Druga sednica Drugog redovnog zasedanja , 04.10.2019.

3. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

Druga sednica Drugog redovnog zasedanja

01 Broj 06-2/225-19

3. dan rada

04.10.2019

Beograd

Sednicu je otvorio: Vladimir Marinković

Sednica je trajala od 10:05 do 18:30

OBRAĆANJA

...
Socijaldemokratska partija Srbije

Vladimir Marinković

Poslanička grupa Socijaldemokratska partija Srbije | Predsedava
Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Druge sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2019. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 72 narodna poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da je u sali prisutno 89 narodnih poslanika, odnosno da imamo kvorum za rad i da možemo da nastavimo sa sednicom.
Obaveštavam vas da su sprečeni da sednici prisustvuju sledeći narodni poslanici: Đorđe Komlenski i Stefana Miladinović.
Nastavljamo rad i prelazimo na zajednički načelni pretres o Predlozima zakona iz tačaka od 7. do 9. dnevnog reda.
Prelazimo na zajednički načelni pretres o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o osiguranju depozita, Predlogu zakona o otvorenim investicionim fondovima sa javnom ponudom i Predlogu zakona o alternativnim investicionim fondovima.
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da su pozvani da sednici prisustvuju Siniša Mali, ministar finansija, Jelena Tanasković, državni sekretar u Ministarstvu finansija i Filip Šanović, vršilac dužnosti pomoćnika ministra finansija.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika u skladu sa članom 96. stav 4. Poslovnika Narodne skupštine.
Saglasno članu 157. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine otvaram zajednički načelni pretres o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o osiguranja depozita, Predlogu zakona o otvorenim investicionim fondovima sa javnom ponudom i Predlogu zakona o alternativnim investicionim fondovima.
Da li predstavnik predlagača, gospodin Siniša Mali, ministar finansija želi reč? (Da)
Izvolite gospodine ministre.

