Zahvaljujem, uvažena predsednice.

Uvaženo predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, ono što želim da kažem na samom početku jeste da Srbija danas jeste simbol novih vrednosti u regionu i Srbija ima jasan i principijelan stav da ukoliko postoje otvorena pitanja među država u regionu, ona se rešavaju kroz razgovor, kroz dijalog, a ne kroz jednostrane akte i nikako nasiljem i nikako sukobima.

Izgleda da taj principijelan stav i principijelnu opredeljenost Srbije ne podržavaju i ne prihvataju države u regionu. Iz Hrvatske ne odustaju od provokacija. Recimo, predsednica Grabar Kitarović poručila je da bi srpska država trebala da se unormali, a da bi srpski političari trebali da se normalizuju. Ta ista Grabar Kitarović, podsetiću vas, izjavila je da su Hrvati i Albanci braća po oružju, te da su mnogi Albanci žrtvovali svoje živote za Hrvatsku, „Oluju“ smatra opravdanom etnički čistom operacijom, promoviše Marko Perkovića Tomsona, pevača koji na svojim nastupima veliča ustaše i ustaštvo, govorila je da je u Hrvatskoj ustaštva i fašizma nema za razliku od srpskog parlamenta, Vukovarom šetala u zengama čizmama koje su tokom rata nosili pojedine hrvatske paravojne formacije. Dakle, neko ko slavi ustaštvo, šalje ovakvu poruku.

Uz to da vas podsetim, vaterpolisti „Zvezde“ napadnuti su u centru Splita štanglama i palicama, a nekoliko igrača je povređeno. Vaterpolisti „Crvene zvezde“ napadnuti su u kafiću u Splitu, a jedan od njih je skočio u more kako bi se spasao. Samo u proteklih deset dana desila su se dva napada, brutalno su pretučena dva sezonska radnika na Braču, dok je treći Srbin pod pretnjama huligana iz navijačke grupe Torcida proteran iz Dubrovnika.

Moje pitanje se tiče nečega što se desilo proteklog vikenda, protekla dva vikenda, a upravo je vezano za izjavu gospođe Grabar Kitarović. Naime, obzirom da sam ceo život u sportu, pa imam informacije vezane iz sporta, čini mi se da ono što se dešavalo je ostalo nezapaženo u javnosti, a mislim da bi time trebalo da se pozabave i nadležni organi, nadležne institucije, a mislim i srpska javnost.

Naime, omladinska fudbalska selekcija OFK Požega od 11 do 12 godina je prošlog vikenda boravila u Italiji. Na granici sa Hrvatskom su zahtevali da okrenu majice na kojima je pisalo OFK Požega Srbija i da se apsolutno nigde ne zadržavaju. Postavlja se pitanje - zašto? Selekcija Čukaričkog, isto godište, boravila je u Zagrebu, ja postavljam pitanje - da li je tačno da su napadnuti trener i koordinator omladinske selekcije i pod pratnjom napustili Zagreb? Konstatacije radi, prošle godine odigrani su slični turniri u Beogradu, pod nazivom „Dragan Mance“, kao i na Zlatiboru 1. maja, kao i na Zlatiboru proteklog vikenda gde je bilo više selekcija iz Hrvatske, da li su predstavnici mlađih selekcija Hrvatske imali i jedan problem boravka u Srbiji? Naravno da nisu i u tome je razlika između njih i nas.

Ovde je suštinsko pitanje – ko treba da normalizuje svoje ponašanje, mi ili političari iz Hrvatske koji zapaljivim izjavama i veličanjem ustaštva dovode upravo do ovakvih situacija? Njihovi mediji to brane na sledeći način, kaže – roditelji bi morali shvatiti da nemaju pravo sramotiti klub, turnir i domovinu, kako su to danas učinili neki hrvatskog dragovoljca. Ako je to opravdanje, svaka čast, ali suština je da li deca treba to da preživljavaju, da li deca to zaslužuju ili treba da razmišljaju o budućnosti. Zahvaljujem.

Hvala lepo.
Reč ima narodni poslanik Predrag Jelenković.

