Poštovani gospodine Šešelj, Srbija svakako nije u ulozi magarca. Možda bi neki želeli da Srbiju tretiraju kao magarca, ali se plašim da češće oni takvi ispadnu, nego oni koje bi na takav način da tretiraju.
Kažete da se sve vreme zaklinjemo u evropski put? Ne, zaklinjemo se u Srbiju, a smatram na racionalan način da je evropski put važan za Srbiju. Ta zaklinjanja nikada niste čuli. Nikada nisam nijednog evropskog zvaničnika, niti bilo koga iz Brisela zamolio za otvaranja makar i jednog poglavlja, a kamoli šta drugo.
Osim što smatram da je veoma važno da budemo na evropskom putu iz različitih razloga, mislim da je važno da to ljudi u Srbiji razumeju. To je pitanje ne emotivnog, već potpuno racionalnog, odgovornog i ozbiljnog pristupa.
Rekli ste da smo davali velike ustupke. Ja sam o tome na takav način govorio. Suštinski, mi smo osnažili ulogu našeg naroda koji se osetio i manje progonjen na Kosovu i istovremeno kao neko ko može na ozbiljniji način da učestvuje u svim važnim političkim događajima i opet su naši ljudi gotovo jedinstveno u svemu tome učestovali.
Nemojte da smetnete s uma, kao što sam vam rekao, u svim institucijama u kojima učestvujemo u okviru kosovskog legalnog sistema, kako ga oni nazivaju, mi imamo mogućnost da ljude u svakom trenutku sklonimo i povučemo, jer ti ljudi su odani, pre svega, Republici Srbiji i to je ono što one koji su protiv nas najviše iritira i zato traže od ovih ljudi koji su i danas bili prisutni da se svakoga dana ograđuju od Beograda, Vučića, Ane, Dačića, ovoga i onoga na svaki mogući način.
Rekli ste da bi trebalo da se donese Ustavni zakon. Ja mislim da Ustavni zakon se donosi samo kada se ide u sprovođenje promena Ustava, a ne za utvrđivanje nove platforme. Ustavni zakon ne može u drugačijim prilikama da se donosi, ali evo ja kao nešto slabiji pravnik od vas da vas na tu sitnicu podsetim.
Ono što je važno, ja sam saglasan sa vama što se kontinuiteta tiče i na tome insistiram. Imamo mi dodatnih problema oko našeg kontinuiteta u odnosu na SRJ, ali ih neću ovde govoriti, a ono o čemu sam ja govorio, to je kontinuitet SRJ i upravo odluka Vojislava Koštunice s kraja 2000. godine koja nam je donela, ne želim da kažem ogromnu, ali, svakako ne malu štetu u budućim razgovorima i pregovorima.
Kada sam govorio i o sopstvenoj odgovornosti, vi ste u pravu. I danas bih samo nešto drugačije da sam imao tu vrstu saznanja, a mislim da je to bila obaveza onih koji su imali svoje računice i svoje brojke za 1999. godinu.
Ne bih imao ni hrabrosti ni odlučnosti kao oni koji su u tom trenutku odlučili da je moguće da se suprotstavimo NATO-u, ne zato što sam kukavica, mislim da dobro znate da to nisam, već zato što je obaveza državnog rukovodstva, najvišeg državnog rukovodstva, ne svih, najvišeg državnog rukovodstva u tom trenutku, predsednika Miloševića, da dobro izračuna, da dobro vidi kolika šteta nastaje, koliko izgubljenih života možemo da imamo i da to dobro razume i možemo li da izađemo iz toga kao pobednici ili ne.
Ta procena, da sve drugo ostavimo po strani, bila je vrlo loša. Pri tome, ne govorim da je to urađeno namerno, ne govorim da je želeo loše svom narodu itd, samo govorim o tome da je to ono što bih svakako da mi je bilo i te pameti ili da sam gluplji, kako god hoćete, svakako bih uradio drugačije.
Što se tiče, vi ste primetili jednu stvar, ja sam namerno preskočio samo dve decenije. Govorio sam o svim godinama i čestitam vam na tome, to pokazuje da ste sa pažnjom slušali, jedino što nisam govorio, to je od 1921. do 1939. Naravno, ja imam te podatke i procenat Srba na Kosovu je bio 1939. godine 39%. Bilo nas je manje od Albanaca, 10-11% manje od Albanaca, dakle nismo uspeli da nadoknadimo. To sam izbegao, siguran sam iz vama poznatih razloga političkih jer upravo na tim osnovama, zbog tih 20 godina, između dva svetska rata, postojale su ambicije dela Albanaca u Severnoj Makedoniji i dela drugih Albanaca da Srbiju, čak i dela pripadnika makedonskog naroda, da Srbiju optužuju za genocid i srpski narod, zbog različitih stvari o kojima ne bih ovde govorio, jer mnogim ljudima mogu različite ideje da padnu napamet.
