Hvala puno uvaženi poslanici.
Najpre drago mi je da se slažemo oko toga da je fiskalna stabilnost i konsolidacija koju smo završili veoma važna. Takođe, iz vašeg izlaganja stekao sam utisak da je i švajcarska formula koju smo predložili, koja će biti iskorišćena za indeksaciju penzija takođe dobra stvar, tako da očigledno imamo konsenzus oko tih par stvari.
Po pitanju platnih razreda ja se u načelu slažem sa vama da je to veoma važna oblast koju treba urediti na pravi način, ali takođe ću vam postaviti pitanje. Znate li nekoga ko je za uvođenje platnih razreda? Ko je za to da se uvedu platni razredi? Evo pitajte zaposlene u javnoj upravi pošto razgovaramo s njima. Samo mi recite ko je za? Ako su svi za onda pretpostavljamo da nećemo imati problema prilikom uvođenja tih platnih razreda. Evo da ne bude da se kladimo, videćemo kako će to da prođe. U svakom slučaju da znate vi, Ministarstvo finansija do kraja godine završava u potpunosti bazu podataka. Dogovor koji imamo i koji je u sporazumu sa MMF da ćemo do polovine naredne godine uvesti platne razrede u javnu upravu tako da s te strane nemojte da brinete. I to ćemo da uredimo, ali ćemo razgovarati u međuvremenu da vidimo ko je za ko nije za to.
Po pitanju zabrane zapošljavanja. Vi ste iskoristili jedan izraz, zaobilazi se zabrana, zabrana se ne zaobilazi zato što i ne postoji zabrana, postoji samo kontrola zapošljavanja. Malopre sam dao podatak da smo u proteklih pet godina 12.000 novih medicinskih radnika zaposlili samo u zdravstvenom sektoru. Dakle ne postoji zabrana zapošljavanja, postoji kontrola zapošljavanja. Ali, ono što je važno, evo i građani Srbije da čuju, pošto sam danas pre dolaska u Skupštinu Srbije imao sastanak sa predstavnicima Svetske banke. Mi zajedno sa njima i sa predstavnicima MMF radimo na metodologiji koja kao što znate Zakon o maksimalnom broju zaposlenih se prestaje da važi ove godine.
Dakle, ostaje samo ta, da kažem, kontrola zapošljavanja koju smo dogovorili da sprovodimo i da ćemo sprovoditi u narednih 12 meseci, dokle, do kog perioda, izvinjavam se, se ne usvoji odgovarajuća metodologija koja treba konačno na sistemski način da reguliše proces zapošljavanja u javnoj upravi koju podrazumeva i definisanje strategije za svako pojedinačno ministarstvo, definisanje kadrovskog plana, načina motivacije, načina ocene rada zaposlenih i svega ostalog. Dakle, po dogovoru sa Svetskom bankom i MMF radimo to u narednih par meseci. Nemam problem da to podelim sa vama, sa obavezom koju imamo da do kraja sledeće godine tu izmenjenu metodologiju, koncept ili okvir zapošljavanja usvojimo i bude de fakto ideja vodilja i smernica za dalje zapošljavanje.
Po pitanju vaše ocene da je nešto bilo paušalno oko 5.000 dinara jednokratne pomoći za penzionere. Ništa nije paušalno po pitanju naše ekonomske politike. Ono što je naš cilj je s jedne strane da podignemo kvalitet životnog standarda građana Srbije. Tu uključujemo i ljude koji rade u javnoj upravi i penzionere i kroz podizanje minimalne cene rada, sve one koji su zaposleni u našoj zemlji. Imamo toliko bilansnog prostora za tih 5.000 dinara a da ne ugrozimo finansijsku stabilnost naše ekonomije. U potpunosti radimo odgovorno i na odgovoran način pristupamo tom problemu.
