Gospodine ministre, vi se sećate da sam rekao kad je bila rasprava u načelu da ste vi ovde nevoljno, ne zato što vi to hoćete takvi da budete, nego prosto tema je takva da se to vama ne dopada.
Ja sam i tad rekao da vaš stav vezan za ovaj Zakon o produženju roka za stare studente, odnosno, sve one koji su upisali pre 2005. godine, bez obzira da li su redovni studenti, da li su oni koji su upisali magistarske studije ili brane doktorske disertacije.
Mi imamo sasvim dovoljan argumenata da ovaj rok bude ne oročen. Pre svega, on se nalazi u pravnoj teoriji, nalazi se i u pravnoj praksi, jer da bi nešto bilo oročeno mora se znati u vreme donošenja kako i kakvi uslovi će biti kada se to bude primenjivalo. Mada veliki broj kolega ovde, takođe u pravu, što reče kolega Jokić, iznoseći naš popustljiv stav prema deci i sl. navodeći neke primere - a šta oni koji su bili izuzetno dobri studenti, imali su visok prosek? To je valjda ponos i pohvala za njih. Vidite, neki su već docenti, neki redovni profesori na raznim fakultetima, a neki još uvek studiraju. To treba dopustiti, to je njihovo pravo, to je njihova stvar.
Srpskoj radikalnoj stranci može puno toga da se prigovori, ali nikad niko ne može reći, odnosno može reči, ali neće biti u pravu da kaže da se mi bilo kome dodvoravamo.
Jedan od kolega zna kada je bio Zakon o restituciji. To je prilično bolna tema za građane Srbije, mi smo tada rekli da smo protiv tog zakona. Mi smo ljudi od principa, stranka ima svoj program, principijelan i to će tako uvek da bude.
Sada je bilo ovde govora da kada je ministar Šarčević studirao, da su bila četiri ispitna roka, a sada ima 12 ispitnih rokova. Kada je ministar Šarčević studirao i mnogi od nas, onda je u Srbiji bilo oko 2% ljudi sa svršenim fakultetima. Danas sedam, osam, deset sa intencijom da bude i više, valjda je to normalno, to nije ništa nenormalno.
Ima jedna stvar, gospodine ministre, vi ste odgovorni, ne mislim baš bukvalno, ali odgovorni za svakog predškolca, učenika, studenta za sve ljude koji se obrazuju u bilo kojem sistemu, pa tako i za ove student. Ali, nemoguće je da niste mogli da imate informaciju koliko zaista ima tih studenata.
Što se tiče nas srpskih radikala, nama nije uopšte bitno, princip je važan. Ali, mogli smo da imamo i taj podatak.
Vi dobijate mnoge informacije o stanju u sistemu obrazovanja i to je normalno da dobijate. Prost upit, to se dobije, mogli ste i vi, ako niste vi, a mogao je gospodin Tubić. Zadajte vi sebi u zadatak, ne morate ni da pitate ministra po zakonu koji je vas uspostavio tu gde jeste, vi možete da zatražite od fakulteta tačno brojno stanje.
Pitanje je ovde i šta fakulteti žele time da dobiju? Možda hoće te studente da prevedu na sistem studiranja po Bolonji i onda su tamo one visoke školarine i slično. Na nekim fakultetima je to i sad. Da je to na svim, ja bi rekao da je to neko pravilo. Plaća se indeks. Pazite, indeks, dokument, 6.000, negde 7.000 i slično, drugim fakultetima se to ne plaća.
Možda neki fakulteti, ministre, i vama šalju pogrešnu informaciju u nameri da još sredstava obezbede od strane tih studenata koji duži vremenski period studiraju.
Šta da urade oni kada završe fakultete, koji imaju, 60, 65 godina? Ja kažem da odu na Andrićev venac. Neka ne idu do 2022. godine, ima izabran predsednik, a posle toga neka idu tamo, jer imamo praksu da je bilo i toga. Valjda je svaki čovek ponosan kada završi fakultet, srednju školu, ili bilo koji stepen obrazovanja, ponosna je i njegova familija, čak i roditelji ako ih ima. Samo je to jedan čovek krio. Ako je bilo sve u redu i regularno, zašto se to krilo? Nije bio uopšte i jedan razlog za to da se to krije.
Bilo bi dobro, gospodine ministre, ja sam skoro siguran, mada, ne smem baš da tvrdim, da će neki parlament i neki ministar ponovo ovo razmišljati i razgovarati, zato što će moći da analiziraju, moći da uvide prave razloge da mi nemamo pravo da zabranimo nekome da studira. Šta će on da uradi? Da postane diplomirani pravnik, ekonomista, elektroinženjer ili nešto drugo, to on nek razmišlja. Država je dužna da ispoštuje onaj zakon koji je sama donela, odnosno, određene institucije.
Bolje i ovo što vi predlažete i za šta ćete da glasate, nego ono što bi zadesilo ljude koji su upisali pre 2005. godine, jer bi oni praktično sa 1. oktobrom izgubili bilo kakvu nadu ili šansu da završe započete fakultete.
Trebalo je proaktivnu aktivnost da ima, odnosno da budu proaktivni i fakulteti i ti ljudi koji studiraju. Mi nemamo razloga ni da branimo te tamo gde oni nisu u pravu, ali ako vi tvrdite da ih nema ni hiljadu, onda nije bio problem da se možda njima pošalje jedan dopis, pa ko želi da dođe na razgovor da se vidi i koliko ih ima i šta su problemi i da to rešimo.
Ukoliko bi bili prihvaćeni ovi naši amandmani, onda bi na ovaj problem bila stavljena tačka. Niko ne očekuje da se država bavi njima, valjda i ne treba da se bavi, ali samo traže svi ravnopravne uslove. Sad što je neko bio bolji i za kraće vreme završavao fakultet, pa i on je od toga imao neku korist, ali i prestižno je kad neko kaže - ja sam na fakultetu dobijao desetke, ja sam fakultet završio za kraći rok, nego što je bilo predviđeno. Mi u našoj poslaničkoj grupi imao nekoliko takvih. To je svakako za ponos njihov lični, pa i društva u celini, a svakako i poslaničke grupe kojoj pripadaju. Hvala.
