Reč ima narodni poslanik Marko Atlagić. Izvolite.

Poštovani potpredsedniče Narodne skupštine, pitanje postavljam javnom tužilaštvu, zašto nije podiglo optužnicu protiv lidera Saveza za Srbiju koji su svojim javnim nastupima u skladu sa članom 305. do 321. Krivičnog zakonika Republike Srbije narušavali teritorijalni integritet i suverenitet Republike Srbije? Obrazloženje. Lideri Saveza za Srbiju, Dragan Đilas, Boško Obradović, Vuk Jeremić i drugi čelnici Saveza za Srbiju, sastali su se 4. jula 2018. godine u čačanskoj kafani „Moravski alasi“ u kojoj su napravili plan da pokrenu ulične proteste i ruše Aleksandra Vučića na temu Kosova i Metohije.

Ove moralne nakaze, umesto da ruše Vučića trebali su se dogovoriti da vrate Kosovo i Metohiju tamo odakle su ga oni oterali. Eto, tako su nisko pale te moralne nakaze da nesreću sopstvenog naroda sa Kosova i Metohije i Republike Srbije koriste za vlastite interese.

Poštovani građani Republike Srbije, Vuk Jeremić je 30. novembra 2018. godine izjavio bez stida i bez srama da je Aleksandar Vučić, citiram, izdajnička bitanga, završen citat. Sada ćete čuti, poštovani građani Srbije zašto i ko je izdajnička bitanga. Pođimo redom.

Vuk Jeremić, član međunarodne grupe lopova i prevaranta je u razgovoru sa američkim kongresmenom Tedom Dolom, decembra 2008. godine izjavio, citiram - ulazak Kosova i Metohije u UN najbolje čemu se Srbija treba da nada, završen citat i time se svrstao u red izdajničkih bitangi naše zemlje. Vuk Jeremić je bez saglasnosti Narodne skupštine Republike Srbije i Vlade Republike Srbije zatražio prebacivanje rešavanja kosovskog problema i Saveta bezbednosti UN na EU i tako doveo misiju Euleks na Kosovo i Metohiju i time stao na stranu izdajnika naše zemlje i svrstao se u red izdajničkih bitangi.

Zoran Živković, bivši predsednik Vlade Republike Srbije je oktobra 2003. godine na Međunarodnoj konferenciji u Beču izjavio, citiram - meni je svejedno i potpuno nebitno čije je Kosovo i Metohija, završen citat i time se svrstao u izdajničke bitange naše zemlje.

Boris Tadić je u razgovoru sa američkim pomoćnikom državnog sekretara Danijelom Fridom, izjavio, citiram - nezavisnost Kosova i Metohije ne mora da znači gubitak ako se pod desno odredi u glavama birača, završen citat. I, američkom izaslaniku Vizneru, 27. jula 2006. godine je, citiram - pružio uveravanje da je u sebi obradio i prihvatio nezavisnost Kosova kao ishod, završen citat. Time se svrstao u red izdajničkih bitangi naše zemlje.

Sergej Trifunović, koji je 31. januara 2019. godine izjavio, citiram – Kosovo je izgubljeno, Kosovo pripada Albancima, a ne Srbima, završen citat i time se svrstao u red izdajničkih bitangi naše zemlje.

Saša Janković je 3. avgusta 2017. godine izjavio, citiram – Srbiji je u interesu da Kosovo uđe u Interpol, a zatim prizna nezavisnost Kosova i time postao član izdajničkih bitangi.

Nenad Čanak je 5. marta 2017. godine, kao propali predsednički kandidat, izjavio, citiram – spreman sam da priznam nezavisnost Kosova, završen citat i time se svrstao u red izdajničkih bitangi naše zemlje. Nenad Čanak je 13. decembra 1991. godine u Memorandumu o Vojvodini kojeg je poslao Lordu Karingtonu rekao, citiram – da je budućnost Vojvodine da postane nezavisna država, završen citata i time se po drugi put svrstao u red izdajničkih bitangi naše zemlje.

