Dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram član 106. i član 107.

Gospodini Jovanović se baš nije držao teme, što meni ne smeta, čak mi je odgovaralo, ali je izrečeno nekoliko poluneistina.

Dakle, ja verujem da je agrar bio u situaciju koju je on opisivao u trenutku kada je neka druga vlast vršila vlast u ovoj zemlji, ali moram da kažem da je ova vlast imala hrabrosti da 30% poljoprivrednog državnog zemljišta predvidi za investicije. To je nesporno.

Takođe, ova vlast je imala hrabrosti da 20% poljoprivrednog zemljišta predvidi za prodaju da bi se uvećali posedi i poljoprivreda bila konkurentna. Zbog toga nas kritikuju i to treba da kažete, gospodine Jovanoviću, ovi tamo desno što sede od vas. Svakodnevno trpimo kritike zbog toga.

Takođe, moram vam reći da umesto podsticaja od 19 milijardi, sada su 41 i ne samo da su duplo veći, i više nego duplo veći, nego su investiciona ulaganja iz podsticaja takođe značajna.

Dakle, ove godine od tih 41 milijardu mi smo se rešili da ne dajemo to za stimulaciju poljoprivrednih kultura koje služe za razvoj stočarstva i preradu u inostranstvu, nego smo u investicije gurnuli 14 milijardi. Dakle, od 41, 14 milijarde ode u investicije, tako da te vaše kritike stoje u određenom odnosu na bivšu vlast, jer ova vlast je okrenula list i krenula investicije u agraru i morate da znate da to što smo mi uradili, to je kao kada sadite sadnicu. Ona odmah neće dati neki rod, ali za tri, četiri godine će se i te kako osetiti da će društveni proizvod iz agrara biti daleko veći nego što je bio prethodnih godina. Hvala.

Hvala.
Narodni poslanik Čedomir Jovanović. Izvolite.

Tranzicija je proces, gospodine Jovanoviću, tranzicija je proces bez presedana. Srbija nikada pre toga kroz nju nije prolazila. Da li vi znate koji je procenat uspešnosti privatizacije u drugim istočno-evropskim društvima? Između 70 i 75% privatizovanih kompanija je propalo kroz tranziciju. Ja nisam srećan zbog toga.

Pitate me za „Fidelinku“. Jesam ekspert, vi ste bili parlamentarna većina kada je privatizovana 2004. godine, privatizovana, zloupotrebljena, što se dešava u svakom svetu, radnici ostali bez posla u stečaju. Ovde je bivša direktorka Agencije za licenciranje stečajnih upravnika, u stečaju je bila godinama, bila industrijsko-arheološko nalazište.

Iz stečaja sam uzeo u zakup jedan pogon kao i 10 drugih kompanija i radio tamo dok me politika odavde nije najurila. Evo, i sada je prazna. Četvrtu godinu iza mene. Niko više nikada neće pokrenuti taj mlin, jer više nema tržišta, kao ni za „Žitko“, kao ni za „Micidis“, kao ni za Kikindski mlin, kao ni za „Klas“. „Magrohrom“ 10 godina sankcija bez tržišta je ostao, u bombardovanju uništen, stotine hiljada ljudi sa radnom knjižicom i 10 godina prinudnog odmora, to smo mi dobili. 128 milijardi, hiljadu milijardi bi bilo malo da se nadoknadi, da se popuni ona rupa koja je nastala tokom 90-ih.

Znate, gde je to završilo? Plata nam je bila 5. oktobra, znate koliko? Trideset maraka. Te pare su otišle u mnogo veću potrošnju od one koja bi bila adekvatna društvenom proizvodu koji stvaramo. Da li je tako gospodine Mali, vi ste ministar finansija? Odnosno, godinama smo trošili više nego što smo stvarali, a i to više što smo trošili je bilo mnogo manje od onog na šta imamo pravo i što je ovoj zemlji potrebno.

Tačno je da su neke odluke donete i nije sporno, ali ih branite. Branite privatizaciju ovde, jer bez privatizacije nema zdrave ekonomije, bez zdrave ekonomije nema Srbije.

A posle tih odluka, kao i posle svega što se u zemlji desilo u poslednjih nekoliko godina, atmosfera u društvu je luđa nego ikada. Ovde sedanas čuju poruke – kad dođemo na vlast sve ćemo oduzeti. Pa to u kineskom kultu revolucije je bila retorika.

Hvala.
Repliku ima Aleksandar Martinović.

Zahvaljujem se gospođo Gojković, samo nekoliko primedbi.

Nisam najbolje razumeo ono što je rekao gospodin Čedomir Jovanović, reči koje su upućeni Siniši Malom da je on istovremeno i zakonodavac i poslodavac. Zakonodavac je Narodna skupština, nije zakonodavac Vlada i nije zakonodavac Ministarstvo finansija. To je jedna stvar.