Siniša Mali

Hvala puno.
Poštovani predsedavajući Narodne skupštine, uvaženi narodni poslanici, danas se pred vama nalaze tri predloga zakona i to Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o osiguranja depozita, Predlog zakona o otvorenim investicionim fondovima sa javnom ponudom i Predlog zakona o alternativnim investicionim fondovima.
Pre nego što pređem na detalje oko samih zakona, želeo bih da napomenem da smo odgovornom politikom uspeli da u red dovedemo naše javne finansije, napunimo praznu kasu, koju su nam ostavili oni pre nas i stvorimo prostor za rešavanje višedecenijskih problema koje smo nasledili.
Postignuti rezultati govore sami za sebe. Naveo bih samo nekoliko makroekonomskih pokazatelja. Rast BDP-a u julu ove godine je 4,4%, stopa nezaposlenosti 10,3%. Očekujemo da će ova stopa nezaposlenosti padati i da ćemo jednocifrenu stopu imati već početkom naredne godine.
Jedan od najprestižnijih finansijskih časopisa na svetu „Fajnenšel Tajms“ objavio je da Srbija broj jedan u svetu kada je reč o direktnim stranim investicijama sa 3,5 milijardi evra u 2018. godini, dok ove godine očekujemo još bolje rezultate.
Naše dobre rezultate je potvrdila jedna od tri najveće rejting agencije na svetu „Fič rejtings“. Ova agencija je krajem prošle nedelje povećala kreditni rejting naše zemlje sa BB na BB plus, što je još jedna potvrda da smo uspešno sproveli reforme.
Posebno mi je drago što su u svom saopštenju istakli da je poboljšana valutna struktura javnog duga, prevashodno usled smanjenja učešća dolarskog duga, na koju je u velikoj meri uticala transakcija prevremenog otkupa dolarskih obveznica u junu mesecu ove godine.
Sredstvima koja su ostvarena novom emisijom euroobveznica na međunarodnom finansijskom tržištu, prevremeno su otkupljene ranije emitovane dolarske obveznice u ukupnom iznosu od 1,1 milijardu dolara i ostvareni povoljni uslovi na međunarodnom finansijskom tržištu kapitala, po najnižoj kamatnoj stopi od 1,5%. Nikada nismo imali nižu kamatnu stopu, a sa rokom dospeća od 10 godina.
Javni dug naše zemlje je na kraju avgusta bio 51,9% BDP, dok je pre samo nekoliko godina bio iznad 70% BDP. Osim toga, postižemo i niže troškove zaduživanja. Prosečna ponderisana kamatna stopa na ukupan portfolio duga je danas 3,4% a 2016. godine bila je 4,5%. To je najbolji pokazatelj da smo vratili poverenje u našu zemlju.
Neko bi možda rekao da to nije dovoljno, ali mi se ne slažemo. Smatramo da je posebno u narednom periodu za nas važan razvoj tržišta kapitala i danas su pred vama tri zakona, koja su za razvoj ovog tržišta veoma važna.
Sveobuhvatni izveštaji Svetske banke, u čijoj su izradi učestvovale sve ključne institucije i ministarstvo u Republici Srbiji, uključujem tu i NBS i Centralni registar i Komisiju za hartije od vrednosti, Beogradsku berzu i Upravu za trezor, Upravu za javni dug i druge, zaključuje da nema jednostavnog kratkoročnog rešenja za razvoj tržišta kapitala.
Sa druge strane, u sklopu globalne agende za rast, tzv. „nju grouf agenda“, Svetska banka procenjuje da BDP Republike Srbije može da raste čak i do 7% godišnje i da je značajan deo tog rasta uslovljen razvojem tržišta kapitala i povećanjem stepena finansijske inkluzije. Uz to, razvoj tržišta kapitala je bitan preduslov za ispunjenje obaveze preduzetih u okviru pregovaračkog Poglavlja 9 – finansijske usluge, u smislu dalje harmonizacije domaćih propisa sa propisima EU.
Imajući u vidu gore navedeno, Ministarstvo finansija je u saradnji sa gore navedenim institucijama, sredinom ove godine osnovalo radnu grupu čiji je zadatak kreiranje nove strategije za razvoj tržišta kapitala.
Cilj pomenute strategije je stvaranje povoljnog, regulatornog, institucionalnog i poslovnog okvira koji će predstavljati pokretačku snagu za dalji razvoj privatnog i javnog sektora u Srbiji, u godinama i decenijama koje dolaze.
Ono što daje posebnu težinu ovoj aktivnosti jeste činjenica da su svi međunarodni partneri, među kojima su i EBRD i UNDP i Svetska banka, već izrazili nedvosmislenu podršku ovom procesu i dali konkretne predloge za saradnju na razvoju tržišta kapitala u našoj zemlji.
Zakon o investicionim fondovima i Zakon o alternativnim investicionim fondovima koji su danas pred vama, prvi su ali veoma bitan korak u procesu daljeg jačanja srpske ekonomije, njene diversifikacije i kreiranja novih poslovnih prilika, kako za domaće, tako i za strane investitore.
Osnovni ciljevi donošenja ovih zakona su sledeći. Prvo, obezbeđivanje uslova koji mogu da privuku veći broj učesnika na tržištu i intenzivnije trgovanje, kao i pružanje veće sigurnosti stranim investitorima, dok će domaće tržište biti atraktivnije za ulaganja. Drugo, omogućavanje pristupa dodatnim alternativnim izvorima finansiranja za mikro, mala i srednja privredna društva. Treće, obezbeđivanje međusobne usaglašenosti ova dva zakona koja uređuju različite vrste institucija za kolektivno investiranje društava za upravljanje njima. Četvrto, ispunjavanje obaveze preuzete u okviru pregovaračkog Poglavlja devet, finansijske usluge, u smislu dalje harmonizacije domaćih propisa sa propisima EU.
Najvažnije izmene Predloga zakona o otvorenim investicionim fondovima sa javnom ponudom su sledeći. Prvo, kupovina investicionih jedinica može se vršiti uplatom u dinarima i u devizama, a investiciona jedinica je prenosivi finansijski instrument. Drugo, uz prethodnu saglasnost komisije mogućnost ulaganja do 100% neto imovine otvorenog investicionog fonda u prenosive hartije od vrednosti i instrumente tržišta novca čiji je izdavalac, ili za koje garantuje Republika Srbija, Narodna banka Srbije, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave, druga država ili javno međunarodno telo kome pripadaju jedna ili više članica pod određenim uslovima. Treće, mogućnost osnivanja posebne forme organizovanja tzv. krovnog fonda koji se sastoji iz dva ili više podfondova. Četvrto, uvođenje strukture glavnog i pratećeg fonda tzv. master fider kada dobije dozvolu komisije prateći otvoreni fond može da ulaže najmanje 85% svoje imovine u glavni fond. Peto, detaljno je uređen prospekt, pravila poslovanja fonda i ključne informacije. Šesto, umesto kastodi banka i kastodi usluge uvode se pojmovi prihvaćeni u EU - depozitar i usluge depozitara.
Predlogom zakona o alternativnim investicionim fondovima definišu se osnivanje, delatnost i poslovanje društava za upravljanje alternativnim investicionim fondovima, kao i osnivanje, organizovanje i upravljanje alternativnim investicionim fondovima, dalje, vrsta alternativnih investicionih fondova, poslovi i nadležnost depozitara i nadležnost Komisije za hartije od vrednosti.
Danas je pred vama uvaženi poslanici i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o osiguranju depozita. Predloženim izmenama i dopunama nastoji se da se sistem osiguranja depozita sada u uslovima značajno unapređene finansijske stabilnosti dodatno uskladi sa najboljom međunarodnom praksom i standardima, kao i pravnim tekovinama EU.
Pre nego što pređem na ciljeve ovog zakona, želim da vas podsetim da je početkom ove nedelje Agencija za osiguranje depozita objavila oglas za ustupanje portfelja potraživanja uz naknadu osam banaka u stečaju, kao i potraživanja kojima upravlja AOD i to u iznosu od 1,8 milijardi evra. Prethodno je u junu ove godine prodat prvi paket problematičnih kredita u vrednosti od 240 miliona evra i to prvi put posle 18 godina. Reč je o imovini koja je decenijama zarobljena a koju najzad na ovaj način aktiviramo i vraćamo u privredne tokove.
Podsetiću vas takođe da je 2015. godine usvojena i strategija za rešavanje problematičnih kredita, te da je nakon toga nivo problematičnih kredita u bankarskom sektoru u Srbiji smanjen sa preko 20%, čak 22% na ispod 5%, tačnije 4,98%, koliko iznosi u avgustu mesecu ove godine.
Kada je reč o ciljevima ovog zakona, imamo višestruke i očekujemo višestruke pozitivne efekte, doprinos stabilnosti finansijskog sistema uz jačanje poverenja javnosti u finansijski sistem, podsticaj smanjenju nivoa rizika u poslovanju banaka uz pravedniji pristup obračuna premije osiguranja depozita koji plaćaju banke, unapređenje položaja i zaštite deponenata, kao i povećanje efikasnosti sistema osiguranja depozita i konačno, unapređenje održivosti finansiranja Fonda za osiguranje depozita.
Najznačajnije izmene predviđene navedenim izmenama i dopunama ovog zakona su sledeće.
Prvo, uvođenje mogućnosti obračuna premije i na osnovu nivoa rizika u poslovanju banaka.
Drugo, izmena osnovice za obračun redovne i vanredne premije, tako da se umesto na ukupne osigurane depozite fizičkih lica, preduzetnika mikro, malih i srednjih pravnih lica premija obračunava na osigurane iznose depozita banaka do 50 hiljada evra, odnosno osiguranjem pokrivene iznose depozita navedenih osiguranih kategorija. Ovaj pristup je naravno pravedniji i zbog toga ga i primenjujemo i predlažemo u ovom zakonu.
Treća promena je definisanje i propisivanje novog ciljnog iznosa Fonda za osiguranje depozita i produženje roka za dostizanje ciljnog iznosa.
Četiri, povećanje maksimalne visine vanredne premije sa 0,4 na 0,5 na godišnjem nivou i uvođenje dodatnog stava kojim uz saglasnost NBS, Agencija može doneti odluku o višoj stopi vanredne premije, kao i uvođenje odredaba da na zahtev banke, NBS može doneti odluku o odlaganju plaćanja vanredne premije do šest meseci ako bi plaćanje premije ugrozilo likvidnost ili solventnost banke.
Konačno, ovaj zakon uvodi i zasebno pokriće deponenata u slučaju spajanja ili pripajanja banaka za svaku od banaka posebno u ograničenom, ali javnosti obelodanjenom vremenskom periodu, tako da osigurani deponenti spojenih banaka, u slučaju da su imali depozite u svakoj od tih banaka, uživaju zasebno pokriće do 50 hiljada evra u slučaju stečaja ili likvidacije banke.
U narednim danima, uvaženi poslanici, raspravljaćemo o navedenim predlozima zakona i pozivam vas da u danu za glasanje podržite predložena zakonska rešenja. Hvala.
...
Socijaldemokratska partija Srbije

