Zahvaljujem.
Na član 5. amandman je podnela poslanica Vjerica Radeta. Izvolite.

Kada smo mi, srpski radikali, izašli sa idejom da najniža zarada i najniža penzija ne bi smeli biti ispod 37 hiljada dinara, zato što je to iznos najniže potrošačke korpe, onda ste nas, između ostalog, pitali - a odakle da se izdvoji taj novac? A pre nego što vam kažem jednu od mogućnosti, hoću da pitam ministra Malog - šta bi sa povećanjem penzija u 2019. godini?

Kada smo vam govorili da se to neće desiti zato što u zakonu niste predvideli mogućnost usklađivanja penzija, vi ste nam tada tvrdila da će Vlada, da će rasti ovo, rasti ono, Vlada će voditi računa i biće sigurno povećanja. Dakle, nije bilo povećanja i ovo što planirate u narednoj godini, pogotovo u odnosu na ovo što rekoh, govori o tome da je vaš budžet predizborni.

Ali, odakle kažete da obezbedite novac za najniže penzije i zarade od 37 hiljada dinara? Pa, evo, na primer, 22 milijarde dinara, to je 200 miliona evra, predviđeno je u budžetu zbog izgubljenih međunarodnih sporova, na ime kazni, na ime penala, na ime javašluka, nerada, korupcije, neznanja. E, tako može da se definiše ova stavka. Jer je zaista neverovatno da, bez obzira, imate vi u obrazloženju da se deo ovih troškova odnosi i na nekad davno zaključene ugovore koji su završili na arbitraži, sve to jeste tačno, ali koga ste vi, ko je podneo neku odgovornost zbog toga? Od koga ste tražili da se naplati iz njegove imovine ono što je naneo štetu državi?

Hoćete neki zakon o utvrđivanju porekla imovine, a nećete da radite ono što već možete po postojećim zakonima. Mi bacamo dvesta miliona evra samo zato što pravobranilaštvo, državno, republičko, ne radi svoj posao. Postoje samo dva razloga zbog čega se taj posao ne radi - ili su nestručni, što je strašno, ili su korumpirani, što je jednako ili još strašnije.

Namerno se zaključuju ti međunarodni ugovori takvi da je nemoguće da budu ispunjeni i onda umesto da taj pravobranilac, da ti stručnjaci koji vode računa o tome kažu – ljudi, ovaj ugovor je loš, štetan je, ali mi na arbitraži nekoj, međunarodnoj ne možemo dobiti ovaj spor. Bolje da ne idemo u sporove, da se bar država poštedi kamata, penala, itd. Ne, vi srljate, idete da bi se taj neko još švrćkao negde po inostranstvu, da tamo negde zastupa državu o državnom trošku i da bi sve ukupno to budžet koštalo 200 miliona evra.

Slično vam je stanje i u domaćem pravosuđu, slično je stanje i kada su u pitanju radni sporovi i kada su u pitanju sporovi za mobing i kada su u pitanju sporovi koji predugo traju, i kada su u pitanju sporovi tipa, ne znam, oduzimanje imovine pre pravnosnažnosti presude, kao što ste uradili Darku Šariću. Sve to na kraju se plaća iz budžeta Republike Srbije. To je ono što građani treba da znaju, a ovo što vi pričate, što se hvalite već dva, tri dana, svi na isti kalup, pustite vi to.

Vi pričate o nečemu što se vidi, vi pričate – izgradili smo auto-put. Pa, vide svi auto-put, ali, hajde, recite kako ste dozvolili da 200 miliona evra iz budžeta nestane netragom, da se potroši na ime toga što ne znate da radite svoj posao? Ili ste korumpirani, oni koji su zaduženi za ovaj deo posla. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima Vladimir Orlić. Replika.
Izvolite.

Hvala.

(Vjerica Radeta: Ja mu ime nisam spominjala, jel korumpiran ili neznalica?)

Nemojte da se ljutite, gospođo Radeta, nema razloga. Kao što vidite, lepo razgovaramo o svemu i nema uopšte potrebe da bude drugačije.

Kada neko kaže da su problem izgubljeni sporovi koje je, to ste dobro primetili, skrivila, izgubila i za koje direktno greh nosi bivša vlast, da zbog toga imamo neki problem sa penzijama, ja sam tako vašu konstrukciju razumeo, moram da vam kažem da niste u pravu. Zna se čija je odgovornost i, naravno, kakav je bio javašluk i kolika je bila nebriga za državu bivšeg režima. To je svima u ovoj zemlji više nego dobro poznato.

Ali, nije tačno da nije bilo povećanja penzija u međuvremenu. Mi kada smo govorili, a zaista jesmo, Vlada Srbije danas o tom pitanju vodi računa, o tim potrebama se stara na odgovarajući način. Mi smo u ovoj sali bili svedoci u nekoliko navrata da donosimo odluke da tih povećanja bude i onih različitih programa jednokratne podrške. Jedan smo imali nedavno, čini mi se da nije prošlo mesec i po dana kako smo doneli još jednu odluku, ponovo, u nizu sličnih odluka da se našim penzionerima dodatno pomogne, to je bilo u iznosu od 5.000 dinara. Ali, ovom formulom, švajcarskom formulom o kojoj govorimo danas, mi ćemo od januara meseca imati ne tih 5,4%, 5,5%, koliko ta formula donosi, novog povećanja penzija. Mi ćemo kumulativno u odnosu na period tamo sredine 2014. godine do danas imati povećanje od, pričali smo o tome ovde preciznije, minimum 14% do preko 19%.

