Druga sednica Drugog redovnog zasedanja , 02.10.2019.

1. dan rada

OBRAĆANJA

...
Srpska napredna stranka

Veroljub Arsić

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik, Aleksandar Stevanović.
Izvolite.
...
Stranka moderne Srbije

Aleksandar Stevanović

Poslanička grupa Stranka moderne Srbije
Poštovani predsedniče, uvaženi ministre finansija sa saradnicima, dame i gospodo, ja ću početi ovu analizu rebalansa sa nekim stvarima koje mi u poslaničkoj grupi SMS smatramo da su stvari koje manje-više nailaze na saglasnost svakoga ko je iole ekonomski normalan i uračunljiv. Smatramo da je to verovatno i većina ljudi u Republici Srbiji, a i većina političkih partija.

Neke stvari su nesporne, a to su da je stabilnost odlična stvar za jednu zemlju, da je uravnoteženost budžeta odlična stvar za jednu zemlju. To je ono što mi imamo već neko vreme u Republici Srbiji, to su stvari koje, kako bih rekao, predstavljaju osnov za izgradnju jedne kuće.

U temelje kuće se takođe uzidavaju stvari kao što su dobar kreditni rejting. Nama kreditni rejting raste, to treba priznati, niska stopa inflacije što je znak da se novac ne smatra nikako drugačije nego kao potencijalni izvor štete, ako se sa njim loše rukovodi i da je najbolji novac koji nije inflatoran.

Tokovi ka budžetu i iz budžeta su stabilni. Na tim temeljima se može napraviti kuća koja će biti srednje veličine, kuća koja će biti jako lepa, a može se napraviti i trošna kuća.

Mi danas nismo zemlja koja raspravlja o tome da li smo u riziku da bankrotiramo, to je davna prošlost i to se nadam se više neće nikada desiti. Nemamo u javnosti ideje koje su čisto ekonomsko ludilo, a i pristojni ljudi ne raspravljaju o budžetu na način koji ne postoji u nekim zemljama koje su razvijene i koje godinama imaju solidne performanse.

Sada bi naredni korak trebao da bude da kažemo da ćemo mi iz poslaničke grupe SMS podržati te stvari i budžet, odnosno njegov rebalans u ovom slučaju. Međutim, kako bih rekao, kada se bavite politikom, kada se bavite ekonomijom ili svejedno kada odete da igrate na primer odbojku ili košarku ispred vaše zgrade sa prijateljima ili gde god želite da igrate, u osnovi možemo imati dva pristupa.

Jedan pristup je da imamo velika očekivanja i on najčešće vodi u velika razočarenja i vrlo je ljudski, svi mislimo da možemo mnogo bolje. Drugi pristup koji je jako konzervativan kaže, hajde da budemo zadovoljni sa onim što smo postigli. I pored nespornih postignuća sa kojima sam ja atipično za opozicionu partiju počeo izlaganje, pošto je naša praksa obično bila da napadnete sve što možete, onde gde ja vidim problem je to što mislim da ovim budžetom nismo bili dovoljno ambiciozni da podstaknemo rast.

Podsticanje rasta jeste utakmica koju ćemo voditi u godinama i decenijama koja slede. Kako podstaći što veći rast u Republici Srbiji? Jedan od izlagača je takođe i govorio, jedan uvaženi kolega o tome, hajde dajte predloge za rast. Deo izlaganja će biti o tome.

Još jedna stvar koju bih istakao pre nego što uđem u još neke stvari bitne za ovo izlaganje je da se nekada često protura teza da je jako dobro što država ima suficit. Naravno da je dobro da imamo uravnotežene finansije. Međutim, ključno pitanje jedne fiskalne politike koja se u teoriji zove – Laferova kriva, je šta je optimalni nivo oporezivanja u jednoj državi, odnosno ako oporezujete previše, a ljudi će hteti to da izbegnu, ako oporezujete premalo možda možete uzeti malo i više i platiti neke stvari koje jesu osnovne funkcije države, a da istovremeno ne ugrozite podsticaje za ekonomsku aktivnost.

Tu mi imamo određenih skepsa da je možda ta Laferova kriva, odnosno nivo oporezivanja podignut malo naviše. Ne kod poreza na dobit naravno, koji je vrlo kompetetivan, nego kod poreza na plate i doprinosa.