Vladimir Marinković

Poslanička grupa Socijaldemokratska partija Srbije | Predsedava
Hvala, gospodine ministre.

Da li izvestioci nadležnih odbora žele reč? (Ne)

Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč?

Reč ima Nataša Sp. Jovanović.

Izvolite.

...
Srpska radikalna stranka

Nataša (Spasoja) Jovanović

Poslanička grupa Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, najpre bih zamolila, pošto je sada u ulozi predsedavajućeg gospodin Marinković, da mi kaže zašto kreator ovih zakona nije pozvao na sednicu? Jer, to nije Siniša Mali, on je predlagač u ime Vlade Republike Srbije, a stvarni kreator, onaj ko je napravio kompletan koncept ne samo ovog nego i drugih finansijskih zakona je navodna nevladina, u stvari provladina organizacija iza koje stoji američka država, USAID koja je izdala saopštenje pre dve godine i u kojoj kaže – tim USAID projekta za bolje uslove poslovanja predstavio je koncept Nacrta zakona o alternativnim investicionim fondovima, zvaničnicima Ministarstva finansija i Komisije za hartije od vrednosti.

Na sastanku je pre svega bilo reči o dogovorima na komentare na ovaj koncept, koja je dostavila radna grupa. Dakle, oni su napravili u okviru te američke organizacije USAID-a radnu grupu, verovatno je i to vama poznato, pošto vi imate i dobre kontakte sa njima, pretpostavljam lične gospodine Marinkoviću, verovatno i da vam je veliki žal za Skotom koji je otišao iz Srbije. Ali, kasnije kada budem čitala neka imena, verovatno da ih dobro poznajete, koji su zaista kreatori i ovih zakona i drugih finansijskih zakona koje potpisuje Siniša Mali i Vlada Republike Srbije, a ovde skupštinska većina dobila nalog da to hvali, tu se čitaju govori, obrazloženja, neko priča i nekom slobodnom interpretacijom.

Uglavnom, vi narodni poslanici treba da znate za čije zakone vi glasate. Dakle, američke provladine organizacije.

Dalje oni kažu pre dve godine iz USAID – usklađenost sa propisima EU procenjena je u okviru tabele usklađenosti koju je USAID izradio, poredeći srpske propise sa relevantnim direktivama EU, a naročito tom i tom direktivom, o tome ćemo kasnije i po amandmanima, i pomogao je sprovođenje javne rasprave sa velikim brojem aktera iz industrije i investicionih fondova tokom izrade koncepta.

Kako su Ministarstvo finansija i Komisija za hartije od vrednosti zaključili da nema više otvorenih pitanja, dakle u svemu su saglasni sa Radnom grupom USAID, USAID je zatražio da se pristupi izradi teksta zakona.

E, sada, ko su ti ljudi? Ti USAID-ovci, koji su neformalni upravljači finansijskih određenih tokova, evo vidite i zakonskih okvira u Srbiji, imaju svoja imena i prezimena. Vi ako ste zainteresovani kao narodni poslanici kada ukucate „USAID Srbija“ naći ćete da su oni pod američkom ambasadom, da je njihovo sedište u Beogradu, ali nećete baš lako naći ove podatke koje ja ovde imam, jer za to je potrebna neka malo veštija pretraga. To su ljudi koji imaju svoj direktni uticaj na Vladu Republike Srbije i na ministarstva, ne samo ovo, nego i na Zoranino i na druga ministarstva, i oni su vezani za određene projekte te organizacije koja želi da sprovodi svoju politiku i politiku, kako kažu, u sadejstvu sa onima iz Brisela, EU i direktivama ovde u Srbiji, što vi ne sporite, vi se sa tim slažete, to je za vas dobro, oni su vaši prijatelji, a mi kažemo da oni ništa dobro ne donose Srbiji, da je Srbija za njih jedno tržište jeftine radne snage, resursa koje imamo, bogu hvala, u izobilju, ali ne smemo tako lako da ih predamo u ruke svetskih moćnika i oligarha koji na takav način žele da upravljaju, pa i kroz ulaganja u ove investicione fondove o kojima će kasnije biti reči.

Tako ste vi, gospodine Marinkoviću, trebali danas da pozovete na sednicu Draganu Stanojević. Ona je direktor projekta ili je bila, ali ovo su podaci koji, verujem, da su još uvek tačni, ako nisu ovi svi, znate dobro ko je sada taj direktor projekta, za bolje uslove poslovanja, a došla je sa mesta zamenika direktora USAID programa za unapređenje stečaja i izvršenja. Zamislite, imala je baš odlične preporuke, inače licencirani stečajni upravnik, kakav čudan splet okolnosti?

