Zahvaljujem.
Daćemo reč ministru, pa ću vama dati repliku.
Izvolite, ministre.

Hvala puno.
Uvaženi poslanici, da se osvrnem samo na ono što smo imali prilike da čujemo, da vam odgovorim na vaša pitanja.
Naime, ne znam gde ste našli 200 miliona evra? Kada saberete ova dva konta, imate 20,2 milijarde dinara. Dakle, nije to 200 miliona evra. To je broj jedan.
Broj dva, u okviru tog novca, ja sam malo pre to i rekao, imate četiri milijarde koje se odnose na obavezu za staru deviznu štednju koju treba da isplatimo po zakonu naredne godine i to je kod Uprave za javni dug.
Dodatno na to imate milijardu i po dinara dnevnice za ratne veterane iz devedesetih godina. Ako ste da ne isplatimo sve te obaveze, u redu je.
Imate sudske presude koje morate da isplatite. Ja ne znam koje je drugo rešenje? Vi kažete – mi to ne bismo da isplatimo. Dobro. S obzirom na to da se radi o pravnosnažnim, arbitražnim presudama, dakle, sledeći korak je da oni plene imovinu Republike Srbije po celom svetu, a nismo mi to izgubili, nisu ova Vlada i ova vlast dovela do toga. To su sve ugovori iz 2001, 2007, 2010, 2011. godine.
Nažalost, tako se upravljalo i tako se država vodila u tom periodu, zbog toga imate tada i rekordnu nezaposlenost iz tog perioda i rekordne deficite i negativne stope rasta i rekordni javni dug. Sa tom praksom se prestalo, ova Vlada je odgovorna i potpuno drugačije vodi svoju ekonomsku politiku. Za ove penale i kazne prethodne vlasti ono što je dobro, da, mi jesmo obezbedili novac da se to isplati, uz želju da se to više nikada ne desi na takav način, jer je to novac koji možemo mnogo bolje da iskoristimo.
Tu mogu da vam kažem da ste u pravu. Da nemamo tih sudskih sporova možda bi bilo više novca i za povećanje plata i za povećanje penzija. Nažalost, vraćamo ono što su nam ovi pre nas ostavili u amanet, a to je upravo slika i prilika Srbije koju mi ne želimo da ostavimo našoj deci u amanet. Hvala puno.

Zahvaljujem.
Reč ima Vjerica Radeta. Pravo na repliku.

Hvala.

Dakle, nije tačno da je u 2019. godini bilo povećanja penzija. Iznos od 5.000 dinara godišnje nije povećanje, to je crkavica, milostinja, ne znam kako bismo to nazvali, nešto što u svakom slučaju nije doprinelo porastu standarda života penzionera.

Drugo, u Srbiji ne postoji ni jedan model povećanja penzija, a kamoli švajcarski. Vi pričate o nekom švajcarskom kojeg mi još nemamo ni u predlogu, koji nije ovde raspravljan, koji je pitanje da li će biti ili neće biti. Nemojte da zamajavate narod, kao što pričate da će prosečna plata biti 500 evra u decembru, to pričate od maja. Čekajte da se desi, pa onda govorite o tome.

Dakle, u Srbiji ne postoji ni jedan određen zakonom utvrđen oblik usklađivanja penzija i to je jedina istina. Usklađivanje penzija, odnosno ta milostinja data je na milost i nemilost ministrima, Vladi Republike Srbije i upravo, kako smo mi srpski radikali tvrdili kada se o tom Zakonu raspravljalo, nije bilo nikakvog povećanja, zato što zakon nikoga nije obavezivao.

Znate, vi kažete ministrima - možete da povećate penziju, a i ne morate. Vidite da li ima negde neki dinar, pa da povećate. Oni kažu - eto baš nema, pa ne možemo.

