Druga sednica Drugog redovnog zasedanja , 04.10.2019.

3. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

Druga sednica Drugog redovnog zasedanja

01 Broj 06-2/225-19

3. dan rada

04.10.2019

Beograd

Sednicu je otvorio: Vladimir Marinković

Sednica je trajala od 10:05 do 18:30

OBRAĆANJA

...
Srpska napredna stranka

Branislav Nedimović

Poštovani predsedavajući, poštovane kolege poslanici, poštovani gledaoci kraj malih ekrana, nisam mislio da se javljam, pošto nije bilo nekih otvorenijih kritika vezano za predložene izmene zakona.

Mislim da je ova zadnja diskusija koja je bila, ova zadnja rečenica, ovih poslednjih nekoliko minuta jako važno ponovo apostrofirati, ovo jedinstvo i potreba da se u nedelju na izborima za tzv. skupštinu Kosova iskaže jedinstvo srpskog naroda i jasna podrška Srpskoj listi. Mislim da je svako od nas jednako važan i jednako dužan da govori o tome i mislim da u svakom trenutku treba iskoristiti priliku za to, bukvalno do poslednjeg sekunda, sve dok ne budu bila zatvorena tamo glasačka mesta, jer to je naša obaveza i to je naša uloga.

Zahvalio bih se prethodnom govorniku i svima onima koji su govorili prethodnih dana. Gospodin Mirčić, tako se zove i nije meni teško, gospodine Mirčiću, ništa ni da pohvalim ni one ljude koji su za ovu zajedničku stvar koju radimo na prostoru Kosova, za naš srpski narod i da se zahvalim i vašoj političkoj stranci koja se zalaže za ovu ideju. Nije nama teško da priznamo kada su stvari dobre. Ne bežimo mi od toga i nemojte nikada da imate dilemu, od dobrih stvari ne treba nikad bežati i hvala svakom onom ko je na ovom putu i na ovom tragu.

Rekao bi nekoliko stvari, samo bih želeo da se osvrnem ukratko, pošto znam da vi dosta se razumete u poljoprivredu, i sad kako povezati ove investicione fondove i poljoprivrede. Neko će postaviti pitanje, pa to su bave i žabe, to je nerešivo. Sada ću pokušati u jednom konkretnom, živom primeru da vam kažem koliko je važno ustanovljavati ovakve nove institute i ovakva nova rešenja.

Često u životu, čovek ima dobru ideju, čovek ima tržište, biznis plan razrađen, ali treba da krene od početka i u postojećem sistemu traženja finansijskih sredstava, vi ste jednostavno opredeljeni ili na sopstvene izvore finansiranja ili na banka, u takvom svetu živimo. Živimo u svetu tzv. konzervativnih banaka koji jednostavno za bilo kakva sredstva koja želite da dobijete traže neki kolateralna. Kada počinjete da se bavite biznisom, a jako je teško obezbediti kolateral ili morate da obezbedite tatinu kuću, babinu njivu, ujakov auto, ili nemam pojma ni ja više šta, nebitno. Toliko to ide daleko da sam pre nekoliko godina imao jednu situaciju, da mi je prosto bilo neverovatno, da dolazi jedna kompanija u prehrambeni sektor, ali ona nema bonitet u Srbiji, počinje tek da rade, a ima razvijeno tržište, ima razvijeni potencijal, sve ima, ali je morao kolateral da se da jedan i po, dva, u četvrtu grupu po bonitetu u odnosno najlošije, mnogo viša kamatna stopa, mnogo više garancija potrebno je za tu poslovnu banku da ona zaštiti se kod Narodne banke i onda dođemo na teren investicionih fondova. Pre zore ne može nikako da svane, bar ja nisam video, možda neko može, ali to kad mu sevne preko očiju, pa danas, eto tako je došlo.

Jako je važno reći da ovakve stvari će pomoći kod startap projekata, kod onih koji žele da započnu svoju proizvodnju, da mogu da privuku privatne investitore na bilo koji način, bez obzira da li je to otvoreni investicioni fond sa javnim pozivom, alternativna investicioni fond, potpuno je svejedno, ali da mogu u komunikaciji koja je potpuno drugačija u odnosu na komunikaciju sa bankama, jer nama je neophodna rast, on je potreban kod malih i srednjih preduzeća, jako je teško preći iz forme poljoprivredno gazdinstvo u malo preduzeće, jako teško, zato što fali vam ovaj deo.

