Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad sednice Šesnaestog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u Jedanaestom sazivu.

Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 86 narodnih poslanika.

Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubacite svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.

Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da su u sali prisutna 93 narodna poslanika, odnosno da su prisutna najmanje 84 narodna poslanika i postoje uslovi za rad Narodne skupštine.

Da li neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi da zatraži obaveštenje ili objašnjenje u skladu sa članom 287. Poslovnika?

Reč ima narodni poslanik Aleksandar Šešelj.

Hvala gospodine Arsiću.

Dame i gospodo narodni poslanici već 20 godina traje borba protiv separatizma u Srbiji, dakle pre svega protiv separatizma na KiM i vidimo da deklarativno ova vlast preduzima mere u cilju očuvanja KiM u sastavu Srbije. Ali, na tom pitanju postoji nešto veoma važno što prolazi bez ikakvih reakcija od strane nadležnih organa to da predsednik stranke Demokratske akcije Sandžaka Sulejman Ugljanin vrlo često podstiče separatizam, naziva Republiku Srbiju fašističkom, priča o nekakvom genocidu nad Bošnjačkim narodom koji je počinjen još pre hiljadu godina na teritoriji današnje Raške oblasti, a za sve to ima podršku od strane vladajuće stranke. Dakle, vrlo često govori kako je čak i Stefan Nemanja izvršio genocid, kako su Srbi genocidan narod, kako je došlo do velikosrpske agresije o kojoj niko ne govori na teritoriji današnje Raške oblasti.

Pa bi u skladu sa tim voleo da nam ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović da nekakvo objašnjenje, zašto je ovo dozvoljeno u Srbiji?

Kada neko kaže da je Sandžak republika, da je Sandžak u sastavu Srbije zbog velikosrpske agresije, okupacije gde je pri tom u svemu tome izvršen genocid, on čini krivično delo napada na ustavni poredak, tj. veleizdaja. Zašto sve to prolazi bez reakcije i zašto je Sulejmanu Ugljaninu to sve dozvoljeno?

Vidimo da taj čovek i ta partija imaju nedvosmislenu podršku SNS. Ne samo u Bošnjačkom nacionalnom veću gde postoji tj. savetu, gde postoji koalicija izmeđ stranke Demokratske akcije i režimske stranke Rasima Ljajića koja je satelit SNS, izašla je sa njima na listi za parlamentarne izbore. Osim toga u nizu opština po Srbiji, a pre svega u Raškoj oblasti, koalicija između stranke Demokratske akcije Sulejmana Ugljanina i SNS u opština Prijepolje, Tutin i Priboj.

Nedavno je u ovoj raspravi, u načelnoj raspravi, ove nedelje, zamenik predsednika poslaničke grupe SNS je u polemici sa poslanicima SRS govorio kako kada se koalicije naprave onda se podrazumeva da se prihvataju neke zajedničke vrednosti tih stranaka koje prave koaliciju.

Da li je onda SNS prihvatila te vrednosti za koje se zalaže Sulejman Ugljanin, koji proglašava Srbe fašistima, genocidima i otvoreno se poziva na separatizam u raškoj oblasti? Da li su to vrednosti oko kojih se SNS dogovorila sa Sulejmanom Ugljaninom kada su pravili te koalicije?

Voleo bih, imajući u vidu da je Nebojša Stefanović ministar unutrašnjih poslova, da nam kaže nešto o tome, zašto to sve prolazi nekažnjeno? Da li se i na taj način pruža podrška tom separatizmu, a imajući u vidu da je separatizam u Srbiji nama najveći problem, tj. problem očuvanje teritorijalnog integriteta i suvereniteta Srbije već 20 godina, imajući u vidu pitanje Kosova i Metohije? Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Đorđe Milićević. Izvolite.

Zahvaljujem, uvaženi potpredsedniče Arsiću.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodin Aleksandar Šešelj i ja kao da smo se dogovarali oko teme o kojoj ćemo danas da govorimo, samo se ne slažemo u jednom, a to je da Sulejman Ugljanin, naravno, apsolutno nema podršku vladajuće koalicije, niti bilo koje političke stranke unutar vladajuće koalicije za sve svoje aktivnosti i za sve ono što želi da učini u narednom vremenskom periodu.

