Četrnaesto vanredno zasedanje , 18.07.2019.

4. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

Četrnaesto vanredno zasedanje

01 Broj 06-2/175-19

4. dan rada

18.07.2019

Beograd

Sednicu je otvorio: Veroljub Arsić

Sednica je trajala od 10:10 do 18:20

OBRAĆANJA

...
Srpska napredna stranka

Veroljub Arsić

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad sednice Četrnaestog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u Jedanaestom sazivu.

Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 70 narodih poslanika.

Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.

Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da je u sali prisutno 89 narodnih poslanika, odnosno da su prisutna najmanje 84 narodna poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.

Da li neko o predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi da zatraži obaveštenje ili objašnjenje u skladu sa članom 287. Poslovnika?

Reč ima narodni poslanik Aleksandar Šešelj.

...
Srpska radikalna stranka

Aleksandar Šešelj

Poslanička grupa Srpska radikalna stranka
Hvala, gospodine Arsiću.

Dame i gospodo narodni poslanici, hteo bih, u skladu sa članom 287. Poslovnika o radu Narodne skupštine, da uputim poslanička pitanja predsedniku Republike Aleksandru Vučiću i gospođi Brnabić, kao predsedniku Vlade.

Nedavno u Beogradu je boravio američki kongresmen Eliot Endžel, koji je inače poznat kao najveći lobista u američkom Kongresu za nezavisnost i promociju tzv. nezavisnog Kosova. Imajući u vidu da su ga gospođa Brnabić i gospodin Vučić u Beogradu predstavili kao našeg partnera i prijatelja našeg naroda i države, a imajući u vidu i da znamo da se stav gospodina Endžela nije promenio prema Srbiji i teritorijalnom integritetu Republike Srbije, ja bih iz toga mogao samo da zaključim da postoji neko slaganje, tj. razumevanje oko stavova Vlade i dela američkog Kongresa koji aktivno radi na promociji nezavisnog Kosova. Nismo tako nešto čuli od predsednika Republike kada je bio u Narodnoj skupštini, kad je podnosio Izveštaj o Kosovu. Nismo tako čuli od gospođe Brnabić, ali smo čuli kada je posećivao našu zemlju američki kongresmen.

Mi možemo da razumemo kada neki antisrpski elementi na političkoj sceni Srbije, među novinarima, među profesorima univerziteta, među tzv. aktivistima nevladinih organizacija, rade na afirmaciji nezavisnog Kosova u Srbiji i uglavnom rade to za novac, kao i sve što su radili tokom svojih karijera, a da je bilo usmereno protiv Srbije i srpskog naroda, kao Čedomir Jovanović, Nenad Čanak i raznorazni još iz tog miljea, ali ne znam da li sada treba da identifikujemo neke članove Vlade ili neke pripadnike vlasti u Srbiji sa njima svima povodom pitanja Kosova i Metohije.

Ako već znamo, po rečima predsednika Republike, da je KiM goruće pitanje za naš narod u ovom veku. Kako tako mi onda možemo da nađemo razumevanje sa nekima koji dolaze iz inostranstva, a rade sve što je usmereno protiv Republike Srbije, njenog suvereniteta i teritorijalnog integriteta i promociji tzv. republike Kosovo, koja danas služi kao jedna baza američke vojske i NATO pakta u Evropi, na Balkanu.

Imajući u vidu i da je šef poslaničke grupe vladajuće strane u Skupštini Srbije juče na diskusiju poslanika SRS rekao - ukoliko vam se tako sviđa Kosovo što ne živite u Đakovici, pa ne možemo tako da se odnosimo valjda prema pitanju KiM. Valjda treba da postoji u Skupštini Srbije konsenzus oko pitanja KiM, a ne da se mi ismevamo sa tim što trenutno imamo veliki problem sa našim stanovništvom, tj. građanima Srbije i Srbima na KiM. Mi treba to da shvatimo vrlo ozbiljno i da radimo na tome da se srpska zajednica na KiM što duže očuva i da im pomognemo na svaki mogući način. Kako to sve radimo zbog imaginarnog učlanjenja Srbije u EU, a čuli smo od komesara za susedstvo Johanesa Hana da bez prihvatanja da je u Srebrenici izvršen genocid, a kao što znate za genocid ne mogu biti krivi ni pojedinci ni organizovane grupe, već isključivo države, nema učlanjenja u EU, mislim da bi u Skupštini Srbiji, na isti način kao što smo razmotrili Izveštaj o Kosovu i mnoge druge stvari, trebali da otvorimo debatu oko nastavka evropskih integracija Srbije i konačno da zauzmemo stav u vezi sa tim, ali sagledavajući realno i trezveno sve činjenice koje stoje pred nama.
...
Srpska napredna stranka

Veroljub Arsić

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Olena Papuga. Izvolite, koleginice.
...
Liga socijaldemokrata Vojvodine

Olena Papuga

Poslanička grupa Liberalno demokratska partija, Liga socijaldemokrata Vojvodine, Stranka demokratske akcije
Hvala.

