9%, to je i dalje visoko, ali je trend jasan. Kada je to ranije bilo? Nikad. U njihovo vreme bez posla je ostalo 400.000 radnika.

Srbija treću godinu za redom privlači više od 50% direktnih stranih investitora u regionu. Ponovo pitam – kada je to bilo ranije? Nikad. Samo su zatvarali i rušili fabrike.

Javni dug u odnosu na BDP takođe pada i u odnosu na godine ranije, kada je bio skoro 80% BDP-a, danas smo već na 56% BDP-a, a očekuje se da do kraja godine javni dug bude na 50 do 51% BDP-a. Opet pitam – kada je to ranije bilo? Nikad, nikad se dugovi nisu vraćali, samo su se uvećavali.

Iz suficita je odbačen i deo javnog duga, isplaćen je stari dug prema Ruskoj Federaciji od 70 miliona evra, a evo, već za neki dan, 3. decembra, na naplatu dospeva dug od milijardu i 30 miliona dolara po osnovu izdatih obveznica, koje ćemo isplatiti već u decembru i tako još smanjiti javni dug.

Na kraju svog izlaganja, želim da istaknem još nešto što je potpuno novo i veoma značajno, a to je da je ovim Predlogom zakona o budžetu predviđen novac za izgradnju stanova za pripadnike snaga bezbednosti u 2019. godini. Iz budžeta je u tu svrhu planirano ukupno 3,7% milijardi dinara.

Inače, reč o investiciji vrednoj oko 200.000 evra, rekao bih kao kapitalnoj investiciji, koja će se realizovati tokom naredne tri godine, od toga se 9,5 miliona evra odnosi na infrastrukturu koju država finansira preko lokalne samouprave, 65 miliona evra ide iz budžeta, a ostatak preko kredita „Poštanske štedionice“ kroz projektno finansiranje. Reč je o izgradnji nešto više od 8.000 stanova u sedam gradova, čime će se rešiti višedecenijsko nerešeno stambeno pitanje pripadnika snaga bezbednosti na inicijativu predsednika Aleksandra Vučića.

Sa ovim bih završio. Hvala vam na pažnji.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Dragan Veljković. Nije tu.
Reč ima narodni poslanik Miladin Ševarlić. Izvolite.

Hvala.

Tri hiljade dinara, koje danas dobijaju penzioneri, nije povećanje penzija nego socijalna pomoć, i ja sebe ne smatram licem koje treba da prima socijalnu pomoć, zato ću ovaj iznos večeras, odmah posle sednice u Glavnoj pošti uplatiti na račun crkvene opštine Preljina, da ga daruju nekoj socijalno ugroženoj porodici, budući da svake godine, inače doniram taj crkveni fond opštine Preljina.

Tragedija je u tome što ova sredstva ne opterećuju Ministarstvo za rad, socijalna, boračka pitanja, nego opterećuju Fond za PIO i ta suma služi kao klackalica da se održi nivo učešća države iznad 11% i na taj način omogućava Vladi da radi intervencije u penzionom zakonodavstvu.

Drugo, kada se radi o budžetu, dakle, nastavlja se stara praksa i pored toga što je nominalno budžet za Ministarstvo poljoprivrede povećan i budžet za subvencije na 51.766.777 miliona, odnosno budžet za subvencije i poljoprivredi je na 41,5 milijardu.

Realno, međutim, imajući u vidu, da su prenete obaveze veće nego inače redovne prenete obaveze koje se prenose iz četvrtog kvartala zbog nemogućnosti isplate subvencija za mleko itd, oko pet i nešto milijardi ovaj budžet je praktično na nivou budžeta koji je bio prošle godine.

Ako se pak semantički, izvorno primeni značenje pojma podsticaji i subvencije, po Zakonu o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju, minimalan iznos je 5%, ali ne za budžet ministarstva, bez obzira što za troškove ministarstva su nesumnjivo potrebna budžetska sredstva, već za subvencije. Pre neki dan razgovarao sam sa koleginicom koja je ekspert … i rekla mi je da joj nije poznato kao … da postoji zemlja u kojoj plate zaposlenih u ministarstvu i materijalni troškovi koji su neophodni, a predstavljaju sredstva koja se mogu podvesti pod subvencije.

Molim ministra finansija da mi odgovori zašto nema regresa ili povraćaja akciza za gorivo u poljoprivredi, a ima za avionsko gorivo i možda za neke špeditere ili ne znam zašta?