Po pitanju vašeg komentara koji je vezan za smanjenje nezaposlenosti. Rekli ste da je posledica u najvećoj meri odlaska ljudi iz Srbije. Ja se ne bih složio sa tim sa vama. Evo podatak koji ću vam pročitati. Zaposlena lica od 15 do 64 godine, dakle broj zaposlenih u Republici Srbije, ne broj nezaposlenih, jel taj pokazatelj vam govori u prilog tome koliko se ljudi iz godine u godine zapošljava više.
Samim tim stoga je i stopa nezaposlenosti manja, pri čemu ne kažem da ne postoji odlazak ljudi iz Srbije.
Malopre ste i vi sami rekli u velikom broju drugih zemalja. Mi imamo zdrav rast zaposlenih koji jeste osnova za onaj privredni rast koji ostvarujemo već par godina unazad. Dakle 2014. godine ukupno zaposlenih lica od 15 do 64 godine 2.487.400, 2016. godine 2.595.000, 2018. godine 2.675.800, a 2019. godine u drugom kvartalu 2.746.300. Dakle, vrlo precizno raste nam broj zaposlenih. Automatski pada i broj nezaposlenih, ali ne zbog odlaska ljudi iz naše zemlje jer imamo, još jedanput ponavljam, zdrav porast zaposlenih sa 2.487.400 godine 2014. na 2.746.300 u drugom kvartalu ove godine. Naravno, naš cilj je da se borimo za svako novo radno mesto, za svakog novog investitora, da broj zaposlenih povećavamo iz meseca u mesec, sa time ćemo nastaviti uz takođe odgovornu politiku koja je prevashodno usmerena ka tome da broj nezaposlenih među mladima smanjinom kako bi oni našli razlog i bili motivisani da ostanu u Srbiji.
Zato idemo, i čuli ste pre desetak dana predsednicu Vlade, bio sam na toj konferenciji za štampu kada smo pokazali i doneli odluku o novim poreskim olakšicama i za pokretanje svog biznisa, pogotovo za one mlade, ako se sećate još od oktobra prošle godine, ukoliko ste završili fakultet ili školu, započinjete svoj biznis, godinu dana ne plaćate ni poreze ni doprinose državi Srbiji. To je naš način da ih motivišemo da započnu svoj biznis i da ostanu.
Ja sada iz glave, ne mogu da se setim tačne cifre, ali 2013. godine nama je ukupna nezaposlenost bila 25,9%, sada je 10,3%. Ukupna nezaposlenost među mladima bila je preko 50%. Sada je negde oko 20 i nešto %. Dakle, i dalje je ogromna, izuzetno visoka, ali opet duplo niža nego pre samo pet godina i moramo da se borimo za te mlade i za one starije, naravno, da ostanu ovde, da svoje snove ostvaruju u Srbiji, a ne u Australiji, Kanadi, Americi ili ne znam gde drugde.
Upravo to radimo kroz ovu odgovornu ekonomsku politiku, kroz postepeno povećanje plata, povećanje penzija, kroz mogućnost zapošljavanja, kroz privlačenje stranih i domaćih, naravno, direktnih investicija, kroz izgradnju novih auto-puteva, novih tehnoloških parkova, novih bolnica, novih vrtića, novih škola i time ćemo nastaviti da se bavimo. Hvala.