Hvala, predsednice.

Upućujem pitanje Ministarstvu za državnu upravu i lokalnu samoupravu. Na nedavno održanoj regionalnoj konferenciji o upravljanju sektorom bezbednosti i reformi u jugoističnoj Evropi, a u organizaciji slovačkog predsedavanja Organizacijom za evropsku bezbednost i saradnju, kao i Sekretarijatom i Misije OEBS u Srbiji, jedan od glavnih zaključaka je bio neophodnost formiranja lokalnih saveta za bezbednost. Takođe, u Priručniku za rad lokalnih saveta za bezbednost iz 2011. godine ističe se da pravni osnov za osnivanje saveta za bezbednost proizilazi iz statuta gradova i opština kao osnovnog pravnog akta jedinica lokalne samouprave, a ne iz akta više pravne snage, poput zakona.

Stoga, mogućnost osnivanja i forma saveta bezbednosti je prepuštena svakoj lokalnoj samoupravi i ne postoji jedinstven način osnivanja, već se modaliteti osnivanja saveta za bezbednost razlikuju.

Mi iz SDPS smatramo da bi Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu trebalo da pokrene inicijativu formiranja lokalnih saveta za bezbednost ili da li postoji mogućnost da se u skladu sa Zakonom o lokalnoj samoupravi u članu 36. izvrše izmene i dopune kako bi formiranje saveta postalo obavezujući akt za lokalne samouprave? Pored Niša, Kragujevca, Novog Pazara, kao dobre primere potrebno je razviti svest u ostalim lokalnim samoupravama, kao i odgovornost o ovom problemu, a to je pre svega poboljšanje ekonomske, socijalne, ekološke bezbednosti i bezbednosti u vanrednim situacijama. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Đorđe Komlenski.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Ja ću postaviti pitanje Vladi Republike Srbije, znači, Ministarstvu ekologije, Ministarstvu poljoprivrede, ali prvenstveno gradu Beogradu – iz kog razloga se došlo u situaciju da građani od komaraca ne mogu da izađu na ulicu, parkove, u baštu, u njive i zbog čega se kasnilo sa pravovremenom reakcijom kada je u pitanju suzbijanje larvi komaraca i nije iskorišćeno vreme koje je bilo pogodno za tu vrstu akcije?

Osim toga, ono što kao neko ko živi u Obrenovcu, odnosno u Stublinama i u selima, moram da kažem da nam je zaista nerazumljivo i nejasno iz kog razloga od 2014. godine nije bilo ozbiljne akcije suzbijanja komaraca iz vazduha, jer ono što možda može da da efekat ovde u gradskom jezgru, kada je u pitanju Savski venac, Stari grad ili centar Obrenovca, tzv. zaprašivanje iz vozila kojim se vrši zamagljivanje tih određenih zelenih površina, kada su u pitanju teritorije seoskih područja koja su ogromna, razuđena, osim prskanja iz aviona, jednostavno, ništa ne daje nikakav rezultat.

Prethodnih dana smo imali i to da su zaprašivanja komaraca obavljana na teritoriji Obrenovca, međutim, rezultat gotovo da nije nikakav postignut. Interesuje me hoće li se, po nekom hitnom postupku i skraćenoj proceduri, angažovati poljoprivredna avijacija koju Srbija ima i uz upotrebu ovih sredstava, iz aviona zaprašivanja, zaista reagovati, jer ljudi nisu u mogućnosti u selima u okolini Obrenovca da izađu na njivu, da izađu u baštu, da obave poljoprivredne radove. Jer, ovo što je zaprašivano sa zemlje je zakasnelo i nije dalo nikakve rezultate. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima Grozdana Banac.

Hvala, gospođo predsedavajuća.

Želim da postavim pitanja, molim vas, pošto se ne čujemo, svi ovde pričaju sami sa sobom i niko nikoga ne prati, ministru Ružiću, Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu, Ministarstvu za građevinarstvo, saobraćaj i infrastrukturu, gospođi Zorani Mihajlović, Gradski sekretarijat zaštite životne sredine, Ivana je na odmoru, tamo su svi pomrli, niko nema zamenu, gde god ko radi, niko ne funkcioniše, jer ako ode neko na odmor, institucije staju sa radom i gospođi Neli Kuburović, od koje tražim zaštitu zakonitosti. O čemu se radi?