Tako se ne vodi država, tako se ne vodi ozbiljna monetarna politika, tako se ne usklađuju penzije, nego da vidimo da li će to biti taj švajcarski ili ne znam koji sistem, pričaćemo o tome kada bude na dnevnom redu, pa kako god bude, valjda ćete ustanoviti nešto što će obavezivati svakoga ko bude vlast i neće biti bitno da li je ministar ovaj ili onaj, da li je Vlada ova ili ona, nego će obavezivati svaku Vladu sve dotle dok se ne promeni zakon. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Vladimir Orlić. Replika.

Mislim da niste u pravu, gospođa Radeta, kada te programe jednokratne podrške, koje smo imali u nekoliko navrata, omalovažavate nazivajući ih crkavicom, milostinjom i na slične načine. To je novac koji je značajan za veliki broj penzionera u Srbiji.

Kada razgovarate sa ljudima, a ja sam siguran da ste u prilici da sa njima razgovarate, pitajte ih. Dakle, ja sam razgovarao i o tome sam, čini mi se, u ovoj sali i govorio, možda tu niste bili prisutni. To je novac koji znači našim penzionerima. Slušao sam ljude koji upravo kažu - hteli smo, primera radi, odavno da kupimo novi televizor i nismo bili u prilici. Prosto, vreme prolazi. Više decenija je prošlo, a mi nismo bili u prilici da kupimo novi televizor, ali, eto, danas, zahvaljujući tome što se ozbiljno, odgovorno odnosimo prema državnim finansijama, prema kasi državnoj, pa možemo da finansiramo i te programe koji penzionerima sa svim nivoima primanja, od najnižih pa nadalje, možemo da obezbedimo, primera radi, 5.000 dinara, na jednu jesen, pa onda još toliko naredne jeseni. Bude dvoje penzionera u kući, pa onda spoje ta dva iznosa i kažu mi ljudi, ja sam to slušao svojim ušima, kupili novi televizor. Znate, ne misle oni da su time omalovaženi. Naprotiv, raduju se ljudi, znači im.

Da li znate šta još kažu, pošto pričate o odnosu prema političkim akterima i onome šta narod misli i kako to doživljava? Kažu – imam novi televizor zahvaljujući Aleksandru Vučiću i Vladi Srbije. To ljudi osećaju i to ljudi misle. Ne treba se prema tome odnositi sa nipodaštavanjem.

Još jednom, to su ti programi jednokratni, ali uz njih postoje i povećanja penzija koje ostaju trajno. Ne bi bilo moguće da danas imamo 14%, 15% 18%, 19% veće penzije nego sredinom 2014. godine, da takvih poteza nije bilo.

Mi smo lepo rekli, švajcarska formula o kojoj ste vi ovde pričali, kada se podsećamo šta je bilo pre godinu dana, znali ste tada jako dobro šta podrazumeva. To je usklađivanje koje se odnosi istovremeno i na rast plata i na rast cena na malo. Kombinacijom tih faktora izračunava se koeficijent ili procenat, kako vam milije, za koji se vrši korekcija. Za to mi očekujemo po toj formuli da bude oko 5,4% i kada to povećanje dođe od 1. januara, to vam bude ovih 19% više nego 2014. godine. Složićete se, siguran sam, nije malo i dao Bog da nam bude još toliko jako brzo.

Pravo na repliku, narodni poslanik Vjerica Radeta. Izvolite.

Ministre, da li je tako da ovo što je gospodin Orlić rekao nije švajcarski model? Ovo jeste model koji zagovara SRS, koji u našem programu piše, ali nije švajcarski, ali o tome ćemo kad dođe na dnevni red.

Nego, ministre, ja vama dugujem izvinjenje. Ja sam rekla da 22 milijarde dinara odoše na ime pogrešno zaključenih ugovora na arbitraže, na štetne ugovore i rekla sam da je to oko 200 miliona evra. Izvinite, molim vas, to je 188 miliona evra. Stvarno sam mnogo prekoračila.

Nemojte, ministre, da sitničarite. Činjenica jeste da 22 milijarde dinara idu niko ne zna gde. Za te 22 milijarde dinara u budžetu mnogo bi mogao da se podigne standard penzionera, poljoprivrednika, zaposlenih, dece, najugroženijih kategorija i vi to dobro znate.

