Dvanaesto vanredno zasedanje , 25.06.2019.

1. dan rada

POSLANIČKO PITANJE

Petar Jojić

Poslanička grupa Srpska radikalna stranka
Gospođo predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, postavio bih jedno pitanje koje se tiče anatomije jedne pljačke državnog poljoprivrednog zemljišta u Republici Srbiji.

Postavljam pitanje ministru za poljoprivredu – koliko je Republika Srbija imala državnog poljoprivrednog zemljišta u vlasništvu 2000. godine, a koliko ima danas po opštinama i gradovima? Pre svega, u ovoj oblasti ima kriminala dubokih korena. Tajkuni, a i stranci opljačkali su Srbiju na taj način što su uspeli da na nezakonit način dođu do ogromnih površina poljoprivrednog zemljišta i danas oni, pre svega, gazduju srpskim poljoprivrednim zemljištem, a da individualni poljoprivredni proizvođači ne mogu da dođu do uzimanja u zakup državnog poljoprivrednog zemljišta.

Kako je moguće da jedan tajkun uzme po 2.000 hektara državnog zemljišta u zakup, a da mladi, koji treba da ostanu na selu i koji traže da im se da u zakup sa pravom prečeg zakupa državnog poljoprivrednog zemljišta, ne mogu do toga da dođu zbog raznih malverzacija i kriminala u ovoj oblasti na nivou svake opštine i na nivou svakog grada?

Kako je moguće da je firma „Almeks“ iz Pančeva privatizovala i uspela da kupi 2.500 hektara u jednoj parceli državnog poljoprivrednog zemljišta, a da nisu mogli da učestvuju drugi građani i drugi učesnici koji su bili zainteresovani?

Postavlja se pitanje – kako je moguće da hrvatski tajkuni u Republici Srbiji toliko zemljišta uzmu i kupe, a da naši građani u Hrvatskoj ne mogu da dođu ni do jednog kvadratnog metra, da kupe i da naprave bilo koji objekat ili da otvore poljoprivredno dobro?

Dakle, postavlja se pitanje na koji način gradovi i opštine izdaju državno poljoprivredno zemljište u zakup? Da li pojedini tajkuni, koji od Subotice do Vranja imaju farme, prevoze stoku iz Bačke u Banat da bi se stoka popisala i na taj način dobili pravo prečeg zakupa državnog poljoprivrednog zemljišta?

Da li je tačno da se u zakup državno poljoprivredno zemljište deli kao početna cena i daje tajkunima za 200 evra po jednom hektaru, a da pola hektara između individualnih poljoprivrednih proizvođača, dame i gospodo, košta 200 do 250 evra?

Prema tome, postavlja se pitanje – koliko je individualnih poljoprivrednih proizvođača uspelo da dobije po opštinama i gradovima, u kojoj, pre svega, površini državnog poljoprivrednog zemljišta, ko gazduje i ko pljačka, a ko plaća? Da li je tačno da ovi koji uzimaju na hiljade i hiljade hektara državnog poljoprivrednog zemljišta ne plaćaju redovno zakup i da na taj način nanose štetu budžetu Republike Srbije?

Dame i gospodo, treba imati u vidu da mladi hoće da ostanu na selu i žele da uzmu državno zemljište u zakup, ali ne mogu da dođu do toga zbog toga što imaju prečeg zakupa tajkuni i kriminalci. Od 2000. godine do današnjeg dana niko nije uhapšen. Ovu mafiju sa državnim poljoprivrednim zemljištem treba što pre hapsiti, treba izvršiti popis ko je koliko uzeo zemljišta, po kom pravnom osnovu i da se vrši revizija, jer je to od opšteg interesa za naše individualne poljoprivredne proizvođače. Napominjem još jednom da mladi žele da ostanu na selu, ali oni nemaju mogućnosti da dođu do zemljišta, kada je u pitanju izdavanje u zakup državnog zemljišta.

Ono što bih još želeo da kažem, priča se još i to da se zemljište Poljoprivrednog kombinata Beograd prodaje po višim cenama nego što je kupljeno. Da li je…

(Predsednik: Poštovani poslaniče, vreme vam je isteklo.)

…to tačno ili su to obične priče? To je sada za diskusiju. Dakle, smatram da je potrebno izvršiti reviziju ovih poljoprivrednih dobara, PIK Tamiš Pančevo, Zrenjanin, Sremska Mitrovica. To su giganti bili, ali kao što vidite pljačka, a lopovi nisu u zatvoru.