Bolje je replika, da vam preporučim.

Dobro.
Prozvao me je kolega.

Onda imate pravo na repliku.
Izvolite.

Hvala.

Dakle, prozvana sam ovde kao neko ko se usudio da kaže da puni budžet.

Ja moram kolegi da kažem da on nema pojma da li ja dolazim na posao ili ne, jer ja nisam zaposlena u Narodnoj skupštini. Da, ja jesam poslanik, ali moja radna knjižica se ne nalazi ovde.

Dakle, ja vas molim da proverite kako ja radim tamo gde se moja radna knjižica nalazi i uverena sam da ćete biti impresionirani mojim radnim učinkom. Potpuno sam uverena u to.

Zaista mislim da ništa od ovoga što je izrečeno se ne odnosi na mene. Posebno želim da naglasim da ne učestvujem, da nisam član nikakve, jesam došla na funkciju kao član grupe građana, to je tačno. Time se veoma ponosim, jer mislim da je većina tih građana bila izuzetno puna entuzijazma i da su bili izuzetno zainteresovani i učinili najviše što su mogli da nešto pozitivno u tom trenutku urade.

Ali, pričati o tome da sam ja nešto u ne znam kojoj organizaciji ili grupi radila nešto negativno, ja vas samo molim da počnete malo da potkrepljujete te stvari dokazima, jer apsolutno nemam blage veze sa svim ovim što pričate. Potpuno je pogrešno usmereno sve ovo što ste pričali o meni.

Inače, ja sam već više puta rekla da građani, ja mislim da je njima ovo jasno, i da građani pokazuju daleko veću zrelost od političkih partija u ovim trenucima i sigurna sam da će oni to umeti da prepoznaju.

Što se tiče samog toga sednice, hajde da kažem nešto i o tome. Istina je da ove godine imamo pravo ili neku priliku da kažemo neku reč sa ovim amandmanima itd. Međutim, ono što mi se ne dopada jeste to što se i dalje sednica ne svodi na sadržaj budžeta, nego se uglavnom svodi i dalje na neka prepucavanja, preslišavanja ko je šta radio, u kojima ja uopšte ne želim da učestvujem.

Zahvaljujem.
Pravo na repliku, Marijan Rističević.
Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, ne znam da li je ovo bila povreda Poslovnika ili replika? Verujem da je bila replika, pa i ja imam pravo na repliku. Ne znam šta je opovrgnuto od onoga što sam rekao? Na sajtu Narodne skupštine piše da prima novaca od Narodne skupštine, 75 hiljada dinara. Tako piše. Ako laže Agencija za borbu protiv korupcije, onda lažem i ja. Hoću da verujem da ta Agencija za borbu protiv korupcije, koja nije nadležna da konkuriše udruženje dosta ih je bilo ili restart, kako su ih zvali, ja verujem da individualno za poslanike ta agencija ne laže.

Svaki naš gledalac mogao se uveriti koliko je prethodni govornik bio prisutan na sednicama Narodne skupštine. Verujem da je to negde oko par procenata. Dakle, po pitanju prava ona su identična za sve narodne poslanike, ali po pitanju obaveza neki narodni poslanici te obaveze izbegavaju. Mislim da je svima dovoljno jasno da su one klupe često prazne, da je takođe svima jasno da Agencija za borbu protiv korupcije ne laže, da se od Narodne skupštine redovno prima novac, ali se neredovno dolazi. Kada tako neko, čiji je lider Zoran Živković dobio, kao neto korisnik, odjednom 525 hiljada evra, ovde drži moralne pridike, moja je obaveza prema poreskim obaveznicima da kažem – stanite, dosta je bilo.

Hajde da objasnimo ko je neto dobitnik, a ko učestvuje najviše u punjenju budžeta. Najviše učestvuju oni koji fizički proizvode robu, oni najviše BDP prave. On se podeli drugima i kao ta vrednost dolazite u prodavnice, kupujete nešto i kroz PDV i druge poreze, akcize učestvujete u punjenju budžeta. To rade svi građani, ali oni koji, po meni, imaju najveću korist se najviše bune. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Maja Gojković. Izvolite.

