Zahvaljujem, uvažena predsednice.

Uvaženo predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, ono što želim da kažem na samom početku jeste da Srbija danas jeste simbol novih vrednosti u regionu i Srbija ima jasan i principijelan stav da ukoliko postoje otvorena pitanja među država u regionu, ona se rešavaju kroz razgovor, kroz dijalog, a ne kroz jednostrane akte i nikako nasiljem i nikako sukobima.

Izgleda da taj principijelan stav i principijelnu opredeljenost Srbije ne podržavaju i ne prihvataju države u regionu. Iz Hrvatske ne odustaju od provokacija. Recimo, predsednica Grabar Kitarović poručila je da bi srpska država trebala da se unormali, a da bi srpski političari trebali da se normalizuju. Ta ista Grabar Kitarović, podsetiću vas, izjavila je da su Hrvati i Albanci braća po oružju, te da su mnogi Albanci žrtvovali svoje živote za Hrvatsku, „Oluju“ smatra opravdanom etnički čistom operacijom, promoviše Marko Perkovića Tomsona, pevača koji na svojim nastupima veliča ustaše i ustaštvo, govorila je da je u Hrvatskoj ustaštva i fašizma nema za razliku od srpskog parlamenta, Vukovarom šetala u zengama čizmama koje su tokom rata nosili pojedine hrvatske paravojne formacije. Dakle, neko ko slavi ustaštvo, šalje ovakvu poruku.

Uz to da vas podsetim, vaterpolisti „Zvezde“ napadnuti su u centru Splita štanglama i palicama, a nekoliko igrača je povređeno. Vaterpolisti „Crvene zvezde“ napadnuti su u kafiću u Splitu, a jedan od njih je skočio u more kako bi se spasao. Samo u proteklih deset dana desila su se dva napada, brutalno su pretučena dva sezonska radnika na Braču, dok je treći Srbin pod pretnjama huligana iz navijačke grupe Torcida proteran iz Dubrovnika.

Moje pitanje se tiče nečega što se desilo proteklog vikenda, protekla dva vikenda, a upravo je vezano za izjavu gospođe Grabar Kitarović. Naime, obzirom da sam ceo život u sportu, pa imam informacije vezane iz sporta, čini mi se da ono što se dešavalo je ostalo nezapaženo u javnosti, a mislim da bi time trebalo da se pozabave i nadležni organi, nadležne institucije, a mislim i srpska javnost.

Naime, omladinska fudbalska selekcija OFK Požega od 11 do 12 godina je prošlog vikenda boravila u Italiji. Na granici sa Hrvatskom su zahtevali da okrenu majice na kojima je pisalo OFK Požega Srbija i da se apsolutno nigde ne zadržavaju. Postavlja se pitanje - zašto? Selekcija Čukaričkog, isto godište, boravila je u Zagrebu, ja postavljam pitanje - da li je tačno da su napadnuti trener i koordinator omladinske selekcije i pod pratnjom napustili Zagreb? Konstatacije radi, prošle godine odigrani su slični turniri u Beogradu, pod nazivom „Dragan Mance“, kao i na Zlatiboru 1. maja, kao i na Zlatiboru proteklog vikenda gde je bilo više selekcija iz Hrvatske, da li su predstavnici mlađih selekcija Hrvatske imali i jedan problem boravka u Srbiji? Naravno da nisu i u tome je razlika između njih i nas.

Ovde je suštinsko pitanje – ko treba da normalizuje svoje ponašanje, mi ili političari iz Hrvatske koji zapaljivim izjavama i veličanjem ustaštva dovode upravo do ovakvih situacija? Njihovi mediji to brane na sledeći način, kaže – roditelji bi morali shvatiti da nemaju pravo sramotiti klub, turnir i domovinu, kako su to danas učinili neki hrvatskog dragovoljca. Ako je to opravdanje, svaka čast, ali suština je da li deca treba to da preživljavaju, da li deca to zaslužuju ili treba da razmišljaju o budućnosti. Zahvaljujem.