Na Voždovcu, u Ljermontovoj ulici, gde je zaštitni pojas do solitera, od auto-puta prvog reda i 40 metara ukupno sve, ja tu živim 50 godina. Kad sam se doselila, nije bilo ni žbuna, sve je bilo u izgradnji, osim ovog zaštitnog pojasa, gde je srušena kuća i ostalo je voćnjaci, drveta koja su rasla 50 godina.

Onda se lepo poslednjih 15 dana pojavio neki mlad čovek, kasnije je došao i sa ocem, to je Ljermontova 6 i 8, prođe se prolaz, treba na auto-put da se izađe, to je 40 metara. Ovde je povreda prvo zakona, član 34, to je Zakon o putevima kod gospođe Zorane Mihajlović. Da ne bi mi posle rušili, ovo je tampon zona. Čovek se pojavio. Ovde imam snimak, neću druge snimke da pokazujem, gradske opštine Voždovac. Ovo je Služba za urbanizam. Ja ne znam kad je ovo ažurirano, ali ovde ima kuća koja je srušena pre 50 godina. Ovde su neke linije izvučene, ima brojevi parcela.

Sa osnovanom sumnjom, mi, građani koji tu žive, nas negde oko šest hiljada, smatramo da je ovo namerno tako uređeno da se ne ažurira ništa, "da može da bidne ali ne mora". I sada na tom pojasu od 40 metara do solitera u Ljermontovoj ulici, ovom dečku su rekli u opštini da tu očisti teren i da napravi baštu. Ali, baštu nije hteo u Pinosavi, u Barajevu, on baštu pravi u Ljermontovoj, na 30 ari. Iskopao je put na toj zelenoj površini od 50 metara, a širine jedno 15 metara, nisam ja merila, nisam inženjer, ni geometar. On je poskidao drveće, posekao od 50 godina i tu tampon zonu očistio, šta ga briga, jer on ima uknjižbu na dedu. I to važi i za komunalnu policiju. Prva policija koja je došla, imala sam problem, iz 29. novembra, jer je ona mene ispitivala tamo kao da je tužilac, ali, došla je ekipa, ljudi su znali svoj posao, uzeli su podatke, slikali, itd.

Međutim, čovek je sutradan došao sa bagerom i sa novim kamionima od 50 tona. Nije poslao dole gde su poplave, da napravi humano delo, ne, on je došao u Ljermontovu, da lepo iskopa, da dokrajči kopanje onog drveća koje je ostavio. Šta će nama drveće? Ne treba nam. Ja sam sve obavestila sajtom, i Gradsko zelenilo. Imam njihov dopis - Obaveštavamo vas da navedena površina nije u programu redovnog održavanja zelenih površina, pa za informacije ko je u obavezi da vrši …. (Isključen mikrofon.)

Prekoračili ste vreme. Zahvaljujem.
Reč ima Tatjana Macura.

Zahvaljujem predsedavajuća.

Moje prvo pitanje upućujem Ministarstvu prosvete i tehnološkog razvoja, odnosno ministru Mladenu Šarčeviću.

Po ko zna koji put su u javnosti procurila pitanja sa prijemnog ispita za upis đaka u srednju školu. Svaki put nakon ovakvih incidenata dobijamo uveravanja resornih ministara da će ukoliko se utvrdi njihova odgovornost podneti ostavku, što je bio redak slučaj 2013. godine sa našim kolegom današnjim, gospodinom Žarkom Obradovićem, koji je ostavku podneo u avgustu 2013. godine, ali to ne menja činjenicu da je pokazao odgovornost mnogo veću nego njegove kolege danas.