Ali, da se vratimo na osnov onoga što mi vidimo kako suštinski problem i šta treba tretirati? Ako bismo govorili zašto nema bržeg rasta mogli bi da gledamo u nekoliko polja ekonomske politike. Mogli bih da gledamo na primer vladavinu prava. Bolja vladavina prava u Srbiji zasigurno bi podstakla sigurnost, dugoročno planiranje, kompanije koje su jako osetljive na to pitanje da dođu u Srbiju.

Međutim, avaj, anglosaksonske zemlje su gradile vladavinu prava stotinama godina, neke evropske zemlje su gradile decenijama, a mi to gradimo mnogo kraće. Da li smo mogli bolje? Sigurno smo mogli. Ali, ono što je izvesno i da se maksimalno potrudimo u godinama koje slede, mi nećemo imati vladavinu prava kakva postoji na primer u skandinavskim zemljama, Ujedinjenom Kraljevstvu. Tu možemo rast podstaći neznatno svake godine, ali ne možemo napraviti kvantne skokove.

Šta još može podstaći rast? Recimo brže u integracije. Pristup Srbije jednom velikom evropskom tržištu pod dobrim pravnim poretkom sigurno će privući investicije. Tu možemo raditi brže i tu možemo raditi dosta stvari. Možemo raditi dosta toga i na nekim tehnikalijama, odnosno strukturnim stvarima. Tu smo radili lepe stvari, kao što je reč o digitalizaciji, ukidanju parafiskalnih nameta jednoj državi koja malo više razmišlja o nekim tehničkim pitanjima privrede. Tu ima prostora da se radi i da se radi i u budućnosti, to isto podstiče rast.

Međutim, polje gde još nismo dovoljno radili, a možemo raditi prilično toga kada smo došli na neke stope rasta koje su solidne, jeste smanjenje poreza, odnosno nameta na plate. To je pitanje koje jeste ključno i mi smo, gledajući ovaj rebalans, sa jednom dozom žaljenja konstatovali da to nije bila tema ovog rebalansa. Jedan od najvećih problema koji je posledica toga što imamo prekomerno opterećenje, barem tako privrednici kažu, na plate u Srbiji, jeste da imamo relativno niske domaće investicije, ne strane direktne investicije koje su na odličnom nivou i to takođe treba istaći, bilo bi bolje da nisu stigle zbog subvencija, nego zbog fantastičnog poslovnog okruženja, ali i to je verovatno proces koji traje, i da treba naći odgovore – a šta to sprečava domaće firme da više investiraju? To jeste suštinska bitka kada govorimo o stopama rasta.

Sad, za one koji to znaju, na jednom nivou koji se odnosi na nekoga ko se bavi biznisom, na ljude koji jesu vičniji u ekonomiji, postoje ljudi koji kažu – pa zašto je bitno to tri, četiri, pet posto, šta vam to tačno znači, zašto ste zapeli da pričate o tome da li je tri, tri i po posto? Šta to znači? Ja danas imam platu, ne znam, 400 evra, a vi se svađate da li ću naredne godine, tj. raspravljate, sada je malo drugačije, da li ću imati 412 ili 420 evra, šta je razlika? Evo, zamislimo da nastavimo po putanji od 3% svake godine da rastemo. Lako se može desiti, iako je sada bolje da to bude putanja, jer ima godina koje su i lošije. Ako rastemo tri posto, negde oko 2043. godine plata u Srbiji će biti 1.000 evra. U tom momentu, recimo, ja ću imati 68 godina, ministar će ući uveliko u osmu deceniju života. Ako rastemo po pet posto godišnje, što bi se moglo postići malo otresitijim radom na ovome što sam pomenuo, mi stižemo do plate od 1.000 evra 2034. godine. Tu ću ja imati 57 godina, ministar će ući u sedmu deceniju. Pozivam ga zato što će on odgovoriti, pa je simpatično to pomenuti.

