Dame i gospodo narodni poslanici, ovde treba javnost da bude upoznata da, pored potrebe za ovakvim projektom, neophodnosti izgradnje ovog autoputa Preljina-Pojata, ovo predstavlja jedno novo zaduženje u nizu zaduženja koja ulazi Srbija. Zašto ovo naglašavamo mi srpski radikali? Da ne bi ispalo da se ovo radi iz nekih sredstava koja se neće vraćati. Ova sredstva koja se ulažu u izgradnju ovog autoputa, kao i u većini do sada, to su kreditna sredstva. Da li će ova sredstva obezbediti Svetska banka, Evropska banka za obnovu i razvoj ili neka druga banka, to sada u ovom trenutku je pod znakom pitanja, ko bude bolje uslove obezbedio, ali ono što je činjenica to je da iz prakse vidimo da te banke investitori uslovljavaju i izvođače.

Ovde se napravio korak dalje kada je u pitanju određivanje izvođača ovde je očigledno opredeljenje na neki način za „Behtel“. „Behtel“ je jedna velika kompanija koja se bavi projektovanjem i inženjeringom, ali nije zgoreg da javnost zna da „Behtel“ je vezan za američku obaveštajnu službu. U Ekvadoru i Panami za svrgavanje režima jednu od ključnih uloga imao je „Behtel“. „Behtel“ inače posluje po principu da potkupljuje i podmićuje rukovodstvo u određenim zemljama, a onda ulazi u političku sferu života te zemlje, te države i određuje ko će biti na vlasti, što je u svakom slučaju praksa već više puta viđena kada je u pitanju američka politika.

Tu da li možemo mi da utičemo, odnosno da li vlast može da utiče, to je sada znak pitanja i to je znak opredeljenja. To je, u stvari, pitanje opredeljenja aktuelne vlasti i kada mi srpski radikali to govorimo, mi ne spočitavamo imenu i prezimenu zašto to radi, mi više sa ove strane spočitavamo konkretno resornom ministru zato što je i suviše bliska sa američkim ambasadorom.

Čovek koji javno otvoreno kaže da je Kosovo samostalna država, kako može neko, kako moral može da dozvoli nekom da bude u dobrim odnosima sa tim čovekom? Ali, šta ćete, to je tako. Kada imate kolonijalni status, onda potpuno drugačije se i ponašate i vi i drugi prema vama.

Ono što je veoma zanimljivo to je da je potpuno isključena mogućnost da eventualno ovu deonicu rade domaći putari, odnosno domaće firme koje su osposobljene za izvođenje ovakvih radova iz više razloga. Prvo, kao što sam rekao, iz razloga što to finansijer, odnosno investitor uslovljava. Drugo, iz razloga što priključenje EU podrazumeva i evropske standarde. Nemamo mi više putarske firme koje ispunjavaju te standarde. Treće, što treba u svakom slučaju podsetiti, to je da i ono malo što je ostalo osposobljenih putarskih firmi i to je dovedeno na prosjački štap. Najbolji primer je upravo ova deonica autoputa Koridora 11 na delu Ub-Lajkovac, gde smo svedoci da u javnosti serviraju se informacije onako kako po slobodnoj interpretaciji svako misli da je to ispravno.

Reč struke, kada je u pitanju izgradnja te deonice i ispravnost te deonice, kaže da onog trenutka kada je izgrađena ta deonica, predata je na upravljanje „Putevima Srbije“ i u periodu od nekoliko godina uopšte se nije radilo na održavanju te deonice. To je, na kraju krajeva, institut na čijem čelu je Branislav Bane Ivković, profesor koji je potpuno utemeljen u toj struci. To kažu i svi stručni ljudi, pa čak i ovi nezavisni inženjeri, ali imamo i mišljenje kada su u pitanju državni činovnici, pa na neki način i oni koji rade u CIP-u, da li je to pod pritiskom, koje je suprotno, koje kaže – nisu adekvatni materijali i onda čovek ne može da veruje u kakvu se krajnost ide kada se kaže rađeno je sa glinom. Pa i glina je građevinski materijal. Ako glinu oslobodite vode, vi imate dobar građevinski materijal. To zna koleginica, koja je u struci. Ali, ako vi prepustite nešto zubu vremena i da voda nosi, da vam izraste trava na toj deonici, onda je za očekivati da to propada.