Ako može nešto o amandmanu u jednakom duhu kako su diskutovali prethodni govornici, naročito uvažena poslanica Čabraja? Želim da pozdravim to što se ona vratila u klupe, što učestvuje u raspravi o budžetu u plenumu i nadam se da ćete istrajati u tome da govorite upravo u skladu sa Poslovnikom o tački dnevnog reda i o konkretnom amandmanu o kome bi trebalo da bude reči, a ne o tome da poslanica kritikuje politički sistem naše države koji je jednak političkom sistemu svih evropskih demokratskih država, a to je da političke stranke, grupe građana, udruženja, pojedinci imaju pravo da se kandiduju na izborima ako ispune zakonske uslove i ako dobiju poverenje određenog procenta građana Srbije i podrazumeva da ih onda oni predstavljaju u parlamentu.

Ono što očigledno pojedini poslanici ne shvataju ili neće da shvate jeste da su oni tim činom postali deo političkog života Srbije i da su postali političari, bez obzira da li su formalno članovi neke političke partije ili su članovi neke grupe građana ili, ne znam, udruženja građana. Čini mi se da je uvažena poslanica ušla u ovaj parlament kao član političkog pokreta Dosta je bilo. Da li sada pripadate, ne pripadate, to je vaša privatna stvar i dozvoljeno je da se politička opredeljenja menjaju, da se nečim očarate, a da se nečim u međuvremenu razočarate. Vi predstavljate građane Srbije jednako kao i mi koji članstvom pripadamo političkim strankama i ništa nije ružno biti član neke političke stranke.

U Nemačkoj ne možete da se kandidujete, a da niste član političke stranke. Oni ne prepoznaju udruženja, grupe građana, pokrete, ne znam, neformalno ovo, formalno ono, nego su to do krajnjih mera, granica zaista dobro definisali. Ja sam inače zagovornik tog političkog modela. Moraš biti član političke stranke. Politička stranka snosi odgovornost za sprovođenje politike zavisno u kojoj meri, da li su dobili ili nisu dobili poverenje da formiraju Vladu neke države. U Nemačkoj ne možete da budete ministar u Vladi Savezne Republike Nemačke, ako niste član političke partije. Ne može.

Zato ne razumem uopšte kakve su to tendencije da se to sve obesmisli i da postoje poslanici koji više vrede od drugih poslanika koji su članovi političkih stranaka. Sada je časno biti član udruženja građana Dosta je bilo, pa posle se razočaraš, pa kažeš da si ti sad nezavistan, da si samostalan, pa više vrediš ako si zaposlen u privatnom sektoru od nas koji trenutno nismo zaposleni, a imate ovde dobrog sagovornika. Nikada, osim dok obavljam neku javno-političku funkciju, kao što ova, nisam radila u nikakvom državnom i javnom sektoru. Čitav život radim u privatnom sektoru, i to ništa više ne vredi od ljudi koji časno dolaze na posao i obavljaju svoj posao u nekim državnim institucijama.

Zaista ne razumem te diskusije. Čemu to vodi da se obesmišljava u stvari politički poredak u jednoj državi, da se obesmišljava članstvo u stranci, da se ubeđuju građani naše države da ne treba više da veruju u političke partije i da treba da veruju pokretima koji postoje par meseci, pa se onda svi očaraju, začaraju, razočaraju, pa onda da veruju? Kome oni sada da veruju kada taj politički pokret kojim se vi dičite… Kažete da vi niste političar, a ne razumete da jeste političar. Tog dana kada ste ušli u ovaj parlament postali ste političar…

(Vjerica Radeta: I kad se kandidujete.)

I kad se kandidujete. Zahvaljujem. Dok ste se kandidovali, vi morate i zastupate nekakvu politiku ovde u oblasti kulture, u oblasti zdravstva, u oblasti informisanja, životne sredine, zaštite životinja od ugrožavanja, ne znam, ekonomije, spoljne politike. Vi sada zastupate određenu politiku i tražite poverenje građana Srbije za neki sledeći krug, da vas ponovo izaberu.