Već, 1948. i 1953. godine, 27% se smanjuje broj Srba, koliko zbog delovanja Bali Kombetar pokreta, stvorenog s početka konačno 1943. godine. On je funkcionisao de fakto, još od 1941. godine, ali i već tada zbog snažnijeg nataliteta i većeg prirodnog priraštaja Albanaca, 1948. nas je bilo 27%. Onda smo mi različitim političkim merama i kao pobednici uspeli da čuvamo sve to do 1961. godine, kasnije nismo, ali ste ovo zaista odlično primetili.
Što se tiče optužnice protiv srpskih generala, dobio sam pismo generala Pavkovića iz Estonskog zatvora nedavno, mislim da je i vama pisao ili da ste s njim bili u kontaktu, pošto sam to mogao i u pismu da pročitam. Dakle dobio sam od njega informaciju da su tražili susret sa njim, da je on odbio susret sa njima i da on misli da su to tražili kosovski tužioci specijalni, kako ih oni već nazivaju, sa željom da podignu optužnicu ponovo protiv generala Pavkovića, kao da je moguće o istoj stvari suditi dva puta. To je osnovno pravno pravilo.
Zašto ovo govorim? Zato što oni su već u presudi i generalu Lazareviću u Haškom tribunalu i generalnu Pavkoviću, generalu Lukiću, svima protiv kojih su nešto donosili, bilo gde, pomenuli su sve zločine ovoga sveta koji su se dogodili i oni koji se nisu dogodili na Kosovu. Nemoguće je da pronađu još neke. Oni njima nisu sudili govoreći da su oni učestvovali u konkretnom zločinu, već da su oni odgovorni za zločine koji su na Kosovu i Metohiji počinjeni. Kako sad ponovo da im sudite za to?
I ono što je važno zašto je to gospodin Šešelj pitao, nije on to pitao, pretpostavljam, ili pre svega ne zbog gospodina Pavkovića koji se već nalazi u zatvorskoj jedinicu u Estoniji, već zbog generala Dikovića. Naši obaveštajni podaci govore da su oni pripremili optužnicu za generala Dikovića.
Generala Dikovića sam nedavno, kao što znate, Sretenskim ordenom odlikovao i smatrao bih …
(Vojislav Šešelj: I za generala Delića pripremi da i njega odlikujemo.)
Što se tiče generala Delića za njega nismo dobili takvu informaciju, ali koji god srpski general misli da treba da ga gone ovi iz Prištine, na bilo koji način, sve što mogu da vam kažem to je da znate kakvi će biti postupci naših organa. Smatrao bih i ne verujem da bi predsednica Vlade išla protiv ovakve naše političke volje i da bi Vlada donosila drugačiju odluku.
Ne ljutim se ja da li vi hoćete ili nećete ordenje ili ne, ionako nećete imati boljeg da vam uruči nekakav orden. Nemoj da se sekirate za to. Ja ću da se potrudim da svi oni koji su ga zaslužili da ga i dobiju.
Što se tiče Rusije i Kine u jedinicama KFOR-a, nikada nismo dobili i u papirima koje smo nasledili nemamo objašnjenje zašto su ruske trupe napustile Kosovo. Nisam pitao predsednika Putina, pitaću ga sledeći put, da budem iskren. Trudim se da pronađem teme koje nas spajaju i zbližavaju uvek, tako da nije mi jednostavno ni to da ga pitam, imamo mnogo tema. Jedan od razloga može da bude da se nisu slagali s politikom tadašnjih vlasti. Mogu da budu i drugi razlozi, ali ja to zaista ne mogu da znam u ovom trenutku.
Još dve stvari. Pitali ste za Vuka Draškovića. Možda sam ja kriv i ovakav i onakav, dobro ja znam rejtinge političara, ali dobro znam a mislio sam i kao što znate, ne jedanput to izgovorio, već bezbroj puta, govorio kako nije bilo pokušaja izvršenja teškog zločina nad gospodinom Draškovićem. Nažalost, bilo je. Možda to, negde ako hoćete, možda nemam pravo na to možda će zbog toga stranka koju vodim da mi sudi, ali me je ne zbog nečeg drugog i ne uvek zbog politike sa kojom ne moram da se saglašavam, ali zbog toga, a znam da je bilo više pokušaja njegovog ubistva, neka vrsta odgovornosti za reči koje sam izgovarao a koje nisu bile istinite.
Što se tiče raške oblasti ili Sandžaka, kako ste rekli, želim nekoliko stvari da vam ukažem i ponoviću to, gospodine Šešelj, tamo nema nikakvih opasnosti za ustavno-pravni poredak Republike Srbije, nikakvih. To je onako lepa tema da se svi igraju po svojim novinama. Sulejman Ugljanin nema nikakav kapacitet, a kada vam to kažem, vi dobro znate koliko sam ja oprezan i pažljiv kada takve stvari izgovaram.
Ukoliko bi na bilo koji način stvarno ugrozili poredak Republike Srbije, taj problem bi smo rešili u roku od 24 sata i pri tome vam to govorim sa punom zbiljom i sa punom odgovornošću, jer ja znam koliko Bošnjaci žele mir, koliko žele očuvanje dobrih odnosa sa svojim komšijama, Srbima. Ja znam takođe koliko su se čak i njegovi predsednici opština i funkcioneri loše osećali zbog onoga što je on govorio i radio jer ti ljudi znaju da će i taj auto-put da im gradi Srbija, ti ljudi znaju da će fabrike da im dovodi Srbija i neće niko drugi. On nanosi štetu i bošnjačkom narodu u Bosni i Hercegovini.
