Dame i gospodo, imamo dva predloga zakona. Jedan se odnosi na izmirivanje dugova Republike Srbije prema deviznim štedišama, i to je, kako neko reče, čisto formalno tehničko pitanje zbog nemogućnosti pribavljanja adekvatne dokumentacije zainteresovanih lica kojima Republika Srbija treba da nadoknadi staru deviznu štednju, ne mogu da nabave validnu dokumentaciju i Srbija, po svim međunarodnim konvencijama, prolongira taj rok vraćanja, odnosno daje mogućnost dodatnih šest meseci kako bi određena lica bila u mogućnosti da nabave odgovarajuću dokumentaciju.
Zašto je ovo bitno? Bitno je iz prostog razloga što je u vreme sukcesije i pregovora oko sukcesije Srbija insistirala po ovim pitanjima da to bude predmet sukcesije, da to bude C ili G poglavlje, gde će Srbija, po principu, odnosno sve bivše republike Jugoslavije po principu teritorijalnosti, kada se konačno svedu računi koliko ko ima obaveza, to isplaćivati iz stare devizne štednje. Između ostalog, tu je u pitanju BiH, tadašnja Makedonija, sadašnja malo severnije, Hrvatska, Slovenija itd.
Međunarodni sud je bio drugačijeg mišljenja. Ubedljivom većinom je rekao da je to privatna svojina, da je to lična imovina pojedinca i da to ne može biti predmet sukcesije ili dogovora nakon sukcesije, nego da se to mora izmiriti zato što je to pitanje koje se odnosi na, da zna javnost, „Invest banku“ koja je imala svoje filijale, u ovom slučaju, filijalu u Tuzli, pa je lice koje državljanin BiH, a istovremeno i Nemačke, tužilo „Invest banku“ i potražuje svoju staru deviznu štednju.
To je ta pilot presuda koja je donesena za ovo lice kada je u pitanju „Invest banka“ i kada je u pitanju osoba Ališić, ona je iz Sarajeva, tužila je „Ljubljansku banku“, i to su dve pilot presude. Na bazi tih pilot presuda treba izregulisati od strane Srbije oko 8.000 zahteva, odnosno predmeta, 1.600 predmeta, 8.000 lica koje Srbija treba da izmiri na osnovu neke grube procene. Međutim, konačno će se znati broj kada se pribavi odgovarajuća dokumentacija.
Zašto je dokumentacija ovde sporna? Zato što konkretno, u ovom slučaju, kada je u pitanju štediša iz Tuzle, BiH nije u situaciji ili nije u stanju ili iz nekih drugih razloga ne može da da adekvatnu dokumentaciju, ne može da pribavi, on i ostala lica, određenu dokumentaciju.
Šta je ovde suština? Suština je što Srbija, poštujući Odluku Međunarodnog suda pravde mora da nadoknadi staru deviznu štednju koja je nastala tako što je raspadom bivše SFRJ došlo, što je potpuno prirodno, do povlačenja banaka koje su bile sa sedištem u Srbiji. „Invest banka“ je, samo napomene radi, likvidirana 2002. godine. Ne treba kviz pitanje da pogodite ko ju je likvidirao. Likvidirao ju je Mlađan Dinkić, kao i „Beobanku“, kao „Jugobanku“, kao sve banke, obrazlažući to da to nisu likvidne banke, da te banke ne mogu da ase nose na tržištu sa konkurencijom, a u stvari obezbeđujući maksimalne uslove za strane banke koje su došle na ove prostore.
Pri tome, nije ni jednog trenutka razmišljao da bi eventualno ulazak neke od ovih banaka mogao da bude između ostalog i preuzimanje određenih obaveza. Ne, u slučaju „Investbanke“, ali u slučaju mnogih banaka. Tu se formirala jedna stečajna masa od svih ovih banaka koje su likvidirane, na kraju, stečajna masa koja se procenjuje preko milijardu i po evra sa kojom se raspolagao Mlađan Dinkić. Gde su te pare? To do dana današnjeg niko nije utvrdio.