Čedomir Jovanović je 29. septembra 2015. godine izjavio, citiram – država Kosovo je nepovratan čin koji nastavljaju da ignorišu samo neodgovorni političari, završen citat i time se svrstao u red izdajničkih bitangi naše zemlje.

Profesor dr Rade Veljanovski, jedan od lidera DOS-a, zvani jajara je 21. aprila 2018. godine rekao, citiram – da Srbija treba da prizna nezavisnost Kosova i Metohije i obezbedi mu stolicu u UN, završen citat i time se svrstao u red izdajničkih bitangi naše zemlje.

Dragan Đilas je 13. avgusta 2009. godine u razgovoru sa otpremicom američke ambasade Dženifer Braš izjavio - ja se zalažem za hapšenje Ratka Mladića i odreći ću se Kosova, završne citat i time se svrstao u red jajara, izdajnika naše zemlje.

Evo, poštovani građani Republike Srbije, dok naš predsednik Aleksandar Vučić čini nadljudske napore u traženju trajnog, pravednog i kompromisnog rešenja za našu južnu srpsku pokrajinu, dotle ovi iz Saveza za Srbiju kao izdajničke bitange narušavaju teritorijalni integritet naše zemlje.

Zahvaljujem.
Obaveštavam vas da je sprečen da sednici prisustvuje narodni poslanik prof. dr Žarko Obradović.
Nastavljamo rad i prelazimo na Pretres u pojedinostima o 3. tački dnevnog reda – Predlogu zakona o trgovini.
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da sednici prisustvuju: Rasim Ljajić, potpredsednik Vlade i ministar trgovine, turizma i telekomunikacija, Siniša Mali, ministar finansija, Zoran Đorđević, ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Vesna Kovač, državni sekretar u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija, Jovan Stojić, pomoćnik ministra trgovine, turizma i telekomunikacija, Milan Dobrijević, načelnik u odeljenju Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija i Nevena Praizanović, samostalni savetnik u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija.
Primili ste amandmane koji su na Predlog zakona podneli narodni poslanici.
Primili ste izveštaje Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo i Odbora za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku, kao i mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.
Pošto je Narodna skupština obavila Načelni pretres, saglasno članu 157. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Sačekaćemo samo par minuta dok ministar uđe u salu.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Marijan Rističević.
Da li neko želi reč?
Kolega Rističeviću, izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, trgovina je dobar posao, posebno ako imate proizvodnju. Ako nemate proizvodnju roba i usluga, ako trgujete samo stranim robama, ako za strani pozajmljeni novac, ako za novac od prodaje kapitala kupujete stranu robu, onda ćete završiti kao loše poljoprivredno gazdinstvo.

Dobar poljoprivrednik gleda da robu proizvede. Loš poljoprivrednik koji robu ne proizvodi gleda da je kupi. Ukoliko nema novaca, on podigne kredit. Ukoliko ne proizvodi, kredit potroši kupujući robu od onih koji je proizvode. Kada više ne može da podigne kredit, onda prodaje kapital. Prodaje komad po komad zemlje, objekat po objekat, da bi finansirao svoje potrebe i da bi mogao da trguje.

Srbija je bila loše poljoprivredno gazdinstvo za vreme vladavine udruženog zločinačkog poduhvata, ovih koji bojkotuju Narodnu skupštinu, ali platu ne bojkotuju koju im daje Narodna skupština. Dakle, oni su primer loših domaćina. Mi treba da budemo primer dobrog domaćina, koji sem što trguje, proizvodi, transportuje, vrši usluge i od toga finansira egzistenciju svog stanovništva, podiže infrastrukturu, reguliše dugove, ove naše pomoću kojih dižemo infrastrukturu, a i one njihove koji su potrošeni i gde nisu stvarali izvor za vraćanje duga i tako uvećali problem ove zemlje.

Nadajući se da ćemo i dalje mi biti taj dobar domaćin, da ćemo Srbiju podizati, ja sam i predložio ovaj amandman, koji je gotovo identičan u tekstu kakav je Vlada predložila. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Jelena Žarić Kovačević.
Izvolite, koleginice.

Hvala vam, gospodine Arsiću.