Ako budemo maksimalno dobri i posvećeni, možda možemo postići više, jer smo siromašna zemlja koja nije iskoristila mnoge šanse. Ako bi rasli po šest posto, 2031. godine plata je 1.000 evra, e pa tu smo još uvek u solidnoj snazi. Šta je tu bitno reći? Ako bismo imali dobar rast koji se ne bi tako brzo ispucao, jer siromašna smo zemlja, možemo jako dugo rasti brzo ako smo hrabri, ako shvatamo međunarodno okruženje, ako sečemo rashod i pravimo efikasnu državu, dug je to proces i imaće da se izvlače dobre performanse.

Moglo bi se desiti, recimo, da već oko 2045. ili 2050. godine, jesu to kasne već godine za većinu nas, za neke bi bile fenomenalne, dođemo do toga da imamo umesto 1.000 i nešto evra platu u Srbiji - 2.000. To vam je zalog za budućnost i zato je bitno govoriti o tih 1-1,5% svake godine i učiniti sve da se te stvari dese. To može jedino izvući jak privatni sektor, to ne mogu izvući javne investicije, iako su one izuzetno korisne, ali suštinski, dugoročno održivi rast može samo izvući privatni sektor, privatne firme na slobodnom tržištu, u jednoj kapitalističkoj Srbiji koja zna gde se uputila. To je razlog zašto smatramo da budžet mora imati jednu izuzetno jaku borbu za rast. Ako smatram šta može biti pogrešno, iako ja to ne primećujem kao generalnu tendenciju, to je izlazak sa konceptima da jačanje efektivne tražnje putem državne potrošnje ima dobre efekte na rast. Prilično su minorni u odnosu na podsticanje ponude, odnosno podsticanje stvaranja kompetitivnih firmi.

Kada je reč o rebalansu, imamo određene zamerke. Mi smatramo da ljudi koji su pali, da im treba pružiti mogućnost da se podignu, ljudima koji su u problemu treba pružiti jedan mekan amortizer, da shvate da žive u humanom društvu. Pet hiljada dinara za penzionere ima takvu svrhu za neke, za neke nema uopšte. Imate neke koje nećete ni primetiti, jer nisu u sistemu, staračka domaćinstva na selima, oni neće dobiti ništa.

Takođe je tačno da je naš sistem tako postavljen da možete dobiti tužbu ako svi penzioneri ne dobiju po 5.000, ako kažete - dobiće ti, ti i ti, ako kažete da je pomoć za penzionere. Ali, ako ćemo se baviti socijalnom politikom, kao siromašna zemlja, bilo bi dobro da ona gađa one koji zaista nemaju, pa makar oni bili neglasači, neorganizovani politički, nevidljivi u medijima, ako zaista želimo pravu socijalnu zemlju, uz maksimalnu tržišnu efikasnost, naravno.

Kada je reč o platama, istina je, mnogi ljudi u javnom sektoru rade jako mnogo i nisu dobro plaćeni. Ne mislim tu na javna preduzeća, ali mislim baš na državnu upravu u užem smislu. Ali, kao kada je kriza izbila, u svoj svojoj ružnoći, pa je trebalo brzo reagovati i tu su postojala neslaganja kako se to tačno radi i da je vrlo verovatno uzimanje sekire za sečenje rashoda bio dobar pristup kada treba reagovati brzo, ovde mi se čini da smo uzeli lopatu da vratimo te pare nazad i da bi bilo mnogo bolje da smo radili na platnim razredima i razmislili koga zaista želimo stimulisati. Dobro je što su prepoznate neke profesije koje su bukvalno u odumiranju u javnom sektoru, jer pobegoše nam sve medicinske sestre, ali je pitanje koga tačno želimo motivisati. Imate mnogo ljudi u javnom sektoru koji rade, koji su kvalitetni i rade to za smešne pare. Imate mnogo onih koji su u javnom sektoru i svaki dan ne rade ništa za prevelike pare, i to je činjenica, i zato nam trebaju platni razredi, a ne da vraćamo neke stvari lopatom.

Stoga je jedan generalni zaključak da kada budemo raspravljali o svakom budžetu, to je rasprava o borbi za rast, za strukturne reforme, za smanjenje poreskih opterećenja, za državu koja je servis privatnog sektora, za državu koja stvara privredu, koja može da bude privreda Srbije, koja je, kako da kažem, zaista motor na Balkanu, ne jednako dobra kao neke ili je prva do najboljeg, nego zaista nesporno najbolja. To je ona stvar, imamo velike ambicije, umesto da imamo zadovoljstvo postignutim i da nikada nećemo uopšte doći u poziciju da raspravljamo o tome da li je budžet stabilan ili ne.

