Hvala.

Svoje prvo pitanje postavljam Ani Brnabić i ministru poljoprivrede Branislavu Nedimoviću.

Pitam – zašto je 13 meseci trebalo Upravi za agrarna plaćanja da obradi zahteve poljoprivrednika kojima se refundiraju troškovi kupovine poljoprivredne mehanizacije sa državnog konkursa, a još sedam meseci da pošalju rešenja o isplati novca? Znači, sav taj postupak uglavnom traje 20 meseci, a ljudima stižu naplate, odnosno stižu rate u međuvremenu. Da li je to zato što je obaveza države da se, nakon slanja rešenja po zakonu, u roku od 21 dan mora isplatiti novac?

Poljoprivrednici tvrde da se to namerno sporo radi i da se ti predmeti namerno dugo zadržavaju, i to bez kamate, nasuprot slučaju kada poljoprivrednik npr. ne plati odvodnjavanje i porez odmah mu se računa zatezna kamata. Zašto zakon nije isti za državu i za poljoprivrednike? Znači, poljoprivrednicima, iako ne dobijaju taj novac u određenom roku, ne stižu nikakve kamate.

Takođe, država duguje poljoprivrednicima premije za mleko i za junad i, po raznim drugim osnovama, novac koji kasni, često i do godinu dana. Takođe, država nema nikakvu obavezu da plati nadoknadu. Takođe, pitanje – koliko je za 2018. godinu isplaćeno podsticaja za traktore, a koliko za mehanizaciju, koliko još nije isplaćeno, zašto i kada će biti isplaćeno? Tu mislim na 2018. godinu, a takođe pitam – da li je još nešto ostalo neisplaćeno za 2017. godinu, a tiče se mehanizacije i traktora?

Postavljam pitanje koje sam postavila i prošli put, a tiče se uvođenja crnogorskog jezika kao službenog jezika u opštini Vrbas, jer je bilo razgovora o tome da je crnogorski jezik jedno, a ljudi govore srpskim jezikom, tako da se zbog toga ne uvodi crnogorski jezik u službenu upotrebu u opštini Vrbas.

Zakon je veoma decidan i jasan. On ne predviđa da li neko govori i kojim jezikom govori. Znači, zakon predviđa samo izjašnjavanje po nacionalnoj osnovi i ne predviđa nikakvu anketu o tome. Znači, zakonski uslov je jedino broj nacionalno izjašnjenih građana po poslednjem popisu i zakonska norma ima imperativni karakter.

Naša država zvanično priznaje crnogorski jezik. Pojedina dokumenta Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu, RIK se štampaju odavno na crnogorskom jeziku, a u opštini Mali Iđoš je u službenoj upotrebi crnogorski jezik od 2010. godine.

Zahvaljujući tom Zakonu o službenoj upotrebi jezika i pisma, danas u 42 opštine u Srbiji je u službenoj upotrebi 11 jezika nacionalnih zajednica. Jedino opština Vrbas krši zakon i izbegava uvođenje crnogorskog jezika u službenu upotrebu u opštini Vrbas, pa pitam kada će opština Vrbas uvesti crnogorski jezik u službenu upotrebu u opštini Vrbas?

Treće pitanje postavljam ministarki Slavici Đukić Dejanović i premijerki Ani Brnabić, a tiče se Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom, koji je stupio na snagu i sada trpe porodice, trudnice, majke, trpe loša rešenja koja su višestruko oštetila porodice.

Podsećam da je pre pet meseci Ustavnom sudu poslata inicijativa za ocenu ustavnosti, budući da se krši Ustav, u suprotnosti je sa Konvencijom u zaštiti materinstva, dovodi na rub siromaštva porodice u kojima su trudnice, porodilje, preduzetnice, itd, i mahom porodice sa malom decom snose posledice loših rešenja tog zakona. Pitam, kada će na dnevni red stići izmena zakona, kojim sigurno neće biti nadoknađena šteta, ali će roditeljstvo i odrastanje dece biti barem malo bezbrižnije?