To upravo sa ovim se nadomešćuje i zato kažem, neko je ovde malopre rekao, pa što nije 2004. godine, što nije 2007. godine, što nije 2008. godine, slažem se, ali život, odnosno propisi moraju da prate život. Zato kažem pre zore ne može da svane. Zato smatram da smo zreli zbog privrednog rasta koji nam je u prošlom mesecu, odnosno na prošli mesec, odnosno na isti mesec referentni, prethodne godine bio je 4,4% rast bruto društvenog proizvoda, sad smo zreli da idemo unapred i zbog toga nam trebaju ovakvi alati, bez ovakvih alata može do određenog limita, ali ne može da se preskoči. Nije džaba na istoku u Aziji, rast 6%, 7%, 8%, zato što postoje takvi alati koji vam daju mogućnosti za takav rast, a nije isključivo povezan sa konzervativnošću banaka kakvim mi u klasičnom smislu reči, poznajemo na prostoru Evrope. Zahvaljujem.
...
Socijaldemokratska partija Srbije

Vladimir Marinković

Poslanička grupa Socijaldemokratska partija Srbije | Predsedava
Hvala, ministre Nedimoviću.
Gospodin Milorad Mirčić, evo i ja koristim priliku da mu čestitam na državničkom govoru. Izvolite.
...
Srpska radikalna stranka

Milorad Mirčić

Poslanička grupa Srpska radikalna stranka
Ne, nemojte da shvatite da je ovo replika. Ne želim da repliciram, nego očekivao sam od predstavnika izvršne vlasti da će na sve ovaj apel koji mi srpski radikali upućujemo, a da kaže da li je obezbeđen prevoz za ove ljude koji trebaju da idu na KiM, jer ovo trenutak, ova prilika da se preko medija saopšti ako je nešto obezbeđeno. Tako da, izvinjavam se ministre, sve što ste govorili duboko ste u pravu. Eto, dolazi trenutak kada i mi radikali možemo da kažemo da je ministar poljoprivrede u pravu, možda se neki ne slažu, ali nisu radikali ovog trenutka, ali o tom potom, ima nešto što smo mi naglasili i to je za prekosutra, pa zato sam mislio, inače nisam iz nikakvih drugih namera nego da bi imao pravo na repliku. Eto, to je, hvala vam za ime.
...
Socijaldemokratska partija Srbije

Vladimir Marinković

Poslanička grupa Socijaldemokratska partija Srbije | Predsedava
Hvala, gospodine Mirčiću.

Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić. Izvolite.

...
Srpska napredna stranka

Veroljub Arsić

Poslanička grupa Srpska napredna stranka
Dame i gospodo narodni poslanici, imali smo priliku danas da vidimo da se po jednom pitanju slažemo kada je Republika Srbija i njeni interesi treba da se štite, tako da kolega Mirčići, imali ste i aplauz od poslanika SNS. Tačno je da se retko dešava u parlamentu da se opozicija i oni koji su birali Vladu Republike Srbije slože u nečemu.

Isto tako, voleo bih da je ovde i bivši režim, da čujem šta oni misle o Srpskoj listi i da čujem šta oni misle o Radi Trajković, a ne da bojkotuju rad kada se odlučuje dobrim delom sudbina naših građana koji se nalaze u našoj južnoj pokrajini i da podrškom Srpskoj listi predstavnici Srba u privremenim kosovskim institucijama budu na liniji koju vodi Vlada Republike Srbije i predsednik Republike Srbije, Aleksandar Vučić. Ne možemo mi bez saradnje sa njima da sačuvamo naše i njihove interese, znači, Srba koji žive na teritoriji naše južne pokrajine. Zato je između ostalog i važno da se Srpska lista podrži prekosutra.

Što se tiče ovih zakona, ne moramo baš ni u zakonima u svemu da se složimo, dobrim delom se slažem sa onim što je rekao kolega Despotović, Zakon o investicionom fondovima. Sad smo u prilici da vidimo da čitava ovaj set zakona međusobno povezan. Imali smo Zakon o računovodstvu, Zakon o reviziji. Jedan od uslova da investicioni fondovi uđu u Republiku Srbiju, jeste taj da imamo iste standarde kada se rade revizije i završni računi naših pravnih lica, preduzeća i preduzetnika, zato je i data ona mogućnost da i oni koji vode prosto knjigovodstvo, mogu da koriste međunarodne računovodstvene standarde.