Kada pogledate imovinu „Beobanke“ ona je impozantna, Mlađan Dinkić je upravljao sa tim parama, on je donosio glavne odluke, vukao poteze, kada je u pitanju „Beobanka“ tvrdeći da je „Beobanka“ služila za pranje novca na Kipru, tvrdeći da je to Borka Vučić privatizovala zajedno sa Slobodanom Miloševićem, itd, itd. Uglavnom ovde je veoma značajno da se zna istorijat, da se zna pozadina ovog duga koji treba da nadoknadi Republika Srbija.
Ali, ono na čemu mi srpski radikali insistiramo, a koristimo ovu priliku da podsetimo i da istaknemo, to je da se ovde i te kako na prvo mesto stavlja privatna imovina, lična imovina koja je neprikosnovena i ovde se na osnovu pilot presude donose generalno odluke za sva lica koja su na isti ili sličan način pod znacima navoda oštećeni kao ove dve osobe koje su u procesu protiv „Investbanke“ i „Ljubljanske banke“.
Šta je to prevedeno na naše uslove u poslednje vreme? Setimo se samo koliko smo vas ubeđivali oko obeštećenja, odnosno adekvatnog rešenja problema deviznih štediša koji štede u švajcarskim francima. Tada smo vam govorili da imaju odluke suda, da su to pilot presude, da na osnovu te pilot presude treba postupati, tako što su sudovi na pojedinim nivoima utvrdili za pojedina lica da te zelenaške kamate nisu utemeljene u zakonu i u Ustavu ove zemlje.
Međutim, umesto da se postupa po nekim pozitivnim pravilima koje nameće Međunarodna zajednica, odnosno u ovom slučaju Evropa, vi ste brže bolje, kad kažem vi, oni koji su najodgovorniji, izvršili pritisak na viši stepen sudstva da dovodi u pitanje tu prvostepenu presudu. Prosto čovek da ne može da poveruje. Kako ste se vi to dosetili da u ovom slučaju poštujete Međunarodni sud pravde, a u slučaju kada su naši građani, kada su u pitanju devizne štediše, odnosno oni koji su kreditno bili zaduženi u švajcarskim francima, e, tu nema pilot presude.
Drugo, gospodo kada je u pitanju neprikosnovenost lične imovine, ne zaboravite da na pojedinim sudovima, doduše istine radi sad domaćim, a nije isključeno da će biti i na Međunarodnom sudu pravde, žalili su se pojedini uživaoci, korisnici penzija. Kako ćete tu? Mora na osnovu pilot odluke, presude da se i tu postupa isto kao u ovom slučaju prema, konkretno u ovom predlogu koji je baziran na stranom državljaninu, mora se tako i prema našim državljanima.
Bilo koja presuda koja se pozitivno reši u korist podnosioca žalbe kada je u pitanju korišćenje penzije, a na bazi onoga što je ranije bilo da je država zavukla džep penzionerima, protivustavno, protivpravno, moraće se poštovati.
Vi sad uvodite pravilo, Skupština donosi odluku da prolongira ovaj rok, ali mora ćete da opravdavate danas sutra, kako i na koji način treba isplatiti na osnovu, kažem pilot neke presude, kako isplatiti sve ostale penzionere, svi koji su oštećeni. Da li su i koliko oštećeni to će sud da utvrdi, ako ne utvrdi adekvatno i na zadovoljstvo onih koji su poneli tužbu, ne utvrde domaći sudovi, zajedno sa Ustavnim sudom koji je više folklorna organizacija, onda će međunarodni sudovi. Pa će međunarodni sudovi samo da javnost zna, sa presudama međunarodnih sudova nije se igrati, jer u slučaju neispunjenja obaveza, oni plene imovinu države koja ima obavezu da isplaćuje štetu.
Tako da ovo što slušamo juče i prekjuče žalopojke Ministarstva spoljnih poslova kako imamo ogromnu imovinu, kako se nismo još dogovorili sa bivšim Republikama, to će na kraju krajeva najverovatnije biti jedan deo nadoknade šteta onima kojima je ugrožena lična imovina. Ja samo govorim, upozoravam.