Uvaženi ministre, evo, imamo amandman na član 1. Predloga zakona o trgovini kojim se uređuju uslovi i način za obavljanje trgovine na jedinstvenom tržištu Srbije, unapređenje trgovine i zaštita tržišta i zabrana nepoštene tržišne utakmice.

Želim da kažem da dajem podršku kolegi Marijanu Rističeviću jer iz obrazloženja amandmana i iz njegovih argumentacija u načelnoj raspravi o Predlogu zakona o trgovini vidimo da se radi o želji da se sistem trgovine detaljno reguliše i da bude razvijen. Sa druge strane, moram da kažem da razumem i zašto je Vlada u svom mišljenju predložila da se amandman odbije.

Složili smo se juče da je dobro da govorimo o današnjici, ali da je dobro da govorimo i o nekim prošlim vremenima u kojima dosovska vlast do 2012. godine nije uradila gotovo ništa za građane, o kojoj god oblasti da govorimo. Čak i danas sabotiraju Srbiju koristeći svaki trenutak i kao opozicija, koja umesto da bude konstruktivna, oni su destruktivni, pokušavaju da prikupe jeftine političke poene pa da onda odluče da li će ići na izbore ili ipak neće smeti.

Želim da kažem i da se apsolutno slažem sa ovom konstatacijom kolege Rističevića da ovi koji bojkotuju su primer loših domaćina. Imamo situaciju da ih u sali nema jer nemaju šta da kažu onda kada mi pričamo o njihovom neradu, ali nemaju šta da kažu ni onda kada mi pričamo o rezultatima Vlade otkako je vlast preuzela SNS.

Više puta sam i ovde u parlamentu postavila pitanje i dok su dolazili na sednice da nam kažu šta su dobro i pozitivno uradili dok su bili na vlasti i znate i sami da se nikada niko od ovih koji treba da sede prekoputa nas nije javio. Izgleda da nećemo ni dobiti odgovore na pitanja, jer su oni počeli da poslanike izbacuje iz stranke ukoliko dođu na sednice i rade svoj posao. Zamislite samo šta bi oni radili sa apolitičnim građanima ili sa onima koji ne dele njihovo mišljenje, ako svoje članove zastrašuju, ako ih linčuju za primer i na taj način šalju poruku šta će se desiti ukoliko se ne budu slušali lideri Saveza za Srbiju.

U svakom slučaju, smatram da se sprovode zadovoljavajuće mere koje se odnose na jedinstveno tržište i na unapređenje trgovine. U trgovini je uposleno oko 19% ljudi od ukupnog broja zaposlenih, što čini oko 10% učešća u BDP-u i u skladu sa tim unapređenje ove oblasti je jako važno, ali i zbog direktnog uticaja na razvoj ekonomije. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Milija Miletić. Zahvaljujem.

Zahvaljujem se.

Javljam se po amandmanu gospodina Rističevića, jer on sam je rekao sve one stvari koje su bitne što se tiče naših domaćina, naših poljoprivrednih proizvođača gde sam ja i u prethodnom periodu govorio i da našu zemlju Srbiju vodi naš predsednik Aleksandar Vučić na način kako to rade dobri domaćini. Mi poljoprivredni proizvođači, ljudi koji živimo i na selu i od sela, svi znamo da bez proizvodnje nema ni opstanka, a gde je proizvodnja, tu mora biti i trgovina.

Što se tiče trgovine, govorili smo i ranije da je bio niz stvari koje su bile negativne, da veći profit ima onaj što otkupi od našeg proizvođača, od našeg seljaka nego sam seljak, ali s druge strane mi svi koji smo tu, koji znamo šta je poljoprivreda, koji znamo na koji način treba da se radi, želimo da poljoprivredni proizvođač putem trgovine ima najveći interes i da, normalno, on od svog rada može normalno da živi. Nosimo se onom rečenicom, kako je i sam rekao ranije Marijan Rističević, uvek se kaže – bolje proizvesti, nego uvesti. Toga se trebamo držati.

Još jednom, ja ću podržati amandman gospodina Rističevića, zato što mislim da je to ispravno, ali s druge strane, i Vlada je obrazložila predlog, sve je rekla kako treba da se uradi, ali mislim da je Rističević sada ovde u pravu.