Dušan Vasiljević, zamenika Dragane Stanojević, odavno je angažovan na projektima USAID. Oni su sve ovo bili u trenutku kada su radili koncept ova dva zakona i predočili ga Vladi i direktor tima za makroekonomsku politiku i upravljanje javnim finansijama USAID projekta.

Milan Stefanović je angažovan kao stručnjak za privrednu regulativu i ekonomsko upravljanje, Sandra Rodić u istom projektu stručnjak za razvoj finansijskog tržišta, naročito tržišta kapitala itd, da ne čitam. Ovo su sada neka manje-više tehnička lica i onda je zaista čudno, imate tu mesta, razne ste vi pozivali na sednicu Skupštine Srbije, a i na sednicu Vlade, one savetnike, koji su neprijatelji Srba, zašto oni nisu ovde?

Sada se postavlja pitanje, gospodine ministre, ko će sada da poveruje u ovu priču? Inače, ja sam kao i poslanici SRS, mi smo podneli određeni broj amandmana. Verujte na svaki član ovog zakona jednog i drugog fonda mogli smo da podnesemo po jedan amandman i onda bi to bilo u nedogled, pošto ti zakoni imaju po 200-300 članova.

Mi smo, shvatićete valjda našu poruku, ako ne, reći ćemo vam kad bude to u pojedinostima, želeli da podnošenjem amandmana želeli da podnošenjem amandmana vama stavimo do znanja da Srbija nije zemlja koje treba da ima zakonodavstvo koje kreiraju USAID i EU, da sve ono što je izraženo u ovom jednom i drugom zakonu je prevedeno od onih koji su vam dali to i gledali smo kako je to urađeno i u ovim zemljama, što biste vi rekli, u okruženju i kakvi su ovi zakoni. Sve je isto, samo na njihovom jeziku sa manje-više nekim odstupanjima. Zašto to sada za nas predstavlja neku sumnju? Pa zato što je koncept programa SRS upravo takav da mi treba da se oslanjamo na investicije i na projekte koji će da dolaze od strane tradicionalnih srpskih prijatelja, a ne isključivo od kompanija iz EU i njihovih potencijalnih investitora.

Naravno, to tržište kapitala je slobodno i svako bi rekao – pa, šta vi sada imate protiv, kao što vi znate da kažete, kao naši politički oponenti, a na vlasti ste, što su ti i ti došli? Pa, imamo, gospodo, zbog toga što je profitabilnost tih fabrika takva da zadovoljava da ti radnici koji su dobili te fabrike koje su dobile subvencije za svako radno mesto imaju uglavnom niske plate i zarade. Vi ste, i ja vam to ne sporim, kao niko od nas, počeli izlaganje danas hvaleći se uspesima vaše finansijske monetarne politike i onoga što ste do sada uradili. Istina je zapravo drugačija. Vi treba da se zapitate, gospodine Mali, ako je sada toliki priliv, kako vi kažete, stranih investicija, ako su ta davanja za svako radno mesto premašila ogromne cifre koje su mogle da budu uložene na drugačiji način, recite nam onda da li vi imate zebnju da će oni jednoga dana da napuste naše tržište, jer to nisu ni neke visoke tehnologije, osim pojedinih, naravno, tu ima izuzetaka, ali, manje-više, to su fabrike koje zahtevaju i jednostavnu radnu snagu i plate su veoma male i taj minimalac koji vi zagovarate i o kome pompezno pričate, koji će verovatno većina, 90% zaposlenih u tim kompanijama koje ste doveli uz investicije i subvencije, imati 30.020 i nešto dinara, a potrebno je minimum 37.000 dinara, koliko je prosečna potrošačka korpa.

Kada se kaže prosečna potrošačka korpa, onda znači da je tu samo elementarno za preživljavanje čoveka po nekim srednjim cenama, i to morate da gledate akcije i popuste, sadržano. Ako hoćete sve drugo da priuštite svojoj maloletnoj deci, svojim drugim članovima porodice koji ne rade, onda vam treba još nekoliko desetina hiljada dinara, a samo objasnite, evo i za penzije važi, tu su gospodin Čolaković i ovi iz PUPS-a, kako je to moguće da rastegnete ovih 30.000 dinara do onoga što je minimalno, a to je 37.000 dinara, koliko je prosečna potrošačka korpa?

I onda da se ljudi nadaju da će naša preduzeća, tako ste vi rekli, dakle, imati mogućnost da kroz usvajanje ovih zakona i kroz alternativne investicione fondove dođu do sredstva i do kapitala kako bi pospešili svoju proizvodnju za nove strartapove, za otvaranje novih radnih mesta valjda to to podrazumeva, e onda sad dolazimo do toga kada ulazite već u predizbornu kampanju i izbori su na pragu, da nam lepo kažete, gospodine Mali, koliko je preduzeća u Srbiji do sada i u kom procentu u okviru ukupnog ulaganja i učešća u BDP-u Srbije izvršilo ulaganje iz sopstvenih sredstava, jer ima zaista kompanija, ima i u m om rodnom Kragujevcu, evo, ima u obližnjem Aranđelovcu, pa u Topolu. Krećem se u tim okvirima, ali ima ih svuda po Srbiji, znate i vi, gospodine Marinkoviću, i u Zemunu i velikih porodičnih firmi. Ako su oni imali akumulaciju tog svog kapitala i zdravog rada, nisu se zaduživali kod banaka, zašto oni sada nemaju mnogo veća ulaganja kao što je to slučaj u takvim ili sličnim kompanijama, evo, na zapadu u EU, a oni to u Srbiji ne smeju? A zašto ne smeju? Zato što se i dalje boje određene nesigurnosti.