Takođe, mala digresija, sasvim je u redu što imamo mali deficit. Mali deficit i senjoraža kod emisije novaca, to su vam jedina dva perpetum mobila koja postoje u svetu. Tako da, mali deficit sam po sebi, nakon što se prođe program stabilizacije, nije problem i do 0,5%, to vam je, ono što se kaže, stimulans iz ničega. Ako BDP raste mnogo brže, to nije nikakav problem, bukvalno dobijate dodatni rast.

Zašto mi u SMS ističemo ove stvari u vreme kada imamo vrlo dobre rezultate, nisu još uvek odlični? Pa zbog toga što smo mi mala zemlja zavisna od konjukture, imamo mnogo sektora koji su zavisni od sezonskih faktora. Imamo neke velike sisteme koje nismo takli dovoljno i kada tu ne uradite posao na pravi način može cela privreda da ispašta. Konjuktura se može promeniti i mi možemo doživeti godine kada Evropa, recimo, ode u minus, da se mi primaknemo nuli. Nećemo otići u negativne stope, to sam siguran.

Može se desiti, koliko god sada pametno da radimo i menjamo strukturu kreditnog zaduženja refinansirajući skupe kredite jeftinim, da ako ne uradimo dovoljno na razvoju kredita, kreditnog rejtinga, da jednog dana dođemo u poziciju da jeftine kredite refinansiramo skupljim. Može se desiti i da izgradimo lošu privrednu strukturu zemlje, ako zaboravimo privatni sektor, pa da onda postanemo ranjivi na neke srednjoročne promene. Može se desiti da zaboravimo izgraditi infrastrukturu ekonomije znanja u privatnom sektoru i da se onda pojave izazovi šta da radimo u slučajevima kada sadašnji model gde smo se dominantno oslanjali na jeftinu radnu snagu, a to je bio jedan problem mnoštva ljudi koje niko nije hteo da zaposli, budemo morali tražiti grane gde imamo mnogo veću dodatnu vrednost i mnogo veće plate. To su oblaci koji se mogu javiti i o njima treba misliti u dobrim godinama maksimalno moguće.

Sve u svemu, mi bi kao konačan zaključak istakli da budžeti u Srbiji u budućim godinama moraju više biti usmereni na smanjenje poreskih nameta, na domaće firme, domaća preduzeća, pogotovo mala i srednja, na preduzeća koja imaju visoku dodatu vrednost domaću u Srbiji, jer imate preduzeća koja imaju visok proizvod, ali nije visoka dodata vrednost u Srbiji. Jer ta preduzeća neće otići iz Srbije, jer su domaća, ona mnogo slabije žele da odu. Recimo, ako se pojavi jednog dana, na primer, u Jermeniji neki protržišan predsednik ili ako neka afrička zemlja odjedanput postane fenomenalna ili latinoamerička, te firme neće iznositi ni kapital ni profit, jer jednostavno za takve stvari treba imati mnogo znanja i biti veliki igrač, kao što može svaka multinacional kada uradi.

To su razlozi zbog kojih svaka buduća rasprava i svaka buduća projekcija budžeta treba da budu dominantno borba za rast, borba za razvoj, borba za konkurentnost, a ono što se podrazumeva, da treba da bude jedna tema o kojoj pristojni ekonomisti, pristojni poslanici, ministri manje-više i ne razgovaraju, jer to je nešto što se podrazumeva u uređenoj zemlji, a to je budžet koji ne ide u minus, zemlja čija se zaduženost ne povećava, osim u godinama krize i jedan fiskalni sistem koji je garant toga da je država servis građana. Hvala na pažnji.
...
Srpska napredna stranka

Veroljub Arsić

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Zahvaljujem.
Reč ima ministar gospodin Siniša Mali. Izvolite.
...
Srpska napredna stranka

