Poštovani dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad sednice Osamnaestog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u Jedanaestom sazivu.

Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 86 narodnih poslanika.

Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubacite svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.

Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da je u sali prisutno 90 narodnih poslanika, odnosno da su prisutna najmanje 84 narodna poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.

Da li neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa žele da zatraži obaveštenje ili objašnjenje u skladu sa članom 287. Poslovnika?

Reč ima narodni poslanik Aleksandar Šešelj.

Hvala, gospodine Arsiću.

Pre svega, vrlo često je tema medijska zastupljenost i stanje u medijima u Srbiji. Naravno, kada govorimo o tome, moramo pre svega da imamo u vidu RTS, dakle, javni servis šta god to značilo, koji se direktno finansira iz budžeta Srbije i to ogromnim parama, a ima nadzorni Odbor tj. upravni odbor koji čine neke nestranačke ličnosti, samozvani eksperti, ljudi koje apsolutno nije niko birao, iako bi najnormalnija situacija bila da ih izabere Narodna skupština, kada već država Srbija i finansira RTS.

Za tu RTS, a ja mislim da je to skandalozno, je vrlo često tema da li će neke izmišljene nepostojeće stranke bojkotovati sledeće parlamentarne izbore ili neće, pa ko se tu kako izjasnio, pa se neka veštačka tenzija po tom pitanju proizvodi u javnosti, a nije tema uopšte da je najveća opoziciona stranka u parlamentu Republike Srbije i druga po veličini u parlamentu Srbije prikupila više od 100 hiljada potpisa građana Srbije za ukidanje institucije javnih izvršitelja.

Dakle, skandalozno je da se RTS bavi potpuno nerelevantnim političkim akterima u Srbiji i određenim performansima koji nemaju apsolutno nikakav značaj, a nije vest da više od 100 hiljada građana Srbije želi da se institucija javnog izvršitelja ukine, da se nešto uradi po pitanju izvršenja dugovanja, na dugovanjima u Srbiji.

Samim tim, pre svega, mislim da se ne poštuju ti ljudi koji se za to zalažu i koji su potpisali tu peticiju. Da li je to normalno stanje u medijima? To bih uputio pitanje Vladi Republike Srbije, pošto imajući u vidu da se bave izveštajima raznih nevladinih organizacija koji pozivaju da se stanje u medijima popravi i nekim čak nevladinim organizacijama koje za isti sto vrlo često okupljaju predstavnike vlasti i prozapadne opozicije.

Evo, jedan konkretan primer, kako RTS ne poštuje građane Srbije. Pre dve nedelje, dame i gospodo narodni poslanici, imali smo ovde gospodina Ivicu Dačića koji nam je pričao o tome, da je sada momenat kada sve više zemalja povlači priznanje Kosova, da nam to zaista ide u prilog našoj poziciji oko KiM, a onda smo videli da je u Beograd stigao izvestilac Bundestaga nemačkog parlamenta za Srbiju, Peter Bajer poslanik i javno rekao, po ko zna koji put, osnovni uslov za nastavak pregovora o pristupanju Srbije EU jeste priznanje Kosova, dakle Srbija treba da prizna Kosovo, a za uzvrat tzv. Republika Kosovo će da prizna Srbiju. To je pogodba koju nam nudi EU.

Imajući u vidu da je nastavak naših evrointegracija u velikoj koliziji sa aktivnostima srpske diplomatije, pre svega, govorim o ovih 15 zemlja koje su povukle priznanje nezavisnosti Kosova, mislim da je krajnje vreme da se i Narodna skupština, a pogotovo vlast u Srbiji opredeli, da li je posvećena učlanjenju Srbije EU, pa joj priznanje Kosova ne smeta ili mi želimo da uradimo sve što možemo da sačuvamo Kosovo pod našom kontrolom, Kosovo u Srbiji, pa onda više nemamo šta da tražimo u EU. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Milorad Mijatović.
Izvolite.

Poštovani potpredsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, pitanje postavljam predsednici Vlade Republike Srbije gospođi Ani Brnabić, a tiče se omladinskih radnih akcija, skraćeno ORA, kao jednog specifičnog vida dobrovoljnog rada koji ima tradiciju i opšte priznate rezultate. Ne treba da naglašavam da je Novi Beograd, koji je u našoj blizini, upravo sagrađen radnim akcijama, i to omladinskim radnim akcijama. Ne treba da naglašavam auto-puteve, mislim na auto-put „Bratstvo i jedinstvo“, isto tako pruge, evo, spomenuću prugu Brčko-Banovići.

