Hvala puno.
Uvaženi poslanici, želeo bih da vam skrenem pažnju na par stvari za koje mislim da su veoma važne, a koje na neki način proizilaze iz diskusije koju smo malo pre čuli.
Najpre, vest koju je danas objavio Zavod za statistiku Republike Srbije, koja kaže da je potrošnja stanovništva skočila 11% u prvih pet meseci ove godine, u odnosu na prvih pet meseci prošle godine. Dakle, i to u stalnim cenama 8,2%, u tekućim cenama 11%.
Dakle, rast potrošnje u našoj zemlji, u prvih pet meseci govori o tome da više novca cirkuliše našom ekonomijom i da ga ima.
Sa druge strane, za one koji pričaju o povećanju cena, u proseku u poslednjih pet ili šest godina, prosečna stopa inflacije, a inflacija po definiciji govori o povećanju cena, odnosno jednaka je povećanju cena, je oko 2%.
Dakle, mi govorimo o tom povećanju cena, u proseku da se sve cene u Srbiji povećaju za 2% što je minimum minimuma ili neki najniži nivo u celoj Evropi.
Dakle, to su stvari koje treba imati u vidu. Ono što je meni posebno važno i sa tim ću završiti, da li je to neznanje ili šta, po pitanju emisije evroobveznica, ni na koji način, a to moram da kažem zbog građana Srbije, ni za jedan cent ili jedan dolar ili jedan evro nije došlo do povećanja javnog duga Republike Srbije.
On je ostao na istom nivou. Mi smo skupe pare, skupe kredite zamenili jeftinijim kreditima, jeftinijim novcem i mi smo na osnovu toga uštedeli novac koji bi plaćali na skupe kamate ili koje bi plaćali kada bi smo se zadužili samo na domaćem tržištu i mislim da je to potpuno jasno.
Dakle, ovo je jedan primer odgovorne finansijske politike, prevashodno, gde ako imate priliku na tržištu kapitala, tu priliku treba da iskoristite. Srbija se vratila posle devet godina na to tržište, uspela je da pokaže i potvrdi svoje performanse. Tu se ne bih složio da je novac jeftin, pa, eto zbog toga i mi smo dobili bolje uslove.
Prvo, novac je jeftin od 2008. godine, znači od 2009. godine, nakon velike finansijske krize novac je već jeftin, i pored toga što je bio jeftin i 2009, 2010. i 2011. godine, Srbija je tada dobijala kamatnu stopu 7,25%. Srbija danas dobija kamatnu stopu 1,6%. Ogromna je razlika, pet puta je razlika, razlika ne samo zbog stanja na finansijskom tržištu, nego prevashodno, isključivo i najviše zahvaljujući stanju javnih finansija u našoj zemlji.
Još jednom da podsetim i možda naučim neke, ne daje se novac i ne ulaže se u obveznice zbog stanja na tržištu danas, neko vam je taj novac dao verujući da ćete vi u narednih 10 godina imati sposobnosti, kreditne, finansijske, da ga isplaćujete na vreme. Dakle, taj novac ne zavisi od trenutnog tržišta, nego od potencijala onoga koji taj novac treba i da vraća. Hvala puno.