Zahvaljujem.

Moje prvo pitanje ide na adresu Ministarstva unutrašnjih poslova i gospodina Stefanovića.

Pitam gospodina Stefanovića – da li ministarstvo, odnosno da li je policija već preduzela ili namerava preduzeti u trenutku dok mi ovde razgovaramo nešto u vezi sa incidentom koji se juče dogodio u Šapcu kada su napadnuti i na brutalan način vređani aktivisti jedne opozicione stranke koje je imala svoj zakazan sastanak inicijativnog odbora u tom gradu?

To nažalost nije prvi put, da se i to baš u Šapcu dešavaju takve stvari. Mislim da je to strahovito loše i strahovito opasno, bez obzira o kojim strankama, o kojim aktivistima se radi.

Priča o tome kako to gnevni građani ne žele da trpe u svom gradu, ne znam koga, je prosto ne samo demagoška, nego opasna, štetna i da se ne lažemo, i ako ja ne rado upotrebljavam tu reč, to zaista rasturanje skupa političkih protivnika, ometanje, ne dozvoljavanje skupova političkih protivnika jeste neka vrsta fašizma. Dakle, jeste jedan od elemenata fašizma.

I vlast i opozicija često koriste taj izraz međusobno se časteći. Ja mislim da je strašno opasno, verujem da nekog ozbiljnog, kako je rekao fašizma u Srbiji još uvek nema, ali kada se mnogo o tome priča i kada se tolerišu takvi i slični ispadi, svašta se može dogoditi. Džaba nam drage kolege ovi pomaci u radu organizacije i radu Parlamenta. Džaba priča o napretku ekonomskom, rastu BDP i slično i stvaranju investicione klime, ako se nasilje valja našim ulicama.

Ponovo naglašavam, jednako bih reagovao i da je reč o napadu na aktiviste vladajuće stranke ili neke stranaka vladajuće koalicije. To je nešto sa čime se ne sme biti u vezi, sa čim ne sme biti tolerancije, i zato sam očekivao da će Ministarstvo unutrašnjih poslova i ministar Stefanović već reagovati na to. Tim pre, što vidimo kako su organi, odnosno kako je policija promptno reagovala i privela ječe u ranim jutarnjim satima potpredsednika jedne druge opozicione stranke na saslušanje u Pančevo što se on navodno nije odazvao na pozive za saslušanje.

Opet, ko god da je u pitanju, ako nije reč o najtežim kriminalcima, dilerima droge i potencijalnim teroristima, nema nikakvog opravdanja da se na običan razgovor, saslušanje privode ljudi tako što se upada u njihove stanove u pet, šest sati ujutru, jer se privode kao što rekoh kao najgori kriminalci, potpuno nezavisno od toga o kome je reč.

Moje drugo pitanje ide na adresu ministra Siniše Malog i Vanje Udovičića, jer je on formalno predsednik te radne grupe. Reč je o radnoj grupi za kako se kaže formiranje, odnosno za gradnju nacionalnog stadiona koja je trebala da bude formirana na prethodnoj sednici Vlade. Ne znam da li je ta radna grupa formirana, ali apelujem i na predsednicu Vlade i na onoga koji inače o svemu odlučuje, a naravno i na predsednika i potpredsednika te navodne radne grupe, Sinišu Malog i Vanju Udovičića da u ovakvoj situaciji bez obzira na to što svi mi volimo sport i naročito fudbal, čak i kada nam loše ide, ne troše pare na ogromna sredstva, stotine miliona evra na izgradnju nečega što je ipak stvar luksuza, pogotovu što je reč o fudbalskim stadionima koji košta po jednoj proceni za nacionalni160 miliona evra. U nekim drugim kalkulacijama idu do 250 miliona evra.

U trenutku kada bukvalno je Srbija razorena, uništena gradom, u trenucima kada vidimo da je pola Beograda potopljeno padavinama, da se kanalizacija izlila širom prestonice, dakle, u tom trenutku, zaista ili u situaciji kada imamo takvo stanje, iluzorno je i mislim nepotrebno je i štetno, neumesno i neukusno trošiti novac, budžetski novac na izgradnju stadiona. Tim pre, utakmice naše lige gleda jedva nekoliko, oko tri hiljade ljudi u proseku gleda utakmice nacionalne lige. Utakmice reprezentacije gleda oko 10,11 hiljada, a mi najavljujemo izgradnju stadiona za 50,60 hiljada gledalaca.

Imamo bih još pitanja naravno, ali da ne dužim, molim, očekujem i apelujem na vlast, možda ćete neki poen zabeležiti time što će odustati od toga, ali svejedno mi je ko beleži poene, važno mi je da se nešto reši. Hvala.