Svoje prvo pitanje postavljam Ani Brnabić i ministru poljoprivrede Branislavu Nedimoviću.

Pitam – zašto je 13 meseci trebalo Upravi za agrarna plaćanja da obradi zahteve poljoprivrednika kojima se refundiraju troškovi kupovine poljoprivredne mehanizacije sa državnog konkursa, a još sedam meseci da pošalju rešenja o isplati novca? Znači, sav taj postupak uglavnom traje 20 meseci, a ljudima stižu naplate, odnosno stižu rate u međuvremenu. Da li je to zato što je obaveza države da se, nakon slanja rešenja po zakonu, u roku od 21 dan mora isplatiti novac?

Poljoprivrednici tvrde da se to namerno sporo radi i da se ti predmeti namerno dugo zadržavaju, i to bez kamate, nasuprot slučaju kada poljoprivrednik npr. ne plati odvodnjavanje i porez odmah mu se računa zatezna kamata. Zašto zakon nije isti za državu i za poljoprivrednike? Znači, poljoprivrednicima, iako ne dobijaju taj novac u određenom roku, ne stižu nikakve kamate.

Takođe, država duguje poljoprivrednicima premije za mleko i za junad i, po raznim drugim osnovama, novac koji kasni, često i do godinu dana. Takođe, država nema nikakvu obavezu da plati nadoknadu. Takođe, pitanje – koliko je za 2018. godinu isplaćeno podsticaja za traktore, a koliko za mehanizaciju, koliko još nije isplaćeno, zašto i kada će biti isplaćeno? Tu mislim na 2018. godinu, a takođe pitam – da li je još nešto ostalo neisplaćeno za 2017. godinu, a tiče se mehanizacije i traktora?

Postavljam pitanje koje sam postavila i prošli put, a tiče se uvođenja crnogorskog jezika kao službenog jezika u opštini Vrbas, jer je bilo razgovora o tome da je crnogorski jezik jedno, a ljudi govore srpskim jezikom, tako da se zbog toga ne uvodi crnogorski jezik u službenu upotrebu u opštini Vrbas.

Zakon je veoma decidan i jasan. On ne predviđa da li neko govori i kojim jezikom govori. Znači, zakon predviđa samo izjašnjavanje po nacionalnoj osnovi i ne predviđa nikakvu anketu o tome. Znači, zakonski uslov je jedino broj nacionalno izjašnjenih građana po poslednjem popisu i zakonska norma ima imperativni karakter.

Naša država zvanično priznaje crnogorski jezik. Pojedina dokumenta Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu, RIK se štampaju odavno na crnogorskom jeziku, a u opštini Mali Iđoš je u službenoj upotrebi crnogorski jezik od 2010. godine.

Zahvaljujući tom Zakonu o službenoj upotrebi jezika i pisma, danas u 42 opštine u Srbiji je u službenoj upotrebi 11 jezika nacionalnih zajednica. Jedino opština Vrbas krši zakon i izbegava uvođenje crnogorskog jezika u službenu upotrebu u opštini Vrbas, pa pitam kada će opština Vrbas uvesti crnogorski jezik u službenu upotrebu u opštini Vrbas?

Treće pitanje postavljam ministarki Slavici Đukić Dejanović i premijerki Ani Brnabić, a tiče se Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom, koji je stupio na snagu i sada trpe porodice, trudnice, majke, trpe loša rešenja koja su višestruko oštetila porodice.

Podsećam da je pre pet meseci Ustavnom sudu poslata inicijativa za ocenu ustavnosti, budući da se krši Ustav, u suprotnosti je sa Konvencijom u zaštiti materinstva, dovodi na rub siromaštva porodice u kojima su trudnice, porodilje, preduzetnice, itd, i mahom porodice sa malom decom snose posledice loših rešenja tog zakona. Pitam, kada će na dnevni red stići izmena zakona, kojim sigurno neće biti nadoknađena šteta, ali će roditeljstvo i odrastanje dece biti barem malo bezbrižnije?
...
Srpska napredna stranka

Veroljub Arsić

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Ljubinko Rakonjac. Izvolite.