Imajući u vidu da su mesecima unazad najavljivane najstrožije mere bezbednosti i da je navodno samo nekoliko osoba znalo koji će zadaci biti na prijemnom ispitu, postavlja se pitanje - kako je uopšte moguće da po internetu još od sinoć kruže zadaci za prijemni ispit ove godine, navodno rešeni zadaci iz matematike? To se naravno dešavalo još u toku noći i jutros je otkazan prijemni ispit za đake osnovnih škola koji treba da polažu prijemni ispit za upis u srednje škole pod izgovorom da su navodno iz nekih rezervnih kesa nestali zadaci.

Mnogo je kontradiktornosti u vezi sa ovom situacijom i moje pitanje za ministra Šarčevića glasi - da li će zbog ovog skandala podneti ostavku?

Drugo pitanje upućujem Ministarstvu za rad, odnosno ministru Zoranu Đorđeviću. Pitanje ne postavljam u vezi sa problemima dece, kao što to obično činim. Ovaj put želim da postavim pitanje u vezi sa starijom populacijom koja živi na teritoriji Kolubarskog okruga, a tiče se izgradnje regionalnom gerantološkog centra u Valjevu.

Naime, sam ideja o izgradnji gerantološkog centra rođena je 2005. godine kada je utvrđeno da je više od 160 korisnika iz Kolubarskog regiona u stvari smešteno u staračkim domovima drugih regiona.

Centar za socijalni rad je tada podneo projekat Ambasadi Japana i dobio je donaciju njihove vlade za izgradnju zgrade, dvorišta i parka, ambulante, prostora za negu i ishranu u vrednosti od 2,5 miliona evra. Memorandum je potpisan 2008. godine, ali je izgradnja počela skoro godinu dana kasnije. Preostala sredstva su trebali da obezbede grad i Republika, a vrednost je bila procenjena na ukupno 373 miliona dinara. Nažalost, u junu 2011. godine povučen je i kran i teška mehanizacija, čime su stopirani zvanično radovi na izgradnji gerantološkog centra.

Godine 2013. na sajtu grada Valjeva se najavljuje nastavak izgradnje Gerontološkog centra uz uveravanje tadašnje sekretarke, gospođe Stane Božović, da će Ministarstvo dati dodatnih 30 miliona, shvatajući kako je socijalna zaštita jedna od prioritetnih oblasti kojom se ovo ministarstvo bavi.

Godine 2014. je ministar za rad Aleksandar Vulin izjavio da će dati sve od sebe da Gerontološki centar bude završen i da će postaviti pitanje zašto to do sada nije učinjeno, da je novac dobijen od Vlade Japana bio dovoljan da se ovaj centar završi. Taj isti čovek je u 2017. godini dao izjavu kako je Gerontološki centar u stvari predimenzioniran, odnosno da ne zna kada će objekat biti završen i da nije stvar završetka, već stvar svrhe šta mi hoćemo sa tim objektom.

Podsećam vas još jednom na motiv zašto je uopšte došlo do početka izgradnje ovog centra 2005. godine, to je zbog toga što su starija lica bila smeštena u drugim okruzima, a ne u Kolubarskom okrugu.

Ministar Zoran Đorđević 2017. godine, navodno u razgovoru sa gradonačelnikom grada Valjeva, postavlja uveravanje da će ovaj Gerontološki centar biti izgrađen, međutim do danas nema izvesnosti da će se ovo dogoditi. U međuvremenu ja sam se informisala kako je izgledala izgradnja. Ovo je fotografija iz 2015. godine kako je izgledao objekat. Nažalost, ovo je fotografija od tek pre nekoliko meseci, ovako danas izgleda taj isti objekat. Ne znam koliko se vidi na fotografiji. Dakle, prozori su polupani, većinom i izvađeni i ovaj objekat je prepušten sam sebi na održavanje.

Dakle, moje pitanje za Ministarstvo za rad, odnosno za ministra Zorana Đorđevića glasi – kada će biti završen regionalni Gerontološki centar, za koji je u poslednjih nekoliko nedelja prikupljeno oko 3.000 potpisa građana Valjeva da se ovaj objekat privede nameni? Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima Đorđe Vukadinović.