Ja bih krenuo od toga da imamo pre svega jedan, naravno, mnogo puta do sada sam to ponovio ovde u parlamentu, valjda je interes svih nas narodnih poslanika koji imamo poverenje, dobili poverenje, imamo legitimitet građana, da branimo i štitimo interese naše države, da štitimo nacionalne i državne interese i teritorijalni integritet i suverenitet naše države.

Sada imamo na drugoj strani jedan vrhunac političkog ludila, pre svega od strane tzv. „prištinskih vlasti“, ali nažalost i jedan deo opozicije koji nije u sali već duže vreme isto priča kao i tzv. „prištinske vlasti“, isto imamo to tužakanje naše države u inostranstvu od strane tog dela opozicije. Lično mislim i stav poslaničke grupe SPS je da to veoma štetno deluje na interese Srbije, naročito u trenutku kada se rešavaju ključna pitanja, pitanja koja su od nacionalnog i državnog interesa za Srbiju.

Tragikomično je naravno da Sulejman Ugljanin koji je od 2000. godine pa do 2016. godine aktivno učestvovao u političkom životu Srbije, obavljajući pri tome i značajne državne funkcije, a i u aktuelnom skupštinskom sazivu, podsetiću vas, njegova stranka ima poslanički mandat, danas govori o nekakvoj, kako je to i gospodin Šešelj rekao, okupaciji Sandžaka od strane Srbije i traži rešavanje statusa Sandžaka.

Da se podsetimo, gospodin Ugljanin je bio narodni poslanik u više saziva Narodne skupštine, ministar u dve vlade, koje su se zalagale za teritorijalnu celovitost i državni integritet Republike Srbije.

Sve vreme dok je bio ministar zadužen za regionalni razvoj, od 2008. do 2014. godine, upravljao Kancelarijom za nedovoljno razvijena područja i bio član Odbora Fonda za razvoj Republike Srbije, ispravite me ako grešim, govorio je da je Srbija naša zemlja. Ponavljam, govorio je da je Srbija naša zemlja. Danas razotkriva svoje pravo lice, zaboravljajući da je raška oblast bila srce srednjovekovne srpske države.

Kao što je prošle godine pozvao Bedžeta Pacolija, tzv. ministra spoljnih poslova samoproklamovane države Kosovo, da u svojstvu zamenika premijera i ministra spoljnih poslova Republike Kosovo prisustvuje sednici Nacionalnog veća Bošnjaka i na taj način javno priznao tu samoproglašenu državu, tako sada ide još dalje u kršenju zakona i Ustava države Srbije, pozivajući međunarodnu zajednicu što, navodno, ne štiti Sandžak od Srbije. Na ovaj način pokušava, to je naše mišljenje, da destabilizuje situaciju u Raškoj oblasti, izmišljajući navodne probleme.

Svesni smo da gospodin Ugljanin, koji u vreme obavljanja svojih funkcija u državi Srbiji nikada nije postavio pitanje Sandžaka, sada u stvari želi medijsku pažnju, zarad sticanja jeftinih političkih poena i zarad pokušaja da se na neki način povrati na političku scenu Srbije. A ako bi se povratio, onda bi verovatno opet govorio da je ovo naša država, da je ovo naša Srbija. Ne mislimo da mu treba posvećivati preteranu pažnju, jer on to i želi, on želi medijsku pažnju, želi senzacionalizam, ali postoje neke granice, znate, koje je gospodin Ugljanin odavno prekoračio.

Mi pitamo, i tu se slažem sa gospodinom Šešeljem, da li konačno nadležni organi i dalje treba da tolerišu ovakvo ponašanje, ili konačno treba na adekvatan i pravi način da odreaguju?

Zahvaljujem, gospodine Arsiću.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Tatjana Macura. Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Moje današnje pitanje upućujem ministru za rad Zoranu Đorđeviću, i ministru finansija Siniši Malom.

Pitanje može da se sumira u jednu rečenicu - kada će se ova dva ministra umilostiviti da odgovore na zahteve majki i budućih majki koje apeluju na izmene Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom?

Podsećanja radi, ovaj zakon je stupio na snagu 1. jula prošle godine. Od tada je prošlo skoro 15 meseci i mi u skupštinsku proceduru nismo dobili ni jedan predlog izmene i dopune Zakona, iako su one bile u nekoliko navrata od strane resornog ministra, dakle ministra Đorđevića, i od strane Vlade i drugih nekih ministara, najavljivane.