...
Zeleni Srbije

Ljubinko Rakonjac

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije
Hvala predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, kao što znate pre par dana završena je poseta francuskog predsednika Emanuela Makrona Republici Srbiji. Tokom ove istorijske posete razgovarano je o veoma važnim i bitnim temama za Republiku Srbiju i međusobne odnose dve države.

Tom prilikom potpisano je više od 20 obavezujućih sporazuma, memoranduma, protokola, pisama o namerama. Delegacije Francuske i Srbije potpisale su veoma važne bilateralne sporazume iz oblasti ekonomije, obrazovanja, vojne industrije. S obzirom da Srbija i Francuska već imaju potpisan Sporazum o strateškoj saradnji, potpisivanje ovih mnogobrojnih sporazuma govori o želji dve zemlje da se uspešna saradnja nastavi.

Francuska je oduvek bila prisutna u Srbiji više od 50% svojih investicija na Balkanu, a realizovala je upravo u našoj zemlji. Ovu posetu možemo protumačiti i kao težnju Francuske da se pozicionira kao jedan od glavnih stranih investitora na tržištu Srbije.

Potpisano je devet sporazuma koji se tiču ekonomije. Oni su finalizacija nekih projekata pripremanih godinama unazad, ali početak novih projekata koji su u interesu kako Srbije, tako i Francuske.

Sporazumi koji se po svom značaju za Republiku Srbiju posebno ističu su sporazumi iz oblasti energetike, koji je potpisao ministar Antić sa delegacijom Francuske. Ministar Antić ukazuje da Srbija ulaže velike napore za unapređenje elektroenergetskog sektora i da u tom polju postoji veliki prostor za saradnju.

Koristim priliku da posebno istaknem sporazume koji su potpisani i protokol o saradnji u oblasti proizvodnje energije iz otpada, gradnja vetro parkova, korišćenja geotermalne energije i prenosa električne energije. Izdvojio bih sporazume vezane za energetsku efikasnost i za obnovljive izvore energije, koji se nadovezuju na investiciju koja je dogovorena u Vinči, a koju realizuje kompanija „Suez“, kao kooperant sa japanskom kompanijom „Itoču“.

Danas bi želeo da postavim pitanje Vladi i premijerki Ani Brnabić, šta Srbija može da očekuje od ove posete francuskog predsednika i potpisanih sporazuma? Hvala.
...
Srpska napredna stranka

Veroljub Arsić

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Milija Miletić. Izvolite.
...
Ujedinjena seljačka stranka

Milija Miletić

Poslanička grupa Pokret socijalista - Narodna seljačka stranka - Ujedinjena seljačka stranka
Zahvaljujem se predsedavajući.

Postavio bih nekoliko pitanja koja se u jednom delu i ponavljaju, a konkretno jedno od tih pitanja jeste Direktoratu za radijacionu sigurnost i bezbednost. To je novoformirana služba pri Vladi Republike Srbije, koja radi konkretno proglašavanje problema gde su i radioaktivni gromobrani.

Svedoci smo da je sedamdesetih i osamdesetih godina to za nas koji smo stari, ovi mlađi ti ni ne znaju, prošli vek kada su postavljani ti radioaktivni gromobrani u velikom delu Srbije gde je bio veliki broj stambenih zgrada. Do današnjih dana ti radioaktivni gromobrani nisu dislocirani, pomereni, a ima potrebe zato što na teritoriji Niškog okruga ima desetak takvih radioaktivnih gromobrana, gde se njih 10, 12 nalaze na stambenim zgradama.

Načelnica okruga, Dragana Sotirovska je potencirala i zajedno sa službom je tražila od nadležnih da se uđe u postupak da se pomere ti radioaktivni gromobrani. Očekujem da će novoformirani Direktorat za radioaktivnu sigurnost i bezbednost iznaći mogućnost da se nađu sredstva da se pomere ti radioaktivni gromobrani koji se nalaze, osam ih je na stambenim zgradama u Nišu, ima ih i u Svrljigu, ima ih i u Aleksincu. Bilo bi dobro da se što pre to skloni, da ljudi nemaju problema baš zbog toga što u slučaju da ti radioaktivni gromobrani, da su se malo pomerili, da su se nakrivili, što se kaže po naški, u našem kraju, tog trenutka preti opasnost za građane, odnosno za ljude.

