Pravo na repliku ima narodni poslanik Vladimir Orlić, na spominjanje stranke. Izvolite.

U više navrata, dame i gospodo narodni poslanici, mislim da je zaista neophodno da, ako je moguće, ovu raspravu maksimalno uozbiljimo, kada govorimo o pitanja koja su zaista argumenti. Teško je zaista da neko kaže – ne treba uopšte uzeti u obzir pitanje da li to što neko treba da polaže ispite koji se više ne organizuju, da li neko što treba da polaže materiju koja se čak više i ne predaje, može da generiše bilo kakav dodatni trošak i to je jedna od važnih napomena koju smo imali mi.

Vidite i sami na osnovu predloga zakona za koji ćemo mi glasati, hoćemo da pokažemo maksimalno razumevanje, hoćemo da svaki čovek ima šansu, čak i kada smatramo da je to prevazišlo neke okvira onoga što smatramo dobrom praksom. Hoćemo uvek, nije pitanje volje. Hajde da pričamo malo više o smislu. Da li može neko da kaže zbog toga što je čovek platio školarinu, time je taj čovek automatski izbacio iz priče svaki mogući trošak koji se odnosi i na možda neke predmete koji više i ne postoje, na možda neke programe koji su završeni, izbačeni iz te prakse, visokoškolske ustanove pre 10, 20, 30, 40 godina. Hoćete da pričamo teoretski, onda je u teoriji sve moguće. Sada treba pronaći nekoga da se tim stvarima bavi. Gde su, recimo, usputne ispitne obaveze? Ako neko npr. treba za pojedinca da organizuje laboratorijske vežbe, u skladu sa programom koji je napušten pre 30 godina, da li može svako da stavi ruku u vatru? To su troškovi koji su nemogući, to je nešto što mora biti pokriveno. Mi samo govorimo o tim stvarima, zaista treba voditi računa i da ne izgubimo nikada iz vida šta ima smisla. To su naše napomene. To je prvi poziv da se uozbiljimo.

Drugi se svakako odnosi na ovo što je sad takođe predmet dobacivanja, a to je pitanje ličnog odnosa i potrebe da se neko sa nekim od nas lično obračunava i to nema previše smisla. Ali ako pričamo o ozbiljnosti i ako neko pokušava da podsmešljivo govori o slučaju bivšeg predsednika Srbije Tomislava Nikolića, samo da podsetim. Čovek jeste diplomirao u vreme kada je bio zamenik predsednika SRS. Jel o tome govorite sa podsmehom? Ako o tome govorite sa podsmehom, zapitajte se što vam to nije bilo smešno tada. Zapitajte se što vam je to tada bilo potpuno u redu, pa ćete možda doći na zaključak koliko ste vi zapravo iskreni u ovim stvarima koje pričate.

Govorićemo o ovome ako treba još dodatno. Ali još jedna napomena, a u duhu mog poziva da se uozbiljimo. Onaj ko hoće da govori o obrazovanju i o naučnim radovima Aleksandra Martinovića mora mnogo, mnogo škole još da završi, mora mnogo ispita da položi, za početak da ne bude nesvršeni student, ali i tada da nastavi mnogo da radi, da bi uopšte bio u prilici da se poredi sa Aleksandrom Martinovićem.

Pravo na repliku ima narodni poslanik Ljiljana Malušić.

Izvolite.

Hvala, predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima iz Ministarstva, dame i gospodo poslanici, gospodo ispred SRS, jako poštujem demokratsku diskusiju. Mi se ovde prosto ne slažemo sa nekim stvarima. Ja nisam zaista nikada ljuta, naprotiv, jako poštujem vaše stavove, ali su činjenice činjenice.

Za početak, naš uvaženi gospodin Tomislav Nikolić je tada bez fakulteta bio predsednički kandidat i pobedio na predsedničkim izborima, iako nije imao ni magistarske ni doktorske studije, a istina je da je završio fakultet u vaše vreme. Znači, pod jedan. Nije imao ni master ni doktorske. Znači, pobijate sve za ono što sam rekla – do 65 godine. Pričala sam o studentima koji krenu da studiraju pa završe fakultet u 65 godini ne radeći ništa. Ovaj čovek je radio, ne samo on, nego masa nas, to je poenta.

Pod dva, rekli ste, moj uvaženi kolega, da državu ništa ne košta to što produži fakultet. To nije tačno. Profesori koji izlaze da pitaju te studente, ako ih ima 10.000, se plaćaju, plaća se svaki taj rok. Znači, niste upućeni. Ja vama želim da naučite još mnogo stvari, jer ste vrlo pametan, kreativan mlad momak.

Što se tiče Tomislava Nikolića, svako dobro za tog čoveka, najbolji je. Hvala.

Pravo na repliku ima narodni poslanik Ljubiša Stojmirović. Izvolite.

Poštovane koleginice i kolege, nije sad baš najsigurnije da li me je kolega Šešelj prozvao i pitao o tome kako je predsednik Srbije završio i kada je završio fakultet, ali mogu da mu odgovorim, ako je to bilo pitanje – predsednik Srbije Tomislav Nikolić niti je polagao kod mene, niti ja imam ikakve veze sa tim kada je završavao i gde je završavao fakultet. Ali, ako se radi o Tomislavu Nikoliću, građaninu koji je bio student i polagao kod mene, s obzirom da nešto nismo privatno baš najbolji, ne bih govorio o tome.