Šta se desilo? Desilo se sledeće. Putevi Užice, koji su radili tu deonicu, bili su prisiljeni da priznaju njihovu grešku, pa da im se ne aktivira garancija na tri miliona evra. Oni to nisu hteli. Nisu hteli zbog rejtinga firme i, na kraju krajeva, nisu hteli jer ljudi dugo godina rade taj posao. Radili su i na drugim delovima i druge deonice autoputeva i uopšte na izgradnji putne privrede i nisu imali nikakvog kiksa i sada su iz nekih principijelnih razloga, na kraju krajeva, i iz profesionalnosti nisu hteli da prihvate te uslove. Njima je aktivirana ta garancija od tri miliona u takvoj situaciji nisu mogli da izdrže taj dodatni pritisak. To je čitava priča o ovom delu putarske operative koja je radila tu deonicu autoputa.

Mi umesto da potenciramo domaće izvođače, umesto da potenciramo domaću industriju, mi još dodatno, forsirajući strane izvođače, forsirajući kompanije multinacionalne, upropašćavamo i ono što je malo ostalo.

Ovde imamo primer, pored svih ovih odredbi koje podrazumeva specijalni zakon, da su svi materijali koji se uvoze za potrebe izgradnje ovog puta oslobođeni carine i PDV. Čekajte, imate knjige, tomove napisane iskustava rada sa kompanijom koja se zove „Behtel“, gde se kaže da ulaskom na to tržište „Behtel“ uništava domaću proizvodnju. Imate Panamu, imate Ekvador, imate niz zemalja u kojima je to dokazano. Da li mi treba da živimo u nadi i u očekivanju da će oni potencirati domaću građevinsku operativu? Neće i tu da budemo načisto. Čak, šta više, ovo su uslovi koji su dodatni uslovi na sve ove privilegije koje će imati.

Zar nije se mogao raspisati tender, pa da vidimo da li će se javiti još neke kompanije? Pa, iako se obećalo, preliminarno dalo neko obećanje, pa se potpisao taj memorandum, trebalo je na osnovu iskustva koje imamo sa Kinezima. Ne, nije uradilo. Zašto nije uradilo? Zato što postoji jedan deo samovolje. Evo gde vam je samovolja. Na ovoj deonici Ub-Lajkovac, resorni ministar je samoinicijativno poslao da se ponovo to uradi, dao Zvonku Veselinoviću. Čovek nikad u životu to nije radio. On brže bolje angažuje Kineze. Ministarka je mislila da će se dodvoriti svojim pretpostavljenima. U međuvremenu pokvarili su se odnosi između Zvonka Veselinovića i pretpostavljeni i sada smo u situaciji da se do temelja ruši ta deonica.

To je u suprotnosti sa strukom, sa zdravom logikom, sa ekonomskom logikom, to je 10 miliona evra. Mi kao da smo najbogatija zemlja. Mi ovde ulažemo 80 miliona kredita, to je, računajte, dodata milijarda.

Mi imamo ministra finansija, koji nam objašnjava da evro obveznice, da je to pozitivno za nas, mi prodajemo obveznice sa kamatom od 1,6% na 20 godina, koje moramo da vratimo milijardu evra i kaže – to je dobro. Mi se zadužujemo za milijardu evra, i ovde se zadužujemo za 800 miliona i to je za nas dobro. To čovek ne može da shvati. Kakva je to logika? Medijski obrađivati javnost, pa to se uvek vrati kao bumerang.

Hvala.
Reč ima prof. dr Zorana Mihajlović. Izvolite.

