Pa vi ste trebali da reagujete…

Reagujem ja……

Ja reklamiram povredu Poslovnika u odnosu na vas, da li ste čuli, član 27?

Dakle, vaša obaveza je bila kao predsednika Narodne skupštine…

Dobro, prvo ste rekli 107, a sada 27.

Rekla sam i 107. i 27. da ukažete poslaniku Čanku da mi vrlo dobro znamo tu razliku između najvišeg nivoa vlasti, ali takođe i onaj ko je predlagač ovde, da naše dostojanstvo ne bi vređao, treba da zna razliku između izvornih i izvedenih prihoda, pa tako da se zna šta je izvedeni prihod i da je porez izvedeni prihod koji može …

Molim vas dozvolite uvažena poslanice da neko ko treba da da ocenu, upravo predsednik ili predsedavajući, te smatram da ništa nije bilo uvredljivo kada vi razmenjujete vaše političke argumente i shvatanja.
Te Nenad Čanak rekao ono što je smatrao da ne razume vaš deo govora i da vi ne razumete razliku šta je lokalna samouprava, šta je AP Vojvodina, ako mogu vas ja da citiram, jer ja nisam bila u sali kada se to dešavalo i onda ovaj drugi deo rečenice, ništa tu nema uvredljivo, niti može baš parlament toliko, izdržaćemo to kršenje dostojanstveno, ovog puta, kad moram tako da kažem.
Reč ima ministar Branislav Nedimović.