Što se tiče ove Konvencije, ima jedna anegdota vezana sa Solunske dobrovoljce. Odmarajući se, skupljajući snagu srpski vojnici na obalama Soluna u jednom trenutku neko povika – čovek u moru. U moru se odjednom nađe srpski vojnik sa šinjelom, sa punom opremom, izvuče tog utopljenika, svi aplaudiraju oduševljeni njegovim hrabrim činom. Pitaju ga - kako si to uradio, on kaže - ne znam ko me je gurnuo. E, ovde ne zna se ko je gurnuo Srbiju u potpisivanje ove Konvencije.
Prvo, mogućnost saradnje u oblasti izbegavanja i regulisanja poreza je predviđena međusobno potpisani međunarodnim ugovorima. Ima čak i ugovora koji su unilateralni, bilateralni ili multilateralni. I oni su merodavni, oni su ti na osnovu koga se postupa u ovakvim slučajevima koje predviđa i ova Konvencija.
Ova Konvencija po svim analizama ljudi koji su od struke ide na ruku onim zemljama EU koje su bogate. One su te koje imaju interes i imaju i te kako korist da vrše kontrolu poreza i poreskih obveznika, pogotovo rezidenata kada su u pitanju druge države. Prvo, malo je čudno, uslovno rečeno, što stavljate jedan dokument, jedan akt na usvajanje, a sami znate i u obrazloženju piše da ovaj akt ne može da se primeni odma. Ne može za duži period, zato što i predlagač kaže – nismo tehnički, nismo stručno i kadrovski osposobljeni da bi mogli ispunjavati uslove Konvencije. Ide na vanrednoj sednici Skupštine Srbije da bi se ispričala priča oko evazije poreza da mi sprečavamo izbegavanje plaćanja poreza, da na taj način privlačimo strane investitore, što na neki način nije utemeljeno u svemu ovome što predviđa ova Konvencija i na kraju krajeva, svi međunarodni ugovori koji imaju za cilj da se vodi jedinstvena poreska kontrola.
Između ostalog, to su vam sporazumi recimo, na nivou Beneluksa, gde Belgija, Holandija i Luksemburg imaju zajedničku kontrolu kada je u pitanju porez. Imate primer u EU gde nijedna država ne prihvata da joj druga država vrši kontrolu, da kontrolori druge države dolaze u tu državu da vrše kontrolu. Čak i razmenu podataka, zadržali su to diskreciono pravo da mogu da odlože slanje određenih podataka u EU.
Drugi razlog gospodo zbog čega je neprimereno predlagati ovo je što Srbija kao država sa svojim kontrolnim organima ne može vršiti kontrolu u okviru EU na taj način što će slati svoje kontrolore da izvrše uvid u poreske knjige i poreske podatke zemalja EU. To jasno stoji kada je u pitanju deklaracija zemalja EU i ne vidimo razlog zbog čega se toliko žuri. Najverovatnije da se iskoristi u neke propagandne svrhe, da se kaže – evo, i mi smo ti koji idemo putem Evrope, i mi ćemo da doprinesemo da EU i te kako kontroliše plaćanje poreza.
Šta je predmet ove Konvencije? Predmet ove Konvencije je da se kontroliše plaćanje poreza po raznim osnovama, ali bilateralni ugovori su iznad svih ovih konvencija. Multilateralni ugovori između zemalja su iznad ovih konvencija. Konvencija je, kako bi to u narodu rekli, kao Bogojavljenska vodica, niti pomaže, niti odmaže. Ima nekih obaveza, ali nisu striktno izdefinisane, kada je u pitanju odnos među pojedinim zemljama EU.