Zahvaljujem.

Na član 1. amandman je podnela narodni poslanik Nataša Jovanović.

Izvolite, koleginice Jovanović.

Podneli smo ovaj amandman, gospodine ministre, jer kao i svi amandmani SRS su u funkciji da zakon bude precizniji, da bude u duhu srpskog jezika i da bude razumljiv kako za potrošače tako i za trgovce.

Neverovatno je da je Rasim Ljajić, kao predlagač ovog zakona, i njegovi saradnici koji su preveli očigledno ovaj zakon od neke zemlje Evropske unije i malo ga upodobili ovim našim prilikama, izbegao to da, mada to svako treba da zna, svaki ministar u Vladi, a pogotovo on, da ovaj zakon reguliše trgovinu uopšte, ali i sve oblike trgovine i da je on svakako zakon za unutrašnju trgovinu. Zato smo i podneli amandman, jer ova reč: „način“ ništa ne znači, a oblici trgovine – e, to je nešto drugo.

Dakle, imate maloprodaju, veleprodaju, pijačnu prodaju, itd. i sad dolazimo do toga, evo malopre je Rističević počeo tu priču, kako to da slobodna tržišna utakmica važi za svakog trgovca jednako. U Srbiji je to nemoguće zbog uvozničkog lobija, zbog primene SPP i zbog činjenice da, upravo ti trgovinski lanci pokrivaju 95% našeg tržišta, 20 ih otprilike ima koji su se pozicionirali na tržištu Srbije, od toga je „Deleze“ sa najvećim učešćem od preko 30%. To ništa ne bi bilo sporno da sa druge strane država štiti domaće trgovinske lance, a i proizvođače.

Zaista je to prava istina. Vi ako nemate svoj proizvod, teško da ćete da se probijete na tržištu Srbije i da imate dobru zaradu. Šta rade male trgovine gde su uglavnom zaposleni članovi jednog porodičnog domaćinstva? Rade za maržu, koja mora da bude primerena običnom potrošaču, jer dnevno potrošnja u Srbiji je u trgovini na malo od 200 dinara, do čak, kaže, a to je u idealnim uslovima i to baš gde je urbani deo nekog grada 450 dinara i sada mali trgovac ako nabavlja sve, od povrća i voća, preko proizvoda od „Metroa“ i drugih veletrgovaca, teško da može da opstane.

Vi dobro znate, gospodine ministre, jer vaš resor radi zapošljavanje, da su mnoge takve trgovine, iako ljudi imaju entuzijazam na početku, nažalost posle par godina osuđena na propast, jer ceo taj lanac plaćanja, onda poreze i svega što treba da daju državi je za njih nedostižan, jer nemaju svoj proizvod, a ovi veliki sistemi njih satiru.

Onda je zaista neverovatno da u ovom prvom članu, vi kažete da ovaj zakon treba zabrani nepoštenu tržišnu utakmicu, prevedeno nelojalnu konkurenciju, što je ustaljeni izraz, a sa druge strane, ne znamo ni zbog čega napominjanje toga ovde kada mi imamo Zakon o zaštiti konkurencije.

Ne možete da zaštite naše tržište od nelojalne konkurencije, sve dotle dok se ne uspostave carine da bi se sprečio ovaj uvoznički lobi, da uništava domaću proizvodnju, domaće proizvode, jer mi treba da oporavimo, pre svega, kroz podizanje takvih fabriku u delovima Srbije, gde zaista imamo i vredne ljude i repromaterijal za to, prehrambenu prerađivačku industriju.

U mnogim gradovima gde je zaista u onoj bivšoj Jugoslaviji, pa da kažem i za izvoz u celoj Evropi su se ljudi dičili time da imaju takve fabrike od proizvodnje i prerade voća i povrća, do prerade mesa, evo i u Kragujevcu iz kojeg ja dolazim čuvena „Crvena zvezda“, da ne pričam dalje po Srbiji, toga više danas nema i onda su mali i sitni trgovci osuđeni na propast.