Poštovana predsednice Parlamenta, poštovane kolege poslanici, poštovani predstavniče predlagača, želim odmah na početku da kažem, da je Vlada Republike Srbije dala negativno mišljenje na oba ova predloga, kako na Predlog Zakona o finansiranju APV, tako isto i na rezoluciju.
Ne želeći da ulazim u ustavno pravne formulacije, termine , pojmove, ne želim da se bavim teorijom države i prava u pogledu toga šta APV treba da nosi sa sobom, želim da kažem da u našem sistemu, Ustavnom sistemu Republike Srbije na jasan način je definisano kako se finansira APV.
Nije tačno ovo što je rekao gospodin Martinović, on je potpuno u pravu, ne postoje ti rokovi, samo zakoni koji su suprotni Ustavu i to je jedino što je ispravno i tačno.
Da li treba materiju finansiranja APV regulisati nekim posebnim aktom? Možemo razgovarati o tome i to je gospodin Bajatović potpuno u pravu, ali trebamo naći zajedničko polazište i zajednički imenitelj kako do toga da dođemo.
Ovaj predlog koji se nalazi pred vama Vlada Republike Srbije smatra da nije dobar i da u ovom trenutku nije prihvatljiv. Čak, ima i neke elemente arhaičnosti s obzirom na trenutke u kome je pisan. Ali, hajde to da zanemarimo.
Želim na jednu konkretnu stvar da se vežem. Zakon o budžetskom sistemu jasno kaže kako se finansira APV. Zakon o budžetu koji se donosi svake godine isto to kaže. Ima Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji koji kaže kako poreski sistem ove države funkcioniše.
Ukoliko bi mi prihvatili ovakva rešenja, kao „Leks specijalis“, što je malopre kolega rekao, mi bi smo automatski razmontirali ceo postojeći sistem kako porezi u Srbiji funkcionišu, naplaćuju se. Ne znam šta bi oni. To bi bilo kao naka vrsta pravnog udara na čitav sistem koji postoji. Potpuno urušavanje sistema, jer onda se više ne bi znalo ni ko pije, ni ko plaća u celoj toj priči. Pa, bi i građani Vojvodine bili oštećeni u čitavoj toj priči.
Ove godine Vlada Republike Srbije, tačnije njeno Ministarstvo finansija, je ušlo u postupak transformacije čitave poreske uprave i biće tu nekih rešenja koje će ići u prilog i decentralizacije, ali i drugačijeg načina postupanja, ali, ovako kako je predloženo to ne može biti prihvatljivo.
Meni je drago što se vodi ovakva rasprava u ovom Domu. Drago mi je što se pozivate na Ustav. Šta god mislili u trenutku donošenja o tome, ali većina postaje postupak legitiman, većina je izglasala. Nema šta posle toga. Bilo kakva rešenja i zakonska, volja građana se izražava na izborima. Zakoni se usvajaju u Parlamentu i ja to poštujem. Poštujem što idete tim putem. Poštujem što ste ovde, a ne negde po hodnicima.
Parlament nije za hodničarenje. Parlament je za raspravu, jer ipak, neki narod je stao iza tih legitimnih predstavnika koje je izabrao narod. Ne mogu da razumem drugačiji način postupanja, ali možemo da se ne složimo.
Dozvolite, želim nekoliko stvari da kažem koje sam čuo u prethodnoj raspravi, koje mislim da su možda istrgnute iz konteksta u zavisnosti od ugla kako posmatramo čitavu ovu stvar. Pomenut je period koji je vrlo interesantan u istoriji APV, to je 1974. do 1982. godine. Kod mene je do 1982. godine, zato što želim nešto drugo da kažem.
Želim da pričam o takozvanim petogodišnjim planovima koji su postojali, koji su bili doneti od strane Izvršnog veća Vojvodine. U to vreme je bio, čini mi se, predsednik Izvršnog veća Vojvodine Nikola Kmezić. Zašto to pričam? Pričam, zato što je direktno povezano sa poljoprivredom i sa prerađivačkom industrijom, a ima jedna istina u čitavoj priči.
Zašto je došlo tada do razvoja? I to je neko dobro primetio. Nisam sada uhvatio u tom trenutku ko je to tačno rekao. Jednostavno, imali ste tržište sa 22 miliona stanovnika. Prerađivačka industrija ne može da funkcioniše samostalno, ako nema minimum 15 miliona stanovnika. Morate da imate kanale kako da to ide. I onda ste došli u situaciju da je to vreme, iskorišćeni su potencijali koji stoje u poljoprivredi, koji postoje u rečnim resursima i napravljeni prerađivački kapaciteti koji su doveli do toga da bude, da tako kažem, stepen razvoja ovog dela Srbije. To je potpuno normalno, ali ne treba to povezivati sa ustavnim promenama. To je sa načinom vođenja politike, to bi se desilo i kasnije, samo da nije bilo onih ludih devedesetih, da nije razbijena država.
Mi smo izgubili tržište. Nama se kompletna prehrambena industrija raspala samo iz jednog razloga. Napravljena je po volumenu bilo koja fabrika. Uzmite „Srem Šid“ u Šidu, uzmite „Mitros“ u Sremskoj Mitrovici, uzmite „29. novembar“ u Subotici, šta god hoćete uzmite. Za 22 miliona stanovnika minimum plus izvoz.
Ono 22 miliona je zagarantovano, plus u tom trenutku postojale su barijere gde se štitilo unutrašnje tržište od spolja. Mi 2000. godine posle petooktobarske promene imamo preko noći. Miroljub Labus, hajde da to tako nazovemo, liberalizacija. Sve se ruše barijere. Prehrambena industrija samo dole.
Posle 5. oktobra, ne postoji oblast društvenog života. Proizvodnja koja je više devastirana nego prehrambena industrija, ali samo iz jednog razloga, što su srušene barijere, a sa druge strane, nemate tržište gde da plasirate, nije 22 i šest isto.
Onda, kada čujem te čuvene priče. Kaže – mi smo imali stočni fond toliki i toliki, 1989. godine. Slažem se, u Srbiji. Slažem se potpuno. Taj stočni fond je služio potrebama jednog tržišta koji je bio mnogo šire. Nama su neophodna ta tržišta.
