Zahvaljujem.

Vrlo je umesno i ja se pridružujem ovim glasovima koje smo malo pre čuli da se pozove na odgovornost, ili da se barem izjasni ozbiljno državna vlast povodom neodgovornih izjava nekih političara, pojedinaca, nekih koji su bili čak i ministri u Vladi ove zemlje i poslanici ove Skupštine, a koji iz nekih svojih razloga, pretpostavljam radi sakupljanja političkih poena, daju sve neodgovornije i rekao bih sve zapaljivije izjave, koje su direktno protiv i zadiru u ustavni poredak Republike Srbije. U tom smislu se ja slažem i pridružujem onome što je rekao moj kolega Đorđe i neki drugi poslanici.

Međutim, i to je moje pravo pitanje koje ide na adresu predsednika Vlade, predsednika Republike i ministra spoljnih poslova, kao što rekoh, međutim, nevolja je u tome što i najviši aktuelni predstavnici ove zemlje vrlo često daju izjave koje, nažalost, po posledicama i po implikacijama nisu daleko od onoga što, evo, ovih dana i više puta unazad, govori Sulejman Ugljanin.

Drugim rečima, sa najvišeg mesta u ovoj zemlji, od strane predsednika Republike mi smo i pre nekoliko dana, protekle nedelje, mogli da čujemo, prilikom razgovora sa američkim senatorima, kako, citiram, "Srbija ne može da prihvati nezavisnost Kosova", uz dodatak i napomenu: "ako ne dođe do kompromisnog rešenja".

S jedne strane, sasvim je u redu i umesno zalaganje političkog vrha Srbije da se traži kompromisno rešenje za taj bolni i najveći državni problem koji ova zemlja ima, a to je problem Kosova i Metohije. S druge strane, takva izjava, i to ne od nekog, kažem, novinara, kolumniste, pa čak i poslanika, mada bi svi oni, da ne kažem da svi mi bi morali da vodimo računa o onome šta govorimo, ali svi oni imaju više prava od šefa države, koji simbolizuje i ustavni poredak i jedinstvo državno, da govore i da spekulišu sa tim da očigledno postoje neke mogućnosti i neke pretpostavke pod kojima bi Srbija mogla da prizna nezavisnost Kosova.

To nije omaška puka. Više puta se dešavalo, više puta smo mogli da čujemo i ja sam u početku mislio da je to neki nesporazum, možda loše preneto ili se, prosto, omakne nekada neki lapsus, ali, nažalost, nije tako, pogotovo u susretu sa zapadnim zvaničnicima i sagovornicima. Šef države više puta, mogu da navedem ovde i taksativno kada se to sve dešavalo, pominje kompromis pod kojim bi Srbija mogla da prizna nezavisnost Kosova, što je apsolutno neprihvatljivo. Kao što rekoh, po implikacijama, to jeste nešto što zadire u ustavni poredak, ništa manje od onoga što je govorio Sulejman Ugljanin.

Ako smo svi za kompromis, šta znači kompromis ako vi nudite u okviru tog kompromisa upravo ono što druga strana traži. Druga strana upravo traži priznanje nezavisnosti Kosova i to kada uradite pred posrednicima, ako je tu reč o nekim posrednicima, evropskim i američkim, koji direktno u toj stvari podržavaju tu drugu stranu, dakle, to vam je kao u pregovorima, kao u trgovini, kao na pijaci. Znači, vi ubijate sopstvenu cenu i odustajete od pozicija svojih, pominjući mogućnost da ćete odustati od onoga od čega ne smete odustati i po funkciji koju obavljati i inače, a to je Ustav Republike Srbije i to je Rezolucija 1244.

Nažalost, ja sve ovo vreme, poslednjih godinu dana, vrlo retko sam čuo da šef države govori i pominje Rezoluciju 1244, osim kada je na to, ili kada ga ili kada nas na to podsete, recimo, ruski ambasador ili ruski visoki zvaničnici. Sami od sebe vrlo retko, a sa druge strane se više puta čula ta mogućnost - prihvatićemo nezavisnost ako bude kompromisa.

Da ne govorim o jednoj sintagmi koju naši zapadni prijatelji vrlo često kažu, a to je da oni očekuju, a to je ponovio i Majk Pompeo, i neki drugi, i Stejt department, i neki drugi američki zvaničnici, poput Metjua Palmera, da oni očekuju da se pregovori nastave i da se okončaju uzajamnim priznanjem, naglašavam, uzajamnim priznavanjem Srbije i Kosova, Beograda i Prištine.

Prvo, šta ima neko da priznaje Srbiju? Srbija je priznata međunarodno i to stara evropska država. Kakav je to kompromis gde se nama kao rešenje nudi priznanje nas od strane Prištine? Jasno je da se radi, zapravo, o priznanju Kosova od strane Srbije i to je ono što se traži, i što se, rekao bih, neodgovorno nudi.