Zahvaljujem, kolega Rističeviću.

Na član 28. amandman je podneo narodni poslanik Tomislav Ljubenović.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 28. amandman je podneo narodni poslanik Milorad Mirčić.

Da li neko želi reč? (Da.)

Reč ima narodni poslanik Milorad Mirčić. Izvolite.

Po ovom članu u konkretnom stavu stoji da povećanje cene saglasnost treba da da resorno ministarstvo, odnosno resorni ministar.

Mi smo svedoci realnosti koja vlada kada je u pitanju izvršna vlast i kada je u pitanju rad parlamenta. Resorni ministar je pre nekoliko meseci izjavio da mu ne pada na pamet više da se pojavljuje u ovom parlamentu i očigledno da njegova volja ili bolje reći samovolja je iznad bilo kog zakona i iznad Vlade.

Mi smo ovde osuđeni da raspravljamo o zakonu čiji resorni ministar nije prisutan i razgovaramo sa uvaženim gospodinom Đorđevićem, koji može a i ne mora da zna odgovore na svako pitanje, pogotovo na ove amandmane.

Naime, u ovom Predlogu zakona ima nešto što se zove dupliranje ovlašćenja. Zakon o Vladi jasno nalaže kako i po kom principu radi Vlada, kako donosi odluke. Zakon o trgovini ne može da bude iznad Zakona o radu Vlade. Vlada kao kolektivni organ donosi svaku odluku, i tu se podrazumeva da uz saglasnost resornih ministara, ali to ne može biti naglašeno ovde kada je u pitanju povećanje cena.

Ključni problem kada je u pitanju sistem trgovine u Srbiji je sledeći, nama se najveći deo kapitala, kao države, preselio u trgovinu i to transferisanje iz proizvodnje u trgovinu. Još Srbija nije našla odgovor, pa i o ova Vlada, kako da veći deo tog kapitala vrati u proizvodnju.

Mi imamo trgovinu koja je kao protočni bojler, uveze se roba iz inostranstva, uvoznici prodaju ovde po, naravno, višim cenama, stabilan kurs dinara, nemaju nikakvog rizika, to pretovre u evre, iznesu taj kapital ovi veletrgovci. Čitav sistem veletrgovine je zamišljen tako.

Mi ovde mučimo muku kako da unapredimo, kako da stimulišemo razvoj privrede, razvoj proizvodnje. Ne možemo zato što taj deo kapitala, jednostavno, ne ulaže se u proizvodnju, nego se ulaže u nov uvoz robe, najvećim delom na uvoz robe, jer ako pada proizvodnja, ako pada privreda, pa samom tom logikom biće i manje domaćih proizvoda.

Uostalom, ima u preseku psihologije ličnosti dosta toga što koriste ovi koji otvaraju mega markete. Mega market je zatvoren prostor, čovek nema predstavu o vremenu, da li je dan ili je noć, to je potpuno relativno kada se čovek nađe u takvom prostoru. Drugo, nije mega market namenjen za penzionere i starije ljude, zato što nema nigde mesta da se odmore. Treće, psihološki gledano, uvek su vam velike korpe na raspolaganju. Sramota čoveka ako ne popuni tu korpu. To je taj osećaj čoveka, tako je i zasnovana trgovina koja se sprovodi u Srbiji.

Svako misli da je to povoljne cene, da je to zdrava konkurencija, a u stvari ništa nema od toga. Najmanje koristi mi pri ovakvim zakonima imamo zato što uz ovakav zakon, ovakve izmene zakona treba da ide splet izmena drugih zakona, kao što je Zakon o porezu. Hvala.

Zahvaljujem, kolega Mirčiću.
Po amandmanu, reč ima narodna poslanica Dragana Kostić.
Izvolite, koleginice.

Zahvaljujem predsedavajući.

Kao što je prethodni govornik rekao, član 28. se odnosi na formiranje cene i svakako da je neophodno da Vlada daje saglasnost za formiranje određenih cena.

Vlada ne učestvuje samo u povećanju cena, nego i u korekciji cena. To znači da nekada cene mogu da se smanje, nekog proizvoda, uz saglasnost sa resornim ministarstvom, odnosno ministrom koji je na čelu tok ministarstva.