Razumem da je SRS protiv izgradnje mnogih puteva, ili bar izgradnje ovog Moravskog koridora, to ste već na mnogo načina objasnili, ali da bi građani Srbije znali šta se dešava i da ne bismo slušali zaista uglavnom neistine i poluistine od vas, jer je toga stvarno previše, onda da i ja kažem onako kako stvari stoje.
Dakle, ovako izgleda Ub - Lajkovac. Tako je izgledao pre nego što je krenula sanacija Ub - Lajkovca. Ub - Lajkovac je deonica 12,5 kilometara na vrlo važnom Koridoru 11. To je deonica koja je propala. Možete vi da kažete nije održavana ili jeste, ja vam kažem da jeste, ali i da nije čak održavana, neverovatno je da je propala i da je postavljeno pitanje zašto se dešava to na Ub-Lajkovac.
Onda su neki stručni ljudi, ja to, priznaćete u toj oblasti niste ni vi ni ja, dakle, građevinski fakultet, pa vi kao inženjer tehnologije ne možete baš znati sve to, ali evo ja kažem, vi ste super stručni ja nisam, pa je Vlada Republike Srbije zamolila građevinski fakultet i sve stručnjake naše srpske domaće da pogledaju, da nam objasne šta se to desilo na deonici Ub - Lajkovac.
Prvo, kako je moguće da je bila tako skupa, a da je propala i da ima pukotine. Pa, je urađen projekat sanacije koje je verifikovao isti taj građevinski fakultet, sa istim tim, između ostalog inženjerima koje ste vi pomenuli, našim srpskim, koji su vrlo jasno rekli da put nije dobro urađen na određenim tačkama, ima ih 13 tačaka ukupno 2,45 kilometara i da je pravljen verovali ili ne od gline.
Domaće kompanije koje su to radile, nažalost, moram da kažem, „Planum“ i „Užice“. „Planum“ je inače kompanija koju štiti SRS, jer kad su radili Ljig-Preljina kompaniju, domaća kompanija „Planum“ je imala posao i neka je imala posao, a onda je radila tunele na toj deonici i uradila pogrešno podlogu za tunele zbog čega su tuneli bili u podlozi, dakle, takvi kakvi jesu, tada je Šešelj, vaš predsednik objašnjavao da je to najbolja kompanija.
Ne znam razloge zašto stojite iza kompanija koje ne urade nešto kvalitetno. Za nas nije bitno da li se zove „Planum“, „Užice“, „Energoprojekt“, za nas je važno da urade u skladu sa ugovorom i sa kvalitetom.
Nakon toga, te domaće kompanije koje su radile Ub - Lajkovac su naravno odbile da urade sanaciju, nego su se pojavile na deonici ne bi li slikale to i ne bi li im to poslužilo kasnije za sudske procese, jer znaju da će da budu tuženi, jer ne možete u Srbiji više da gradite puteve i autoputeve od gline.
Ne možete to da radite, to ste radili 20, 30 godina, a onda ste kroz koje kakvo održavanje stavili bitumen u te rupe i onda su se građani Srbije vozili takvim putevima. Ne može, znači, sa tim je kraj. E, to je bila priča o Ub-Lajkovcu, što je jako velika šteta, jer jesu radile domaće kompanije, i velika je šteta da u određenim domaćim kompanijama definitvno postoje problemi, što ne znači da mi trebamo da ulažemo i pomažemo domaćim kompanijama. Ne postoji ni jedan jedini ugovor koji je Vlada Srbije potpisala da unutar tog ugovora nije jasno definisano učešće domaćih kompanija, bilo da su to ugovori sa kinskim firmama, sa azerbejdžanskim, sa turskim, sa ruskim kompanijama, pa i sutra sa bilo kojom drugom kompanijom.
Kada govorite o tome da će Vlada Srbije da se zaduži da da novac, recimo, za Moravski koridor, isti uslovi i isti načini izgradnje Obrenovac-Ub, Lajkovac-Ljig, Preljina - Požega, Ruma-Šabac-Loznica. Dakle, pominjem sada deonice koje grade kineske kompanije, koje gradi azerbejdžanska kompanija će graditi, recimo, Ruma-Šabac, Šabac - Loznica ili na primer ruske kompanije koje rade na železnici isti uslovi i isti način se primenjuje i primeniće se ovde.
Prema tome, kada govorite najgore o Moravskom koridoru isto je kao da govorite najgore o Preljina-Požega, Obrenovac-Ub, Lajkovac-Ljig, Ruma-Šabac-Loznica u prevodu, na kraju i Fruškogorski koridor. Ne znam zašto ste protiv izgradnje puteva, ali građani Srbije će to umeti da ocene kada dođe vreme da glasaju za vas ili za nekog drugog. Hvala.