Kažem, radila sam u privatnom sektoru, verovatno ću se vratiti u taj privatni sektor, pred penziju, pošto će građani Srbije, naravno, glasati ponovo za SNS, ali sam dužna vama koji imate veliku zabludu da objasnim šta znači politički život i da vam objasnim, ako to niste shvatili za četiri, pet godina, da ste vi političar, jer ste sa određenom političkom grupacijom Dosta je bilo zadobili glasove. Očarali ste ih, a sada ste ih razočarali time što taj pokret više ne postoji na političkoj sceni Srbije, osim da podnosite tužbe, ne shvatajući da svaki političar snosi odgovornost, ako nije krao, za svoje političke poteze samo prema građanima Srbije koji će odlučiti da li smo mi nešto dobro uradili ili nismo dobro uradili, a Dosta je bilo samo u tragovima sada podnosi nekakve krivične prijave protiv nas, da li glasamo ovako ili onako, da li smo tog jutra otvorili tačku dnevnog reda na ovaj način ili na onaj način.

To je jedan laički pristup bavljenja politikom i dužna sam, kao neko ko je dugo u političkom životu Srbije, da vam pomognem u toj zabludi. Dakle, ništa više ne vredite od političara koji su članovi političkih stranaka i privatan sektor… Vi ste sigurni. Ja ne znam da li primate platu ovde ili onde, da li su ovi podaci od 75.000 dinara koje dobijate mesečno tačni ili nisu, ali vi ste sami izabrali da ne dolazite ovde, da idete na svoj posao, ne znam da li radite u izdavaštvu ili gde već i da povremeno svratite ovde i da očitate lekciju nama koji smo se posvetili politici svojim punim kapacitetom, a i poštujući zakon.

Smatram da kao predsednik parlamenta ne mogu da budem advokat, jer sam u sukobu interesa. Zamislite kako bi mene gledali u sudnici. Znači, to bi bilo direktan sukob interesa i naravno da ne mogu i ne želim to da radim, ali kažem vam dobrodošli, drago mi je da spadate u veći deo poslanika koji predstavljaju opoziciju, koji učestvuju u radu parlamenta. Izađite na izbore i ništa nije ružno u ovoj državi ili bilo kojoj državi sveta biti političar. Zamislite kad bi u američkom Kongresu napali članove Demokratske stranke ili Republikanske stranke, rekli da treba da se stide, da ste vi došli sada tu kao grupa građana u Kongres da im kažete da oni treba da se stide što su se jasno opredelili za neku političku opciju. Amandman ne mogu da podržim. Hvala.

Pravo na repliku, narodni poslanik Aleksandra Čabraja. Izvolite.

Hvala.

Ja sam samo htela da budemo potpuno precizni, ne želim da se veoma mnogo udubljujem u sve ovo što je rečeno. Želim da kažem samo par stvari.

Znači, prva i najvažnija stvar koju želim da kažem, kao odgovor jeste da taman posla da ja mislim da vredim zbog ovoga ili onoga više od bilo kojeg drugog čoveka ovde ili bilo gde drugo to bi bio, ne znam ni ja fašizam, rasizam, uopšte me to ne zanima.

Znači, nije to razlog zbog kojeg ovo pričam. Razlog zbog kojeg ovo pričam jeste da ja možda posmatram budžet iz nekog drugog ugla i da sam o tome želela da pričam. Inače da sam u laik politici, okej, to me uopšte ne vređa i ja verujem da jesam laik, verujem da ću to i ostati. Još nešto što je vrlo bitno, želim da kažem da naravno da nemam ništa protiv političkih stranaka taman posla, one treba da postoje i moraju da postoje.

Ali, što se odgovornosti tiče, koja je takođe spomenuta, ja mislim da bi veoma važno bilo za našu zemlju, da imamo ne samo odgovornost političkih stranaka nego da bi svaki političar, da li je laik u politici, evo kao što sam ja, ili je iskusni profesionalni, ili kako god hoćete političar na najvišoj mogućoj instanci u državi, morao da snosi ličnu odgovornost za sve što radi i govori, e za takvu odgovornost ću se ja zalagati uvek i kao građanin i kao političar, ako već smatrate da govorim kao političar. Hvala.