Pravo na repliku, narodni poslanik, Vladimir Orlić. Izvolite.

Pa, pre svega, pošto ja pričam da je kod nas isključivo reč o dobroj volji, hoću da počnem sa ovim što je pozitivno u poslednjih tri ili četiri minuta u ovoj raspravi. Pozitivno je što vidimo da više ne pričaju toliko samouvereno oni koji tvrde da su nemogući troškovi na račun države, između ostalog. Vidim da su počeli malo da razmišljaju o ispravnom smeru i to je naravno za svaku pohvalu. Ispravno je i pozitivno što su nesvršeni studenti prestali da pokazuju ambiciju da se porede sa Aleksandrom Martinovićem, shvatili su valjda koliko je to besmisleno, u svakom slučaju nije mudar pristup. To su dobre stvari.

One stvari oko kojih i dalje treba da po neku reč razmenimo i ja se iskreno nadam ovom prilikom razvejemo apsolutno sve nedoumice. Srpsku naprednu stranku formirali su građani. Srpsku naprednu stranku formirao je narod. I, kako postoje potpisi formalnih osnivača, tako imate mnogo godina već sada koje su gradili brojni vredni ljudi u to da SNS te 2012. godine prvo pobedi bivši režim, a ona da u godinama koje dolazile potom uredi Srbiju da je učini drastično boljim mestom za život. Danas tu SNS čine ljudi koji se zaista milionima broje, od 700 hiljada formalnih članova do možda još dva ili tri puta toliko onih koji za nju glasaju i koji tu stranku vole svim srcem. To vam je odgovor na pitanje, ko je formirao i ko čini SNS. U ovim uspesima koje je Srbija postigla poslednjih godina nalazi se, pa u svakom od njih, sigurno po najmanje jedna kap znoja svih tih ljudi.

A što se tiče privatnog odnosa prema bivšem predsedniku Tomislavu Nikoliću od strane ljudi iz SRS, još jednom, ako im nije smetalo što je čovek diplomirao u vreme kada je bio zamenik predsednika SRS, ne znam šta im je onda sporno i šta im smeta u vezi sa 2012. godinom. Oni sada ovde kažu, smatrali smo da je diplomirao dok je bio kod nas, ali smatramo da nije diplomirao onog momenta kada je vodio uspešnu SNS koja je pobeđivala između ostalog i nas, njih, takve neuspešne. I, oni kažu, 2012. godine pa nadalje, mi smatramo da Tomislav Nikolić nikada nije diplomirao, a ranije smo smatrali da je to u redu. I, oni kažu od 2012. godine pa nadalje smatraju i dalje da je za njih Tomislav Nikolić građevinski tehničar, el tako beše. Možda tu dolazimo do suštine problema, stranku koju vodi, kako je rečeno, univerzitetski profesor, profesor doktor, pa i njega samog kao nosioca te stranke na izborima, profesora doktora po vašem mišljenju pobedio je tada i to potukao do nogu građevinski tehničar, onda shvatam šta vas boli.

U skladu sa članom 112. određujem pauzu u trajanju od pet minuta.

Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Sreto Perić.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik Sreto Perić.
Kolega Periću, izvolite.

Gospodine ministre, vi se sećate da sam rekao kad je bila rasprava u načelu da ste vi ovde nevoljno, ne zato što vi to hoćete takvi da budete, nego prosto tema je takva da se to vama ne dopada.

Ja sam i tad rekao da vaš stav vezan za ovaj Zakon o produženju roka za stare studente, odnosno, sve one koji su upisali pre 2005. godine, bez obzira da li su redovni studenti, da li su oni koji su upisali magistarske studije ili brane doktorske disertacije.

Mi imamo sasvim dovoljan argumenata da ovaj rok bude ne oročen. Pre svega, on se nalazi u pravnoj teoriji, nalazi se i u pravnoj praksi, jer da bi nešto bilo oročeno mora se znati u vreme donošenja kako i kakvi uslovi će biti kada se to bude primenjivalo. Mada veliki broj kolega ovde, takođe u pravu, što reče kolega Jokić, iznoseći naš popustljiv stav prema deci i sl. navodeći neke primere - a šta oni koji su bili izuzetno dobri studenti, imali su visok prosek? To je valjda ponos i pohvala za njih. Vidite, neki su već docenti, neki redovni profesori na raznim fakultetima, a neki još uvek studiraju. To treba dopustiti, to je njihovo pravo, to je njihova stvar.