Zahvaljujem, ministre.
Kolega Vukadinoviću, želite repliku?
(Đorđe Vukadinović: Da.)
Izvolite.

Dobro, da smo ovako od početka mandata razgovarali, možda bi smo se oko nekih stvari složili.

Kao što rekoh, ne poričem ja rezultate fiskalne stabilizacije, ali sporim ovo smanjenje plata i penzija. Ne sporim povećan kreditni rejting, ali sporim na osnovu čega je to postignuto. Kada je reč o smanjenju nezaposlenosti, tu se očito ne slažemo. Ja mislim da je tu primarna stvar ipak, nažalost, odliv i to mladih ljudi.

Dakle, ako iz ovog procenta oko 24-5% kolika je sada nezaposlenost među mladima, kada bi ste na to dodali procenat onih koji su otišli, mada je tu mladih dosta relativno, odlaze malte ne i moji vršnjaci ili nešto mlađi od mene, ljudi sa 40 pa i 50 godina. Ipak najviše odlaze mladi ljudi.

Dakle, vi ste dobili taj broj ljudi koji je otišao prethodnih godina iz Srbije na ovaj procenat koliko je i sada nezaposlenih među njima, videli ste da je procenat, nažalost, vrlo sličan gornjem procentu nezaposlenosti.

Što se tiče švajcarskih, nema nikakav problem, samo kažem zašto ih niste uveli ranije. Inače, podržavam i znam da je dobar, znam da je dobar deo udruženja penzionera to podržao.

Platni razredi. Vi rekoste ko je protiv. To je možda zanimljivo, ali teško da se sada možemo time baviti. Dakle, ponovo će biti odlaganja, neće biti od 1. januara, to ste mi zapravo rekli. Kažete biće od sredine sledeće godine. Sredinom sledeće godine, znači posle izbora i ja sam tačno znao, čak sam se i kladio neformalno sa nekim prijateljima da nema šanse da će pre izbora zapravo Vlada preći na platne razrede. Zbog čega? Zbog toga što najveći deo glasača ili biračkog tela SNS bi bio ugrožen ili bar delimično bio ugrožen uvođenjem platnih razreda.

Dakle, zato sam znao da tog uvođenja biti neće.

Neki se bune, vi kažete, da, ali ja odgovorno tvrdim evo i ovde su kolege dobacivale, većina ljudi jeste za to. Bune se oni koji su se našli priligovani u javnim preduzećima, u agencijama, Vladinim ili paravladinim ili nezavisnim ili tako reći ili kvaz-inezavinsim koji imaju strahovite plate sa srednjom školom, sa osnovnom školom, čistačice u NIS u odnosu na čistačicu, ne znam, u Vladi ili ne znam službenik ili daktilograf u Vladi, odnosno daktilograf u nekom javnom preduzeću.

Dakle, zato su nam potrebni platni razredi da bi smo izbegli arbitrarnost i nepravdu, u suštini koja je posledica toga ko se gde zadesio i ko je koga gde zaposlio. Hvala.

Zahvaljujem, kolega Vukadinoviću.
Reč ima predstavnik predlagača, ministar Siniša Mali. Izvolite.

Hvala puno.
Uvaženi poslanici, šta kaže "Fajnenšel Tajms", zašto je Srbija napredovala toliko po pitanju privlačenja stranih direktnih investicija i zašto nam sledi povećanje kreditnog rejtinga? Ne zbog razloga koji ste vi naveli, a citiraću još jedanput - Razlog tome vide u pametnoj i podsticajnoj poreskoj politici, ekonomskim reformama i povoljnim trgovinskim ugovorima sa istokom i zapadom. To vam je, dakle, razlog što i "Fajnenšel Tajms" i kreditne rejting agencije vide Srbiju kao bolju, atraktivniju, konkurentniju, i naravno, i ocenjuju je kao takvu.
Po pitanju platnih razreda, ne postoji nikakva politika u ovome, postoji samo želja da kada se već nešto uvodi, nešto što je revolucionarno, što menja način na koji javna uprava radi, mora da se uradi temeljito i mora da se uradi na pravi način.
Upravo zbog toga nam je i trebalo više vremena, da analiziramo svako radno mesto svakog zaposlenog u javnoj upravi, a to su stotine hiljada zaposlenih, kako bismo na pravi način ocenili efekte uvođenja platnih razreda, a s druge strane to primenili na odgovarajući način.
Dakle, kao i ekonomsku politiku, sve vodimo veoma pažljivo i na pravi način gledamo da se neke odluke donesu, kako ne bi bilo negativnih efekata ni po zaposlene, a naravno, ni po građane koji koriste usluge zaposlenih u javnoj upravi. Hvala puno.

Zahvaljujem.
Kolega Vukadinoviću, želite repliku? Izvolite.

Samo još jednom i samo kratko, da bi druge kolege došle do reči.

Samo hoću da vam kažem, gospodine ministre, da odemo na ove principijelne stvari, ja ću citirati sve šta ste vi rekli u prethodnom obraćanju, ne u ovoj sada replici: "Ja ne pravim razliku između domaćih i stranih investitora". To ste rekli odgovarajući kolegi sa leve strane. Pa, ja mislim da je upravo u tome problem. Dakle, sve i da je tačno, nisam siguran da se ne pravi razlika. Ne mislim vi lično, nego govorim o ekonomskoj politici ove Vlade. Ja mislim da se pravi razlika između domaćih i stranih investitora i da su strani investitori tu favorizovani i privilegovani.

