Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, možda neću da otkrijem toplu vodu, ali evo jednog rešenja kako bi po kolegama koji ne podržavaju vaš rad mogli da obezbedimo stabilan investicioni ciklus. Pretpostavljam da su oni za omladinske radne akcije. Evo, ORA – Koridor 10, ORA – Koridor 11, tako oni vide državu, ni na koji drugi način.

Dobačeno je bilo i dobacivalo se ovde iz klupa, gde sede narodni poslanici SNS, da se čuju budalaštine. Isto tako sam čuo, ne iz klupa poslanika SNS, da narod teško živi, da nema novca, ali da se često vozi auto-putem. Kako bi ste vi to nazvali? Da li je to moguće? Ja mislim da nije. Poslednja stvar je valjda, ako neko nema novca, da koristi ono što mu u tom trenutku nije neophodno, ići će nekim zaobilaznim putem itd. Znači, po meni je to budalaština, a ne ovo što se čulo od poslanika SNS.

Znači, te demagogije koje, čini mi se, nikako ne možemo da se oslobodimo da je sve narodno, pa čije je? Kome, hajde da pitam, a kome se vraća novac od poreza nego građanima Srbije? Da li se vraća kroz penzije? Da li se vraća kroz plate? Da li se vraća kroz zdravstvenu zaštitu? Da li se vraća kroz sistem prosvetnog obrazovanja ili kroz puteve? Vraća se svaki dinar. Problem je, izgleda mi, što neko zamera i Aleksandru Vučiću i Vladi Republike Srbije i vama što imate rezultate i što pazite na svaki dinar, nećete uludo da ga potrošite i vraćate ga građanima. To vam se zamera, a navodno se iskazuje briga za građane. Nisam baš siguran u iskrenost te njihove brige. Hvala.

Hvala, kolega Arsiću.
Reč ima Vjerica Radeta, pravo na repliku. Izvolite.

Pretpostavljam, ministre, da vi znate da u većini zemalja zapadne Evrope su veća mesečna socijalna primanja, nego što su plate doktora nauka u našoj lepoj, dragoj zemlji Srbiji. Da li vi znate ministre, pretpostavljam da znate, da hiljadu litara dizel goriva u Srbiji košta 745 evra, a da je realna cena 637 evra i da država uzima 108 evra po ovoj količini od hiljadu litara državnog nameta? Malo li je?

Da li vi znate, ministre, a znate sigurno, koliko je skuplja hrana u Srbiji, ta tzv. potrošačka korpa, nego u više od pola zemalja u okruženju? Da li vi znate, ministre, da ljudi iz Srbije zbog niže cene goriva i zbog niže cene hrane prelaze u Bijeljinu, u Republiku Srpsku i donose je ovde? Vi to sve znate. Iz Subotice u Mađarsku.

Vi to sve znate, a te vaše demagoške priče, odlično ste to naučili, ne samo vi lično i stvarno nemojte više. Degutantno je, ministre, i mi vam sigurno nećemo odgovarati na takve prozivke. Ta demagoška priča – sve je divno, krasno i onda pitanje – vi mi recite? To slušamo svaki dan na konferencijama. Vi mi recite je pitanje za vas, za onoga ko je izmislio to pitanje, novinari – vi mi recite, za onoga ko se hvali da ima 60% i ne znam koliko podrške u Republici Srbiji, do sada ste imali, i ta podrška vas obavezuje da vi nama kažete, a ne mi vama. Vi pustite, pričate, pričate ko onaj na konferenciji, priča pola sata i kad dobije neko škakljivo pitanje, on kaže – vi mi recite, vi mi odgovorite. Ne, nego vi nama odgovorite.

Hvala, koleginice Radeta.
Reč ima ministar dr Siniša Mali. Izvolite.