Ono što mene iznenađuje jeste favorizovanje jedne strane, navodno neki su nam prijatelji, neki su nam neprijatelji. Mislim da Srbija ne treba to tako da gleda. Prijatelje treba da poštujemo, a oni koji nam baš i nisu prijatelji, očekujemo i od njih da nas poštuju kao što i mi poštujemo njih. Sasvim je tačno da se sa prijateljima možda lakše dogovaramo, ostvarujemo zajednički interes, ali sa onima koje poštujemo i sa našim prijateljima ima jedna zajednička stvar, niko neće u Srbiji ništa da vam pokloni, ni Srbiji ni u Srbiji. Ko god da ulaže ovde gleda da ostvari svoj profit i da se tu ne zanosimo. Vraćam se, lakše se dogovorimo sa prijateljima, lakše mi možda sačuvamo naš interes sa prijateljima, ali oni žele očekuju, da taj novac, deo novca koji oni ulažu u Srbiju da im se vrati kroz profite. To je zajedničko i nama i mi očekujemo da od njihovog novca uz pomoć naših resursa ostvarimo neki profit. Zato ne vidim toliku želju da se investicioni fondovi podele na prijateljske, ne prijateljske i tako dalje.

Takođe, ima još zajedničkih stvari koje investicioni fondovi donose, a to je da konačno na našem finansijskom tržištu imamo i konkurenciju, jer kao što je bilo spomenuto da mala i srednja preduzeća teško dolaze do povoljnih kredita itd. Da se ne zanosimo baš mnogo, teško će oni dolaziti do sredstava koja dolaze iz tih velikih investicionih fondova, ali će zato velike kompanije, koje posluju na teritoriji Republike Srbije i te kako da koriste te investicione fondove i njihova sredstva, što se javlja kao posledica kod poslovnih banaka da će novac koji su danas investirali u te velike kompanije morati da investiraju mala i srednja preduzeća i ono što je još važnije, da se prilagode tržištu i da vrednost, odnosno cena novca mora da bude manja kroz kamate koje se obračunavaju i naplaćuju prilikom zaključenja i realizacije ugovora.

Zašto ranije nismo imali investicione fondove na ovaj način regulisane? Pa, moram da vam kažem da do 2012. godine je bio strahovit uticaj bankarskog sektora na politiku koju su vodile vlade Republike Srbije u tom periodu.

Da smo 2013. i 2014. godine nazirali ekonomsku krizu, 2014. godine bili

smo u merama fiskalne konsolidacije tako da nisu bili ispunjeni uslovi da donosimo ovakve zakone ili bi ih doneli, a ne bi dali očekivane rezultate.

Danas kada je Srbija investiciono poželjna zemlja treba ovu materiju regulisati, staviti u zakon i na taj način napraviti još jednu konkurenciju na tržištu kapitala ili na finansijskom tržištu, nazovite kako god hoćete, em bi smo došli do novih investicija, kod privrede, em bi smo ubrzali naš rast i razvoj i valjda je to ono što svi mi želimo.

Prognoze, loše čitanje izveštaja finansijskih itd, time neka se bave i takvom vrstom politike, ja to ne mogu da nazovem čak ni politikom, nego politikanstvom, neka se bave neki drugi.

Kada je u pitanju Agencija za osiguranje depozita i to je nažalost materija koju je trebalo regulisati još pre 2012. godine, čak i pre nego što su ovi zakoni u pitanju, zato što smo imali te čuvene 2012, i početkom 2013. godine, jako nemile scene koje se tiču bankarskog sektora.