Moje pitanje je kada će to biti urađeno i da li će to biti urađeno što pre, baš zbog bezbednosti svih naših građana? S druge strane, tu se moraju postaviti novi radioaktivni gromobrani, odnosno novi gromobrani koji nisu radioaktivni, novi gromobrani kojim bi štitili sve te građane u tim zgradama u kojima žive. To je jedno pitanje.

Drugo pitanje jeste konkretno, pošto smo svedoci da što se stiče autoputeva u Srbiji veoma radi, da je pušten put prema Grčkoj, da je sada naša potpredsednica Vlade, dr Zorana, se nalazi na teritoriji juga Srbije, odnosno nalazi se sa svojim kabinetom dole u Beloj Palanci, gde treba da se nastavi, gde treba da se uradi put prema Bugarskoj. Kada smo već tamo, kada su tamo i predstavnici tog ministarstva, siguran sam da će taj autoput biti završen što pre da bismo imali veću sigurnost, veću brzinu i da bi bilo više putnika koji dolaze i koji prolaze kroz našu zemlju Srbiju. S druge strane, bilo bi dobro da u toku tih dana kada je potpredsednica Vlade tamo, da se obiđu i te petlje na kojima će biti postavljene naplatne rampe.

S druge, strane, potenciram i više puta sam tražio da se što pre uđe u postupak završetka puta koji ide od Malčanske petlje, to je deo puta koji ide od istočne Srbije, gde je Negotin, Bor, Knjaževac, Svrljig, Zaječar i gde će veliki broj ljudi sada ići preko tog dela puta od Malčanske petlje do Knjaževačke ulice koja je u veoma lošem stanju i da taj put uđe u postupak rekonstrukcije. Pošto se u Nišu veoma mnogo radi, radi se veliki broj ulica, bulevara i ja bih pozvao još jednom nadležne u gradu Nišu da se uđe u postupak zajedno uz pomoć naše Vlade i nadležnog ministarstva, da se uđe u postupak završetka ovog dela puta, od Malčanske petlje do Knjaževačke ulice i da se taj deo puta i sve to osvetli, zato što je tu i zona industrije.

Još jedno bih rekao za sve one ljude koji žive u istočnoj Srbiji, da će sada u petak od 19. do 21. biti Sabor na Kadibogazu, gde će doći veliki broj ljudi, preko 20.000 ljudi će biti prisutno, gde sam ja i prošli put tražio, jer je 2014. godine postavljen kamen temeljac za izgradnju graničnog prelaza između Srbije i Bugarske. To je mesto blizu Minićeva, selo se zove Novo Korito sa naše strane i to je 51. Sabor koji počinje u petak i isto bih pitao nadležne da li će neko biti tamo prisutan, pošto svi znamo da je stavljen kamen temeljac 2014. godine, kada je ministar Antić ispred Vlade Republike Srbije bio i predstavnik Skupštine Bugarske, koji su postavili taj kamen temeljac? Da li će se ući u posao završetka tog graničnog prelaza, jer mislim da je to bitno za sve nas koji živimo u jugoistočnoj Srbiji? Hvala.
...
Srpska napredna stranka

Veroljub Arsić

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Hvala.
Da li još neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi reč?
Reči ima narodni poslanik Đorđe Vukadinović.
Izvolite.

Đorđe Vukadinović

Poslanička grupa Nova Srbija - Pokret za spas Srbije
Zahvaljujem.

Ja bih samo dopunio moje poslednje pitanje u vezi sa posetom francuskog predsednika Makrona, pitanje je za Ministarstvo spoljnih poslova u vezi sa njegovom izjavom kojom on direktno i indirektno govori o Kosovu kao o nezavisnoj državi. Tražio sam izjašnjenje ministarstva u vezi sa tim.

Samo bi dopunio to pitanje, mišljenjem, odnosno traženjem komentara, naknadnih izjava službenika ove Vlade, visokih predstavnika, od ministra Malog, do gospodina Nikole Selakovića, koji su u svojoj egzaltaciji, posetom francuskog predsednika, koji naravno ima svoj značaj, to ne želim da poričem, onda posebno isticanje njegove spremnosti da se angažuje na traženju rešenja za problem Kosova i Metohije. U tom svetlu pitam, pa zašto toliko oduševljenje, pozivi i molba, takoreći Francuskom predsedniku, da se uključi u rešavanje problema Kosovo i Metohija, ako je on nama, pred našom javnošću čitavom, u lice rekao šta misli o Kosovu, kao nezavisnoj državi.

