Fino ste ministre odbranili penzionere. Da vam pomognemo mi srpski radikali, naš predlog je da minimalna plata u Srbiji bude 37.000 dinara, jel to je minimum potrošačka korpa koju koristi svaki građanin Srbije. Uredite to, mi ćemo vam čestitati.

Drugo, mi gospodine ministre nemamo nameru ovde da manipulišemo. Zamislite kakav bi efekat gospodine Mali bio, zbog prezimena Mali, ne ovako, da su recimo Moravski koridor dobili domaći putari. Zamislite kakav bi to efekat bio. Domaći putari, bez posla, nemaju mogućnosti bilo gde da učestvuju, nisu konkurentni više, nemaju reference, a vi dovodite strance. Sve ste podredili Moravskom koridoru. Potreban je Moravski koridor, ali ne da se ovako razbacuju pare.

Što se tiče medicinskog osoblja. Nemojte da manipulišete, nismo mi protiv zapošljavanja ni medicinskih sestara, ni bilo koga, ali gospodine ministre, pogledajte realnost u bolnicama, pitajte ljude koji su od te struke, retka je prilika da imate kompletnu ekipu koja će operisati pacijente, retka je prilika da to sretnete i u Novom Sadu. Sada je opasnost na kardiohirurgiji, da imate eventualno spremne ekipe, ljudi napuštaju.

Možete vi ovde da pričate šta god hoćete, realnost je takva. Vi ste doneli odluku o zabrani zapošljavanja. Jedan hirurg se ne stvara tako što ćete ga danas zaposliti, a on će sutra odmah da operiše. On se stvara u periodu od dugi niz godina, a vi ste pre nekoliko godina doneli odluku da nema zapošljavanja, zaustavili zapošljavanje. To je suština problema.

Medicinske sestre idu da budu kućne pomoćnice, negovateljice, a neće da rade u Srbiji. Nismo mi, srpski radikali, opozicija krivi, nego ste vi odgovorni koji ste nosioci vlast.

Što se tiče javnog duga. Gospodine ministre, vi kada ste dolazili na vlast, odnosno ako mogu da računam da je ovo vaša politička opcija sad aktuelna, kada je dolazila … javni dug Srbije je bio 15 milijardi, sada je 23, odnosno 24 milijarde. Nemojte nama srpskim radikalima da pričate priču da ste vi smanjili. Prvo ste ga povećali za devet milijardi, a sada ga smanjili za 500 miliona.

Što se tiče nezaposlenosti. To vam je anketna agencija radila stepen nezaposlenosti. To nije rezultat nekog realnog istraživanja Republičkog zavoda za statistiku, nego agencija profesionalna iz Nemačke koja je anketirala na osnovu uzorka od 1.100 i 1.200, i pitanja su primera radi- da li ste radili? Čovek kaže – jesam jedan dan, odmah ga vode kao zaposlen. Nemojte to gospodine Mali, ipak smo mi srpski radikali ti koji želimo napredak Srbiji, želimo ovde da ukrstimo, a ne da manipulišemo.

Zahvaljujem.
Reč ima ministar gospodin Siniša Mali. Izvolite.