Srpskoj radikalnoj stranci može puno toga da se prigovori, ali nikad niko ne može reći, odnosno može reči, ali neće biti u pravu da kaže da se mi bilo kome dodvoravamo.

Jedan od kolega zna kada je bio Zakon o restituciji. To je prilično bolna tema za građane Srbije, mi smo tada rekli da smo protiv tog zakona. Mi smo ljudi od principa, stranka ima svoj program, principijelan i to će tako uvek da bude.

Sada je bilo ovde govora da kada je ministar Šarčević studirao, da su bila četiri ispitna roka, a sada ima 12 ispitnih rokova. Kada je ministar Šarčević studirao i mnogi od nas, onda je u Srbiji bilo oko 2% ljudi sa svršenim fakultetima. Danas sedam, osam, deset sa intencijom da bude i više, valjda je to normalno, to nije ništa nenormalno.

Ima jedna stvar, gospodine ministre, vi ste odgovorni, ne mislim baš bukvalno, ali odgovorni za svakog predškolca, učenika, studenta za sve ljude koji se obrazuju u bilo kojem sistemu, pa tako i za ove student. Ali, nemoguće je da niste mogli da imate informaciju koliko zaista ima tih studenata.

Što se tiče nas srpskih radikala, nama nije uopšte bitno, princip je važan. Ali, mogli smo da imamo i taj podatak.

Vi dobijate mnoge informacije o stanju u sistemu obrazovanja i to je normalno da dobijate. Prost upit, to se dobije, mogli ste i vi, ako niste vi, a mogao je gospodin Tubić. Zadajte vi sebi u zadatak, ne morate ni da pitate ministra po zakonu koji je vas uspostavio tu gde jeste, vi možete da zatražite od fakulteta tačno brojno stanje.

Pitanje je ovde i šta fakulteti žele time da dobiju? Možda hoće te studente da prevedu na sistem studiranja po Bolonji i onda su tamo one visoke školarine i slično. Na nekim fakultetima je to i sad. Da je to na svim, ja bi rekao da je to neko pravilo. Plaća se indeks. Pazite, indeks, dokument, 6.000, negde 7.000 i slično, drugim fakultetima se to ne plaća.

Možda neki fakulteti, ministre, i vama šalju pogrešnu informaciju u nameri da još sredstava obezbede od strane tih studenata koji duži vremenski period studiraju.

Šta da urade oni kada završe fakultete, koji imaju, 60, 65 godina? Ja kažem da odu na Andrićev venac. Neka ne idu do 2022. godine, ima izabran predsednik, a posle toga neka idu tamo, jer imamo praksu da je bilo i toga. Valjda je svaki čovek ponosan kada završi fakultet, srednju školu, ili bilo koji stepen obrazovanja, ponosna je i njegova familija, čak i roditelji ako ih ima. Samo je to jedan čovek krio. Ako je bilo sve u redu i regularno, zašto se to krilo? Nije bio uopšte i jedan razlog za to da se to krije.

Bilo bi dobro, gospodine ministre, ja sam skoro siguran, mada, ne smem baš da tvrdim, da će neki parlament i neki ministar ponovo ovo razmišljati i razgovarati, zato što će moći da analiziraju, moći da uvide prave razloge da mi nemamo pravo da zabranimo nekome da studira. Šta će on da uradi? Da postane diplomirani pravnik, ekonomista, elektroinženjer ili nešto drugo, to on nek razmišlja. Država je dužna da ispoštuje onaj zakon koji je sama donela, odnosno, određene institucije.

Bolje i ovo što vi predlažete i za šta ćete da glasate, nego ono što bi zadesilo ljude koji su upisali pre 2005. godine, jer bi oni praktično sa 1. oktobrom izgubili bilo kakvu nadu ili šansu da završe započete fakultete.

Trebalo je proaktivnu aktivnost da ima, odnosno da budu proaktivni i fakulteti i ti ljudi koji studiraju. Mi nemamo razloga ni da branimo te tamo gde oni nisu u pravu, ali ako vi tvrdite da ih nema ni hiljadu, onda nije bio problem da se možda njima pošalje jedan dopis, pa ko želi da dođe na razgovor da se vidi i koliko ih ima i šta su problemi i da to rešimo.