Dakle, nije ovo prvo povećanje. Da je prvo bili biste u pravu, to je onda 5,5% ukupno, ali od 14% do 19%, skoro 20% , to nedvosmisleno govori da je bilo više povećanja. Naravno, to naši penzioneri znaju.

Suština politike koju mi sprovodimo jeste upravo to da uvek bude više i da uvek bude bolje i da se ne ravnamo sa onim situacijama koje smo u prošlosti imali kada smo mi morali požar da gasimo, da spašavamo i državnu kasu, ali i sve penzije i sve plate, nego da se postaramo da svake godine bude nešto bolje, da i penzioneri, ali i zaposleni, mladi danas mogu da osete boljitak. To je ona politika koja danas u Srbiji pobeđuje, koja zbog toga ima podršku naroda, ali čini Srbiju, pre svega, dobrom zemljom, značajno boljom zemljom nego što je bila, čini da Srbija danas pobeđuje.

Vreme, izvinjavam se.

To je politika Aleksandra Vučića i SNS. Hvala.

Zahvaljujem.
Daćemo reč ministru, pa ću vama dati repliku.
Izvolite, ministre.

Hvala puno.
Uvaženi poslanici, da se osvrnem samo na ono što smo imali prilike da čujemo, da vam odgovorim na vaša pitanja.
Naime, ne znam gde ste našli 200 miliona evra? Kada saberete ova dva konta, imate 20,2 milijarde dinara. Dakle, nije to 200 miliona evra. To je broj jedan.
Broj dva, u okviru tog novca, ja sam malo pre to i rekao, imate četiri milijarde koje se odnose na obavezu za staru deviznu štednju koju treba da isplatimo po zakonu naredne godine i to je kod Uprave za javni dug.
Dodatno na to imate milijardu i po dinara dnevnice za ratne veterane iz devedesetih godina. Ako ste da ne isplatimo sve te obaveze, u redu je.
Imate sudske presude koje morate da isplatite. Ja ne znam koje je drugo rešenje? Vi kažete – mi to ne bismo da isplatimo. Dobro. S obzirom na to da se radi o pravnosnažnim, arbitražnim presudama, dakle, sledeći korak je da oni plene imovinu Republike Srbije po celom svetu, a nismo mi to izgubili, nisu ova Vlada i ova vlast dovela do toga. To su sve ugovori iz 2001, 2007, 2010, 2011. godine.
Nažalost, tako se upravljalo i tako se država vodila u tom periodu, zbog toga imate tada i rekordnu nezaposlenost iz tog perioda i rekordne deficite i negativne stope rasta i rekordni javni dug. Sa tom praksom se prestalo, ova Vlada je odgovorna i potpuno drugačije vodi svoju ekonomsku politiku. Za ove penale i kazne prethodne vlasti ono što je dobro, da, mi jesmo obezbedili novac da se to isplati, uz želju da se to više nikada ne desi na takav način, jer je to novac koji možemo mnogo bolje da iskoristimo.
Tu mogu da vam kažem da ste u pravu. Da nemamo tih sudskih sporova možda bi bilo više novca i za povećanje plata i za povećanje penzija. Nažalost, vraćamo ono što su nam ovi pre nas ostavili u amanet, a to je upravo slika i prilika Srbije koju mi ne želimo da ostavimo našoj deci u amanet. Hvala puno.

Zahvaljujem.
Reč ima Vjerica Radeta. Pravo na repliku.

Hvala.

Dakle, nije tačno da je u 2019. godini bilo povećanja penzija. Iznos od 5.000 dinara godišnje nije povećanje, to je crkavica, milostinja, ne znam kako bismo to nazvali, nešto što u svakom slučaju nije doprinelo porastu standarda života penzionera.

Drugo, u Srbiji ne postoji ni jedan model povećanja penzija, a kamoli švajcarski. Vi pričate o nekom švajcarskom kojeg mi još nemamo ni u predlogu, koji nije ovde raspravljan, koji je pitanje da li će biti ili neće biti. Nemojte da zamajavate narod, kao što pričate da će prosečna plata biti 500 evra u decembru, to pričate od maja. Čekajte da se desi, pa onda govorite o tome.

Dakle, u Srbiji ne postoji ni jedan određen zakonom utvrđen oblik usklađivanja penzija i to je jedina istina. Usklađivanje penzija, odnosno ta milostinja data je na milost i nemilost ministrima, Vladi Republike Srbije i upravo, kako smo mi srpski radikali tvrdili kada se o tom Zakonu raspravljalo, nije bilo nikakvog povećanja, zato što zakon nikoga nije obavezivao.

Znate, vi kažete ministrima - možete da povećate penziju, a i ne morate. Vidite da li ima negde neki dinar, pa da povećate. Oni kažu - eto baš nema, pa ne možemo.

Tako se ne vodi država, tako se ne vodi ozbiljna monetarna politika, tako se ne usklađuju penzije, nego da vidimo da li će to biti taj švajcarski ili ne znam koji sistem, pričaćemo o tome kada bude na dnevnom redu, pa kako god bude, valjda ćete ustanoviti nešto što će obavezivati svakoga ko bude vlast i neće biti bitno da li je ministar ovaj ili onaj, da li je Vlada ova ili ona, nego će obavezivati svaku Vladu sve dotle dok se ne promeni zakon. Hvala.