Hvala puno.
Opet bih ispravio, verovatno zbog možda neinformisanosti, manje zbog neznanja. Dakle, da citiram, rekli ste – predlažemo da minimalna plata bude 37.000 dinara, da pomognemo penzionerima. Ne vidim direktnu vezu između te dve veličine, ali pretpostavljam da je vi negde vidite i imate. U svakom slučaju, mi idemo sa povećanjem minimalne cene rada u apsolutnom iznosu nikada veće za Republiku Srbiju, sa 27.022 dinara na 30.022 dinara od 1. januara naredne godine. U poslednjih par godina povećali smo i svake godine povećavamo tu minimalnu cenu rada, ali čisto zbog vaše informisanosti, ta minimalna cena rada nema nikakve veze sa visinom penzija.
Po pitanju realnosti u našem zdravstvu, upravo gledajući realnost u zdravstvu i doneli smo odluku da najveće procentualno povećanje imaju medicinske sestre. Treću godinu zaredom povećavamo plate u javnom sektoru. Milijardu evra ulažemo u zdravstvenu infrastrukturu, sa jedne strane da poboljšamo uslove u kojima se leče građani Srbije, da poboljšamo nivo usluge, zdravstvene usluge, a sa druge strane, takođe da te ljude motivišemo da ostanu da se usavršavaju i da naravno iz godine u godinu očekuju još veće plate u Srbiji. Tako da, to jeste realno. Ne možete to da radite u uslovima kada imate negativne stope rasta, kada imate visoke deficite, kada imate ogroman javni dug, to možete da radite kada imate stabilne finansije, na način na koji ta odluka ne ugrožava stabilnost vaših javnih finansija.
Po pitanju javnog duga, uvek se gleda relativan odnos javnog duga u odnosu na visinu BDP-a. Zašto? Zato što apsolutni iznos malo toga govori. Mi smo proteklih par godina imali ogromne investicije u javnu infrastrukturu, nastavljamo sa tim investicijama. Veoma je važno da ne ponovite grešku iz 2008. godine kada ste se zaduživali, ne vi, nego oni pre nas, da bi isplatili penzije koje nisu zarađene. Zbog toga smo i došli skoro do bankrota 2013. godine.
Kada se zadužujete i taj novac investirate u ono što povećava vaš BDP, kao što su putevi, kao što je ostala infrastruktura, železnica, onda imate stope rasta koje tako nešto opravdavaju i onda je viša stopa rasta nego visina vašeg zaduženja. I vi, da kažem narodski, nosite taj teret javnog duga mnogo lakše, kao mi sada, 2013, 2014. 2015. godine, izvinjavam se, bilo je preko 70% učešća našeg javnog duga u BDP-u, sada je 51%. Imamo tendenciju da ga smanjujemo dole, upravo odgovornom politikom gde novac koji zaradimo investiramo u ono što podstiče naš rast, a ne bacamo novac u bunar, kao što su radili neki pre nas.
I konačno, oko ove anketne agencije koju ste pomenuli, iz Nemačke, ta ista anketna agencija je radila i ankete 2013. godine, pa je rezultat tih anketa bio 25,9% stopa nezaposlenosti, a sada kada radite ankete, stopa nezaposlenosti je 10,3%. Tako da, ista je metodologija u pitanju, samo je rezultat mnogo bolji, što upravo govori o ispravnosti ekonomske politike Vlade Republike Srbije. Hvala puno.

Pravo na repliku, narodni poslanik Milorad Mirčić. Izvolite.

Gospodine ministre, u tom zanosu, u tom poletu kada objašnjavate politiku, finansijsku politiku koju vodi Vlada, ne smete se odricati, bar vi lično, ne smete se ranijih perioda odricati. Vi ste na neki način, sa još nekim kolegama, kontinuitet te vlasti od 2000. godine naovamo. Sada nama pričate šta je bilo 2008. godine. Pa vaš ideolog koji se zove Mlađan Dinkić je vodio kompletnu ekonomsku i finansijsku politiku, pa vi nama sada objašnjavate šta je bilo 2008. godine.

Vi ste došli, narod vam je dao poverenje, u stvari, da budem precizan, narod je dao poverenje Aleksandru Vučiću. On vam je i u budućnosti neko ko će vam donositi pobede i na lokalnom i na pokrajinskom i na republičkom. Nikada vi nećete stati da budete na tim listama i nema nikakvih problema, on snosi najveću odgovornost. Ali, gospodine ministre, u tom zanosu morali ste da objasnite i jednu činjenicu – jeste prošle godine BDP bio rekordan, kako kažete, najbolji u regionu. Za vas ništa ne postoji na lokalnom nivou, u okvirima Republike Srbije, za vas je samo region. Toliko imate te aspiracije da budete dominantni, ali niste rekli da je to u poređenju sa 2017. godinom, kada je bila katastrofalna situacija po pitanju poljoprivrede, ministre, nemojte da preskačete neke podatke.

Naravno, treba pohvaliti to da ste uveli disciplinu, naplata poreza, punjenje budžeta u odnosu na ranije periode. Ali, devet milijardi razlike u kreditu je, ministre, značajan zamajac. Gospodine Mali, uvek imajte u vidu, od 15 do 24, to je devet milijardi evra. Sa devet milijardi evra budžet kompletan vam je, gospodine ministre, 10 milijardi evra, odnosno rashodna strana je 11 milijardi evra. To je godišnji budžet. Toliko ste zadužili Srbiju dodatno kada je u pitanju javni dug.

I treba da se smanji javni dug, mi smo za to. Ima tu i promene metodologije obračuna, gospodine ministre, kada je u pitanju smanjenje javnog duga, kada je u pitanju vezivanje za dolar ili za evro, ima tu svega, ali činjenica je da je smanjen za 500.000 evra. Sada je 23 milijarde i 500 hiljada evra javni dug, a 24 je bio. Treba ga smanjivati radi svih nas u Srbiji, daleko od toga, ali nemojte i vi da preskačete. Ja pretpostavljam da nije zbog neznanja, nego zbog neinformisanosti.

Reč ima ministar gospodin Siniša Mali.
Izvolite.