Što se tiče Rasima Ljajića, Rasim Ljajić se sa tim nije saglasio i Rasim Ljajić je odmah izašao u javnost i tome se suprotstavio.
(Vojislav Šešelj: Ali ga podržava „Vakat je“ u Bošnjačkom nacionalnom veću.)
Jeste u Bošnjačkom nacionalnom veću ivi ste sa ovima što čupaju znakove na Starom gradu u vlasti pa vam nisam to prebacivao, pustite to.
Ono što je važno za ljude u celoj Srbiji da znaju, ja molim Bošnjake i u Pazaru i u Tutinu i u Sjenici i Bošnjake koji žive i u Priboju i u Prijepolju i u Novoj Varoši, samo da ne nasedaju na te trikove onih koji više ne predstavljaju nikoga, onih koji više ne znače ništa. Samo da ne nasedaju na njihove trikove. Ja vam ljudi kažem ne može ništa da uradi, ne može nikoga i ničim da ugrozi. Ne može ništa da napravi, osim što može da napravi štetu Bosni i Hercegovini.
Najveću štetu pravi Bosni i Hercegovini. I ne mogu da razumem da to ne mogu da razumeju oni koji dolaze kod njega. Jeste li primetili da bez ikakve nervoze ih primamo? A, nisu isto Republika Srpska i ono kako oni kažu iz njihovog ugla Sandžak. Republika Srpska je ustavna kategorija Bosne i Hercegovine, ustavna kategorija. Sandžak nije nikakva ustavna kategorija.
Mi puštamo, nema nikakvih problema. A, znate li zašto je to? Zato što smo sigurni, sigurni u svoj pravni poredak, sigurni u njihove nikakve mogućnosti, nepostojanje bilo kakvih mogućnosti za ugrožavanje Republike Srbije. I želim svim građanima Srbije da kažem da ne moraju za to da brinu. Naši organi, nadležni državni organi, organi za provođenje prava i pravde veoma brzo i veoma lako bi svaki potencijalni problem u toj i bilo kojoj drugoj regiji gde mi imamo suverenu vlast, gde imamo našu policiju i našu vojsku, bez ikakvih problema rešili.
Za kraj, rekli ste, govorili ste o Republici Srpskoj Krajini i Republici Srpskoj, o Republici da je bila UNPA ružičaste zone, pa su se menjali pravni modaliteti, pa upravo zbog toga, gospodine Šešelj, prvi put posle mnogo godina, pre pet godina smo počeli sa tim, po prvi put ne plašeći se hajke i harange koja se vodi i protiv mene lično i protiv zemlje koju predstavljam.
U Hrvatskoj smo upravo krenuli da obeležavamo i zločin „Oluje“, da se ni od koga ne krijemo, da ne krijemo suze, patnje i muku našeg naroda i na tu sam činjenicu veoma ponosan, sa tim ćemo da nastavimo.
Što se tiče Republike Srpske, mi podržavamo Republiku Srpsku, više nego i jedna druga vlast, i u novcu i u podršci direktnim projektima, ne na priči, ne na busanju u prsa, nego konkretnim delima, što kažu svi predstavnici Republike Srpske. Podržavamo Republiku Srpsku u okviru Bosne i Hercegovine, jer Srbija neće da ruši ni mir, ni stabilnost na Balkanu. I to je naše ponašanje i to je naša odgovornost.
Što se ustupaka tiče, da sa tim završim, ja mislim da ono što smo radili bilo je najpametnije moguće u najtežim mogućim uslovima. Ponoviću, reći ću još jednom, sedam godina kada su neki vladali od devedesete godine je bilo potrebno da doživimo tešku sudbinu na KiM. I ne govorim ja da je to samo naša krivica, ni blizu, ni najmanje, samo vam govorim o teškim i međunarodnim okolnostima.
Posle toga smo imali nešto bolje okolnosti, pa smo doživeli još težu katastrofu 2008. godine, još težu katastrofu. Posle toga imamo teže odnose i teže stvari. Više nemate šta ni da izgubite, a mi smo uspeli da vratimo Srbiju u igru, ne samo Srbe sa KiM, nego da vratimo Srbiju u igru i da bez Srbije, iako su već sve rešili, iako su već sve potvrdili, i najmoćnije zemlje sveta svojim odlukama i svojim rešenjima, ponovo se Srbija, onoliko malo koliko možemo, pita i bez Srbije ne mogu da donesu konačnu odluku.
Ja mislim da je to veliki uspeh za našu zemlju i da je to veliki uspeh za mnoge ljude koji su strpljivom, trpeljivom, ozbiljnom politikom, odgovornim i napornim radom, uspeli Srbiju da dovedu u drugačiju i neuporedivo bolju poziciju. Hvala.