Prva najava bila je u septembru prošle godine, kada je održan veliki skup sa oko hiljadu žena koje su izašle na ulicu nezadovoljne zbog loše primene Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom. Tada smo dobili prvu najavu ministra da će doći do određenih izmena u ovom zakonu. Naravno, te izmene se nisu našle u skupštinskoj proceduri, pa smo mi, kada je bila rasprava o budžetu, bili prinuđeni da amandmanima pokušamo da rešimo ovaj problem. To se, nažalost, nije dogodilo. Dakle, Vlada Republike Srbije nije usvojila amandmane koje je poslanička grupa Stranke moderne Srbije tada predlagala, a tiču se izdvajanja određene količine novca iz budžeta Republike Srbije, kako bi se opravdali apeli majke iz Srbije koje žele da se izvrše izmene Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom. Dakle, to je bila druga najava iz Vlade koja nije, nažalost, ispunjena.

U sledećem trenutku to se dogodilo u februaru mesecu, kada smo ja i mojih 30-ak kolega predložili Ustavnom sudu da razmotri naš predlog za ocenu ustavnosti. Vlada je tada takođe nas, posebno ministar Đorđević, u nekoliko navrata i gotovo u svim javnim pojavljivanjima uveravao da će doći do izmena Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom. Nažalost, niti smo dobili odgovor Ustavnog suda, niti smo dobili predlog izmene i dopune Zakona u skupštinskoj proceduri.

Zatim su drugi neki ministri, među njima najčešće Slavica Đukić Dejanović, kao ministarka koja je zadužena za populacionu politiku i demografiju, govorila o tome da će se do kraja prolećnog zasedanja ovaj predlog izmene i dopune zakona naći u skupštinskoj proceduri. Završeno je prolećno zasedanje, zakon se nije našao u skupštinskoj proceduri.

Tokom čitavog leta dobili smo uveravanja. Između ostalog, održan je jedan sastanak sa različitim udruženjima koja se bave pitanjima roditeljstva, pravima majke i dece, u junu mesecu, sa resornim ministrima, ministrom Zoranom Đorđevićem i ministrom Slavicom Đukić Dejanović, kao i sa predsednicom Vlade. Bio je obećan i naredni sastanak do kraja jula ovog leta, međutim, taj sastanak do danas nije održan. Kako se bliži vreme i početak jesenjeg zasedanja, mi iz Vlade svakodnevno dobijamo uveravanja da će se ovaj predlog izmene i dopune Zakona naći u skupštinskoj proceduri.

Danas je 12. septembar, predloga izmene i dopune Zakona u skupštinskoj proceduri nema. Ministar Đorđević se ne oglašava, još manje se, gotovo mogu da tvrdim da se ministar finansija Siniša Mali uopšte ne izjašnjava po ovom pitanju, osim što smo pre neki dan imali prilike da čujemo od njega kako će se dogoditi najveće povećanje zarada u istoriji. Dakle, meni se čini da će se ovo najveće povećanje zarada, istorijsko, dogoditi tako što ćemo uskratiti sva socijalna davanja na nivou države.

Ponoviću pitanje. Dakle, pitanje upućujem ministru Zoranu Đorđeviću i ministri Siniši Malom i od njih očekujemo odgovore u najskorijem mogućem periodu - kada će se umilostiviti zahtevima majki i budućih majki i poslati predlog izmene i dopune Zakona u skupštinsku proceduru? Hvala.

Zahvaljujem.
Da li još neko od predsednika odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi reč?
Reč ima narodni poslanik Đorđe Vukadinović.

Zahvaljujem.

Vrlo je umesno i ja se pridružujem ovim glasovima koje smo malo pre čuli da se pozove na odgovornost, ili da se barem izjasni ozbiljno državna vlast povodom neodgovornih izjava nekih političara, pojedinaca, nekih koji su bili čak i ministri u Vladi ove zemlje i poslanici ove Skupštine, a koji iz nekih svojih razloga, pretpostavljam radi sakupljanja političkih poena, daju sve neodgovornije i rekao bih sve zapaljivije izjave, koje su direktno protiv i zadiru u ustavni poredak Republike Srbije. U tom smislu se ja slažem i pridružujem onome što je rekao moj kolega Đorđe i neki drugi poslanici.