Potrebe za dobrovoljnim radom i dalje postoje i mi smo jednostavno omladinske radne akcije i uopšte dobrovoljni rad u potpunosti zapostavili. To je postalo vidljivo kada smo imali katastrofalne poplave 2014. godine. Tada ste videli jedan veliki entuzijazam građana Srbije, koji su bili spremni da pomognu da se odbrane gradovi Sremska Mitrovica, Šabac, niko te ljude nije na to nagonio, oni su dobrovoljno svojim kolima odlazili da pomognu i da pomognu svojoj zemlji.

Međutim, oblast dobrovoljnog rada nije dovoljno pravno uređena. Tu oblast uređuju mnogi zakoni, spomenuću samo Zakon o volontiranju, zakoni o udruženjima građana, i oni imaju neke dobrovoljne akcije, sindikati itd. Mi jednostavno mislimo da se sve može uraditi tako što će se narediti. Međutim, entuzijazam građana i dalje postoji. Ja sam pre nekoliko dana primio jednu delegaciju učesnika omladinskih radnih akcija, to su ljudi, istina, u godinama, ali moram vam reći, mladog duha, spremni da svoja iskustva prenesu novim generacijama.

Samo da naglasim, i pored svih zakonskih prepreka, teškoća i svega onoga što se dešava, radne akcije u našoj zemlji se održavaju. Spomenuću Kraljevo 2014, 2015, 2016. godine, gde su omladinci i veterani dobrovoljno rešavali probleme oko posledica poplava, zatim pošumljavanja goleti.

Citiraću komandata te akcije gospođu Milicu Voštić koja je rekla – zasadimo jedno drvo da bismo promenili svet. Znate, mnogi su rekli, pa čak je i Džon Kenedi rekao – nemojte se pitati šta je država učinila za vas, već se vi pitajte šta ste vi uradili za svoju državu. Znate, nije patriotizam samo govoriti: „Ja volim Srbiju“, patriotizam je i zasaditi jedno drvo, urediti prostor gde živite, urediti potok, urediti reku pored koje se kupate, to je patriotizam gde pokazujete konkretno delom šta činite za svoju zemlju.

Isto tako bih spomenuo i Omladinsku radnu akciju „Ribariće“ Novi Pazar koja je održana 2019. godine. Moram naglasiti da je to zaista bilo impozantno, 140 učesnika gde bilo 100 mladih i 40 veterana. Oni su uredili priobalja jezera Gazivode, a isto tako raščišćavali prilaze arheološkim nalazištima.

Vlada Republike Srbije 2014. godine posle katastrofalnih poplava donela je jedan zaključak, naglašavam, tada je predsednik bio Aleksandar Vučić, da se izvrši analiza i pripreme predlozi za unapređenje dobrovoljnog angažovanja građana u vanrednim situacijama, ali i u svim drugim situacijama.

Moje pitanje gospođi Ani Brnabić je sledeće – da li je Vlada Republike Srbije nakon analize stanja dobrovoljnog angažovanja građana u opštem i javnom interesu pripremila nacrt zakona o dobrovoljnim radnim akcijama, kao specifičnog vida dobrovoljnog rada?

Pod dva, naglašavam da Socijaldemokratska partija i veterani omladinskih radnih akcija su spremni da pomognu i učestvuju u izradi ovog zakona u javnim raspravama, ali i javnim slušanjima u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Đorđe Komlenski.
Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Drugarice i drugovi, dame i gospodo, ponovo postavljam pitanje Republičkoj vladi, Ministarstvu finansija i REM-u. Pitanje se odnosi na pružaoce medijskih usluga N1, Sport klub i Nova S. Naime, u serijalu pitanja koja su postavljana Republičkoj vladi utvrdili smo ko nije nadležan da bilo šta postupa kada su u pitanju ove medijske kuće. Utvrdili smo da N1, Sport klub i Nova S nisu registrovane u Republici Srbiji, da im nisu izdate dozvole za pružanje medijskih usluga od strane regulatornog tela, da je njima dozvola izdata na teritoriji EU u Luksemburgu, a na osnovu Evropske konvencije o prekograničnoj televiziji čija je potpisnica i Republika Srbija. To je ono što je utvrđeno.