Hvala puno.
Uvaženi poslanici, ne znam da li je neinformisanost ili neznanje, evo, mogu ja vas da pitam, ako mi dozvolite. Dakle, ako je učešće našeg javnog duga sada u BDP-u 51%, 2013. godine je bilo 79%, 78%, pa jel se onda javni dug povećao manje ili više u odnosu na rast BDP-a? Valjda manje. Dakle, vi sve vreme na neki način zaboravljate da i novac koji pozajmljujete investirate u one projekte koji donose rast vaše ekonomije. Pa upravo ste sami odgovorili na pitanje - da, u proteklom periodu mi smo se zaduživali i razduživali, na način na koji smo investirali u projekte koji su nam omogućili da nam ekonomija raste, pa je BDP naš, bruto društveni proizvod, sada 45,7 milijardi evra. Koliki je bio 2013. godine? Dakle, raste nam BDP i to je najvažnije. Odnos između javnog duga i BDP-a, a ne apsolutni iznos. Pa šta će da kažu ovi u Americi onda sa hiljadu milijardi duga, da kažu da su prezaduženi? Ne, oni kažu - naš rast nosi to. Dakle, apsolutni iznos javnog duga nema apsolutno nikakve veze sa stanjem u vašoj ekonomiji, osim ukoliko niste prezaduženi, što mi nismo, a indikator toga je učešće javnog duga u BDP-u.
Na kraju, stopa rasta za prošlu godinu od 4,3%, inače, revidirana je na 4,4%, ali nije važno, ni to niste znali. Nije delimično ili nije samo zbog poljoprivredne proizvodnje. A šta kažete za ovu godinu onda, odakle 3,5% stopa rasta? Pa evo, opet imate i rast prehrambene industrije i rast građevinske industrije i rast poljoprivrede i svih ostalih delatnosti, i pored negativnog eksternog okruženja sa kojim se suočavamo zbog tih trgovinskih ratova i sve ostalo.
Molim vas, još jedanput, apsolutno je Aleksandar Vučić dobio poverenje naroda Srbije, ja sam ponosan što sam deo njegovog tima. Nikakve veze nemam sa ideologom koga ste pomenuli i na svu sreću nikad nisam ni imao, niti ću imati. Po pitanju kontinuiteta, postoji jasan diskontinuitet između politike prethodne vlasti i ove koju je vodio Aleksandar Vučić kao predsednik Vlade i sada kao predsednik države. Dakle, ne može se uporediti ekonomska politika ni rezultati. Samo onaj ko ne želi to da vidi - ne vidi.
Pre smo pričali o deficitu, o javnom dugu, o negativnim stopama rasta. Mi danas pričamo o pozitivnim stopama rasta. Bio sam ponosan kada smo probili onu Grdeličku klisuru konačno, pa smo se spojili auto-putem sa Severnom Makedonijom. Pa što to neko pre nije uradio? Pa što se neko pre nije setio pozitivnog rebalansa, pa da ima i za plate i za penzije i da ima za investicije?
Pa, što neko pre nije imao suficit u budžetu za prvih osam meseci i 46,6 milijardi dinara, već treću godinu za redom, ako je sve isto i ako ne postoji diskonuitet. Dakle, mi u oktobru mesecu otvaramo istočni krak prema Bugarskoj, oktobar ili novembar. Ljudi, završili smo Koridor 11, autoput Miloš Veliki, 74 godine smo čekali na završetak tog Koridora, evo za nedelju, dve, tri dana krećemo sa Moravskim koridorom. Dakle, snovi koji smo sanjali sada možemo da ih dosanjamo, možemo da ih ostvarimo, imamo stabilne finansije, investiramo u Klinički centar u Beogradu, završen onaj u Nišu, kreće u Vojvodini i Novom Sadu. Gradimo i radimo na svakom koraku ove naše zemlje. Vi mi govorite o lokalnom razvoju, pa imate fabrike i u Nišu, imate i u Loznici, imate i u Subotici, u Novom Sadu i Beogradu, imate i u Kraljevu, imate svugde.
Stopa nezaposlenosti 10,3 je stopa nezaposlenosti u Republici Srbiji. Suficit koji smo ostvarili, suficit republičkog budžeta, ako ima više novca i veći budžet, pa naravno proporcijalno imate i veći budžet lokalnih samouprava za njihove investicije i na to dodajte nacionalni investicioni program od preko 12 milijarde, da završimo i kanalizacionu mrežu nedostajuću i vodovodnu mrežu i fabrike za pročišćavanje otpadnih voda i lokalne puteve ponovo da asfaltiramo i regionalni i sve ostalo. To se zove ekonomski razvoj. Ne možete da pravite bilo kakve odluke po pitanje ekonomije ako nemate refleksiju istih u stopi rasta vaše ekonomije, a sigurno je kada gledam ove negativne 2,7% 2009. godine, itd. naša 4,3% iz bilo kog razloga da je veća. Pa, ove godine 3,5% opet je veća, pa je bilo 2017. godine 2,0% veća od minus koma 2,7%, pa 2016. godine 3,3%, opet veća od minus 2,7%, 2009. godine.
Dakle, nema tu slučajnosti, ekonomija ponekad može da se desi da nađete naftu negde, pa da vam izleti crno zlato, pa da zaradite neki novac, ali to se retko dešava. Ekonomija se gradi postepeno i kao slagalica svaki deo treba da se ukomponuje u jednu celinu koja se zove uspešna privreda. Da li se tu radi o merama fiskalne konsolidacije, o fiskalnoj politici, o monetarnoj politici, malopre sam pričao, dakle, setite se 2011/2012. godine, svi su privrednici pričali o kućnim razlikama, sada niko o tome ne priča. Pričali su o inflaciji, niko o tome ne priča. Sada govorimo o tome, hajmo da vidimo samo da država može da pomogne još više kroz povećanje svog kreditnog rejtinga, jer ćemo tako mi imati jeftinije izvore finansiranja. Jeftiniji izvora finansiranja za nas kao firmu znače i bolje i više šansi za investicije, više ćemo novca investirati na kraju, brže ćemo rasti, zapošljavati ljude, nama kao državi to odgovara, više novca u budžet i lepo pravite ceo krug koji se zove razvoj jedne privrede.
Imamo negativne eksterne faktore, Nemačka usporava, Italiju usporava, trgovinski rat hoće li ili neće, Kina, Amerika, Nemačka, kako će, šta će, a mi gledamo sebe. Mi gledamo da naša ekonomska politika ostvari najveće moguće efekte na naš rast, kroz rast tražnje, odnosno potrošnje, dakle, rast penzija, rast plata, i kroz naše investicije naše ulaganje. U šta se ulaže? U ono što je najveći multiplikator, to je dva, dakle, na jedan dinar ulaganja u građevinu, u infrastrukturu imate još dinar koji vam raste BDP, zbog ostalih industrija koje se na to nadovežu. Dakle, idemo sa autoputevima Preljina – Požega, Moravski koridor i sve ostalo, apsolutno jedna odgovorna politika koja se uklapa u strategiju razvoja naše zemlje. Održiv razvoj, pozitivni bilansi, stabilne javne finansije, stabilna monetarna politika i veća zaposlenost i životni standard građana Srbije. Hvala puno.