Međutim, i to je moje pravo pitanje koje ide na adresu predsednika Vlade, predsednika Republike i ministra spoljnih poslova, kao što rekoh, međutim, nevolja je u tome što i najviši aktuelni predstavnici ove zemlje vrlo često daju izjave koje, nažalost, po posledicama i po implikacijama nisu daleko od onoga što, evo, ovih dana i više puta unazad, govori Sulejman Ugljanin.

Drugim rečima, sa najvišeg mesta u ovoj zemlji, od strane predsednika Republike mi smo i pre nekoliko dana, protekle nedelje, mogli da čujemo, prilikom razgovora sa američkim senatorima, kako, citiram, "Srbija ne može da prihvati nezavisnost Kosova", uz dodatak i napomenu: "ako ne dođe do kompromisnog rešenja".

S jedne strane, sasvim je u redu i umesno zalaganje političkog vrha Srbije da se traži kompromisno rešenje za taj bolni i najveći državni problem koji ova zemlja ima, a to je problem Kosova i Metohije. S druge strane, takva izjava, i to ne od nekog, kažem, novinara, kolumniste, pa čak i poslanika, mada bi svi oni, da ne kažem da svi mi bi morali da vodimo računa o onome šta govorimo, ali svi oni imaju više prava od šefa države, koji simbolizuje i ustavni poredak i jedinstvo državno, da govore i da spekulišu sa tim da očigledno postoje neke mogućnosti i neke pretpostavke pod kojima bi Srbija mogla da prizna nezavisnost Kosova.

To nije omaška puka. Više puta se dešavalo, više puta smo mogli da čujemo i ja sam u početku mislio da je to neki nesporazum, možda loše preneto ili se, prosto, omakne nekada neki lapsus, ali, nažalost, nije tako, pogotovo u susretu sa zapadnim zvaničnicima i sagovornicima. Šef države više puta, mogu da navedem ovde i taksativno kada se to sve dešavalo, pominje kompromis pod kojim bi Srbija mogla da prizna nezavisnost Kosova, što je apsolutno neprihvatljivo. Kao što rekoh, po implikacijama, to jeste nešto što zadire u ustavni poredak, ništa manje od onoga što je govorio Sulejman Ugljanin.

Ako smo svi za kompromis, šta znači kompromis ako vi nudite u okviru tog kompromisa upravo ono što druga strana traži. Druga strana upravo traži priznanje nezavisnosti Kosova i to kada uradite pred posrednicima, ako je tu reč o nekim posrednicima, evropskim i američkim, koji direktno u toj stvari podržavaju tu drugu stranu, dakle, to vam je kao u pregovorima, kao u trgovini, kao na pijaci. Znači, vi ubijate sopstvenu cenu i odustajete od pozicija svojih, pominjući mogućnost da ćete odustati od onoga od čega ne smete odustati i po funkciji koju obavljati i inače, a to je Ustav Republike Srbije i to je Rezolucija 1244.

Nažalost, ja sve ovo vreme, poslednjih godinu dana, vrlo retko sam čuo da šef države govori i pominje Rezoluciju 1244, osim kada je na to, ili kada ga ili kada nas na to podsete, recimo, ruski ambasador ili ruski visoki zvaničnici. Sami od sebe vrlo retko, a sa druge strane se više puta čula ta mogućnost - prihvatićemo nezavisnost ako bude kompromisa.

Da ne govorim o jednoj sintagmi koju naši zapadni prijatelji vrlo često kažu, a to je da oni očekuju, a to je ponovio i Majk Pompeo, i neki drugi, i Stejt department, i neki drugi američki zvaničnici, poput Metjua Palmera, da oni očekuju da se pregovori nastave i da se okončaju uzajamnim priznanjem, naglašavam, uzajamnim priznavanjem Srbije i Kosova, Beograda i Prištine.

Prvo, šta ima neko da priznaje Srbiju? Srbija je priznata međunarodno i to stara evropska država. Kakav je to kompromis gde se nama kao rešenje nudi priznanje nas od strane Prištine? Jasno je da se radi, zapravo, o priznanju Kosova od strane Srbije i to je ono što se traži, i što se, rekao bih, neodgovorno nudi.