Ono što nam REM, koji je očigledno nadležan za ova pitanja, nije odgovorio i na čemu ponovo insistiramo, ali tražimo odgovor jasnim, jednostavnim i prostim rečnikom, pitanje je jako precizno – da li se program N1 televizije koji se emituje u Republici Srbiji, da li je to reemitovani program i da li se on istovremeno takav emituje na području Republike Slovenije ili Luksemburga? Molim odgovor jasan i precizan da li je REM to utvrdio. Ovo pitanje postavljam zato što sumnjam, iz mnogo razloga, ne samo na osnovu gostovanja našeg uvaženog kolege Đukanovića na televiziji N1, već i na osnovu toga što sam lično proveravao preko svojih poznanika i prijatelja u Republici Sloveniji i Luksemburgu da li oni imaju na bilo koji način tamo prilike da program koji mi ovde možemo da pratimo preko N1 televizije identičan takav i istovremeno prate u tim dvema državama. Odgovor je bio negativan.

Da ne bismo svoja saznanja zasnivali na ličnim proverama, zna se ko je nadležan, a to je REM, jednostavno tražim jasan i precizan odgovor da li su oni ovo utvrdili. Ako nisu u stanju da to utvrde, neka to kažu, postoje drugi organi koji to mogu da utvrde. Pošto nismo dobili odgovor od Ministarstva finansija, iskreno se nadam da, kao i tužilaštvo koje je dostavilo odgovor, Ministarstvo finansija radi na ovim predmetima i vrši proveru da li su oni poreski obveznici ipak u zemlji Srbiji ili nisu, imaju i oni način i metodologiju da utvrde da li se radi o reemitovanju ili se ne radi o reemitovanju. Ukoliko se ne radi o reemitovanju, za šta postoji ozbiljna sumnja, onda poreska policija, finansijska policija i svi drugi nadležni organi apsolutno na osnovu Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, a posebno na osnovu člana 9. stav 2, u kojem se kaže – ako je simulovanim pravnim poslom prikriven drugi pravni posao, za utvrđivanje poreske obaveze osnovu će činiti simulovani pravni posao.

S obzirom na to da se radi o ogromnim sredstvima, za koje postoji ozbiljan razlog da sumnjamo da su utajena, kada je u pitanju prihod budžeta Republike Srbije, kroz porez i druge prihode koje ove kuće ne plaćaju, navodno na osnovu toga što reemituju program iz Slovenije ili Luksemburga, ili šta god već smislili u međuvremenu da prikažu, očekujem da se u skladu i sa poslednjim pitanjem koje sam postavio ovde i ovo pitanje koje postavljam ne tretira samo pitanjem, već prijavom nadležnim poreskim organima za proveru i kontrolu i krivičnu prijavu nadležnim tužilačkim organima za proveru i kontrolu. Ukoliko REM ne uradi svoj posao, onda bi i on trebalo da bude podložan proveri svog rada od strane ovih nadležnih organa koje sam pomenuo. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Danijela Stojadinović. Izvolite.

Hvala predsedavajući.

Poštovani predsedavajući, poštovane kolege narodni poslanici, koristeći pravo iz člana 287. Poslovnika, danas bih postavila ministru zdravlja gospodinu Lončaru.

Činjenica je da Vlada i ministarstvo nastoje da poboljšaju uslove lečenja na sva tri nivoa, da se ulažu sredstva za izgradnju, adaptaciju i završetak kliničkih centara u Beogradu i Nišu, da se više opštih bolnica i domova zdravlja rekonstruiše, što treba da poboljša opšte uslove za lečenje naših pacijenata. Pozdravljam sve ovo, kao i napore da se povećaju plate zdravstvenim radnicima, lekarima, medicinskom osoblju, nemedicinskom osoblju, kako bi Srbija u dužem periodu mogla da obezbedi dovoljno medicinskog kadra koji želi da ostane i radi u Srbiji.

Pitanje koje želim da postavim ovog puta se odnosi na dijabetičare, a posebno na decu koja boluju od dijabetesa tipa 1, dakle na insulinu su. Naime, zbog prirode bolesti dijabetes tipa 1 zahteva svakodnevnu kontinuiranu kontrolu koja se u kućnim uslovima vrši više puta pomoću testova koji zahtevaju da se u toku dana sprovodi više uboda više puta i to je naročito za decu veliko opterećenje. Postoji mnogo bezbolniji način za merenje nivoa šećera u krvi, a to su aparati senzori, koji se bez uboda, odnosno bilo kakvog uzimanja krvi može odrediti taj dnevni nivo šećera. U evropskom zemljama, kao i u nekim zemljama u našem okruženju, ovi senzori su uvršteni na pozitivnu listu i troškove nabavke ovih senzora pokrivaju njihovi fondovi zdravstvenog osiguranja.