Drugo, da li može da se ukine jedna zdravorazumska nelogičnost, a to je da jedino u Srbiji se plaća TV pretplata za sve štale koje imaju električno brojilo i za sve bandere sa brojilima, koje služe za navodnjavanje voćnjaka, povrtnjaka itd? Mislim da je to krajnje zdravorazumski neodrživo.

Dalje, imamo najmanje subvencije za biljnu proizvodnju, svega 4.000 dinara ili 33,9 evra po hektaru, što je 10 puta pa naviše manje nego u zemljama EU, a imamo potpuno liberalizovano tržište izvoza-uvoza sa zemljama EU. Posebno je zabrinjavajuće da onaj sektor poljoprivrede u kome imamo najveću šansu, a to su subvencije za organsku, biljnu proizvodnju…

Vreme. Hvala.
Vaša poslanička grupa je potrošila vreme za diskusiju.
Reč ima Branimir Rančić.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedniče Skupštine, gospođo Gojković, poštovana gospodo ministri, poštovani gosti iz ministarstva, poštovani narodni poslanici, pred nama narodnim poslanicima je danas na dnevnom redu najvažniji zakon za Republiku Srbiju. Predlog zakona o budžetu Republike Srbije, Predlog zakona o budžetskom sistemu, kao i set drugih ne manje važnih zakona.

Kao što se vidi, Predlog zakona o budžetu je obiman opširan i sveobuhvatan, a ne kao što neki imaju da kažu da je materijal debeo. Samo su svinje debele, a knjige su opširne. Budžet Republike Srbije donosimo na vreme i u roku, a ne kao što su vlade žutog DOS-a budžet donosile posle ponoći u 00 časova i pet minuta, što bi se reklo, donosili su budžet za juče. Na taj način su nam uzeli budućnost, a sada se žale da budućnosti nema. Sa SNS budućnosti ima.

Da se vratim na budžet, neću govoriti uopšteno, već su se u okviru rasprave o budžetu za 2019. godinu zadržati samo i govoriti o prednostima koje se odnose na grad Niš. Predlog zakona o potvrđivanju aneksa broja 1 finansijskog ugovora železnička pruga Niš-Dimitrovgrad, od 31. januara 2018. godine, između Republike Srbije i Evropske investicione banke. Finansijski ugovor, kao što znamo, potpisan je 31. januara 2018. godine u Beogradu, a potvrđen 19. aprila 2018. godine u ovom visokom domu donošenjem odgovarajućeg zakona.

Dana 24. aprila 2018. godine Evropska investiciona banka je odobrila kredit u iznosu od 134 miliona evra, za finansiranje projekta rekonstrukcije pruge Niš-Dimitrovgrad. Kao što sam ranije govorio u ovom projektu, koji je značajan za grad Niš i Republiku Srbiju, ukupna cena koštanja iznosi 268,28 miliona evra, od kojih se 134 miliona evra obezbeđuje kreditom Evropske investicione banke, 61,24 miliona evra iz budžeta Republike Srbije, a 73,04 miliona evra u vidu donacije investicionog okvira za zapadni Balkan.

Ne ulazeći u dalju pravnu elaboraciju ovog finansijskog ugovora mogu da kažem samo sledeće. Sporazum o ovom projektu definisan je na način sprovođenja javnih nabavki u skladu sa pravilima iz vodiča iz nabavke Evropske investicione banke, dok je za rešavanje u drugom stepenu po prigovoru zainteresovanih strana primenjuje Zakon o javnim nabavkama Republike Srbije.

Drugo, govoriću o naučno-tehnološkom parku u Nišu, Novom Sadu i Beogradu. Naučno-tehnološki park u Beogradu je završen, u Novom Sadu se završava, a u Nišu je postavljen kamen temeljac za površinu od 14.000 kvadrata i ukupno sva ova tri projekta koštaće oko 100 miliona evra. Naučno-tehnološki park čini jedinstvenu celinu sa inovacionim centrom na univerzitetu i start ap centrom na Elektronskom fakultetu u Nišu. Ovim se sprovodi ideja da se inovativno znanje transformiše u inovativne proizvode, na taj način ispunjeno je obećanje koje je dala Vlada i predsednik Aleksandar Vučić, tada premijer, prilikom sedmodnevnog boravka u Nišu, pre dve godine.

O budžetu, što se tiče zdravstva govoriću kroz amandmane koje sam podneo. Zahvaljujem.

Reč ima Miodrag Linta. Izvolite.