Lako je ovima koji dolaze sa zapada, gospodine Mali, koji dobijaju ove subvencije za otvaranje radnih mesta. Njima je to lakše. Ovi naši, pa ako im i to ponudite, oni jednostavno bolje poznaju prilike ovde i dalje znaju da je ipak prisutna ogromna stopa socijalne nesigurnosti kod našeg stanovništva.

Jer, to što neko možda ima i neku prosečnu platu u Srbiji, pa i dva člana domaćinstva, ne daje mu nikakvu sigurnost danas u Srbiji da će on bolje da živi ili da dugoročno može nešto da planira, zato što je apsolutno takva situacija i ne možete da kažete da je ostvarena puna ekonomska stabilnost, u odnosu na ove koji su krali, pljačkali i koji su začetnici dovođenja onih sa krupnim kapitalom da kupuju fabrike po Srbije.

Još do dana današnjeg, evo, vi ste tu, verovatno ćete to možda i bolje da znate, nije objašnjeno pre "Dunav hrana" grupe i prodaje od strane ove kompanije "Moja firma" ili kako se zove, sada je vlasnik "Pepsi" što se tiče "Knjaz Miloša", "Bambija" i tih krupnih kapitalista, kako su oni uopšte, ti žuti, došli do toga da taj prljavi novac, oni su rekli da je ovaj ruski neprijatelj i tajkun Berezovski samo bio menadžer poslovanja, odnosno "Salford grupa". Kako su oni došli do toga da oni dođu u posed novosadske, subotičke mlekare, "Knjaz Miloša", "Bambija", i da se sada, jel tako gospodine Marinkoviću, višestruko to proda na tržištu, pošto je dva puta promenjeno vlasništvo?

Mi zaista imamo otvorenu zebnju da će kroz ovakve načine ulaganja od strane isključivo, jer vi na to uporno aludirate ovim predlogom zakona i vašim izlaganjem, stranih investitora sa zapada doći do toga da će oni takođe da stavljaju plen na ono što im je interesantno u Srbiji i da će kroz strukturu privrede uglavnom da se baziraju na to gde je njihova velika profitabilnost, ne mareći za druge prateće stvari u Srbiji.

Mi pre zagovaramo to da imamo tesnu saradnju sa nacionalnim investicionim, pa na kraju i privrednim, ali koji su provereni fondovi, od ovih prijatelja naše zemlje, a to su pre svega Kina, Rusija i zemlje Evroazijske unije. Zar vam nije dovoljna činjenica i dovoljna poruka, jer oni nemaju nikakvih pretenzija prema teritoriji naše zemlje, naprotiv, za razliku od ovih neprijatelja koji hoće da nam otmu Kosovo i Metohiju iz sastava Srbije, oni nas štite, brane, svuda i na svakom mestu. Pa, normalno je, ako su oni osnovali pre nekoliko godina svoj investicioni fond, mislim Rusija i Kina zajednički, predsednik Si i predsednik Putin su, naravno, to obelodanili celom svetu, sa velikim početnim kapitalom koji je do sada dostigao ko zna koliko desetina milijardi dolara, da ćemo da zagovaramo tako nešto i ovde u Srbiji.

Na kraju krajeva, i naše zajedničko partnerstvo i osnivanje Srpsko-kineskog investicionog fonda, svega onoga što možemo od fondova koji posluju u Rusiji da tražimo da se razvija naša poljoprivreda, jer to je najveći problem u Srbiji, što su nam pusta sela, što imamo usitnjena gazdinstva, što naš seljak ono što proizvede ne može da predaje tek tako lako u tu zadrugu koja se osniva. Šta će on, dođe u zadrugu sa 100 kilograma jabuka, sa 10 kilograma sira, kajmaka i ne znam čega? Oni moraju da dobiju podsticaj, ali to neće doneti ovakvi projekti.

Još uvek nije srpski seljak prepoznao tu volju u politici Vlade Srbije da mi vratimo ulogu srpskog seoskog gazdinstva da ono bude jako. Tek kad budemo imali jako srpsko selo, kad budemo znali da će oni moći individualno da se udruže, da proizvode i da izvoze tu hranu, mi ćemo onda biti sigurni da se na duže staze nešto pokreće. Jer, znate, kad vi u toj ćeliji koja proizvodi hranu, koja daje, oplemenjuje, na kraju krajeva, zemlju, koja vrši tu reprodukciju i koja zanavlja i stočni fond i sve dalje, kad to učinite da oživite na takav način srpsko selo, vi ćete onda biti sigurni da Srbija ima budućnost.

Ovako, kroz sve ove projekte, kroz nesigurnost poslovanja, evo, juče ste vi pomenuli i rekli - pa, znate, mi moramo da nastavimo kontinuitet nečega što je neko drugi uradio, kada ste govorili o "Fijatu", pa jel ste vi čuli za štetne ugovore po jednu državu i po jedan narod? Država i te kako ima veliku štetu. Bio je tu pre neki dan i ministar Đorđević, 2,7 milijardi dinara se daje "Fijatu" subvencija, možda je to sada i više u ovoj godini, a onda oni to uplaćuju na ime poreza i doprinosa u budžet Republike Srbije. U stvari, oni ne plaćaju ništa, nego im se daje pa oni to vraćaju i na takav način se to vrti.

Vidim, gledate me, gospodine Marinkoviću, ali imam ja još vremena.

Što se tiče ovih investicionih fondova, treba građani Srbije da znaju da su mnogi pojedinci i bez ovoga, i bez uzimanja kredita u bankama, a mi pozivamo takve, evo ima svetlih primera u pojedinim krajevima Srbije koji žive, kako mi to kažemo, u dijaspori, došli i svoj novac uložili.