Zahvaljujem, kolega Vukadinoviću.
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević. Izvolite.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, šest meseci se bavim lažnim prekograničnim televizijama koje emituje kablovski operator SBB, koji je u vlasništvu „Junajted grupe“. Svakako ste svedoci ovih dana da sam bio u pravu.

Pitanje za Ministarstvo kulture i za REM – šta će preduzeti povodom laži koje je izneo Jugoslav Ćosić da se program emituje u Luksemburgu i Sloveniji?

Ovde imam odgovore i slovenačkog, a i luksemburškog regulatora, koji kaže da to nije tačno. N1 televizija, Nova S, Sport klubovi, jesu registrovani u Luksemburgu, ali na području Luksemburga ne emituju program, ne emituju. Prema tome, odatle ne može biti reemitovan. Odgovor slovenačkog operatora je identičan. Ti kanali nisu licencirani u Sloveniji i ne emituju program na području i za gledaoce Slovenije. Reemitovanja, dakle, nema. Iz toga je proisteklo niz krivičnih dela i dela protiv Zakona o elektronskim medijima.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani gledaoci, vi ljubitelji fudbala, svakako ste svedoci da je televizijske prenose Srbija-Portugal i Luksemburg-Srbija realizovala televizijska prekogranična strana televizija, koja se ovde izdaje za prekograničnu televiziju, da bi izbegla poreze, doprinose, takse, obaveze prema Sokoju, REM-u, RATEL-u, da je realizovala prenose za teritoriju Republike Srbije. To je suprotno Zakonu o elektronskim medijima.

Po Zakonu o elektronskim medijima pravo prenosa sportskih događaja sa liste najvažnijih događaja od posebnog značaja prema Zakonu o elektronskim medijima Republike Srbije može da ostvari samo televizija sa nacionalnom pokrivenošću, dakle, televizija koja pokriva celu teritoriju Srbije i osim kabla ima i slobodan pristup da gledaoci mogu da gledaju to preko predajnika na anteni.

Broj dva, televizija Nova je prekršila član 100. po kome sebe svrstava numerički pre nacionalnih kanala, što je prekršaj tog zakona.

Takođe, u vezi njihovog predstavljanja za lažnu prekograničnu televiziju, koja služi za ispumpavanje prihoda, a sam Jugoslav Ćosić je rekao da je to 500 miliona evra godišnje na ovom tržištu. Taj novac se ispumpava preko ovih lažnih prekograničnih kanala.

Lažni prekogranični kanali imaju pravo na reemitovanje, svim gledaocima kažem, ne na emitovanje, nego na reemitovanje. Reemitovanje po zakonu označava preuzimanje, istovremeno emitovanje, kompletnih nepromenjenih audio-vizuelnih usluga komercijalnog ili drugog programskog sadržaja, bez menjanja i prekrajanja, ubacivanja bilo kojih drugih sadržaja, prilozi, rubrike, reklame, oglasi i reportaže. To Nova S, kao i N1 televizija, Sport klubovi ne rade.

Da bi nešto bilo reemitovano, mora da bude prvo emitovano u nekoj zemlji u kojoj je to dozvoljeno. Vi ste svakako gledali taj prenos. Da bi taj prenos bio reemitovan na stranoj televiziji, moralo je istovremeno u Luksemburgu da bude na isti način, sa istom oznakom kanala emitovan i onda bude preuzet ovde.

Ja sam otišao korak dalje i proverio. Ta grupa i Nova S televizija, N1, Sport klub, koji je odloženo to prenosio, nema pravo prenosa u Luksemburgu. Za tržište Luksemburga i za gledaoce u Luksemburgu, oni nisu ostvarili pravo prenosa.

Sad vas ja pitam – šta su onda reemitovali u Srbiji? Na poluvremenu su stavljali reklame, suprotno zakonu. Dakle, sve vreme je prenos išao samo za teritoriju Srbije. Time su dokazale Nova S, samim tim N1 i Sport klubovi, da su oni lažni, piratski prekogranični kanali, koji se izdaju za strane prekogranične televizije, a u suštini su to naše televizije. Time je proisteklo niz krivičnih dela.

Ja pozivam i poresku upravu da samim tim proveri poslovanje celog ovog sistema „Junajted grupe“ i „Junajted medije“, SBB, N1, Sport klubova, „Adrije njuz“ i drugih povezanih lica. Hvala.