Siniša Mali

| Ministar finansija
Hvala puno.
Gospodine Stefanoviću, najpre drago mi je što ste sami doneli zaključak da je stabilnost naših javnih finansija u potpunosti uspostavljena, da su o tome i agencije koje nam rade kreditni rejting dale svoju potvrdu i da su nam tokovi, kako iz budžeta, tako i u budžet, da citiram ono što ste vi rekli, stabilni. Mislim da je to veoma važno da svi građani razumeju, da su nam se teme u poslednjih par godina po pitanju naših javnih finansija u potpunosti promenile.
Godine 2012, 2013, pričali smo o javnom dugu, visokom javnom dugu, o ogromnom deficitu, pričali smo o niskim ili negativnim stopama rasta, o tome da nemamo novca ni za plate, ni za penzije, da nemamo ni domaćih, a ni stranih direktnih investicija. Danas su nam teme potpuno drugačije.
Dakle, danas govorimo o suficitu u budžetu. Prošle godine stopa rasta naše ekonomije 4,3%, najviša u poslednjih 10 godina. Govorim o tome da smo u potpunosti stabilizovali naš javni dug i razmišljamo na koji način, naravno, stopa nezaposlenosti sa 25,9% 2013. godine, na 10,3% ove godine i dalje je to visoko, ali se i dalje borimo za svakog novog zaposlenog.
Dakle, hoćemo da nam već u narednih par meseci stopa nezaposlenosti bude ispod 10%, što se otkad se ta statistika vodi. Gledao sam 2006. godine u Srbiji nije desilo. Još jednu istorijsku stvar možemo da uradimo veoma brzo ukoliko nastavimo sa ovim reformskim potezima koje smo započeli 2014. godine, i tu se u potpunosti slažem sa vama i vašim komentarima.
Ono što je važno napomenuti je taj rast o kome ste vi govorili. Dakle, s obzirom na završetak fiskalne konsolidacije u proteklih par godina, ono što jeste naš najveći izazov i sa čime se najviše borimo to je kako da stope rasta naše ekonomije budu ne 4,3% ili 3,5% ove godine, nego da budu i pet, i šest, 7%.
Vi tu imate par elemenata koji su veoma važni za građane Srbije da razumeju na kraju mislim da se vi u to razumete.
Dakle, prvo rast vašeg BDP i rast vaše privrede određuje i rast potrošnje upravo zbog toga jedan deo suficita koji smo ostvarili i usmeravamo ka povećanju plata o povećanju penzija, jer smatramo da će taj deo povećanja lične potrošnje, naravno uz podizanje kvaliteta, odnosno standarda građana Srbije značajno doprineti rastu našeg BDP.
S druge strane, ako pogledate drugi element našeg rebalansa budžeta, dakle, 26 milijardi dinara mi izdvajamo dodatnih upravo za ulaganje u nove autoputeve, u Kancelariju za upravljanje javnim ulaganjima u druge regionalne puteve i lokalne puteve što rade Putevi Srbije, jer upravo će ta ulaganja u tzv. u te javne investicije dodatno doprineti rastu našeg BDP-a.
Pri tome, kao što je predsednik Vučić najavio, mi već razmišljamo i pravimo planove. Do kraja ovog meseca imaćemo i detaljan pregled na koji način ćemo uložiti preko 12 milijardi evra kroz tzv. Nacionalni investicioni program u naredne četiri godine, koji treba dodatno da stimuliše naš privredni rast.
Konačno, imate tu razliku, da kažem razliku između uvoza i izvoza, koja dodatno doprinosi rastu našeg BDP-a. Kada pogledate i poslednje pokazatelje, dakle izvoz, i pored toga što imamo veliki broj izazova pogotovo kod naših najvećih spoljno-trgovinskih partnera ovde milim na Nemačku, i na Italiju, i na usporavanje njihovih ekonomija takođe beleži zdrave stope rasti i u prvih šest meseci ove godine.