Dve banke su otišle u stečaj „Agrobanka“ i „Razvojna banka Vojvodine“. Moram da podsetim sve narodne poslanike, a i građane koji prate prenos sednica Narodne skupštine, da država svojim zakonima garantuje za svaki štedni ulog ili depozit u vrednosti do 50.000 evra. Kasnije ću se vratiti na poslovanje te dve banke. Republika Srbija je morala da nadoknadi štetu „Agrobanci“ u iznosu od, čini mi se negde 600 miliona evra, a za Razvojnu banku Vojvodine negde oko 400 miliona evra. Voleo bih kad pitaju oni o pitanju zidanju javnog duva koliko to iznosi procenata u odnosu na bruto proizvod i kolike su kamate koje smo dosada morali da platimo od onog trenutka od kad smo obeštetili deponente „Razvojne banke Vojvodine i „Agrobanke“.

Razlog zašto je tolika šteta napravljena, jesti taj što nije bila dobra zakonska regulativa. Hoće banke da posluju sa dozvolom Narodne banke, zato država i garantuje za uloge. Agencija za osiguranje depozita nije samo ta koja vodi stečajeve banaka, i nije samo ta koja čuva sredstva od prikupljenih stečaja, već je ta koja treba pod određenim uslovima da odredi koliki iznos banke treba da uplate kao depozite za plasmane kredita čije je vraćanje rizično.

Baš takvu jednu situaciju smo imali, pogotovo „Agrobanka“ da je plasirala kredite licima koja nisu ispunjavala ni po jednom kriterijumu uslov da dobiju te kredite, koja nisu želela da ih vrate, koja su raznim špekulacijama taj novac premeštali sa jednog računa na drugi, dok nije završio i egzotičnim zonama, poreskim rajevima, a ostavili su na ovoj Vladi tada i nama, da te dugove koje su napravljene kod tih banaka vraćamo.

Sada ovde imamo situaciju da se po jednoj metodi, jednoj formuli određuje bonitet banke i na osnovu tog boniteta banke koji odredi Agencija za osiguranje depozita uplaćuje se iznos koji bi poslužio za vraćanje iznosa deponovanih sredstava tih banaka koje odu u stečaj u nekom periodu. Na taj način bismo ne samo zaštitili građane Srbije, već bismo zaštitili naš budžet, a i naterali banke da se odgovornije ponašaju prilikom realizacije i plasmana svojih kredita.

Ne želimo više da se ponovi situacija kao što je to bila sa „Agrobankom“. To je jedna velika šteta i bruka. Bruka zato što je revizorski izveštaj o poslovanju banke sakrivan, da je Narodna banka, sa tadašnjim guvernerom Šoškićem fingirala izveštaj, da su se emitovale državne hartije od vrednosti da se pokriva gubitak, koji se takođe i pored toga uvećavao, da se pravila nova „Agrobanka“, sve sa ciljem da se na bilo koji način one zloupotrebe koje su bile u poslovanju „Agrobanke“, koja je tolerisala, pa čak i posticala tada Narodna banka i njen guverner i tadašnji režim, koji je vodio Mirko Cvetković i Boris Tadić, pa smo došli do jedne, maltene, bezizlazne situacije i velike štete koja je plaćena iz budžeta Republike Srbije, tj. plaćena je novcem naših građana.

Sećam se kolega iz bivšeg režima, kada je ovde menjan Zakon o Narodnoj banci i kada je bilo predstavljeno da je to politički zakon i politički cilj i kada je bilo predstavljeno da će zbog tog zakona da se štapa novac, njihove diskusije su bile usmerene samo na to da se izbegne bilo kakva i politička i krivična odgovornost zašto je „Agrobanka“ otišla u stečaj, jer možete da zamislite da tada viceguverneru koji je bio odgovoran za nadzor nad radom finansijskih institucija dlaka s glave nije nedostajala. Čovek nije hteo ni moralni čin, a to je ostavka na mesto člana saveta da je podnese. I, onda pričamo, odnosno, bivši režim predstavlja da voli Srbiju, a to smo videli na primerima i „Agrobanke“ i naše južne pokrajine, bivši režim Boris Tadić, Dragan Đilas, Bojan Pajtić i svi oko njih vole samo jednu stvar, a to je njihov džep.

Drago mi je što građani Republike Srbije to sve više i više prepoznaju i što neće nikada više biti u situaciji da vode Republiku Srbiju i novac građana Srbije trpaju u svoje privatne džepove.
...
Socijaldemokratska partija Srbije

Vladimir Marinković

Poslanička grupa Socijaldemokratska partija Srbije | Predsedava
Hvala, gospodine Arsiću.
Reč ima narodni poslanik Žarko Bogatinović.
Izvolite, gospodine Bogatinoviću.
...
Srpska napredna stranka

Žarko Bogatinović

Poslanička grupa Srpska napredna stranka
Zahvaljujem, doktore Marinkoviću.

Poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, razvoj privrede i otvaranje novih radnih mesta, prioritet su rukovodstva grada Leskovca. U tom cilju predano se radi na komunikaciji sa stranim i domaćim investitorima. Radi se na poboljšanju uslova za njihovo poslovanje otpremanje delova grada pogodnih za investiranje.

Od strane Nacionalne alijanse za lokalni i ekonomski razvoj, NALED, Leskovac je sertifikovan kao lokalna samouprava sa povoljnim poslovnim okruženjem, sa procentom ispunjenja kriterijuma, od čak 92,4%.

Razvoj leskovačke zelene zone započeo je otvaranjem fabrike britanskog ivestitora „Aptiv Pakard“ i u fabrici koja je investicija 25 miliona evra trenutno radi oko 1.000 radnika, a očekuje se da se zaposli još 2.000, znači ukupno 3.000 radnika.

Leskovac je u opremanju zelene zone u kojoj se fabrika nalazi uložio 152 miliona dinara i „Aptivu“ na korišćenje dao zemljište u iznosu od 124 miliona dinara.

Lokalna samouprava grada Leskovca, uz podršku Vlade Republike Srbije, velika sredstva ulaže u razvoj kvalitetne i savremene putne infrastrukture.

U prethodnih godinu dana na teritoriji Leskovca, obuhvata grad i 144 naseljenih mesta uređeno je, rehabilitovano, izgrađeno tridesetak saobraćajnica i za te namene izdvojena je suma u vrednosti od 470 miliona dinara.

Pored uređenja kolovoza na saobraćajnicama, urađene su i trotoarske površine vrednosti od 10 miliona dinara.

Što se tiče infrastrukture grada i okoline, značajna sredstva ulagana su i u izgradnju vodovodne i kanalizacione mreže. Za tu namenu u prošloj godini izdvojen je 81 milion dinara.

Imajući u vidu činjenicu da mesne zajednice predstavljaju jedan od početnih koraka putem kojih se investira u sve segmente razvoja, ulagano je u objekte u kojima funkcionišu saveti ovih jedinica lokalne samouprave.

Sedam miliona dinara na teritoriji grada Leskovca je uloženo u izgradnju i adaptaciju 11 objekata mesnih zajednica.

Radi održavanja higijene, vredno je pomenuti, sredstva su ulagana u obnovu mehanizacije javnih i javno komunalnih preduzeća. Javno komunalna preduzeća „Komunalac“, „Grdelica“ i „Vodovod“ obnovili su svoju mehanizaciju nabavkom specijalizovanih vozila u ukupnoj vrednosti od 60 miliona dinara. Takođe, obnovljen je i vozni park vatrogasno-spasilačke jedinice sa dva nova namenska vozila u vrednosti od 415 hiljada evra.

Ne zanemarujući nijedan segment važan za živote sugrađana Leskovca, ulagalo se i u zdravstvo. Stoga je za sanaciju zgrade službe za infektivne bolesti leskovačke Opšte bolnice, putem Kancelarije za upravljanje javnim ulaganjima, uloženo 42,6 miliona dinara.

U naselju Ančiki nikla je nova zgrada, koja je delila ambulantu i savet mesne zajednice. Investicija je vredna 14,7 miliona dinara. Trenutno se izvode radovi na rekonstrukciji glavne zgrade Opšte bolnice Leskovac, vredni 15 miliona evra, a nakon rekonstrukcije ona će biti opremljena aparaturom vrednom 6 miliona evra, što znači ukupno 21 milion evra.

Rekonstruisana je i zgrada Centra za socijalni rad. Pored energetske sanacije i radova na uređenju spoljašnjosti i unutrašnjosti ovog objekta postavljeni su i rampa i lift za osobe sa invaliditetom, što je njima omogućeno da prvi put posete ovu ustanovu od njenog otvaranja. Sve navedeno investicija je vredna 44 miliona dinara. Ova institucija otvorila je svoju kancelariju u Grdelici kako bi stanovništvu ovog mesta olakšala pristup uslugama iz oblasti socijalne zaštite.