Hvala, potpredsednice Vlade.
Reči ima Milorad Mirčić. Izvolite.

Teško je voditi polemiku sa nekim ko unapred kaže isključuje mogućnost da je bilo ko osim njega za izgradnju autoputeva stiče se utisak da jedino resorni ministar za izgradnju puteva i oni koji su stranački isto opredeljeni kao ministar, svi ostali su protiv.

To je iz vašeg izlaganja potpuno jasno. Ako mislite na toj tezi da ubedite javnost u argumentaciju koja iznosi SRS da nije tačna, onda se grdno varate.

Prvo, deonica Ub – Lajkovac, je deonica od 12,5 kilometara. To je put koji je rađen od njive do njive. To je put koji je koštao 70 miliona evra, 73 miliona evra je konačna cifra. To je put koji je počeo da se radi bez potrebnih sredstava, radio ga je režim Borisa Tadića, a resorni ministar je bio, koliko se sećam Milutin Mrkonjić i taj put je završen, trebalo je samo da se priključnica od Uba na taj put i isključenje na taj put i isključenje za Lajkovac trebalo je samo blizu, nemojte da me držite za reč 300.000 evra, da se uloži. Taj put, ta deonica koja je izgrađena predat je na upotrebu Srbija putevima. Ministar samo ne može da razgraniči neke stvari. Onog trenutka kada izvođač preda put, kada nadzorni organ konstatuje da je sve u redu, tog trenutka sve prelazi u nadležnost i odgovornost Srbije puteva.

Kako možete da tvrdite da se ta deonica održavala kada je iznikla trava, svi smo videli na televiziji, pa ono što se održava ne može trava da iznikne. Ne može voda da napravi takvu havariju. To što vi uzimate sebi za pravo da se u sve razumete, a da ništa ne znate, to je vaš problem, ali ne možete da negirate stručnost. Branislav Bane Ivković, profesor na građevinskom fakultetu ili na arhitekturi, je čovek koji ima agenciju i njegovo stručno mišljenje, sva ostala mišljenja su pod vašim pritiskom iznuđena, ali znate šta, ničija nije do zore, otići ćete i vi, pa će se videti ko je šta radio.

Uostalom, da ste vi u pravu, ne bi vas tužili „Putevi Užice“ i „Planum“, odnosno državu, ne vas, ali vi snosite i moralnu i materijalnu i, na kraju krajeva, i političku odgovornost.

Hvala, kolega Mirčiću.
Reč ima prof. dr Zorana Mihajlović.