Hoću samo da vam ukažem na jednu činjenicu – on je sa ponosom nosio svoju diplomu i u praksi dokazao da je dobar menadžer. Šta imam u prilog tome? Uspešno je vodio SRS kao diplomirani menadžer i SRS je postigla najznačajnije i najveće rezultate u periodu dok je on bio na njenom čelu. Prelaskom i stvaranjem SNS on je zajedno sa ekipom koja je bila oko njega stvorio uspešnu, moćnu i sada najjaču stranku u Srbiji, stranku koja je 2012. godine njegovom pobedom na predsedničkim izborima ušla i u vlast i pokazala da zna i ume da vlada. Što se tiče mojih prijatelja, drugara, braće i sestara iz SRS, njegov odlazak im je napravio veliku štetu i, hteli da priznaju ili ne hteli da priznaju, imali su jedan veliki pad. Eto, toliko. Hvala.

Pravo na repliku ima narodni poslanik Aleksandar Šešelj. Izvolite.

Pre svega, zaista mogu i verovatno ću mnogo da naučim od vas, posebno od vas, gospođo Malušić, ali mislim da ni vi niste dovoljno obavešteni o svojoj stranci.

Dakle, vi ste rekli sada kada je pobedio na izborima ispred SNS Tomislav Nikolić, on nije imao master i doktorske i tako dalje, a mi znamo da je on bio master u vreme dok je pobedio, to jest kada je pobedio na predsedničkim izborima u Srbiji. Mislim uopšte da njegova pojava, uopšte fenomen taj i tog studiranja treba da bude dovoljno za celu sada ovu raspravu, da ne moramo ništa više da pričamo o obrazovanju dok postoji jedan takav slučaj u Srbiji. Ne može ni deset Mladena Šarčevića nešto da uradi po tom pitanju.

Znate, ne poredim se ja sa Aleksandrom Martinovićem, mene to apsolutno ne zanima, on se poredio sa mnom i dobacivao meni. Ja mogu da studiram ili da ne studiram, ja mogu da budem narodni poslanik kao poljoprivrednik, mogu da budem bez bilo kakvog zvanja. Ja isto onoliko studiram koliko je studirao sadašnji predsednik Republike i verovatno ćemo imati isti prosek. I u čemu je sada tu problem? Nisam išao, možda sam bolje trebao da idem u srpski Hajdelberg, tzv. u Ćupriju, možda bih tamo već i predavao.

Kada govorimo o tim ljudima koji su upisali pre 2005. godine, dakle, jeste koštaju ti profesori da ispituju i sve je to u redu, ali ne idu ti profesori negde drugde za te ispite, to rade u onim redovnim rokovima koji postoje i sada, zajedno sa svim ostalim studentima. Pa, kakve sada to ima veze, koji su to troškovi?

Mislim da se pravi problem ni iz čega i apsolutno se ne vodi prava stvar i rasprava o pravom pitanju, a to je uopšte ovoj, Bolonjskoj reformi kakva je ona i šta je donela našem obrazovanju. Hvala.

Pravo na repliku, narodni poslanik Vjerica Radeta, zatim Vladimir Orlić. Izvolite.

Najpre, da raščistimo, Srpsku radikalnu stanku od osnivanja nije vodio niko osim prof. dr Vojislav Šešelj i stranački organi. Stranački organi su bili i zamenik predsednika i potpredsednici i predsednički kolegijum i Centralna otadžbinska uprava i izvršni organi i izvršni okružni, opštinski i mesni odbori. Dakle, nikada Tomislav Nikolić nije vodio SRS.

Još nešto, dogovorite se vi da li je bio, da li je imao ili nije imao završen taj svoj fakultet, zapravo da li je imao diplomu, fakultet završio nije nikada, to je jasno. Kada se poslednji put kandidovao kao član SRS 2008. godine tražio je od Nataše Jovanović da mu iz Kragujevca donese dokumentaciju, što je normalno, koja je potrebna za kandidovanje, ali joj je rekao da vidi tamo u opštini da mu upišu, da mu je zanimanje narodni poslanik. Pa, su onda ovi tamo ljudi rekli – kuku, kako narodni poslanik. To sada jedan vaš ima takođe upisano. Onda su mu napisali da je on tehničar, jer je to jedino što je pokazao u javnosti, što je pokazao u stranci, jedino zvanje za koje smo mi znali.

E, sada kaže koleginica, ili ko već reče, napravio je veliku stranku, nama naneo štetu. Istina je da je SRS 2008. godine napravljena šteta, velika šteta, da smo se prilično oporavili, oporavljamo se i dalje i uporni smo u provođenju našeg političkog programa, ali SNS nije napravio Tomislav Nikolić. Setite se poslaničke grupe Napred Srbijo, pokradeni mandati SRS, onda podrška Borisa Tadića, Ustavnog suda, Mikija Rakića, Američke ambasade i napraviše tu veliku stranku.