Dakle, malo mi je to paradoksalno imajući na umu i Ustav i zvanične, i ovde u Skupštini stvari koje smo mogli da čujemo. Moje pravo pitanje ili drugo pitanje ide na adresu Ministarstvu sporta, odnosno i Ministarstvu finansija i tiče se odgovora na pitanje, koje sam dobio od Ministarstva sporta, u vezi sa izgradnjom nacionalnog fudbalskog stadiona. Ja sam ovde postavio to pitanje i Ministarstvo sporta se potrudilo, odnosno ministar da odgovori dosta opširno, ponavljajući više-manje ove razloge koje smo mogli da čujemo u prilog izgradnji tog nacionalnog fudbalskog stadiona. Ja sam naravno problematizova te razloge, ali svejedno, pominju se razlozi bezbednosti, pominje se potreba organizovanja nekih međunarodnih skupova, sportskih manifestacija koje zahtevaju savršenije tehničke uslove, pominje se moguća korist od turizma, razvoj infrastrukture do koje bi moglo doći zahvaljujući izgradnjom tog stadiona.

Ono međutim, što tu nije jasno, zato ponavljam pitanje i ne samo Ministarstvu sporta, nego šaljem i na adresu Ministarstva finansija, jer je gospodin Mali, tako je i objavljeno u medijima član, odnosno jedan od prvih ljudi u međuresornoj grupi, koja treba da donese, tako je objavljeno pre mesec dana, konačnu odluku o izgradnji nacionalnog fudbalskog stadiona. Iz toga kako je ranije ovde govoreno i tumačeno, ja sam shvatio, da bez obzira što su opredeljena sredstva čak oko 250 miliona evra, odluka o izgradnji tog nacionalnog fudbalskog stadiona, u Srbiji, nije doneta, i ja sam onda apelovao i da se i ne donese, iz razloga koji su tako očigledni koje ne treba ni ponavljati ni obrazlagati.

Sada međutim, vidim da je u štampi objavljen, a i na sajtu OUN za razvoj UNDP na njihovom sajtu 11. jula, objavljen tender, odnosno poziv za prikupljanje tehničke dokumentacije za izgradnju novog nacionalnog fudbalskog stadiona u Beogradu. Kažem, to je objavljeno i u štampi, i u, mada diskretno, jedva vidljivo, ima na sajtu ovog UNDP poziv. U tom svetlu, ja pitam, i rok je 5. septembar 2019. godine, kada treba da se podnese dokumentacija u vezi sa izgradnjom tog nacionalnog fudbalskog stadiona.

Onda pitam direktno i konkretno, gospodina Malog i gospodina Šapića, da li je doneta odluka o izgradnji nacionalnog fudbalskog stadiona? Da li onda i moj apel i neka javnost koja je za to čula, mada rekao bih nedovoljno se oglasila neka stručna javnost i ostala, dakle da li naši apeli kasne, da li ima šanse ako je odluka doneta da bude revidirana i čemu onda ta međuresorna grupa koja tu odluku treba da donese, ukoliko je već, kako rekoh odluka doneta? Dakle, razlozi protiv izgradnje su jasni, očigledni i ne bi ih, kažem ovde, posebno elaborirao, možemo kasnije po nekoj drugoj temi, po nekoj drugoj tački dnevnog reda, ali svejedno, očekujem konkretan odgovor.

Dakle, uprkos tome što su opredeljena sredstva tokom 2018. godine, zaključeno da je to jedan od projekata od značaja, znači u julu, pre godinu dana, ali iz svega onoga što se čulo i što je ovde čak i govorio ministar Mali, u Skupštini pre nekog vremena, stekao sam utisak da ta odluka nije definitivna.

Dakle, da li je odluka donesena? Da li je definitivna? I, da li postoji šansa? Na to apelujem i završavam time, da se ona opozove, to je takoreći i moja usluga i predlog ovoj vladajućoj većini, jer mislim da ta odluka neće naići na odobravanje javnosti, čak i onoj koja je naklonjena SNS i aktuelnoj Vladi. Hvala.