Ukoliko bi bili prihvaćeni ovi naši amandmani, onda bi na ovaj problem bila stavljena tačka. Niko ne očekuje da se država bavi njima, valjda i ne treba da se bavi, ali samo traže svi ravnopravne uslove. Sad što je neko bio bolji i za kraće vreme završavao fakultet, pa i on je od toga imao neku korist, ali i prestižno je kad neko kaže - ja sam na fakultetu dobijao desetke, ja sam fakultet završio za kraći rok, nego što je bilo predviđeno. Mi u našoj poslaničkoj grupi imao nekoliko takvih. To je svakako za ponos njihov lični, pa i društva u celini, a svakako i poslaničke grupe kojoj pripadaju. Hvala.

Reč ima koleginica Studenka Kovačević. Izvolite.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani, poštovani ministre, pre svega, niti se ovde nekome brani da studira, niti ovde govorimo o tome sa koliko godina je neko upisao fakultet, govorimo o dužini trajanja studija.

Kao što sam rekla i u načelnoj raspravi na ovu temu, mi smo voljni da produžimo rokove starim studentima, da im omogućimo da završe te studije po starom programu. Još dve godine dobijaju ovom izmenom zakona, a napominjem da je ovo peti put kako se taj rok produžava i polazi se od toga da neki od njih mogu dati veliki doprinos ovom društvu. Takođe se uzima u obzir i da im je do završetka studija ostalo nekoliko ispita, a da iz ličnih razloga, kao što je zasnivanje porodice ili zbog nekih drugih životnih okolnosti, nisu uspeli da studije završe.

Međutim, ukidanje rokova neće doprineti da svi ovi studenti završe fakultete. Štaviše, mislim da će biti potpuno suprotno.

Ponavljam, sve u životu ima rok. Zašto bi sticanje formalnog obrazovanja bilo izuzetak od toga? Ako neko nešto želi da završi, on to počinje sa odlukom u kom roku će to i obaviti. Na to mogu uticati nepredviđene životne okolnosti, pa se ti rokovi mogu i pomeriti. U redu, nema problema, evo i zakon pomera rokove i daje dodatni rok za završetak studija. Ko je zaista rešen, iskoristiće ovo produženje i završiće započeto ako već nije iskoristio prethodne četiri prihode, ali zaista se negde mora prekinuti sa ovom praksom i priznati da nema smisla studirati u nedogled. Zahvaljujem.

Pravo na repliku, narodni poslanik Sreto Perić. Izvolite.

Kažete - sve ima rok, a ja mislim da ljubav nema rok, ali, dobro, sada da se ne bavimo tom lepom temom nego nečim što je ozbiljnije.

Razlog za neprihvatanje ovog amandmana – zato što je celishodnije rešenje koje je predložila Vlada. Ja bih rekao da je to restriktivnije rešenje. Celishodno je nešto svrsishodno, odgovorno, nešto malo i fleksibilno, a restriktivno ovde upravo jeste to.

Mi smo ovde čuli mnogo razloga zbog čega neko studira duže nego što je uobičajeno, nego što je i možda prosečno neko vreme studiranja i mi uopšte ne ulazimo u te razloge. Trebalo bi, drage kolege, malo više da se bavimo argumentima i da uvažavamo argumente i svoje i drugih.

Ja sam video ovde neke aplauze. Kada je kolega Martinović govorio, on je govorio o našim slabostima kao roditelja, i ja to prihvatam. To je u praksi tako. Onda su neki aplaudirali kad je on čak rekao da bi prema deci trebalo biti možda, ja stavljam pod znake navoda, malo i grublji. Ne daj Bože da je SRS ili neko drugi predložio da takav sistem vaspitanja treba da se primenjuje, onda bi se razni zaštitnici društva, prava deteta i ostalo tu pojavili.

Znamo da je bilo kroz naš život i ovo o čemu je ministar govorio, da smo ljubili starije u ruku, to je bio jedan sistem poštovanja. Kada bi danas, ali ne samo tamo u porodici, nego i ovde se malo uvažavali i poštovali, sve bi bilo drugačije. Mislim da bi čak bilo i bolje.

Nije loše kada neko ima apsolutnu većinu, ali to ponekad stvara i problem. Opterećeni ste, drage kolege, previše procentom 51%. To je dovoljno da vladate sami, a to u praksi daje potpuno negativne rezultate. Dobrog čoveka je teško pokvariti. Nisu svi pokvareni, ali želja za 50% i više od 50% svašta nam je dovela na vlast, pa i u vašoj sopstvenoj stranci. Ne bi bilo loše da to preispitate. Hvala.

Pravo na repliku, narodni poslanik Studenka Kovačević. Izvolite.