Šta je potrebno da se ulaže u Srbiji da bi ona bila profitabilna? Osim u ovo, mi moramo da mnogo više ulažemo u prehrambenu industriju. Ovde ne vidimo, i kod svih ovih koji su vam pravili ovaj projekat, a pratila sam kako su reagovali i iz Udruženja privrednika Srbije i nekih finansijskih sektora, uglavnom je to gde se oni nadaju da to bude za tzv. IT sektor i za neka druga ulaganja, a nama treba da mi imamo ono što su naše sirovine prerađene u gotov proizvod i da to možemo da prodamo, evo, mi kažemo skoro sve, na velikom ruskom tržištu.

Pre odlaska Miroslava Lazanjskog na mesto ambasadora u Rusiju, mi smo imali sastanak Odbora za spoljne poslove i ne samo ja kao pripadnik SRS, evo, tu je bio i kolega Palalić, mi smo rekli da naši privrednici, pa, na kraju krajeva, individualni proizvođači koji imaju bolju neku proizvodnju, malu farmu, proizvode hranu, ne mogu tek tako lako da dođu u kontakt sa ruskim kompanijama, a oni tu ne mogu svakako da dođu ni preko ovih društava koji će da upravljaju ovim fondovima i da je potrebna mnogo veća ta veza, na kraju ne možemo ni da se nadamo da će sve da se proda u Moskvi, mada bi moglo, možda oni nisu zainteresovani za to, ali ima drugih krajeva Rusije gde bi i te kako naše firme mogle da rade. Eto, to bi bila ta budućnost.

Na kraju krajeva, i sve ove investicije koje je kineska vlada dala, s druge strane, a govorila sam da je njihova investicioni nacionalni fond najjači na svetu, to je ono što boli Amerikance, ali jednostavno to je tako i ne mogu im ništa. Mogli bi kroz mnogo veća ulaganja u Srbiji i zainteresovani su bili, ali niko ništa nije radio, onom Nikoliću ste dali, propalom predsedniku, ogromne pare da rukovodi nekim timom, pa je obećavao fabriku proizvodnje mesa u Kragujevcu. Pre toga ste vi obećavali da će ovaj „Tenis“ da dođe u Srbiju, od toga nema ništa.

Znače, hajde vi malo se usmerite na to kakva je situacija zaista prava u Srbiji i kako propada selo i koliko ljudi nema posla, a želeli bi da rade. Nemojte samo da govorite o ovim podacima koji vama idu, naravno, to je vaša politika, ali uđite malo po dubini u to šta je prava struktura i šta je boljka srpske privrede. Možda ste se upitali, gospodine ministre, a to ste rekli malopre, da je ovo način da oni dođu do kapitala, da se ne zadužuju kod poslovnih banaka. Zašto se i ne zadužuju? Pa zato što su sve srpske banke propale, uništene i zbrisane posle 5. oktobra. Da postoje takve banke i da postoji neka razvojna banka, šta bi njima trebalo da idu u ove strane koje je Dinkić doveo?

Na kraju, objasnite nam, gospodine ministre, šta konkretno srpske kompanije mogu da očekuju kroz dolazak ovakvih investitora po konceptu ovog zakona, da li imate realnu sliku koji su to mogući projekti, kakav je profit za narednih pet ili deset godina, koje će tržište najviše da se razvija. Na taj način da nam date neki argument, a ne samo ove zakone koji apsolutno ništa ne znače, već su projektu svih onih koji ne žele dobro Srbiji.

Završila bih time, gospodine Marinkoviću, nećete mi zameriti, da nije samo slučaj sa Vladom Srbije da na ovakav način prihvata, uglavnom širokih ruku i otvorenog srca sve ono što dolazi od EU, pa i Amerikanaca, ovog USAID-a. Vidimo da ste spremni da apsolutno kao poslušnici uđete u pregovore… (Isključen mikrofon.)
...
Socijaldemokratska partija Srbije

Vladimir Marinković

Poslanička grupa Socijaldemokratska partija Srbije | Predsedava
Vreme, vreme vam je isteklo. Produžio sam vam preko dva minuta.
Reč ima ministar Siniša Mali.
Izvolite, gospodine ministre.