Ajmo samo još jedanputa, da bude jasno.
Ja po vama nemam pojma i to je manje važno, mnogo je važnije šta kaže struka. Struka kaže da je put propao bez da je saobraćajno korišćen.
Šta vi mislite, mi pravimo puteve od pudinga, tj. da su neki pre nas pravili takve puteve, pa da tako putevi propadaju? To ne može.
Znači, put je pravljen, nažalost, od gline i to je velika bruka za sve one koji su izdvojili novac iz budžeta preko 70 miliona evra, za sve one koji su potpisali 15 aneksa da bi taj put završavali.
Pravili su, tu se potpuno slažem, put iz njive u njivu, to jeste radio Mrkonjić i to je istina, šta da radimo, potpisao se čovek, ali šta god da je radio, napraviti put od blata je bruka za domaće srpske kompanije koje su ga radile, ali takođe moramo da znamo da nisu sve domaće srpske kompanije takve i da učinimo da se srpske domaće kompanije razvijaju. To je jedna stvar.
Druga stvar, što se tiče bilo kakvih prijava, mi smo odmah kao Ministarstvo priložili svu dokumentaciju i sve što znamo i sve što imamo vezano za Ub-Lajkovac nadležnim državnim organima.
Ne samo da smo spremni da pokažemo da se to više nikada ne bi desilo u Srbiji, ali ću vam takođe reći da ono što je rađeno, očito, za mene je sada pod sumnjom, dakle, u nekim prethodnim godinama. Jesu li uvek tako radili? Jesu li onda stavljali uvek gde god nešto ispuca bitumen? Jel se tako radilo u Srbiji 20, 30 godina? Zato vam kažem, Ub–Lajkovac je ogledni primer kako stvari ne smeju da se rade. Nebitno je uopšte ime i imena kompanija. Vama je važno, ne znam iz kog razloga. Za mene je važno da je kvalitet i ugovor.
Što se tiče gospodina Ivkovića, on je takođe i profesor Građevinskog fakulteta. Dakle, on je takođe taj koji se slaže sa mišljenjem Građevinskog fakulteta, ili vi, naravno, imate neke svoje relacije, to je opet vaša stvar. Ali, na kraju krajeva, tu je sud. Na kraju krajeva, tu smo svi da vidimo put koji je propao i glinu, jer sam ja tamo bila, bukvalno na svakih sedam, osam dana. Pa, čak, evo, da se složimo, nemam pojma, ali su inženjeri bili, ljudi koji su izgradili kako Srbiju, tako i neke druge države, koji su rekli da nikada u svojoj struci, u svom životu, nisu to videli što su videli na Ub–Lajkovac. To jeste bruka i to je sramota i to ne sme da se dešava. To zavisi od nas da se više nikada ne ponovi. Hvala.

Hvala potpredsednice Vlade.
Zamolio bih kolege da budemo parlamentarni, da ne dobacujemo jedni drugima, nije ni Zorana Mihajlović nikome dobacivala. Svako će dobiti priliku za reč.
Sledeća je Vjerica Radeta, na pominjanje predsednika partije, pravo na repliku. Izvolite.

Nepotrebno je kolega Marinkoviću da vi na taj način branite Zoranu Mihajlović, jer to ne radite ni jednom ministru. Vaše lične odnose i Skotove ostavite van ove sale, zaista nemojte više.

Zorana sebe odlično brani, samo bi trebalo još neko da joj poveruje. Sve što je bilo ko drugi radio nije dobro, samo je dobro to što ona radi. Pa, nismo mi zaboravili ni njena obećanja, ni njeno šetanje šlema po gradilištima, ni njenu priču – idem u Grdelicu i ne vraćam se do Nove godine, ako se ne završi Grdelica, pa, evo ona se vratila, proslavila Novu Godinu sa Skotom u „Hajatu“ itd. a put još nije bio gotov.

Kad smo kod pudinga, koji je puding bio na onom odronu u Grdelici koji se tri puta rušio? Jel bio puding od čokolade? Ko je za to odgovoran? Nikada niste tako precizno dali odgovor koliko je to koštalo državu Srbiju? Ako je neko drugi odgovoran, jeste li naplatili to zbog nečije odgovornosti? Naravno da niste. Dakle, niste vi bezgrešni gospođo Mihajlović.

Mi srpski radikali, da, branimo naše kompanije, to ako čak i nije neki put ili neki bilo koji objekat urađen nije to samo do te kompanije. Postoji i nadzorni organ, postoje službe ministarstva, ne samo ministar. Ja kad govorim o vama ne mislim, vi ste žena koja je političar i kao političar na mestu ministra i ne možete vi znati kako izgleda beton i da razlikujete beton od pudinga, ne ide vam to, ali postoje ljudi od struke koji će to da kažu.

Kad smo kod toga zašto je nama i da li je nama stalo do nekog pojedinačnog imena? Nikom na zemaljskoj kugli nije stalo do neke firme koliko je stalo Zorani Mihajlović do „Behtela“, a to, naravno, to se dobro, dobro plaća, dobro, nažalost iz džepa građana Srbije, iz budžeta Srbije.

Hvala.
Reč ima prof. dr Zorana Mihajlović. Izvolite.