Zemlje EU imaju svoje sporazume. Kontrola i kontrolisanje poreza i poreske politike i dokumentacija druge zemlje, mnoge zemlje EU, a među njima najrazvijenije zemlje, tumače kao narušavanje suvereniteta te iste zemlje. To je tumačenje zemalja EU. To vam tumači Nemačka, to vam tumači zemlja koja je do juče bila članica EU, formalno je i dalje, to je Velika Britanija itd. To je i Francuska, čijeg predsednika danas dočekujete, da mu se zahvalite što i te kako ima taj odnos pravilan prema Kosovu i Metohiji, što u svakom trenutku naglašava da više nema prijema u EU i da Kosovo i Metohija je samostalna država. I Francuska isto tako tumači da je to mešanje u unutrašnje pitanje i narušavanje suvereniteta.
Šta ovde Srbija ima? Srbija ovde ima sporazume sa određenim zemljama. Tačno je da je ovu Konvenciju potpisalo 120 zemalja, ali, gledajte, tih 120 zemalja jasno govori o tome da one koje su siromašnije, one će imati, uslovno rečeno, štetu, one koje su bogatije one će imati korist. Kada se potpisuje ugovor bilateralni sa zemljama EU ili nekim drugim zemljama, onda se definiše sve oko plaćanja poreza rezidentnih lica ili kada su u pitanju to pravna lica koji su rezidenti ovde.
Evo vam primer „Fiat“ Kragujevac. Pogledajte kakav je to problem. Ugovor sa „Fiatom“ koji je napravljen, a imamo sporazum sa Italijom, ugovor je specifičan tako što je „Fiat“ oslobođen plaćanja mnogih poreza, tako što „Fiat“, osim subvencija, za čitav ovaj period je dodatno dobio 300.000.000 evra. To je sve u ugovoru. Ne verujem da ima onog čoveka, pogotovo iz ovog novog sastava Vlade, koji bi na svoju ruku, van ugovora bilo šta preduzimao.
Kada je u pitanju plaćanje poreza pojedinih lica, odnosno ličnosti, to je isto izdefinisano međusobno potpisanim ugovorima između dve zemlje. Da li će rezident plaćati u zemlji iz koje je ili će plaćati u zemlji u kojoj pokreće ili u kojoj mu se nalazi jedan određeni deo njegovog posla, to zavisi koja će zemlja u ovom slučaju bilateralnih odnosa da bude, kako bi se to reklo, jača sa argumentima. Nije valjda da neko veruje da će Nemačka prepustiti da njeni državljani koji, odnosno njene firme koje se ovde bave poslom, da će ovde plaćati čitav posao ili veći porez ili veći deo tog poreza. To je van pameti.
Šta je nama srpskim radikalima? Nama je srpskim radikalima da javnost upoznamo, da javnost zna o čemu se ovde radi. Ovo je, u stvari, prosto narodski rečeno, prodavanje magle. Vi prodajete maglu. Vi žureći, trčeći, slepo, poslušno idući za EU vi ne vodite računa kakve obaveze proizilaze iz ovoga. Vama će EU tolerisati nestručno tehničku neopremljenost, ali neće u nedogled. Proglasiće vas crnom rupom kada je u pitanju kontrola poreza, ne vas nego Srbiju. Onda ćete videti kako će se to sve odvijati kada su u pitanju strane investicije, svi će bežati, zato što su predviđene određene sankcije.
Vi sad mislite da mi srpski radikali ovo politizujemo, govorili smo vas za prljavu tehnologiju, govorili smo vas za tzv. prljavu struju. Videćete, sve će doći na red. Znate kada? Kad ne budete poslušni, kad ne budete ispunjavali naloge EU, kad ne budete slušali Amerikance, a kako sad stvari stoji, očigledno predsednik države nije raspoložen da prizna Kosovo, ali videćete kako ovo sve pada u vodu, kako odjednom dodirnete dno, ali znate šta, pesma kaže - i pad je let, što više letiš, to ćeš više i padati, to je nepisano pravilo.
Prema tome, naš predlog je da povučete ovu Konvenciju, a da primenjujete jednake aršine kada je u pitanju obeštećenje i za naše penzionere i za štediše u švajcarskim francima.