S tim u vezi, želim da pitam ministra zdravlja ima li mogućnosti da se ovi senzori registruju u našoj Agenciji za lekove, odnosno da Ministarstvo zdravlja i Republički fond za zdravstveno osiguranje ove senzore uvrsti na pozitivnu listu i na taj način olakša dijabetičarima tipa 1 svakodnevnu kontrolu nivoa šećera u krvi, bez toliko uboda, a posebno je ovo važno za decu dijabetičare, kojih je u našoj zemlji sve više. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Dragan Šormaz. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, neću se baviti, baviću se prošlošću kao još jedan kolega malopre, ali ne naučnom fantastikom jer po meni omladina treba da uči da se razvija, da se zabavlja, da uživa u ljubavi, da uči nove tehnologije, da Srbija zbog njih napreduje, da stvara porodice, a ne da tuca kamen i kopa rovove za parče hleba i čašu tople vode.

Vezano za to hoću da kažem da je u nedelju obeležen jedan bitan dan za Srbiju, 75. godina od akcije Halijard, koja je od naših građana, od svih nas, decenijama bila sakrivena. Pre 75 godina je izvedena najveća i najefikasnija akcija spašavanja u Drugom svetskom ratu. Osam hiljada vojnika jugoslovenske vojske u otadžbini pod komandom Draže Dragoljuba Mihajlovića, u narodu poznati kao četnici, su spasili 500 i više od 500 pilota savezničkih i doveli su ih do sela Pranjane gde je obeležen ovaj dan. Tu je napravljen improvizovani aerodrom, zahvaljujući čemu, celoj toj akciji, su ti ljudi spašeni i sletali su saveznički avioni i svi oni su seli u te avione slobodni, mirni, nahranjeni i vratili se svojim jedinicama da nastave borbu protiv fašizma.

Zašto je ta akcija velika? Zato što su prvo svi spaseni, a drugo, zato što je srpski narod pokazao svoju humanost, svoj karakter, pokazao je svoju hrabrost i veličinu jer Dražini vojnici su doveli te oficire u domove našeg naroda. Oni su tu, tačno je, delili parče hleba sa njima, a malo su imali zbog rata, ali je jedna druga stvar važnija, niko od pripadnika vojske, niko od tog naroda nije prijavio ni jedna jedini slučaj i zato je akcija bila sto posto efikasna. Zbog toga treba da budemo ponosni na sve to što je urađeno, a sramota treba da nas bude zato što smo dopustili, kao narod da za to niko ne zna, zato što smo dopustili 1945. godine da nam bude ubijen i bog i kralj i otadžbina i demokratija i tradicija. Ubeđen sam da i dan danas živimo ovako teško kako živimo samo zbog tih grešaka iz tog perioda.

Srbi treba da budu ponosni jer su imali dva antifašistička pokreta dok su ostali bili samo sluge fašista za vreme rata. Činjenica ima mnogo, ne samo ova akcija, evo na primer, imate pun internet fotografija, sve možete da proverite kako Keserović ulazi u Kruševac zajedno sa sovjetskom armijom, četnici nose američke zastave, a sovjetski vojnici nose sovjetske zastave i zajedno se slikaju. To je bio slučaj u nekoliko gradova. Šta se dogodilo kasnije od 1945. godine kada su prevareni saveznici, jer je bilo obećano da će se dozvoliti povratak kralja u zemlju i da će biti obećani demokratski izbori, to je neka druga tema.

U svakom slučaju sve se ovo dogodilo. Mi smo pre 15 godina doneli Zakon o izjednačavanju ova dva pokreta i sud je presudio i rehabilitovao Dražu Mihajlovića. Zahtevam od Ministarstva prosvete da mi odgovori kada će u istorijske udžbenike ući istorija i istina o dva antifašistička pokreta u Srbiji i srpskom narodu. Očekujem taj odgovor da stigne u skladu sa Poslovnikom, znači, što pre i da bude jasan i precizan. Hvala vam.