Ja mislim da je to veoma važno. Rast ne možete da ostvarite jednom merom, rast ostvarujete nizom manjih mera koje svaka ponaosob, a takođe i zajedno moraju da budu dovoljno stimulativne da vaš rast ekonomije omoguće na održiv način. Dakle, nikome se ne isplati, niti od koristi ima od toga da ekonomija raste jedne godine, pa da sedne sledeće godine, mora da bude održiv i kontinuirani rast naše ekonomije.
Upravo zbog toga, navodim još jedan element, koji ste pomenuli, smo se i opredelili prošle godine za početak rasterećenja privrede po pitanju troškova zarada, kažem, ukidanjem pojedinih doprinosa prošle godine za ovu gde smo smanjili opterećenje sa 63% na 62%. Naredne godine očekujemo dodatno rasterećenje i time ćemo se voditi iz godine u godinu kako bi upravo taj fiskalni prostor koji smo napravili, koji smo zaradili, jednim delom iskoristili i za rasterećenje zarada kako bi, i to sam već rekao, obezbedili da naša ekonomija bude i konkurentnija i atraktivnija.
Po pitanju vašeg pitanja šta sprečava domaće firme da više investiraju, ja ću vam odgovoriti da ih ne sprečava ništa. Imate par elemenata koji su veoma važni za to kada bilo koji investitori, pošto ja ne pravim razliku između stranih i domaćih, svaki investitor koji je ovde otvorio fabriku zapošljava srpske radnike, isplaćuje plate našim radnicima, na kraju krajeva, podstiče rast naše privrede, i kao što vidite, veoma smo uspešni u tome da one koje privučemo i zadržimo u našoj zemlji jer oni ostaju ovde, zadovoljni su uslovima privređivanja, radimo sa njima na tome da budu još bolji kako bi pak dalje i podigli nivo svojih izvoznih aktivnosti i zaposlili još više ljudi.
Dakle, sa jedne strane šta je važno za sva preduzeća u Srbiji? To je promena tržišnog ambijenta, povećan kreditni rejting zemlje znači i niže troškove sredstava, odnosno novca koji mogu da uzimaju i privatna i bilo koje druge firme kako bi investirali u rast svojih kapaciteta, kako bi investirali u svoju proizvodnju. To je veoma važno. U razgovoru sa velikim brojem privrednika, upravo to dobijate kao veoma važan faktor toga da oni donose odluku da investiraju sve više.
S obzirom na to da je monetarna politika stabilna, fiskalna politika predvidiva, kreditni rejting zemlje se iz meseca u mesec povećava, imate i jeftinije izvore finansiranja, to je za preduzeća veoma važno.
Drugo, tu su takođe i subvencije od strane države gde deo novca koji zaradimo vraćamo i kroz subvencije preduzećima. U našoj zemlji ja sam pre desetak dana obišao par preduzeća na teritoriji grada Beograda, sva su bila privatna. Imao sam priliku da razgovaram sa ljudima koji su bili veoma zadovoljni stimulativnim merama sa kojima ih država u poslednje vreme podržava.
Primer te jedne kompanije gde su uvezli i kupili mašinu iz Kine od deset miliona dinara koliko je koštala mašina, dva i po miliona dinara dobili su bespovratna sredstva od države Srbije kako bi tu mašinu kupili i na takav način postali apsolutni lideri u regionu u toj njihovoj oblasti poslovanja. To je samo primer kako i na koji način država može i trenutno i podržava privatnike i privrednike, generalno, kako bi ostvarili svoje ciljeva i zapošljavali veći broj ljudi. Smanjenje opterećenja zarade, to sam već rekao da radimo, idemo sa tom politikom.