Vi kažete da mi plaćamo neke dugove od ranije, neke pogrešne arbitraže od ranije i još kažete da sam ja rekla - mi to ne bismo da isplatimo. To apsolutno nije tačno. Mi znamo šta mora da se plati, ali vas pitamo, ministre, sedam godina ste na vlasti, niste od juče, sedam godina ste na vlasti, pa vas pitamo ko je zbog ove 22 milijarde, bačene iz budžeta Republike Srbije, odgovarao? Koga ste smenili? Da li ste možda promenili pravobranioca? Da li ste promenili zamenike pravobranilaca? Da li ste promenili pravobranioce na nivo lokalnih samouprava i Grada Beograda, koji je takođe lokalna samouprava, jer je država odgovarala za mnoge ugovore koji su zaključivali?

Zašto ste u Vladu i u ministarstva uzeli ljude koji su radili na ovim poslovima koji su oštetili državu za skoro 200 miliona, precizno za 188 miliona evra? To je pitanje za vas, a mi nismo rekli da mi ne bismo isplatili obaveze. Mi znamo da obaveze moraju da se isplate, ali bismo bar deo toga naplatili od imovine onih koji su oštetili za ovoliko imovinu Republike Srbije. Hvala.

Hvala.
Reč ima ministar Siniša Mali. Izvolite.

Hvala puno.
Prihvatam vaše izvinjenje, samo bih želeo da vam ukažem na još jednu grešku koju ste napravili. Malopre sam vam rekao, nije 22 milijarde, nego je 20,2 milijarde. Osim toga, u tih 20,2 milijarde je 5,9 milijardi vezano za staru deviznu štednju. Dakle, nisu pare koje su na izgubljene arbitraže ili na ne znam šta.
Drugo, i time ću završiti, slažem se sa vama,. Naravno da bi taj novac mogao da se iskoristi mnogo bolje. Tu se potpuno slažem. To su ugovori iz 2001, 2007. itd. Kamo sreće da mi te ugovore nismo potpisali, odnosno prethodna vlast nije potpisala. Kamo sreće da te sporove nismo izgubili, ali očigledno su, kada su potpisani, stavili Republiku Srbiju u takav položaj da mi nismo imali ni izbora nikakvog, a kada smo već došli do arbitraže, argumenti su očigledno bili na njihovoj strani.
Ono što je moja želja i rekao sam, naravno, imaćete priliku da razgovarate i sa ministarkom pravde, da se takvi slučajevi i takvi sporazumi, s jedne strane, ne potpisuju, a takvi slučajevi u budućnosti ne dešavaju, jer ako smo za 2020. godinu izdvojili novac za tih par sporova koje smo izgubili, hajde samo da u 2021. godini, kada budemo pripremali budžet za to, kada budemo diskutovali o tome, vidimo da je ova cifra mnogo manja, jer sigurno nećemo imati izgubljene sporove koji su vezani za dnevnice za ratne veterane, nećemo imati ni ovu obavezu za staru deviznu štednju. Nećemo imati ni sve ove arbitraže koje smo izgubili zbog ugovora iz nekog prethodnog perioda. Nadam se da će 2021. godina biti mnogo drugačija, ali u ovom trenutku bili smo potpuno iskreni, fer, transparentni i rekli – ovo je ono što znamo da će sigurno biti. Hajde da stavimo u budžet, da ne bude posle iz nekih tekućih budžetskih rezervi ili iz nekog bilansnog prostora da moramo da plaćamo i da to nigde ne stoji, ni da niko zna za to. Evo ovako zna, transparentno i javno, sve što treba da platimo, mi ćemo platiti, uz našu obavezu da se te cifre iz godine u godinu smanjuju i da takvih ugovora, štetnih, koje su potpisivale prethodne vlasti ne bude u budućnosti. Hvala puno.