Moram da se vratim pre 2012. godine, kada je savetnik u Ministarstvu trgovine, gospodin Mišić, koji je upravo učestvovao u formiranju Pravilnika o ceni narodnog hleba, da je i posebne neke uslove da taj narodni hleb mora da koristi određene aditive, a naravno te aditive mogli ste samo da kupite kod njega u njegovom privatnom preduzeću.

Da se to više ne bi ponovilo, danas ova Vlada na čelu sa našim predsednikom, Aleksandrom Vučićem, se trudi da do ovakvih malverzacija više nikada ne dođe.

Zahvaljujem.

Replika, narodni poslanik Milorad Mirčić.

Suština je, koleginice uvažena, ovde da jednostavno dupliraju se ovlašćenja neka koja se odnose na resorno ministarstvo, a imamo Zakon o radu Vlade koji reguliše i donošenje odluka Vlade, a ovde dajemo ekskluzivno pravo ministru.

Sad, zamislite kakav je to apsurd? Ovo ministarstvo se zove Ministarstvo za trgovinu i telekomunikacije. Nađite mi zajedničku vezu između telekomunikacija ili trgovine ili je to možda veza kao što je ministar Popović nedavno otišao da pričao o ovima iz Instituta „Mihajlo Pupin“ šta treba da rade? Zamislite, kakav apsurd, nema čovek blage veze o tome i priča naučnicima tamo šta treba da rade. Kakve veze ima trgovina i telekomunikacije?

Sad, zamislite sledeću situaciju, hipotetički, na preporuku EU ili evropske zajednice, kako se to kaže, jednostavno nema u nazivu tog ministarstva trgovina, kaže, telekomunikacije i slobodne aktivnosti. Karikiram. Ovde stoji u ovome zakonu da ministar za trgovinu daje saglasnost na povećanje ili na sniženje cena, to je potpuno svejedno. Valjda se Zakonom o radu Vlade to definiše, a ne pojedinačnim zakonima.

Postoji nešto što se zove kolektivno odlučivanje u Vladi i predsednik Vlade odlučuje, u krajnjem slučaju ima diskreciono pravo u pojedinim situacijama, do duše u cenama, a ne da apostrofiramo da to ministar mora da da saglasnost.

Zahvaljujem, kolega Mirčiću.

Pravo na repliku, narodna poslanica Dragana Kostić. Izvolite.

Član 28. glasi: „Ako je zakonom određeno da Vlada daje saglasnost na cene“, ne piše da daje ministar trgovine saglasnost na cene. Vlada donosi na osnovu predloga resornog ministra. Uz to, neophodno je da i druga ministarstva daju pozitivnu saglasnost na preporuku resornog ministra, pa na osnovu toga Vlada donosi cene.

Znači, uopšte niste u pravu ovo što ste rekli. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Pravo na repliku, narodni poslanik Milorad Mirčić. Izvolite.

Vlada odlučuje, koleginice, na osnovu predloga ministra i ministar nadležan za odgovarajuću oblast. Ovo je Zakon o trgovini. Nije valjda da mislite da ovde odlučuje ministar o radu i socijalnim pitanjima, valjda je u zakonu logično, logikom stvari ide, možda i jeste. Možda mi koji nismo za ulazak u EU nismo na tom nivou shvatanja, pa nam objasnite. Bilo bi dobro da objasnite. Valjda bi ministar trebao.

Suština je sledeća, vi izbegavate da odgovorite ili neko od ovih koji vam dobacuju da to nije Zakon o radu Vlade, jeste Zakon o Vladi, gde se reguliše rad Vlade, ali dajte da objasnite zašto vam ministra resornog nema ovde? Da li je to kriza Vlade? Da li je to kriza vlasti u Srbiji? Da li je to kriza autoriteta predsednika Vlade kada ne može resornog ministra, nego gospodin Đorđević dolazi tu?

Naravno, daje adekvatne odgovore, ali oni su više u svrhu budućih izbora ili političkog obračuna, a ne nešto što bi se nazivalo stručna rasprava.