Ono što je veoma važno, i sa tim ću završiti, u razgovoru sa privrednicima i svi to nekako zaboravimo, kao da je bilo pre dvadeset, trideset godina, oni kažu – vidite, ministre, mi u ovom trenutku ne razmišljamo o tim kursnim razlikama, 2011, i 2012. godine, svi su se trudili da svoje bilanse na neki način šteluju tako što bi se rešili tih kursnih razlika, jer je, podsetiću vas, 2012. godine, inflacija bila preko 11%, a od 2008. do 2012. godine, je kurs porastao sa 80 na 120. I, onda kažu – hvala vam što sada o tome ne razmišljamo i to je bio početak mog obraćanja, teme su se promenile.
Danas privrednici ne razmišljaju o kursnim razlikama zato što je kurs stabilan, ne razmišljaju o inflaciji zato što je inflacija stabilna, ne razmišljaju o drugim poremećajima koje je država u nekom prethodnom periodu njima izazivala kroz ogroman porast javnog duga, kroz smanjenje kreditnog rejtinga kroz to da je trošak kapitala, trošak njihovih izvora finansiranja bio sve veći. Pogledajte danas.
Ja sam malo pre dao i podatak da smo troškove i cenu kapitala, troškove zaduživanja naše zemlje samo za godinu dana smanjili za 4,5 na 3,4. To znači da su se i troškovi zaduživanja preduzeća u Srbiji takođe za toliko smanjili i da oni imaju više novca za investiranje i za novo zapošljavanje.
Dakle, okruženje se promenilo. Na nama je da fiskalnu politiku definišemo na pravi način da bude stimulativna. To ne možete da uradite kada imate deficit u budžetu, kada imate ogroman javni dug, kad imate visoku stopu nezaposlenosti. Mi smo te mere fiskalne konsolidacije prošli.
Ja ću slobodno reći, najteže mere su iza nas. Mi sada treba da budemo svi dovoljno pametni i sposobni da ovaj suficit u budžetu iskoristimo za povećanje plata i penzija, dakle, za podizanje kvaliteta i životnog standarda građana Srbije kako bi podstakli domaću potrošnju i za dodatne investicije, kao što radimo kroz pokretanje radova na Moravskom koridoru, Preljina – Požega i sve ostalo što je u rebalansu ovog budžeta.
Dakle, imamo ogromnu šansu. Najgore je iza nas. Po meni, najbolje tek predstoji, uz uslov da taj novac koji smo zaradili pametno iskoristimo i za podizanje plata i penzija i za pokretanje još velikog broja investicija i investicionih projekata.
Stoga i govorimo o Nacionalnom investicionom programu od preko 12 milijardi evra u naredne četiri godine, jer hoćemo da i kroz to da se reši problem kanalizacije nedostajuće, vodovodne mreže nedostajuće, fabrike za prečišćavanje otpadnih voda, da se rehabilituje, kao što znate, 5.000 km lokalnih i regionalnih puteva samo u naredne četiri godine. Ukupno ih imamo 10.000 u našoj zemlji. Dakle, da kroz te javne radove ili državne investicije podstaknete rast vaše ekonomije, a s druge strane učinite i kvalitet infrastrukture boljim i kvalitet života građana Srbije boljim i privučete još veći broj investitora koji bi otvorili fabrike, zapošljavali nove ljude, podizali polako plate, jer stopa nezaposlenosti od 10,3% govori u prilog tome da još par procenata i doći ćemo skoro do granice neke pune zaposlenosti ako pretpostavite da od tih 10,3 bar 5% ili 6% ljudi ne želi da radi, ima neke svoje druge izvore prihoda, onda tržište rada radi svoj posao i onda polako od prosečnih plata koje smo imali pre par godina 360 ili 350 evra, dolazite sada u decembru na 500 evra, a onda idete polako na 520, 550, 600, mnogo brže, gospodine Stevanoviću, nego što ste vi to mislili zato što će upravo shodno ovim merama koje preduzimamo naša privreda mnogo brže rasti, a rast te privrede će upravo omogućiti i brži rast plata, ono što ste vi malo pre i rekli, nadam se da ću ja to doživeti, ali mnogo ranije nego što ste vi mislili. Hvala puno.
...
Srpska napredna stranka

