Predlažem da se amandman poslanice Aleksandre Čabraje ne usvoji zato što zaista ne razumemo šta je ona ovim htela da kaže. Niti je rekla gde onda da se za građane Beograda izgradi multifunkcionalna hala za bavljenje sportom, niti je odgovorila da li je bilo ko ko je potpisao tu neku inicijativu ili kažete da su bili na ulicama, a sada je opšta moda da se ide na ulice i da budemo protiv svega u ovoj državi i to je jako popularno, to je sada postalo, kako bi rekli klinci, „mas ker“ da izađeš na ulicu i da budeš protiv svega. Znači, protiv Srbije u 21 veku – pokret za to. Znam da niste član toga. Član ste Zelene stranke, to smo utvrdili.
(Aleksandra Čabraja: Nisam.)
Jeste. Oni vas prisvajaju. Vi se niste bunili protiv toga i šta fali da budete član Zelene stranke. To uopšte nije loše. To je sada moderno. Svi se bavimo klimatskim promenama i zaštitom životne sredine na populistički način, a niko suštinski.
Oni su jako srećni i zadovoljni što su dobili novog poslanika, a mi smo zadovoljni što vi ne bojkotujete rad parlamenta, što ste jedna normalna žena i što znate da je mesto bilo koje debate, pa i borbe za neizgradnju sportske hale u okolini Košutnjaka ili u Košutnjaku, ne zalazim u to, nisam Beograđanka, upravo ovde u parlamentu. Zato vas izuzetno poštujem. Želim da diskutujemo o tome.
Dakle, da vidimo ko je od vas pokrenuo inicijativu da to zaista postane zaštićeno prirodno dobro. Znači, to nije ostvareno ni na Kopaoniku, pa sada imamo savremeni turistički skijaški centar. Pa, nije na Staroj Planini, ni tu niko nije pokrenuo, moralo je neko drveće verovatno da se saseče da bi dobili hotele, da bi dobili žičare, itd, pa na Zlatiboru to niko nije pokrenuo. Tvrdim odgovorno, samo nekoliko postoji zaštićenih prirodnih dobara u Srbiji i ništa više i ništa manje. Samo u tom smislu možemo. Sećate se ono kad je auto-put neki trebao da se gradi, pa su svi sa nekim sujeverjem krenuli da zaštitimo neko drvo. Posle kad sam se zainteresovala malo za tu materiju, ma niko nikada nije pokrenuo postupak da stvarno to bude zaštićeno prirodno dobro. Ali, da mi auto-put premeštamo na neke druge lokacije, to su bile fantastične ideje.
Danas je moderno u Srbiji biti protiv svega. Nije moderno biti konzervativan, nije moderno biti ozbiljan, nije moderno biti objektivan, to je sve postalo bezveze. Izađeš napolje i tvrdiš da si ti u pravu. To je sada postalo preovlađujuće političko mišljenje, barem u delu javnosti koji izuzetno glasa. Nije uticajan, ali je glasao i popularan. Kažem popularno je, na dobrom ste putu da uđete u Zelenu stranku, mislim, vi jeste već član te Zelene stranke, i da ovim skrenete pažnju na vas, samo tu fali suština.
Nekada je Srbija bila protiv železnice za vreme Obrenovića, rekli su da ide neki gvozdeni konj, ali železnicu ipak imamo. Mi smo protiv svega inače, kao narod, to nam je onako popularno, verovatno i protiv struje i protiv svega.
Znači, postoje neke neminovnosti da se ispune želje građana koji žele takav objekat. Postoje sa druge strane težnje da imamo zeleni Beograd i ubeđena sam sada posle primera šta se desilo u okolini „Beograda na vodi“, gde su svi kukali da to će sad, ne znam, šta da bude, a pre neki dan smo gledali otvaranje novog fantastičnog parka, ako se kaže park, onda je tu sigurno i zelenilo, zelene površine, drveće, pa su kukali svi zbog Trga ovde u Beogradu kako tu nema više drveća, pa evo sad ima drveće.
Ubeđena sam da će vas događaji koji slede, dakle, izgradnja tog centra u blizini Košutnjaka demantovati i da će tu biti jedna lepa zelena površina koju će moći zaista da koriste deca. Znači, neće se boriti sa narkomanskim špricevima, neće se bojati noću da prošetaju kroz taj park, neće biti slomljenih staklenih flaša, neće biti manijaka koji presreću žene i decu, to će biti jedan park kakav Beograd u 21. veku i zaslužuje. Hvala.