Prosveta se nalazi jako visoko na listi prioriteta leskovačke lokalne samouprave. U hramove znanja leskovačke škole radi poboljšanja uslova u kojima učenici borave uloženo je preko 80 miliona dinara.

Prosvetu kao ključni segment razvoja jednog grada prati sport. Ova oblast u Leskovcu doživljava pravi preporod i pored finansiranja sportskih klubova i organizacije za koje je izdvojeno 60 miliona dinara. Značajne sume novca izdvajaju se i za sportsku infrastrukturu.

Osnovna škola „Vožd Karađorđe“ nakon tri decenije dobila je savremenu fiskulturnu salu u čiju izgradnju je uloženo 35 miliona dinara. Krov na maloj sali sportsko-rekreativnog centra Dubočica saniran je sa 3,2 miliona. Otvoren je teren sa veštačkom travom. Investicija je vredna 32 miliona dinara.

U skorašnjoj poseti predsednika Republike Aleksandra Vučića predsednik je najavio da će u Leskovcu biti izgrađen moderan stadion u koji će biti uloženo 20 miliona evra, otvorena je višenamenska hala „Partizan“, izgrađena sa 70 miliona dinara i opremljena sala „Plavi paviljon“ sa 100.000 evra.

Na kraju, stvaranje povoljnih uslova za investiranje u Leskovcu doprinelo je da britanski „Poseidon Group“ odluči da jedan od svojih tržnih centara otvori upravo u gradu na Veternici.

Investicijom vrednom oko 10 miliona evra izgrađen je tržni centar koji se sa objektima, parkingom i pomoćnim prostorijama prostire na 16.000 kvadratnih metara. U tom centru radi danas 200 Leskovčana.

Rumunska kompanija „Tera Steel“ proširuje svoju proizvodnju otvorivši još jedan pogon vredan šest miliona evra, dok je nemački prodajni lanac „Lidl“ jedan od prvih objekata u Srbiji otvorio baš u Leskovcu. Leskovac je ovoj kompaniji prodao zemljište u vrednosti od 650.000 evra.

Pored inostranih investitora i lokalni privrednici širili su svoje proizvodne i prodajne objekte. Otvorena je fabrika za proizvodnja vafla „Vafler“, kompanija „Zlatan trag“ proširila je svoj prodajni lanac marketa, a kompanija „Aman“ je otvorila 33 objekta u Leskovcu.

Lokalni investitori zainteresovani su i za leskovačku zelenu zonu, što je rezultiralo da kompanija „Statovac“ u tom delu grada otkupi zemljište vredno 41,5 miliona dinara i da započne izgradnju savremenog distributivnog centra. Zahvaljujem.
...
Socijaldemokratska partija Srbije

Vladimir Marinković

Poslanička grupa Socijaldemokratska partija Srbije | Predsedava
Hvala, gospodine Bogatinoviću.
Reč ima narodni poslanik Borka Grubor. Izvolite.
...
Srpska napredna stranka

Borka Grubor

Poslanička grupa Srpska napredna stranka
Poštovani predsedavajući, poštovani ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, pozitivne efekte finansijske konsolidacije koje je učinila naša Vlada na čelu sa tadašnjim premijerom, a sadašnjim predsednikom gospodinom Aleksandrom Vučićem, danas osećaju svi građani naše države.

U poslednjih 30 godina u Loznici i Podrinju nije otvorena nijedna nova fabrika, već su postojeće uništene i razorene. Prvi put u istoriji grada dolaze dva velika investitora i gradi se nova budućnost Loznice, zahvaljujući velikom angažovanju našeg predsednika gospodina Aleksandra Vučića, koji je u Loznicu doveo dve velike svetske kompanije, „Mint“ i „Adient“. U razmaku od nepuna dva meseca postavljen je kamen temeljac za izgradnju dve fabrike, 2. aprila za „Mint“, a 31. maja za „Adient“. One su od ključnog značaja za razvoj i opstanak Loznice i Jadra i čitavog Podrinja, jer će obezbediti radna mesta za mlade ljude i tako ih zadržati na svojim ognjištima.