Veroljub Arsić

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Zahvaljujem.
Pravo na repliku, narodni poslanik Aleksandar Stevanović. Izvolite.
...
Stranka moderne Srbije

Aleksandar Stevanović

Poslanička grupa Stranka moderne Srbije
Da, bilo je dosta lepih materijala na koje bih se nadovezao.

Dakle, samo ljudi koji se bave slikarstvom ili filmom ili tako nekim umetnostima imaju kvalitet u svojim profesijama ako vide stvarnost drugačijom nego što jeste. U ekonomiji to obično nije neki kvalitet i nije čudno da smo se saglasili oko stvari koje su očigledne i jesu abeceda ekonomije.

Takođe, tačno je da postoji srebrni metak i vi sad ispalite jedan – meru ekonomske politike i sve procveta. Međutim, postoje mere gde potencijala ima više i mere gde je potencijal možda iscrpljen, mere koje daju brže rezultate i mere koje će dati sporije. Ne vidim tu neko preterano neslaganje. Dakle, ne mislimo mi da su samo nameti na plate jedini način kako se podiže privreda, ali mislimo da tu ima baš dosta dobrog prostora da se ta mera koristi u godinama koje dolaze. To je cela priča oko toga.

Štaviše, mi smatramo, pošto svake godine mi dobijemo obaveštenje da će biti smanjeno za 1% još u procesu kada se radi Nacrt budžeta, nas to zanima, pa saznamo i mnogo ranije nego one koje to ne zanima i čitamo i ERP-ove i sva ostala strateška dokumenta koji se apdejtuju svake godine na određeni period ispred nas da bi možda bilo bolje da smanjenje bude u obliku fiskalnog pravila i vezano za stope rasta.

Znate, kada imate jedno pravilo, to je garancija da će država to da uradi baš svake godine kada se stvore uslovi, a ovako ostaje taj prostor da je to možda stvar nekakvih drugih kalkulacija. Kada vi kažete – ja ću to da uradim u narednih pet ili deset godina, a pretpostavljam ako se i promeni vlast da bi svako iole razuman nastavio da radi dobre stvari. To onome ko investira, a pogotovo domaćoj firmi otvara prostor da zna da će mu biti sve bolje i bolje i da će troškovi, barem oni koje zahvata i država, biti manji. U tome je superioronost fiskalnog pravila u odnosu na to da u svakom budžetu uradimo stvari koje jesu razumne. Nije to sporno.

Takođe, ne bih kao neko ko je monetarista i ko veruje u rad sa ponudom isticao da kada ulažemo u potrošnju iz budžeta, da će to da podstakne preterano privredni rast. Jednostavno, mi smo eksportno-importno zavisna zemlja i neminovno je da većina onoga što uložimo, na taj način ode i na uvoz i da ćemo neminovno većim delom podstaći neke druge zemlje i onda bih ja to rađe posmatrao kao ono što jeste. Ovo je samo dodatni efekat koji daje pozitivu nečemu, ali suštinski efekat i ako uložimo u plate javnih službenika da ćemo dobiti bolji servis privrede, a ne da ćemo podstaći rast. Biće on delimično podstaknut.

(Predsedavajući: Privodite kraju, kolega Stevanoviću.)

Hoću. Hvala vam na toleranciji tradicionalnoj, potpredsedniče.

Što se tiče investicija, konj je pred vodom, ali ono što treba da odgovori fiskalna politika i svakakva druga ekonomska politika jeste da ajde da svaki skoro konj pije tu vodu. To je cela priča. Hvala.
...
Srpska napredna stranka

Veroljub Arsić

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Reč ima ministar Siniša Mali. Izvolite.
...
Srpska napredna stranka

Siniša Mali

| Ministar finansija
Ja sam siguran da smo u Predlogu rebalansa budžeta na pravi način napravili balans i ravnotežu između investicija, javnih investicija, 26 milijardi i između povećanja plata i isplate jednokratne pomoći penzionerima. Povećanje plata je otprilike dve i po milijarde. Osam i po milijarde je jednokratna pomoć penzionerima. Dakle, to je deset milijardi u odnosu na 26 milijardi koje su ovim rebalansom usmerene ka početku izgradnje Moravskog koridora Preljina – Požega i ostalim projektima o kojima smo govorili. Upravo to govori i opredeljenju Vlade da u narednim godinama ostvarimo još veće i više stope rasta, kako bismo pak ponovo imali i za veće plate i za veće penzije. To je jedini održiv, jedini dugoročno održiv način upravljanja i fiskalnim rezultatom i fiskalnom politikom i obezbeđivanju visoke stope rasta Republike Srbije. Hvala puno.
...
Srpska napredna stranka

Veroljub Arsić

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Zahvaljujem.
Sada određujem redovnu pauzu u trajanju od jednog sata.
Sa radom nastavljamo u 15.30 časova.
(Posle pauze.)
...
Srpska napredna stranka

Veroljub Arsić

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo sa daljim radom.
Da li još neko od predsednika, odnosno predstavnika poslaničkih grupa žele reč?
Narodni poslanik Borisav Kovačević.
Izvolite.