Hoću da kažem još nekoliko stvari koje su vezani za investiranje iz budžeta Republike Srbije na prostoru Autonomne Pokrajine Vojvodine. Pri tome, ne ulazeći u taj sistem što je rekao gospodim Pastor – da li je ovo ovoliko dato odavde, da li je ovoliko dato odande. Važno je da se razvija svaki deo Srbije. Pa, da idemo redom. Ako krenemo o privredi, da li postoji jedna lokalna samouprava u Vojvodini, u kojoj nije bilo neke investicije? Vi, gospodine Čanak, danas kada ste dolazili u Beograd, išli ste autoputem, čak i da ste išli preko Rume, imali bi načina da objasnimo sada ovo što želim da kažem. Vi ste prošli u Novom Sadu, bar pored dva pogona, „ Lira“ i „ Delfaj“. Da li je to postojalo pre deset godina, da li je to postojalo pre trideset godina, četrdeset godina, ja mislim u Novom Sadu? Ovde ima poslanika iz Novog Sada, milim da ni jedan privredni pogon nije podignut, ovako veliki, ovako značajan za privredni razvoj Novog Sada.
Idemo dalje. Krećemo se, idemo autoputem 10, 15, 20 kilometar, i sami ste rekli u vašem izlaganju, da i sa leve i sa desne strane autoputa ima privrednih subjekata koji su se razvili. Ne ulazim u to što ste rekli, benzinske pumpe, i to me ne interesuje. Ne interesuje me u tom kontekstu što želim da kažem, pričam o zapošljavanju. Gledajte, neki dan u Kovinu kada sam bio, investicija jedna, investicija druga. Da li je toga bilo pre deset godina, ja se nešto ne sećam.
Mislim da imam pravo da komentarišem ovakve stvari pored toga što sam ministar Vlade Republike Srbije, ja sam iz Vojvodine, ja sam iz Sremske Mitrovice, rodio sam se tamo, živim tamo, išao sam tamo u školu, svi moji žive tamo i ja živim sad tamo. Što bi rekao Marijan, u mestu rimskih careva i porušenih džamija.
Hoću nešto drugo da vam kažem. Sećam se kad sam bio gradonačelnik, kako je to bilo pre petnaest godina. Sećam se kako se ratovalo unutar iste političke stranke koja je donosila statut APV, pa se malo nisu u Mitrovici poubijali među sobom. Da je došao tadašnji predsednik u danu donošenja Statuta Vojvodine, oni donose Statut u Novom Sadu, on dolazi u Sremsku Mitrovicu i kaže ovima da će da ih sruši sve tamo koji postoje. I šta ti da kažeš na to sve, na taj cirkus? Vi ste bili svedoci, vi ste to sve videli. Sve to vi znate.
Ima jedna druga stvar. Malo pre je gospodim Pastor rekao, „Y krak“. Da, radi se i biće završen ove godine. Opet jedna stvar koja četrdeset godina nije završena, sad se radi i završava.
Da li je neko razmišljao o auto-putu koji bi povezao Srbiju sa Republikom Srpskom? Ne, on će ove godine da se gradi, Kuzmin, Rača, pa dalje. Auto-put, ja se sećam koliko sam živ, priča se o autoputu koji će povezati, hajde da kažemo, Šabac i Novi Sad, Rumu i Novi Sad, pa i to će ove godine da bude. Verovatno, potpisan komercijalni ugovor u aprilu. Da ne pričam o „Šandongu“ u Zrenjaninu i ovako možemo da pričamo satima i satima.
To je doprinelo da danas budžet AP Vojvodine bude 74,4 milijarde dinara.
(Nenad Čanak: 74,4 milijarde.)
74,4, izvinjavam se. Ne čitam, pričam iz glave. Nisam spremio recitaciju. Ali, pre tri-četiri godine kada je bila ta administracija, druga, taj budžet koliko već ima, tri godine, taj budžet je 25% manji, bez fiskalne konsolidacije i bez svega ovoga što se desilo u zadnje dve-tri godine. Mi danas ne bismo pričali, verovatno, ni o sistemu finansiranja, čim ima novca naravno da ima više pogleda ka tome, pri tome ne derogirajući značaj ovog političkog pitanja, uopšte ne ulazim u to, pričam, čim je novca naravno da će odmah svi, to kod mene kažu – odmah svi zinu ovako.
Ali, hoću još nešto da kažem, Vlada Republike Srbije mimo budžeta AP Vojvodine, mimo tog famoznog Fonda za kapitalna ulaganja, još neke stvari rade preko Kancelarije za javna ulaganja. Do sada je realizovano u 24 opštine, 32 različita projekta iz različitih oblasti, obrazovanja, zdravstva.
Počnimo na primer, evo, od Ade. U Adi dva projekta - OŠ „Čeh Karolj“ i Dom za stare i penzionere, skoro 100 miliona dinara.
Hajdemo, idemo dalje. Mali Iđoš, Dom zdravlja „Marton Šandor“ 36 miliona. Da li bi oni to mogli u Malom Iđošu sami da urade? Da li su mogli da urade?
Hajdemo. Dalje. Odžaci, dom zdravlja. Plandište, dva projekta, dom zdravlja, osnovna škola 130 miliona. Pa zapitajte se samo koliki su budžeti tih lokalnih samouprava? Pa oni iz slobodnih sredstava za investicije i tekuće održavanje ako imaju 50 miliona - plafon. Ovo vam pričam iz iskustva, ne pričam što sada izmišljam.
Hajde, idemo dalje. Subotica pored ovog što je vezano za „Ipsilon krak“, OŠ „Sonja Marinković“ 47 miliona, srednja Hemijsko-tehnološka škola 156 miliona. Hej, ljudi, 200 miliona. Nije to malo. Trebao se negde napraviti taj novac, da ne pričam o Šidu sa 50 miliona, itd, a u pripremi projekata za još 2,5 milijarde ovih dani u još bar 15 lokalnih samouprava.
Hoću jednu stvar da kažem, teritorija Republike Srbije je jedinstvena, pravo na autonomiju zagarantovano Ustavom i nesporno. Način finansiranja urađen i uređen. Da li može uvek više? Pa, možemo uvek da pričamo o tome. Da li možemo da regulišemo neki drugačiji način? Može i zadnji put na zajedničkoj sednici Vlade Republike Srbije i pokrajinske Vlade razgovaralo se na ovu temu i verovatno da nismo daleko od dana kada će se ova materija regulisati i izaći Vlada, odnosno Ministarstvo finansija sa ovim, ali toliko je bilo problema, ljudi, ova država pre četiri godine-pet umalo nije bankrotirala. Ne znam o čemu bi pričali, o kakvom finansiranju crnom da je bankrotirala?
Vlada Republike Srbije smatra da ovakve predloge ne treba prihvatiti, ali pri tome potpuno pozdravlja način, proceduru kako se ovo vodi i Vlada Republike Srbije sa svojim predstavnicima ovde će biti, učestvovati aktivno u ovome i ako, moram podsetiti, na osnovu Poslovnika koji važi, nije nužno i obavezno pošto je predlagač opozicija da Vlada Republike Srbije i njeni predstavnici uopšte učestvuju
u ovome, ali je korisno i ja mislim da je to korektno i mislim da je to korektno pre svega i prema predlagaču i svima vama koji sedite u ovom parlamentu, jer mesto gde se o ovakvim stvarima raspravlja odlučuje upravo ovaj parlament, a ne ulica. Hvala.