(Čedomir Jovanović: Zakonopisac.)

Pričali ste o privatnom sektoru i o tome da je on praktično iščupao našu ekonomiju iz krize od 2014. godine, to je tačno, ali ono što niste rekli to je da je taj privatni sektor razvijen zahvaljujući činjenici da smo imali jednu aktivnu državu, da smo imali jednog veoma aktivnog premijera Aleksandra Vučića, zahvaljujući kome su te investicije i došle u Republiku Srbiju i zahvaljujući toj aktivnoj državi mi smo za manje od četiri godine otvorili stotinu novih fabrika u Srbiji i zaposlili oko 150.000 ljudi i uspeli da spustimo stopu nezaposlenosti sa preko 26% na nekih 11%.

Pričate o uzimanju kredita. Tačno je da je cena kapitala 2008, 2009. i 2010. godine bila mnogo viša nego danas, to je tačno, ali nije problem samo cena kapitala, problem su motivi zašto su uzimani krediti. Ti krediti nisu uzimani da bi se podigla proizvodnja u Srbiji, nego da bi se na nerealnim osnovama povećale plate i penzije, da bi tadašnji režim mogao da pobedi i na sledećim izborima. To je ono što niste rekli, a ono što je jako važno da građani Srbije znaju.

Pitate gde nam je Razvojna banka? Imali smo, gospodine Jovanoviću, jednu Razvojnu banku Vojvodine. Pitajte ove koji sede pored vas šta je bilo sa Razvojnom bankom Vojvodine i čemu je služila Razvojna banka Vojvodine? Razvojna banka je služila tome i zašto treba biti obazriv, po mom mišljenju, sad iznosim moje lično mišljenje, kad god država razmišlja da li da uvede ili da ne uvede Razvojnu banku.

Vreme.

Razvojna banka Vojvodine služila je tome da u vreme izborne kampanje upumpava na veštački način novac DS i strankama koje su sa njima bile u koaliciji da bi imale više para i da bi pobeđivale na izborima. To su sve posledice jedne pogubne ekonomske politike sa kojima smo mi morali da se suočavamo.

Želite da odgovorite? Izvolite.

Ja sam navikao na atmosferu u Skupštini, em, što sam bio kritikovan zbog toga što mislim tada kada su uzimali te kredite, em sam sada, ali kad govore o Razvojnoj banci najmanje misle na Razvojnu banku Vojvodine, onu koju su oduzeli sa partijskom menicom, izlazili sa tri miliona. Ne mislim na to, ali mislim da ministar finansija zna o čemu ja govorim

Mi imamo primer u Hrvatskoj. Koja je uloga ozbiljne Razvojne banke? Postoje međunarodni mehanizmi koje treba samo da primenimo i koji sprečavaju partijsku zloupotrebu. Zbog toga i govorim o korporatizaciji privrede javih preduzeća. Ne kažem da su svi neodgovorni, ali dok god ne bude korporativnog upravljanja, ostajaće mogućnost za neke greške koje postoje, rano fakturišu previsoku cenu.

Apsolutno je to tako. Tačno je da su uzimani krediti 2008, 2009. godine da bi se finansirala država koja odbija da se reformiše. To što drugi pristaju na tu nenormalnu atmosferu u Skupštini, ja neću. Neću nikome da držim lekcije zbog nečega od pre deset godina, ali vrlo dobro znam ko je bio tada parlamentarna većina, ja nisam. Kritikovao sam tada to, kao što kritikujem i danas.

Hoću da kažem, nema i vaše i naše ekonomije. Ja nemam problem da kažem da je Zakon o radu bio nužan u ovoj zemlji, nemam problem da kažem da je fantastična stopa izvoz direktnih stranih investicija u Srbiji i to kada uporedimo sa drugim zemljama, možda ćemo više razumeti.

Pri tome, kada vidimo gde dovodimo te što rade i ulažu svoje pare, u zemlju za koje ne znamo da li će sutra biti u Evropi ili će biti na nekoj drugoj strani, u zemlju u kojoj ne znaš da li ćeš izgubiti tržište od dva miliona ljudi sutra ili ćeš ga dobiti, u zemlju u kojoj ne znaš da li će kada dođe neko na vlast poništiti sve ugovore koje si ti prethodno sklopio. Ja poštujem te rezultate, ali to nije dovoljno prvo.

Morate sa tim da se branite. To što razumem ja, 90% Srbije ne razume, zato sam ja izdajnik i za vaše birače i za većinu onih koji se danas nalaze u opoziciji, ali nema vaše i naše ekonomije, SNS i LDP, DS, SPS, kao što nema SNS i LDP Srbije, samo jedna. O tome treba voditi računa, a ovo su rasprave kada to treba da se kaže, kada ministar to treba da kaže.

Replika, Neđo Jovanović.