„Mint automotiv“ je velika kineska kompanija koja će uložiti sto miliona evra u novu fabriku i zaposliti hiljadu radnika. Ova kompanija je jedan od svetskih lidera u oblasti dizajna, proizvodnje i prodaje kako strukturnih, tako i dekorativnih delova za automobile. Pored navedenog, kompanija je zainteresovana i za investiciju u oblasti hotelijerstva.

„Adient“ je američka kompanija za proizvodnju presvlaka i autosedišta. Izgradnja fabrike je u toku i već zapošljava 600 radnika. Po završetku izgradnje fabrike posao treba da dobije ukupno 1.500 radnika.

Lokalna samouprava grada Loznice je obezbedila svu potrebnu infrastrukturu za oba ova investitora. Kada se domaćinski posluje, onda se iznađu sredstva i na republičkom i na lokalnom nivou. Tako radi odgovorna Vlada, tako radi naš predsednik, tako radi i naš gradonačelnik Vidoje Petrović.

Takođe je u Krupnju pre više od četiri godine, zahvaljujući našem predsedniku, počela sa radom turska kompanija džinsa koja zapošljava oko 160 radnika. Slična fabrika je planirana i u Malom Zvorniku, samo većeg kapaciteta.

Pripremni radovi za ovu fabriku su u toku, a zaposliće 400 radnika u naredne dve godine.

Od izuzetnog značaja za naš region je planirana izgradnja brze saobraćajnice Loznica-Šabac-Ruma. To će omogućiti ne samo bržu saobraćajnu komunikaciju Podrinja sa ostalim delovima naše zemlje, već i podstrek novim investitorima za ulaganje u grad Loznicu i okolinu.

Raduje me najava da će radovi početi u novembru mesecu ove godine, kao i da je pozitivnim rebalansom budžeta za 2019. godinu za ovaj projekat izdvojeno dodatnih 500 miliona dinara.

Ulaganje Republike u grad Loznicu ogleda se i u lokalnoj putnoj infrastrukturi kao što je rekonstrukcija ulica Svetog Save, Železničke, kao i ulaza u Banju Koviljaču sa zaobilaznog puta, gde je finansiranje bilo 60% iz budžeta grada, a 40% iz budžeta Republike.

Takođe, i sanacija klizišta na valjevskom putu, rekonstrukcija i nadogradnja dečijeg objekta „Bambi“ i rekonstrukcija kursalona u Banji Koviljači.

U cilju poboljšanja energetske infrastrukture grade se dve trafostanice u novom naselju Lagator i druga u industrijskoj zoni, a rekonstruiše se trafostanica u Lešnici, izmeštaju se dva dalekovoda u industrijskoj zoni.

Što se tiče planiranih investicija, vrlo važan projekat za grad Loznicu je postrojenje za preradu otpadnih voda, čiju izradu dokumentacije za IPA fondove finansira Ministarstvo finansija, Ministarstvo za evropske integracije i Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.

Takođe, u toku je završna faza pripreme za izradu novog fudbalskog stadiona po UEFA standardima. Projektnu dokumentaciju finansira UNDP, a gradnju stadiona Kancelarija za upravljanje javnim ulaganjima Vlade Republike Srbije.

Kao zdravstveni radnik, veoma me raduje poboljšanje uslova za lečenje naših sugrađana u lozničkoj bolnici. U toku je rekonstrukcija tri odeljenja: internog, grudnog i psihijatrijskog. Planirana je izgradnja nove kotlarnice u bolnici i rekonstrukcija hirurško-ginekološkog bloka ukupne površine 9.200 m2.

Sve ovo, uz najavljeno povećanje plata u zdravstvu i svim drugim javnim sektorima, svakako će uticati na kvalitet zdravstvenih usluga svim našim pacijentima, kao i na smanjenje odliva medicinskog kadra. Zaista, Lozničani imaju na čemu da budu zahvalni i našoj Vladi i resornim ministarstvima i lokalnoj samoupravi, a najviše našem predsedniku gospodinu Aleksandru Vučiću, čijom zaslugom je sve ovo i pokrenuto. Zahvaljujem.
...
Socijaldemokratska partija Srbije

Vladimir Marinković

Poslanička grupa Socijaldemokratska partija Srbije | Predsedava
Hvala.
Reč ima Svetlana Nikolić Pavlović.