Nenad Čanak. Izvolite.

Zahvaljujem gospodine Nedimoviću na ovom iscrpnom izlaganju. Samo bih želeo da postavim par pitanja Vladi.

Prvo pitanje, da li vi mislite da uopšte treba da postoji zakon o finansiranju Vojvodine? Da li taj zakon o finansiranju Vojvodine o kojem pričamo treba da se uskladi sa Ustavom Republike Srbije? Da li takav zakon treba da traje u smislu da postane integralni deo, jer je on definisan Ustavom i onda kao takav bi trebalo da ima nekakvu trajnost kao i sam Ustav? Da li možete da mi date odgovor kada govorite o svim ovim investicijama u Vojvodinu, zbog čega su budžeti lokalnih samouprava tako mali?

Cela stvar je u tome, vi stalno govorite kako država investira u lokalne samouprave, pa da lokalne samouprave imaju veće budžete, onda bi to moglo da bude i drugačije.

Ja kada govorim o ovome ili zakonu o finansiranju Vojvodine, govorim pre svega o tome da je prema članu 15. Ustavnog zakona o sprovođenju Ustava, potrebno bilo da se do 31. decembra 2008. godine usklade svi zakoni koji nisu u skladu sa Ustavom. Tog zakona ni nema, samim tim on mora da se napravi usklađen sa Ustavom. Od tada je prošlo više od 10 godina. Ja o tome govorim sve vreme.

Govorim o tome, sada sam ponovio, ponoviću još jednom, govorim o tome da je važno zato što naši partneri iz EU pitaju šta se događa sa tim konkretnim zakonom. Vi ste rekli da je to arhaičan zakon. Potpuno se slažem. Potpuno se slažem, ali ne do kraja, zbog toga što on jeste arhaičan u smislu da je pisan pre pet godina ili četiri godine, ali sa druge strane zakoni ne mogu da se pišu da traju 15 minuta ili šest meseci. Zakoni bi ipak trebali da traju nešto duže.