Hvala puno.
Uvaženi poslanici, ja ne živim u zapadnoj Evropi, živim u Srbiji, tako da znam podatke i informacije koje se odnose na moju zemlju, ali se ne bojim za razliku od drugih, da donesem i da donosim odluke. Kada sam vam rekao – recite mi vi, ne to zbog toga što ne znamo šta treba da radimo. Ja dobro znam šta treba da radim, pogotovo u oblasti javnih finansija, ali čisto da čujem i vaš stav ili vašu stratetiju ili vaše mišljenje, a upravo da izbegnemo to politikanstvo o kojem vi govorite i taj populizam, da budemo konkretni. To sam želeo da uradim.
Mojih odluka se ne plašim i uvek sam spreman i uvek preuzimam odgovornost za sve odluke koje donosim. Nije sve divno i krasno. Nikada nisam rekao da je sve divno i krasno. Ja sam rekao da idemo dobrim putem i još mnogo toga treba da uradimo da bi bilo divnije i krasnije u našoj zemlji. Ne možete da kažete da nismo neki deo puta već prešli, da nije došlo do povećanja plata ili penzija ili da ne investiramo više ili da nismo napravili ove auto-puteve koje smo napravili. Ne možete da kažete da se Koridor 10 ili da kroz Grdeličku klisuru niko nije mogao da prođe 70 godina auto-putem, mi smo to uspeli i sada to kao nikom ništa.
Dakle, još mnogo treba da se uradi da bi nam sistem bio mnogo bolji i mnogo efikasniji, ali idemo putem kojim nije lako ići, a to je put odgovornih, stabilnih javnih finansija, ne igramo se sa tim stvarima. Potvrdu za to smo dobili i prošle nedelje na finansijskom međunarodnom tržištu, ali želimo da nađemo način i nalazimo ga da naša zemlja raste, da raste što pre, što više i da ulažemo u infrastrukturu i od toga nećemo odustati, i to je strategija koju sprovodimo na osnovu odluka koje smo doneli. Hvala puno.

Hvala.
Reč ima Vjerica Radeta, pravo na repliku. Izvolite.

Jeste li vi, ministre, bili u prilici da vidite onaj ugovor sa Fijatom, ono sve, dva reda pa crno, dva reda pa crno? Da li znate šta piše tamo gde je to crno? Vi to niste ispravili, a znate dobro šta tu piše. Tu piše da se država Srbija obavezala da plaća doprinose za zaposlene, za sve one koji su u Fijatu. Onolike subvencije dobili, zemljište dobili, putnu infrastrukturu dobili i još traže, naravno. Sve dobili i još svakog prvog ili pet ili već kada se isplaćuje plate iz budžeta se uplaćuju sredstva na ime doprinosa zaposlenih u Fijatu. Što ne uzmete od Fijata pare? Što ne uzmete te pare i ne uložite u taj deo puta oko Kragujevca?

Niste odgovorili šta radite sa ovih 108 evra po toni goriva. Vi mi recite, ministre.

Hvala, koleginice Radeta.
Reč ima dr Siniša Mali. Izvolite.

Hvala puno uvaženi poslanici.
Dakle, kao što znate i taj deo puta od auto-puta pa do Kragujevca se završava i to je bila obaveza koju je Vlada Republike Srbije, u nekom prethodnom mandatu, pre 10 godina, ako se ne varam, to je Mlađan Dinkić i potpisao, taj ugovor sa „Fijatom“. Tako da budem iskren, ne znam detalje, ali znam da kao svaka odgovorna zemlja mora da poštujete ono, makar se s tim i ne slagali, što je neko pre vas potpisao. To mislim da nas razlikuju od drugih, a to nam na kraju daje za pravo da stvorimo i poverenje prema svim međunarodnim institucijama sa kojima radimo.
Po pitanju akcizne politike, jedan deo prihoda u budžet su i prihodi od akcize i naravno da idemo sa politikom smanjenja tih akciza u budućnosti, kako nam finansije budu bile stabilnije i jače i kako budemo imali još veći prihod u budžetu, ako razmišljate dugoročno o strukturi prihoda budžeta Republike Srbije.
Dakle, najveći deo prihoda je porez na dodatu vrednost. Porez na dodatu vrednost, kao što znate raste nam iz meseca u mesec, iz godine u godinu. To pokazuje da se nivo privredne aktivnosti intenzivira i raste i paralelno sa tim rastom stvara se prostor da se onda smanjuju akcize i da se menja akcizna politika.
Ali, još jedanput, ništa preko noći, jer ako biste odmah smanjili neke prihode u budžet, ja vas pitam, evo ponovo, iako nam je takva komunikacija, a šta biste smanjili na rashodnoj strani, jel bi ste smanjili ponovi vi sada penzije i plate, ili biste smanjili socijalna davanja?
Dakle, ne možete tako. Ekonomija i javne finansije nisu stvari oko kojih se odluke donose preko noći ili samo na osnovu delimičnih informacija ili saznanja. Svaka akcija izaziva reakciju. Ako smanjujete prihode, samo mi recite koje biste rashode smanjili ili u suprotnom ulazite u politiku prethodne vlasti, da nisu imali prihode, da nisu smanjivali rashode, ali su razliku pokrivali skupim kreditima, koja nas je dovela na ivicu bankrota 2013. godine. E, tako neodgovornu politiku mi ne vodimo. Hvala puno.

Hvala ministre.
Reč ima Vjerica Radeta. Izvolite.