Ali, čak i da nisu, čak i da ste vi u pravu, ja mislim da nije dobro i da treba naći načina, i da pametna ekonomska politika mora da nađe načina da na jedan korektan, ali ipak primetan način favorizuje domaće investitore, nego strane. Vi tvrdite da ne pravite razliku, ja mislim da razlika postoji, nažalost, u korist stranih investitora.

I samo još jedna stvar, mada ima mnogo stvari o kojima bi se moglo pričati, švajcarce ste preskočili, na to niste odgovorili, da se izdvaja za pomoć i rešavanje tog problema upravo onoliko koliko će se sada dati to jednokratno penzionerima. Ali, sledeće hoću da kažem.

Prečesto se pominje bankrot, bankrot, bankrot. I ne samo vi, nego i kolege sa druge strane su vrlo često pominjale kako im je pretio bankrot, kako zemlja samo što nije bankrotirala i onda je došla spasonosna politika ekonomske i fiskalne stabilizacije. Prosto, dok ova Vlada nije stupila na scenu, niko nije govorio o bankrotu. Bilo je krize, bilo je problema, ali nije bilo bankrota.

Ja ne branim prethodnu vlast, na kraju krajeva, da su bili dobri ne bi bili bivši, ali je činjenica da i vi morate biti dovoljno pravedni, barem vi kao neko ko se razume u stvari, da je činjenica da se mandat prethodne Vlade poklopio sa najvećom ekonomskom krizom poslednjih decenija, da ne kažem u veku, i da je to rezultiralo upravo ovim niskim stopama rasta ili negativnim stopama rasta, a ne samo to što je tajkunska politika loša i što su njeni protagonisti loše radili posao. To morate priznati. Hvala.

Zahvaljujem, kolega Vukadinoviću.
Reč ima predstavnik predlagača, ministar Siniša Mali. Izvolite.

Hvala puno.
Uvaženi poslanici, ja ću vas podsetiti još jedanput, a rekao sam to i malo pre - 2012. godine kreditna rejting agencija S&P snizila je kreditni rejting Srbije sa BB na BB minus. A šta je to nego put ka bankrotu, kada vam neko snižava kreditni rejting, i to za celu jednu lestvicu ispod? Dakle, to idete ka onom džank rejtingu, ako mogu da se izrazim na engleskom, ka rejtingu gde vas niko ne želi i sigurni su da ćete u nekom trenutku otići u bankrot. To je bila situacija 2012. godine i to ne kaže Siniša ili neko od nas, kaže najveća kreditna rejting agencija na svetu S&P, koja je te godine snizila kreditni rejting naše zemlje.
Izvinjavam se, oko kredita u švajcarskim francima imao sam ceo spisak odgovora na vaša pitanja ovde. Dakle, apsolutno država ovde ne pomaže banke. Mi pomažemo građane koji su prevareni od strane prethodne vlasti, koji su uzeli kredite u švajcarskim francima, ljude koji su bili u očaju, štrajkovali glađu. Imali smo prostora i želje i za razliku od ovih iz opozicije koji sada kažu - a zašto ste vi njima pomagali, srećom, mislili smo drugačije od njih. Mislili smo o ljudima, mislili smo o njihovim sudbinama i na ovaj način je Republika Srbija, naša država, pomogla ljudima kojima je pomoć bila potrebna. Ja sam ponosan na to. Dakle, ni u kom slučaju ne pomažemo banke, nego već te korisnike tih kredita, skoro njih 16 hiljada, i to smo, na svu sreću, rešili ove godine. Kao što vidite, taj zakon za koji ste i vi glasali, preko 90% korisnika tih kredita je prihvatilo konverziju i prihvatilo da konačno reši svoj najveći problem u životu i da nastavi normalno da otplaćuje te kredite u evrima.
Ne znam da li sam još nešto zaboravio, ali, hvala vam puno, tu sam da odgovaram i na druga pitanja koja budete imali.

Zahvaljujem.
Pre nego što pređemo na redosled narodnih poslanika prema prijavama za reč, još jednom pitam da li još neko želi reč od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa? (Da)
Reč ima ovlašćena predstavnika poslaničke grupe SNS, Aleksandra Tomić. Izvolite.