Siniša Mali

Hvala puno.
Uvaženi poslanici, zakoni koji su danas pred vama su rezultat veoma pažljive analize, veoma dugotrajnog rada i to velikog broja institucija. Radna grupa koja je pripremala ove zakone koji su danas pred vama sastoji se od sledećih državnih institucija: Ministarstva finansija, Ministarstva privrede, Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija, Kabineta ministra bez portfelja za inovacije i tehnološki razvoj, Kabineta predsednice Vlade, NBS, Komisije za hartije od vrednosti, Poreska uprave. Takođe smo uključili i one kojima oni zakoni mnogo znače, a to su učesnici na tržištu: Beogradska berza, Privredna komora Srbije, Udruženje banaka Srbije. Imali smo i konsultante, ljude iz USAID-a i iz Saveta stranih investitora koji su, takođe, nama pomogli da ovu materiju koja nije toliko jednostavna, a koja je veoma važna za dalji razvoj tržišta kapitala i rast naše ekonomije na pravi način sprovedemo, pripremo i danas predložimo vama.
Ono što je veoma važno je, takođe, da su ovi zakoni bili i na javnoj raspravi, dakle, kako zakon nalaže i da smo čuli sugestije od svih zainteresovanih strana. Na osnovu svega toga zakoni koji su danas pred vama su ono iza čega stoji Ministarstvo finansija i Vlada Republike Srbije i smatram da su apsolutno najbolji i biće pokretačka snaga za dalji rast naše ekonomije i tržišta kapitala.
Rast naše ekonomije je osnovni cilj ekonomske politike koju ćemo voditi u narednom periodu, koju vodimo već sada. Nakon fiskalne konsolidacije, nakon teških mera u prethodnih četiri godine ono što je za nas važno je sada da rastemo što brže. Kaže Svetska banka – možete i do 7% godišnje. Prošle godine bilo je 4,3%, ove godine ćemo 3,5%, sledeće ciljamo 4% ponovo i da polako idemo i do 7%, ako treba i preko 7%. Da bi taj rast ostvarili mi moramo da rastemo i kroz ličnu potrošnju, to je jedan element rasta našeg BDP-a, dakle, rast penzija, rast plata. Mora da nam rastu investicije i javne, upravo zbog toga smo predložili i veliki investicioni program od preko 12 milijardi u naredne četiri godine, da kroz ulaganje u putnu, železničku infrastrukturu, komunalnu infrastrukturu poguramo rast našeg BDP-a ka gore.
Takođe, imamo i rast stranih direktnih investicija. Prošle godine bili smo prvi u svetu, ove godine smo već za prvih sedam meseci 43% više i bolji nego prošle godine. Dakle, svi ti elementi se uklapaju u rast našeg BDP-a. Ispod toga, osnova toga je razvoj tržišta kapitala.
Bez razvoja tržišta kapitala, bez toga da otvorite to tržište, da oni koji ulažu, a to su i investitori iz inostranstva i strana preduzeća i domaća preduzeća koja, takođe, prikupljaju razne izvore finansiranja sa tržišta kapitala, da nisu samo to bankarski krediti, nego da to mogu da budu i emisija hartija, kao što su obveznice, recimo, ili neki drugi načini finansiranja svojih aktivnosti je veoma važna, ako ne i ključna za dalji rast naše ekonomije.
Mi smo kao država u proteklom periodu, dakle, u tokom leta imali emisiju obveznica, tu eurobond emisiju kojom smo refinansirali ono što vam dospeva u februaru naredne godine. Dobili smo pohvalu i kao rezultat toga imamo i povećanje kreditnog rejtinga naše zemlje. Mi smo ostvarili kamatnu stopu od 1,5%, kupon na 10 godina. Nikada niža kamatna stopa nije bila.
Dakle, smanjujemo troškove kapitala za našu zemlju, smanjujemo rizik ulaganja za našu zemlju, samim tim su povoljniji i uslovi zaduženja ili finansiranja i za privredne subjekte. Zato se radije i odlučuju da investiraju u nove fabrike, da kupuju novu opremu, da zapošljavaju nove radnike. Zato su ova tri zakona veoma važna, jer diversifikuju mogućnost privrednih subjekata da dođu do potrebnog kapitala, do dodatnog kapitala, ne samo, kažem, tradicionalnim načinom, kroz kredite banaka, i da na takav način pospeše svoje poslovanje.
Kao rezultat toga onda imate makroekonomske pokazatelje koje ne možemo da zanemarimo. Čuli smo malopre, uđite u dubinu, citat. Ulazeći u dubinu upravo govorim i iznosim makroekonomske podatke koji se odnose i na stopu nezaposlenosti. Mi ove godine smo već na 10,3%, 2013. godine bilo je 25,9%. Imamo visoku stopu rasta naše ekonomije, suficit u budžetu već treću godinu za redom, zbog toga i diskutujemo o rebalansu budžeta, idu nam gore i plate i penzije, već u decembru će biti prosečna plata preko 500 evra, pre samo par godina bila je 329 evra.
Svi ti pokazatelji pokazuju da je Srbija na dobrom putu, da su najteže mere fiskalne konsolidacije iznad nas, da ne zaboravim, takođe, smanjuje nam se javni dug. Zato imate rejting agencije koje kažu – da, Srbija je stabilna, poboljšavamo vaš kreditni rejting, idemo ka investicionom rejtingu, takođe, koji je za nas veoma važan i zajedno sa razvojem tržišta kapitala pravimo platformu za još brži rast i razvoj kako bi građani Srbije imali i siguran posao i mogućnost da menjaju taj posao ili da bude konkurencija na tržištu rada i, na kraju krajeva, da kroz to ostvarimo i veće stope rasta. Hvala puno.
...
Socijaldemokratska partija Srbije

Vladimir Marinković

Poslanička grupa Socijaldemokratska partija Srbije | Predsedava
Hvala, gospodine ministre.

Pravo na repliku ima Nataša Jovanović.

Izvolite, gospođo Jovanović.

...
Srpska radikalna stranka

Nataša (Spasoja) Jovanović

Poslanička grupa Srpska radikalna stranka
Iskustvo nam, gospodine ministre, ipak govori drugačije, da bi za brži rast nego čime se vi hvalite pred vašim mentorima iz finansijskih institucija, jer vi ste uvek optimista i tako morate na nastupate kao ministar u Vladi Republike Srbije da bi se BDP povećavao mnogo brže i bolje, da imamo profitabilnu proizvodnju.

Ako mi imamo profitabilnu proizvodnju, a očekujemo da ćete do kraja rasprave ovim zakonima o kojima govorimo da nam kažete gde će najviše da se ulaže u budućnosti u Srbiji, ja sam vam rekla šta je osnov i šta je potreba i šta je stav SRS, gde je to najpotrebnije, onda bismo mogli da očekujemo da ti rezultati budu sigurno takvi kao što ste vi na jednom ekonomskom forumu rekli da će biti u periodu do, čini mi se do 2023. godine.

Ali, šta se ovde dešava? O čemu smo govorili kada je počeo rebalans budžeta. Te strane investicije, na kraju krajeva, veliki priliv deviza koje dolaze od naših ljudi koji žive u inostranstvu koje nazivaju gastarbajteri, doveli su do toga i da dinar ojača. Samim tim kada je ojačao dinar, manje je potrebno novca za kupovinu bilo koje konvertibilne valute i državi je bilo i lakše da otplaćuje kamate na dospela zaduženja. Do čega je onda došlo i to su pravi pokazatelji?

U prošloj godini izvoz iz Srbije je tek neznatno porastao, ali zato je uvoz porastao za 13,6%. Zar to nije zabrinjavajuće, gospodine ministre? Taj uvoznički lobi svake godine, to su uglavnom svi proizvodi koji dolaze iz zemalja sa zapada, a najviše robe široke potrošnje koje ulaze u ovu minimalnu, odnosno prosečnu potrošačku korpu, košta Srbiju oko 800 miliona evra.