Zahvaljujem.
Pravo na repliku, narodni poslanik, Milorad Mirčić. Izvolite.

Hvala vam ministre za ovih nekoliko trenutaka što ste me odveli lično u neki drugi svet, mislio sam da živim u nekoj drugoj državi, ali suština je sledeća. Čitava polemika je među nama kada je u pitanju predlog SRS i njeno programsko opredeljenje, kada se ulaže u investicije, što u svakom slučaju donosi i doprinosi rastu BDP, tu se postiže višestruki efekat. To ste u pravu, kao što je u građevini, tako je i kada je u pitanju izgradnja puteva, mi smo insistirali i insistiramo i nećemo odustati od toga da u izgradnju puteva treba uključiti domaće putare. Te priče da je to eminentna kompanija koja to radi, te priče ostavite za neka druga vremena.

Kada je u pitanju BDP, gospodine ministre, vi ste izneli podatak da je BDP pao na 2,8 zato što je zabeležen pad kada je u pitanju elektroprivreda, kada su u pitanju rudnici. Vi ste ovde u svom materijalu naveli, pogledajte gospodine ministre, ja pretpostavljam da je suština u neinformisanosti, nemate vi puno vremena, MMF je tu, vi ste tu naveli da je prerađivački kompleks u remontu i da je zato zabeležen pad. To su vaši podaci. Elektroprivreda beleži maltene konstantno pad. To je veoma bitno gospodine Mali.

Kada je u pitanju podela, kada su u pitanju plate i penzije, mi samo insistiramo, mogli ste to da uradite, da donesemo odluku o platnim razredima i ništa više. Mogli ste po hitnom postupku da donesete, da ovde usvojimo taj švajcarski model i ništa više, gospodine ministre. Zašto toliko jeda? Zašto nama spočitavate kada vi iznosite podatke. Vi iznosite podatke da je uzrok pada PDV zato što elektroprivreda ne radi kako je planirano. Zato što rudnici uglja ne rade kako je planirano. Nećete valjda reći za ugalj da je sada kriva poplava iz 2014. godine, nije valjda da ćemo o tome da pričamo. Nećete valjda da kažete da je u prerađivačkoj industriji, da se očekuje u poslednjem kvartalu da će se povećati toliko, da će doći BDP na 3,5%. Nemojte, gospodine ministre.

Što se tiče apsolutne vrednosti duga, on je bio 24 milijarde, sada je 23 i mi želimo da naglasimo, rast BDP donosi dobro Srbiji, ali realni rast.

Zahvaljujem.
Reč ima ministar, gospodin Siniša Mali.