U tom smislu je i ideja bila da se nešto učini na taj način što bi se podneli amandmani, koji bi, kao što neki od amandmana koji su podneti smo prihvatili i postali su deo ovog Predloga, trebalo je da zajedničkim snagama, po mom mišljenju, napravimo nešto od ovog predloška, ili da ga odbacite ali da date svoj predložak ili da korigujemo ili da nešto uradimo, ali da izađemo iz ove situacije. Suviše često, ovo nije ni prvi, ni drugi, ni peti put, nego je ko zna koji put kada govorimo o pitanjima vezanim za Vojvodinu, obično se dobija onaj čuveni odgovor u ovom trenutku kada nam je prioritet Kosovo, ovo nije prioritet ili kada je prioritet ovo ili ono, Vojvodina nije prioritet. Ovde čak ni ne govorim o Vojvodini, nego govorim o Ustavu, govoreći o zakonu o finansiranju.

Kada govorim o ovom rezoluciji i tu se slažem. Ako mislite da tu nešto nije u redu, hajde da razgovaramo o tome, ali se onda interveniše, po mom mišljenju, amandmanima, interveniše se konstruktivno, jer ovako ako dođemo u situaciju da se ovo završi kao jedan oblik debatnog časa, bez konkretnijih rezultata, na pomaku, u pravcu donošenja ovog zakona, mi ćemo praktično samo odložiti pitanje na dalji rok. Samo ćemo ga gurnuti pod tepih ponovo, umesto da sada uhvatimo, rešimo to i napravimo da to funkcioniše ili parlamentarna većina ili ministarstvo nadležno ili bilo ko.

Druga stvar, vi ste u pravu da vi nemate obavezu da budete ovde i da Vlada nema obavezu da odgovara opozicionim poslanicima, ali razmislite o tome šta ste rekli. Lično mislim da je Vlada Republike Srbije, Vlada koja vlada svim građanima, tj. uređuje živote svih građana, te u tom smislu cenim naravno izuzetno što smo dobili šansu da ovaj koaliciono pravljen predlog zakona, kao što ste čuli, dođe u Skupštinu.

Međutim, sa druge strane, nekako mislim da je dobro razmišljati i već sada šta ćete raditi kad budete opozicija, jer razlog je vrlo jednostavan. Kad je gospodin Bajatović bio opozicija, on je pravio demonstracije dok sam ja bio slučajno predsednik Skupštine Vojvodine, i tad me je rušio, i napravio je demonstraciju i doveo ljude pred Skupštinu Vojvodine. Ja sam izašao napolje i pitao šta je problem? Kažu – imaju primedbe. Dobro. Ja sam pozvao gospodina Bajtovića da uđe i pitao sam poslanike da li je u redu da se obrati Skupštini, oni su rekli da jeste, on je dobio svoje vreme u direktnom prenosu iz Skupštine, završili smo, gospodin Bajatović je rekao šta ima, primedbe na tačku dnevnog reda, Predlog zastave Vojvodine je bio na dnevnom redu, on je izneo svoje mišljenje, zahvalio se, izašao i nastavili smo da funkcionišemo.

Upravo to hoću da kažem. Skupština služi da se ljudi skupljaju u njoj i u njoj rešavaju stvari. Zato je i vaša obaveza, kao Vlade, da budete tu i kada opozicioni poslanici imaju šta da pitaju i kada opozicioni poslanici postave pitanje. Možda ja ne razumem, možda mene nisu dobro obavestili da li je zaista potrebno imati Zakon o finansiranju Vojvodine. Možda je to, kao što kaže gospodin Martinović, sve već rešeno nekim drugim zakonima. Sve je to moguće. Samo se pozivam na ovo što je rekla Maja Kocijančić ili što je rekao gospodin Mekalister – kad će biti donet Zakon o finansiranju Vojvodine? Kaže se u članu 15. do 31. decembra 2008. godine.

Prethodna vlast koja je, vi tvrdite, bila loša, molim lepo, nije to donela i ostavila vam je problem. Ova vlast sada, pošto je sposobnija, očigledno, hajde da vidimo, neka ta vlast to reši ili ću početi da sumnjam da svaka vlast ima prema Vojvodini isti odnos, što bi me naravno jako začudilo, obzirom da znam vaše poreklo i vaš dosadašnji politički angažman, da čovek koji je iz Vojvodine i živi u Vojvodini ne razume koliko je to bitno pitanje, pa vas molim da mi to odgovorite.

Prvo povrede Poslovnika.
Reč ima Neđo Jovanović. Izvolite.