Zar nije bilo pametnije da sprečite da oni to rade barijerama i mehanizmima koje država treba da ima, a da se sav taj novac, a to su stotine miliona evra upravo uloži u razvoj prehrambene industrije, poljoprivrede uopšte, oživljavanja stočarstva i svega onoga što treba. Na kraju krajeva i u nova radna mesta. Sada da se pojavi ne znam koliko kompanija, investitora ovde i da dođu, a mi zagovaramo da pre svega to bude kapital od tradicionalnih prijatelja Srba.

Pitanje je gospodine ministre za neko vreme ko će da radi na tim poslovima, jer je veliki odliv mladih ljudi, a pre svega ovih, i to na kraju krajeva koji imaju zanate, koji se traže na zapadu ili visokoobrazovane radne snage, a to su inženjeri, pripadnici tog interneta, IT sektora i na žalost mnogi lekari.
...
Socijaldemokratska partija Srbije

Vladimir Marinković

Poslanička grupa Socijaldemokratska partija Srbije | Predsedava
Hvala, gospođo Jovanović.
Reč ima ministar, gospodin Mali.
Izvolite, ministre.

Siniša Mali

Hvala puno.
Uvaženi poslanici, svi makroekonomski pokazatelji naše privrede su bolji nego što su bili, svaki, od monetarne politike pa do fiskalne politike, od stabilne inflacije.
Rekao sam pre par dana kada sam govorio o rebalansu budžeta, 2011, ili 2012. godine, ako se ne varam, stopa inflacije je bila preko 11%. Dakle, nije to bilo pre 15, 20 godina, nego pre samo par godina. Danas imamo stabilnu inflaciju 1,5% do 2%. Kurs od 2008. do 2012. sa 80 na 120. Danas ta nestabilnosti ne postoji. Imamo siguran kurs, stabilan kurs, ne samo da dinar ne slabi, nego čak i jača, što daje sigurnost ulaganja u našu ekonomiju. Kao posledica toga imate rast ekonomije, koja naravno, posledično, i što je dobro, utiče i na rast kako izvoza, tako i uvoza.
Ono što je veoma važno kada neko posmatra i govori o uvozu i izvozu, mora takođe, osim stopa rasta da uđe i u samu strukturu.
Dakle, u prošloj godini imali smo visoke stope rasta uvoza i stope rasta izvoza. I, ove godine za prvih osam meseci imamo i stope rasta uvoza i stope rasta izvora, pri tome jeste stopa rasta uvoza veća nego izvoza. Nikakav problem nije sa tim. Zašto? Zato što u strukturi tog uvoza, da vam pročitam konkretne podatke, već jesam pre dva dana, ali nije problem ako nije slušao ponoviću, da kada robni uvoz u prvih osam meseci ove godine je povećan za 8,7%, izvoz za 6,95, dakle, nije velika razlika. Pri čemu od ovih 8,7% robnog uvoza najbrži rast se beleži kod rasta uvoza opreme, 14,6%, 260,2 miliona evra, onda, uvoz potrošne robe 14,2% i uvoz sredstava za reprodukciju 5,9%, pri čemu uvoz sredstava za reprodukciju, to su sirovine koje su neophodne za proces proizvodnje je ukupan iznos 480 miliona evra.
Dakle, u strukturi uvoza imate 740 miliona evra ukupno za uvoz opreme i uvoz sirovina neophodnih za obavljanje procesa proizvodnje. Ne i mnogo manje je uvoz potrošne robe, koji je takođe dobar pokazatelj jer pokazuje da raste životni standard.
Dakle, čim raste uvoz potrošnih roba, neko to kupuje, ako kupuje, a rekao sam pre par minuta, idemo i sa prosečnim platama u decembru mesecu oko 500 evra, i to je dobar pokazatelj. Mnogo je bolji pokazatelj što je najveći procenat uvoza u kapitalnim dobrima, oprema i sirovine koje su neophodne za proces proizvodnje, jer to potvrđuje činjenicu da smo prošle godine bili svetski šampion u otvaranju fabrika, odnosno privlačenju stranih direktnih investicija. To potvrđuje ono što govorimo, a to je, da nam se fabrike otvaraju po celoj Srbiji, da otvaramo nova radna mesta, da imamo nikad manju nezaposlenost.
Upravo takvu strukturu uvoza i želimo da vidimo i u godinama koje dolaze da raste, ali da raste najviše zbog toga što se uvozi oprema, uvozi tehnologija i da se fabrike otvaraju i što se uvoze sirovine kako bi se povećavao proces proizvodnje. Što više se proizvodi u Srbiji, onda se više i izvozi.
Kao pokazatelj da smo na zdravim osnovama je procenat pokrivenosti uvoza izvozom, koji je samo pre par godina bio 57, 58%, sada je preko 70%. Dakle, upravo taj procenat je najvažniji pokazatelj.
U proteklih nekoliko godina brže nam raste izvoz nego uvoz u relativnom odnosu i pokriće izvoza uvozom je najveći pokazatelj uspešnosti reformi koje smo sproveli.
Sve se na kraju to sublimira, kao što se sublimira u racio javnog duga u BDP u odnosu na BDP, gde pada javni dug, gde nam raste BDP. Tako i po pitanju spoljno-trgovinskog deficita. On se smanjuje zato što nam raste izvoz više nego uvoz, i pokriće jednog u odnosu na drugi 50 i nešto odsto, u odnosu na 74%, danas, ako se ne varam, je ogromna razlika.
Naravno da ćemo ići dalje, iz godine u godinu biće još bolje, jer tek očekujemo efekte proizvodnje izvoza novih fabrika koje se otvaraju ove godine i koje su krenule da se grade prošle godine. Hvala puno.